Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Mnogo puta smo ovde govorili o predstavnicima manjinskih naroda i o manjinama i malo je degutantno i dalje ponavljati sve ovo, ali ono što jeste definitivno da različito razumevamo i pojmove kulturološke, istorijske i teritorijalno administrativne.
Dakle, Sandžak postoji. On nije teritorijalno-administrativna kategorija trenutno, ali postoji kao kulturološka, kao istorijska činjenica, kao geografska činjenica.
Isto tako, nije dobro mešati ove stvari ustavne sa svim ovim iz razloga što postoje i među Bošnjacima oni koji su glasali za taj Ustav takav kakav jeste, za tu himnu takvu kakva jeste.
Mi, stranka Pravde i pomirenja, nismo glasali za to i naravno oni koji su glasali, sada najglasniji protiv takve himne i takvog Ustava, oni čak i pevaju tu himnu, nemaju problema da je pevaju.
Dakle, govorimo jednom populističkom odnosu, jednom odnosu koji bude u Pazaru, Sandžaku, a drugom ovde. To nije odraz Bošnjaka, to nije odraz ni muslimana. Mi Bošnjaci poštujemo sve ono što jeste Republika Srbija uradila, poštujemo sve različitosti, poštujemo zakone, Ustav. Tvrdimo, to smo tvrdili, da po zakonima i po Ustavu Republika Srbija ima najbolji odnos spram manjinskih naroda. Problem jeste u implementaciji i problem jeste u tome da se mi izborimo za sva ta prava koja nam Ustav i zakoni garantuju, ali ne populizmom, ne dvostrukim aršinima, ne dvostrukim standardima, već onako kako treba – dosledno, transparentno, tamo gde se treba boriti, a to je ovde u ovoj Skupštini. Takav stav zauzimamo i u Pazaru, u Beogradu, u Sarajevu i bilo gde.
Zato bih molio da svi oni koji govore o ovim stvarima vode računa o osećanjima i manjinskih, ali i većinskog naroda, da nas ne uvode u poziciju populističkih rasprava jer to nikome ne donosi dobro. Hvala.