Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovana predsednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, poštovana gospođo ministre sa saradnikom, ja moram da kažem da predloženi amandmani su izuzetno dobro urađeni, i nomotehnički i lingvistički, da se sa tim amandmanima slažem u dve stvari, a to je brisanje onog probnog perioda trogodišnjeg za izbor sudija i vraćanje naziva Vrhovnom kasacionom sudu u Vrhovni sud, koji nije samo formalne prirode, već i suštinske, o čemu se već danas dovoljno govorilo i ne bih to ponavljao.
Sve ostalo što nose ove amandmani, bez obzira što, ukoliko budu usvojeni, biće najpismeniji i najbolje urađeni sastavni deo važećeg Ustava, ja ne mogu da se složim i ne mogu da podržim.
Ovi amandmani nas dovode u poziciju da mi i onu najtanju nit koja je postojala između građana Republike Srbije, sudija i tužilaca, praktično usvajanjem ovakvih amandmana gotovo u potpunosti brišemo. Na ovaj način se uopšte dovodi u pitanje ono što se čak i u amandmanima ističe, a to je pitanje ravnoteže i međusobne kontrole vlasti.
Praktično, ono što se predlaže, četiri istaknuta pravnika u Visokom savetu sudstva i četiri pravnika u Visokom savetu tužilaštva, ne mogu predstavljati građane Republike Srbije, a mislim da čak ne mogu reprezentativno predstavljati ni ovaj dom, a pošto će tamo predstavljati ozbiljnu manjinu, pitanje je čak i uz svog truda, znanja, autoriteta i ostalog, šta će moći da u radu Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva ozbiljno doprinese na poboljšanju.
Ono na čemu dodatno moram da čestitam poštovanoj koleginici Žarić Kovačević koja je uložila izuzetnu energiju da ova javna rasprava zaista ima široke razmere, i ne samo to nego da na mnogim javnim raspravama sačuva integritet i dostojanstvo ovog parlamenta. Ne bih ulazio u detalje, ko god je pratio, video je da je vodila računa u svakom trenutku da zaštiti identitet ove institucije.
Ono što imam kao zamerku, već kada smo odlučivali o tome hoćemo li pristupati ustavnim promenama ili nećemo, ja sam tad rekao da se nama nameću balkanska pravila. Bio sam protiv procedure. Naravno, u demokratiji većina ima veću snagu, ali i pojedinci imaju pravo da zadrže svoje mišljenje sve dok ne uvide da su eventualno pogrešili, ili jedni ili drugi.
Obzirom da se neke stvari koje su bile jako važne a tiču se ne samo promene načina izbora javnih tužilaca, odnosno sastava i ovlašćenja Visokog saveta tužilaštva, već konceptualno menjaju rad tužilaštva u perspektivi, o čemu ću malo kasnije, zaista je bilo primereno da se barem u tom delu mnogo ozbiljnije čuje, pa i uz sam rad grupe koja je radila na pripremi uključi Republičko javno tužilaštvo, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, pa i bar još jedno od ozbiljnih strukovnih udruženja koje nije bilo uključeno u rad Radne grupe, bez obzira što su neke nijanse kasnije kroz javnu raspravu izbalansirane.
Fama o Venecijanskoj komisiji treba da se razjasni vrlo jasno. Ja neću ovde čitati statističke podatke i tabele, ali Venecijanska komisija se ne bavi samo Republikom Srbijom, niti Balkanom, bavi se svim zemljama EU, pa i mimo nje. Ne bih ovde da pobrojavam poražavajući broj koji glasi kod nekih zemalja zapadne Evrope nula usvojenih preporuka Venecijanske komisije. O tome se mnogo govorilo još tokom 2018, 2019. godine, dok su trajala ona prva javna slušanja i dok je vođen razgovor oko moguće promene Ustava.
Nedopustivo je odvojiti građane Republike Srbije od pravosuđa i pravosuđe od građana Republike Srbije. Ja ću da se složim da su struka i znanje iznad svega, ali da biste bili sudija ili tužilac nije dovoljno da ste završili pravni fakultet, položili pravosudni ispit, imali prosek 10,00, studirali manje od četiri godine, već morate da posedujete i neke druge kvalitete i da vam građani Republike Srbije povere u ruke da vršite vlast.
Visoki savet sudstva koji će biti formiran na način kako se to predlaže ako ovi amandmani budu prošli ne predstavlja građane Republike Srbije. I stvarno nije demagogija, niti novoizmišljena novotarija, ja kažem - niko ko u buduće od strane tako Visokog saveta sudstva bude izabran nema moralno pravo, možda će ga imati formalno, ali moralno da iznad svoje presude napiše "U ime naroda".
Mi ovde dozvoljavamo sebi da brkamo dve stvari. Jedno je nezavisnost sudstva od građana, a drugo je nezavisnost sudije od postupanja u pojedinačnim predmetima. Ako neko misli da će se nezavisnost sudija i njihov bolji rad desiti sam od sebe usvajanjem ovakvih amandmana i da će ovakvi amandmani stvoriti predispozicije da se to bolje za građane Srbije desi, ja se bojim da je u ozbiljnoj zabludi.
Ja sam danas vrlo pažljivo slušao uvažene kolege koje su, moram reći, neću govoriti o kome se radi, ali bili čak kontradiktorni sami sebi. Ovakvim ustavnim amandmanima, što je i logično, potvrđuje se doživotni izbor za sudiju i samo pod izričitim nekim tamo okolnostima može biti razrešen ili mu prestati funkcija. I kaže to će biti bolje. A problem sa pravosuđem je nastao 2009. godine, kad su u pravosuđe ušli neki koji su studirali sedam, 12 godina, nisu bili dostojni, nisu bili obučeni, nisu ovakvi, nisu onakvi itd.
Ja moram da podsetim i vas, uvažene kolege, a i tog kolegu, da 95% tih koji su izabrani 2009. godine, na takav način, su danas sudije. I mi sa ovim njima potvrđujemo mandat dokle god oni budu hteli da budu sudije ili, ne daj Bože, učine nešto što je ozbiljno krivično delo i steknu se uslovi da budu razrešeni. Znači, samo od sebe se popraviti ništa neće.
Analize koje su pokušavane još od 2017. godine na ovamo da se proture kao teza da je parlament izvor zla kad je pravosuđe u Srbiji u pitanju, je potpuno demantovano čak i analizom, odnosno anketom koju je radila Svetska banka, što je inače za mene bilo nedopustivo da neko dozvoli uopšte da bilo ko mimo državnih organa Republike Srbije vrši anketu u pravosuđu o stanju u pravosuđu, ali čak i ta anketa je potvrdila da kad su u pitanju poslanici, nikakvog pritiska i uticaja na rad sudova i donošenje odluka gotovo da nije postojao.
Mi smo imali predstavnike strukovnih udruženja u ovom radnom telu koji su tvrdili sasvim suprotno. Pričam o periodu 2017, 2018, 2019. godina, ali sve ima neki svoj istorijat, znate. Zamolio sam ih da mi kažu, jer sam se ozbiljno bavio i istraživao, koliko postoji krivičnih prijava podnetih protiv poslanika kao izvora zla koji su pokušali da vrše pritisak na sud ili na tužilaštvo i da ili iznesu taj podatak, pa da se ja izvinim ili da oni prekinu da lažu. Nisam čuo ni za jedna jedni slučaj da je iko od poslanika od 2012. godine na ovamo do tog trenutka na bilo koji način pokušao da izvrši uticaj na rad suda, niti da je pokrenut postupka. Kaže – znate, nisu smeli. Oni koji nisu smeli, ako je toga, ne daj Bože bilo, niti su sposobni da budu sudije, niti tužioci i ne postoji sistem u kojem oni mogu da rade bolje i čestitije nego što rade onako kako rade.
Čudni aršini Venecijanske komisije po pitanju stava, recimo o Zakonu o referendumu. Kaže – ne treba cenzus, nije bitan cenzus. A, onda se kroz ove amandmane uvode gotovo neverovatni cenzusi za odlučivanje u Skupštini Republike Srbije, buduće. Kaže, prvo, većinom od dve trećine glasova svih narodnih poslanika Narodna skupština bira četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaca, a većinom od tri petine glasova svih narodnih poslanika bira vrhovnog javnog tužioca i odlučuje o prestanku njegove funkcije.
Ako ovde uzmemo u obzir činjenicu da je 150.000 građana Republike Srbije minimum potrebno kao mogući predlagači za neku izmenu Ustava, hipotetički gledano, ovakve ustavne amandmane može, ja se nadam iskreno da se to neće desiti, može da potvrdi ili odbije manji broj od onoga što je nužno da bi se uopšte ušlo u proceduru.
U ovome svemu što ste preporučuje iz Venecijanske komisije vidim definitivno pokušaje da se Skupština potpuno izopšti iz onog posla koji su joj građani Republike Srbije poverili. Zašto to kažem? Znači, sutra će se ili jednog dana, ako ovo bude usvojeno, birati četiri člana Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika od osam mogućih kandidata. To može da zvuči simpatično i lepo, ali je poslanicima koji budu odlučivali o tome zabranjeno da ne izaberu.
Zamislite situaciju da se kandiduje osam ljudi koji po merilima ili kriterijumima poslanika ili većine poslanika, a pogotovu po merilima i kriterijumima dve trećine poslanika, što se postavlja kao dodatni problem, ne zadovoljavaju te kriterijume. Šta su nam onda predložili i šta su prihvatili? Da skupština ne može da ne izabere ni sa kakvim obrazloženjem, a onda dodatno unižavanje Skupštine. To je da onda da umesto Skupštine, ako u Skupština u roku koji je propisan ne bude izabrala, umesto Skupštine to čini komisija koju čini predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana većinom glasova. Neke od ovih ljudi bira Skupština i dalje, neke bira i sada.
Cenjene kolege i dragi građani, razumeo bih da se nama predlažu pravila nekih zakonodavstava koja izuzetno cenim i poštujem na zapadu, koja su razvijena, pravih demokratija, koja dugo, dugo vremena imaju nešto. Ovo što se nama predlaže postoji samo u ovakvom ili čak blažem, za nijansu, obliku u Hrvatskoj, u Crnoj Gori, u Bugarskoj, u Rumuniji i Portugaliji. Ako će meni tih pet pravnih sistema da bude ideal, onda bolje da nikada nisam ni prošao pored pravnog fakulteta.
Što se tiče tužilaštva, voleo bih da grešim, ali ovakve izmene amandmanima koje se predlažu, ne razumem ni kako će se sprovesti, priznajem. Čitao sam Zakon o sprovođenju Ustava, čitao sam amandmane i jedan deo mi nije jasan i u koliziji je sam sa samim sobom. Sudije su izabrane, sudije imaju pravo da sude, Visoki savet sudstva, već i po ovom sadašnjem i po budućim propisima ovakvim kakvi su, ima pravo da raspoređuje i znaju se njihova ovlašćenja. Ovde kaže, predviđa se, odnosno briše se postojanje zamenika javnog tužioca. Biće neki tužilac i neki glavni tužioci. Izvinjavam se, ovo nije samo menjanje imena Đorđe ili Pera, Žika ili Laza. Ovde je suština u pitanju.
Uvažene kolege, kada je Skupština Republike Srbije u bilo kom svom sazivu odlučivala o tome ko će biti tužilac, a ko zamenik javnog tužioca je morala da ima u vidu koju količinu vlasti i ovlašćenja njemu daje. Znači, zamenik javnog tužioca bez saglasnosti i apsolutnog uvida nadzora i kontrole i odgovornosti javnog tužioca ne može da pokreće postupak, ne može da odustaje od krivičnog gonjenja, ne može da vrši neke druge radnje.
Ovako mi potpuno otvaramo mala vrata za potpunu izmenu koncepta javnog tužilaštva u Republici Srbiji. Ako će oni biti javni tužioci, prvo, pitam se na osnovu čega će postati javni tužioci i dobiti ta ovlašćenja, jer da bi neko danas bio javni tužilac mora da se javi na konkurs ili da bi bio izabran za zamenika javnog tužioca, bar onaj prvi put, morao je da se javi na konkurs. Znači, ne može se samo zakonom o sprovođenju ustavnih promena neko prevesti iz zamenika javnog tužioca u tužioca, čak nije ni predviđeno tako nešto. To onda, po meni, logično podrazumeva sledeću stvar da kada jednog dana, ako ovo prođe, ja se lično nadam da neće, bude konstituisan Visoki savet sudstva će morati da raspiše konkurs za izbor 800 javnih tužilaca.
Uopšte ne vidim potrebu koja se odjedanput u samoj završnoj fazi rada na ustavnim promenama pojavila. Nikada nije bilo primedbe Venecijanske komisije, šta god ja mislio o njoj, na to što je svo vreme egzistirao termin tužilac, zamenik javnog tužioca, republički tužilac. Ovaj kopi pejst iz crnogorskog pravosuđa, jer oni tamo imaju glavnog tužioca, vrhovnog tužioca i ostalo, ako malo pratite šta se dešava u Crnoj Gori i oko tužioca Katnića, biće vam sve jasno gde može da nas odvede.
Ne razumem zašto se bez suštinske analize, bez ozbiljne javne rasprave menja koncept postojeće javnotužilačke organizacije. To možda može da bude dobro kada jednog dana završimo borbu sa organizovanim kriminalom.
Vidite, uvažene kolege, mi danas kao moguće izložene pritisku, da podlegnu na ovaj ili onaj način, imamo 80 javnih tužilaca, ako sam ja dobro prebrojao. U krajnjem slučaju, ako neko čak i podlegne istekom mandata prestaje mu ta funkcija, neće biti više javni tužilac. Ako neko pokušava da vrši pritisak i očekuje se, odgovarajuće službe koje rade svoj posao u ovoj zemlji u najgorem slučaju moraju da obezbede i vode računa o 80 ljudi. Ako dođemo u situaciju da 800 tužilaca, a ulazimo u to potpuno bespotrebno, bude izloženo mogućem pritisku i uticaju na njih, pa, ko će to sprečiti i zaštiti? Znači, o ovome se nije dovoljno vodilo računa.
Upravo zato kažem da bi bilo mnogo bolje, a znam da nemaju pozitivno mišljenje o ovom delu i neka udruženja, pa čak ni neki tužioci, članovi Visokog saveta sudstva, sadašnjeg Državnog veća tužilaca i da ne nabrajam, jednostavno ne želim da se pozivam na njihova imena.
Hajka koja postoji da se ovo uradi, koja je kampanjski, sistematski vođena nije dobra za građane Republike Srbije, nije dobra za pravosuđe, okrenula nam je pažnju na drugu stranu, jer problem srpskog pravosuđa je neznanje.
Ja sada vrlo odgovorno tvrdim, kada bi jedan broj sudija i tužilaca morao da polaže testove koje su do juče polagali i oni koji su birani prvi put na funkciju zamenika tužioca ili sudije, da ih ne bi položili. Mi sa ovakvim amandmanima njihovu budućnost smo zacementirali i njih takođe nismo učinili i nećemo učiniti nezavisnijima, samo ćemo ih učiniti izloženijima za mogući pritisak.
Zašto govorim mogući pritisak? Kada smo tokom 2018. i 2019. godine raščistili da nema pritiska od strane poslanika na rad sudova, tog trenutka je počelo da se govori da treba preduprediti mogući uticaj. Svi vi, kao i ja, jako dobro znate da biti sudija, biti tužilac od integriteta ne zavisi da li je nešto moguće, nego koliko imate znanja, koliko poštovanja posla koji vršite i koliko odgovornosti prema građanima koji su vam dali vlast u ruke da budete treća nezavisna grana vlasti.
Sa ovim, jedna ogromna vlast gubi čak i tu tananu nit sa građanima Republike Srbije. Iskreno moram da kažem da i ova četiri istaknuta pravnika bolje da nema ovde, jer će služiti samo kao pokrivalica ukoliko se nešto loše bude dešavalo.
Mislim da sam bio dovoljno jasan. Ne želim da dužim više, mogao bih o ovome još mnogo toga da kažem, jako mi je žao, ali ovakve ustavne amandmane nećemo podržati i ja se nadam da ovakvi amandmani neće biti potvrđeni na referendumu, ukoliko ih Skupština izglasa i usvoji. Hvala.
