Zahvaljujem.
Pre svega jedno obaveštenje.
Primili ste Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da je nastupanjem smrti narodnog poslanika Milutina Mrkonjića nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 8) Zakona o izboru narodnih poslanika, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stavovi 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 8) i stavovima 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Milutinu Mrkonjiću, danom nastupanja smrti.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zahvaljujem.
Reč ima Vladan Glišić, replika.

Iskoristiću repliku da pojasnim svoje izlaganje, pa ćemo možda kolega Arsić i ja u nekim stvarima da se složimo.

Kada pominjem kovid mahnitanje i kovid histeriju, i kada sam protiv kovid propusnica ili kako ih narod zove – kovid ausvajsa i protiv obavezne vakcinacije, koja hvala bogu u našoj zemlji nije uvedena i nadam se da neće, nisam antivakser. Jesam za to da se poštuje vakcina kao tekovina moderne medicinske civilizacije, ali ono za šta se ja zalažem i mislim da bi mnogi koji se još nisu vakcinisali ušli u taj proces, kada bi više forsirali i kada bi u stvari najviše i zastupali našu domaću vakcinu.

Znači, u ovom trenutku mnogi ljudi, kada kažete antivakserski lobi, on realno ne postoji, jer to nije neka organizovana grupa, to su mnogi ljudi koji nemaju poverenje ni u Svetsku zdravstvenu organizaciju, ni u farmaceutsku industriju ili kako narod kaže – farmako mafiju, ni u mnoge političare koji pozivaju da se vakcinišu.

Da bi vratili poverenje mi moramo da imamo neke ljude kojima verujemo. Ja lično izuzetno verujem doktorki Danici Grujičić, jer je znam kao čoveka i kao humanitarnog radnika i kao stručnjaka, i pola Srbije zna da je njima pomogla i da je to žena koja ne bi nikada ugrozila zdravlje svojih pacijenata i ljudi kojima se obraća.

Ona se vakcinisala „Torlakovom“ vakcinom, ali kada sam dobio poziv od strane Instituta „Batut“ da se vakcinišem, oni nigde ne pominju tu domaću vakcinu. Pominju „Fajzer“, „Astra Zeneku“, „Modernu“, a mislim da je prava stvar da se, ako moramo da se vakcinišemo i ko želi da se vakciniše, da se to radi domaćom vakcinom. Zašto to kažem? Ljudi koji sada kao kovid profiteri, a to su pre svega korporacije tipa „Fajzer“ i sve druge zapadne korporacije, zarađuju ogromne novce na tim vakcinama. Njihov primarni interes nije zdravlje ljudi i zdravlje naroda, njihov interes je profit i ko zna šta su spremni da rade da bi došli do profita. Oni su prijatelji sa onima koji su nas 1999. godine bombardovali, koji su izazvali najveću ekološku katastrofu ovde, oni koji sa njima sarađuju mogu da se nazovu – krvavi zeleni. Nisu to oni zeleni kao autentične grupe koji se bore.

Tako da u tom smislu mislim da bi ta akcija države da se sa tom „Torlakovom“ vakcinom malo više uđe u javnost i da se preuzme ta vrsta odgovornosti uz distanciranje prema ovim zapadnim korporacijama dovela do toga da se više ljudi vakciniše. Hvala.

Reč dajem Veroljubu Arsiću, replika.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega moram da se zahvalim gospodinu Glišiću. Srbija posle decenija propadanja za vreme bivšeg režima ima „Torlak“ koji je u stanju da napravi vakcinu, pa neka je i po licenci, napravljena u Srbiji.

Da li možemo uvek da polemišemo oko toga – zapadne vakcine, istočna vakcina, kineska vakcina, itd. Budite uvereni da će građani uvek imati različite želje za različitim vakcinama i mi smo to spremni da uradimo u smislu da obezbedimo da primaju ono što oni žele od tih vakcina.

Najveći problem, koliko god da vi to hoćete da poreknete, jeste taj antivakserski lobi koji nema veliki broj ljudi iza sebe, ali je jako ozbiljan. Putem društvenih mreža oni plaše naše građane.

Znate šta, video sam jednu situaciju u jednoj od beogradskih kovid bolnica kada reporter prilazi pacijentu i pita ga – kako je? On kaže – dobro. Pita ga – da li je vakcinisan? Znate šta mu odgovara? Moje pravo je da ne primim vakcinu.

Slažem se, svi mi imamo prava, bitno je kako prava koristimo i čija prava ugrožavamo i čije živote ugrožavamo. To je razlika između nas odgovornih i onih koji tvrde da imaju samo pravo, jer pravo povlači obavezu, a ona podrazumeva odgovornost. To je razlika između nas i ovih iz bivšeg režima. Oni su imali pravo da menjaju zakone, da upropašćuju Srbiju, ali su pokazali da nemaju odgovornost prema svojim građanima, pa sad na ulici ponovo pokušavaju da se vrate, a ja sam siguran da će 3. aprila konačno da otputuju u političku istoriju, da se više tim lopužama ne bavimo ovde, nego neka se njima bave pravosudni, tužilački organi, a ja ću im u Požarevcu spremiti doček kakav dolikuje, jer znam da će biti moji sugrađani, barem jedno 15 godina, u jednom naselju blizu Požarevca, a zove se Zabela.

Zahvaljujem.
Ministarka Atanasković, komentar.

Ja ću se javiti poslaniku Glišiću i svima vama, pošto sam, da kažem, jedna od tih koja je preležala kovid i bila 20 dana u bolnici, na intenzivnoj, i jedva preživela, baš zahvaljujući toj vakcini.
Primila sam kinesku vakcinu da vam kažem, znači nije tri vakcine. Nisam ni razmišljala koju treba da primim, tad je bila na raspolaganju ta vakcina. Bitno je, tako sam i vaspitana, treba, što kaže gospodin Arsić, čuvati i sebe, ali i ostale u svom okruženju. Mislim da mi je ta vakcina i spasila život.
Gledajući one medicinske radnike, one ljude na respiratorima oko vas, kojima svaki uzdah je život, mislim da danas ne bismo pričali o takvom načinu da li treba ili ne treba. Ja mislim da uvek treba. To da li ćemo primiti našu, ali mislim da još uvek nemamo ni količine, i super je što je Torlak ponovo proradio i što će to raditi i radimo na tome da što više opremimo i da mogu da zadovolje sve naše potrebe.
Treba biti svestan koliku odgovornost i muku imaju ti medicinski radnici koji svakodnevno, znači, oni ne viđaju svoju decu. To treba shvatiti, i ja stvarno, ove antivaksere, ili kako god da ih zovete, nije bitno, što kažete, svako ima pravo da primi ili ne primi, ali ne treba to protežirati po ulicama i izazivati druge nerede i druge ljude forsirati. Jednostavno treba im samo dati možda zadatak da dođu jedan sat da gledaju te ljude koji se bore za vazduh i za život. Mislim, da bi potpuno drugačije razmišljali.
Svaka čast onoj deci i onim lekarima i svom medicinskom osoblju koje se bori, evo i dan danas, jer ne znamo ni šta sutra nosi i da li će biti i gorih situacija, tako da, moje je da vam kažem da sigurno treba da se vakcinišete i narod treba da shvati da, je to mi svoju decu vakcinišemo. Pa, deca čim se rode vakcinišu se, pa tu ne pitamo ni čija vakcina, ni koja je, ni kakva je, ni ništa, a sad smo svi u problemu da li ćemo da se vakcinišemo ili nećemo.
Imam 60 godina, jel treba da brinem za svoj život, a ne brinem za svoje unuče. Ljudi, najbitnije je da se zaštite, jer ko misli o svom životu, ja sam to gledala uživo i ne želim nikom da stigne tamo. Znači, treba poslušati lekare, naučnike, ja sam mašinac po struci, ne znam stvari koje se tiču medicine, otvoreno pričamo, ali moramo verovati valjda svojim stručnjacima koji su tu. Ako ne verujemo pravnicima, ekonomistima, lekarima, pa čekajte, šta treba da radimo? Ja verujem svojim lekarima završili su fakultete za to, svi su ovlašćeni i kad kažu da treba da se primi vakcina, treba da se lečimo, imamo čitav tim. Sad, ima svako neka različita mišljenja, počinju teorije zavere, ali to je sve stvar ove naše, da kažem, umobolne neke tehnike, da danas sve što mislimo da nije dobro u ovoj vlasti da treba to na ulice da izađe i da se tamo pravi neka gužva i protiv neki napadi. Zdravlje ljudi je ipak najpreče.
Srbija mora da sačuva svoje ljude, jer nas malo ima, a ako dopustimo da treba drugi da nam vladaju i da nam pričaju da li treba da se lečimo ili ne, onda smo gotovi. Mislim da treba biti svestan, da treba da sačuvamo svaki život, i daj bože da ima sa ovim načinom na koji predsednik gleda kako da pomogne mladim bračnim parovima i što se tiče stambenog i što se tiče dečijeg unapređenja, mislim da je veliki pomak da povećamo naš životni standard i da imamo što više dece. Daj bože sledeće godine i narednih godina. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženoj ministarki na komentaru.
Idemo dalje sa listom.
Sledeća po redu predstavnica SDPS uvažena narodna poslanica Samira Ćosović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko Atanasković sa sardnicima, poštovane kolege narodni poslanici, iako Zakon o patentima smatram podjednako važnim kao i Sporazum između Republike Srbije i Mongolije, o njima ću govoriti ipak kasnije, a na početku svog obraćanja želim da posebnu pažnju obratim na Predlog zakona o davanju garancija Republike Srbije o zaduženju „Srbijagas“. Razlog ovog zaduženja je pribavljanje sredstava za investicije u oblasti jačanja kapaciteta gasovoda, a posebno je to značajno za mene kao narodnog poslanicu iz opštine Prijepolje što će se ovom investicijom omogućiti nešto što je građanima i privredi Prijepolja, kao i celom Zlatiborskom okrugu postalo neophodno za dalji razvoj, a to je upravo izgradnja gasovoda i sprovođenje dalje gasifikacije.

Ovaj projekat je deo inicijative jačanja transportnih kapaciteta gasovoda čime naravno doprinosi izgradnja novih gasovoda. Kako bi se stvorili uslovi za korišćenje samog gasa, neophodno je raditi na daljoj gasifikaciji cele Srbije. Meni je zadovoljstvo što su upravo Prijepolje i Zlatiborski okrug prvi u nizu projekata koji se planiraju u cilju jačanja transportnih kapaciteta gasovoda u Srbiji i da u tom cilju „Srbijagas“ investira 40 miliona i da će ta sredstva biti upotrebljena za izgradnju gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga. Naime, u pitanju je izgradnja trase dva nezavisna gasovoda koji će rešiti pitanje gasifikacije opština Prijepolje, Priboj i Nova Varoš i grada Novog Pazara, opštine Tutin i Sjenica.

Ova investicija izgradnja gasovoda predstavljaju značajan podstrek naporima opštine Prijepolje, ali i celog regiona da privuku investitore. Moram reći da je naša opština uložila veliki napor da privuče investitore, da kreira jednu što bolju poslovnu klimu i poveća konkurentnost opštine, ali su predstavnici opštine uvek nailazili na zahtev od strane investitora koji nisu mogli da ispune, a to je pristup gasnoj infrastrukturi.

Vi ste tokom svoje prve posete opštini Prijepolje imali prilike da se upoznate sa privrednim potencijalima i da upoznate neke od najuspešnijih privrednika i da čujete od njih koji su to problemi sa kojima se suočavaju, a sigurno je tu i nedostatak gasne infrastrukture kao između ostalog i pristup izgradnja auto-puta i slično.

Privreda našeg regiona beleži suficit, a to ste i vi u svom obraćanju pomenuli, i Zlatiborski okrug je jedan od retkih koji beleži suficit u trgovinskoj razmene, ali je i pored značajnog rada lokalnih samouprava i Republike na dovođenju investitora neophodno dodatno raditi na podizanju efikasnosti i konkurentnosti privrede, daljem razvoju i unapređenju turizma, kao jednog od najznačajnijih izvora prihoda u regionu.

Posebno je značajno raditi na privlačenju novih investitora za šta je neophodno raditi i na gasifikaciji Zlatiborskog okruga. Privlačenje investitora i razvoj privrede su svakako ključni razlozi zašto je jedna ovakva investicija neophodna, kao što sam rekla i Prijepolju i regionu, ali to nisu jedini uslovi.

Snažna privreda i razvoj preduzetništva predstavljaju bazu na kojoj možemo da gradimo bolji život za sve građane, na primer to znači mogućnost većih izdavanja i ulaganja za škole, kulturu i očuvanje materijalnih i nematerijalnih spomenika koji krase Prijepolje.

Pored privlačenja investitora postoji još značajnijih benefita od ove investicije i izgradnje gasovoda. Srbiji je upravo odobreno otvaranje četvrtog klastera pregovora sa EU, a to je klaster koji objedinjuje poglavlja vezana za transport, energetiku, trans-evropske mreže i zaštitu životne sredine i klimatske promene. Srbija je napravila značajne korake u oblasti regulacije zaštite životne sredine i zaokružili smo zakone iz oblasti rudarstva i energetike i doneli novi Zakon o zaštiti životne sredine.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine kao što to treba da bude fokus rada, kako danas, tako i u budućnosti, treba napomenuti da je prirodni gas jeftino i ekološki prihvatljivo gorivo danas kada živimo u periodu sve većeg društvenog osvešćivanja, uticaja koji fosilna goriva imaju na zdravlje građana ali i okoline i jedan od najbržih i najefikasnijih načina da smanjimo zagađenje vazduha posebno u gradovima, jer uvođenje gasa kao značajnog energenta upravo to i predstavlja.

Što se tiče opštine Prijepolje i susednih lokalnih sredina toplane uglavnom koriste ugalj i mazut kao energente. Svi smo svesni koliko je korišćenje ovih energenata ekološki pogubno rešenje na duge staze i da su to sve više ekološki neprihvatljiva goriva.

S toga su brojne lokalne samouprave koje su bile u mogućnosti prešle na prirodni gas kao osnovni energent i to, naravno, nije slučaj samo u Srbiji, već je to dobra praksa širom Evrope.

Nadam se da će izgradnja i završetak ove investicije otvoriti šansu za modernizaciju preostalih postrojenja na mazut, kako bi naši sugrađani udisali čistiji vazduh.

Gasifikacijom će se stvoriti uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima okruga. Pored pomenute industrijske primene omogućiće se i priključivanje individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kod individualnih potrošača u budućnosti. To može da znači smanjenje zagađenja i kod individualnih ložišta koja koriste čvrsta goriva, i nažalost, svedoci smo sve lošijeg kvaliteta su ti energenti.

Opština Prijepolje i region poseduju značajan potencijal i pristup prirodnom gasu i to je jedan značajan preduslov za ostvarivanje punog privrednog potencijala. Zbog toga ja podržavam ovaj predlog zakona, kao i poslanička grupa Socijaldemokratske partije kojoj pripadam.

Kratko bih se osvrnula i na druge dve tačke o kojima danas raspravljamo. Iako zbog geografske udaljenosti i drugih objektivnih faktora obim trgovinske razmene sa Mongolijom nije veliki, sporazumi o trgovinskoj ekonomskoj saradnji poput ove svedoče o kontinuiranoj politici koja za cilj ima kreiranje partnerstva širom sveta, koja otvaraju nova potencijalna tržišta našim preduzetnicima.

Ovakvi sporazumi kreiraju osnov za dugoročnu saradnju. U ovom slučaju predviđa se formiranje bilateralne zajedničke komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju koja će raditi na uklanjanju eventualnih prepreka za trgovinsku i ekonomsku saradnju.

Za kraj, neophodno je podržati izmene Zakona o patentima. Za građane će ove izmene imati posebno veliki značaj u oblasti proizvodnje i cene tzv. generičkih lekova, reformom domaći proizvođači lekova stavljaju se u ravnopravan položaj sa drugim proizvođačima lekova koji imaju sertifikate o dodatnoj zaštiti.

Blagovremeni ulazak generičkih lekova na tržište Republike Srbije za građane znači smanjenje cene lekova kroz povećanje tržišne konkurencije a to doprinosi povećanju održivosti sistema nacionalne zdravstvene zaštitite, a nažalost, zbog pandemije virusa Korona upravo smo svedoci koliko je za jednu državu bitno da ima funkcionalan sistem zdravstvene zaštite.

Zbog svega navedenog, u danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije podržaće sve zakone na dnevnom redu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženoj predstavnici poslaničkog kluba Socijaldemokratska partija Srbije, Semiri Ćosović.
Komentar ima uvažena ministarka Anđelka Atanasković.
Izvolite.

Zahvaljujem se poslanici Ćosović.
Hoću samo da kažem da mi uopšte ne smeta redosled vaših razlaganja i obrazloženja što se tiče zakona, zato što smatram da su sva tri zakona, bez obzira što nisu iz našeg Ministarstva, vrlo bitna za privredu i uopšte za Srbiju. Tako da, oni direktno i utiču baš na napredak u privredi i drago mi je da su uglavnom sve partije za to da se danas usvoje ti zakoni.
Ono što sam konstatovala i kad sam bila dole kod vas u poseti, baš izgradnja autoputeva i gasovoda su preduslov za bilo koju investiciju, što ste i sami konstatovali. Jednostavno, svaki investitor hoće da ima najbolje i osnovne uslove, a gasovod je baš prvenstveno zbog zaštite životne sredine.
Tako da, Srbija sada stvarno radi punom parom na tome da maltene u svaki kraj Srbije koji je bitan i nama i predsedniku da pokušamo da dovedemo investitore od juga pa sve do severa, znači, da budemo stvarno upošljeni, da naši ljudi rade tu i da decu ostavimo tu.
Hvala vam.