Zahvaljujem se ministarki privrede.
Nastavljamo sa listom govornika.
Reč ima narodna poslanica dr Nina Pavićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je jedna od tačaka dnevnog reda i Sporazum koji se odnosi na jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji po zaduženju „Srbijagasa“, dakle reč je o jednom razvojnom projektu.

Kada kažemo kredit, većini nas se upali crvena lampica. Međutim, kada govorimo o zaduženjima za infrastrukturne projekte i u ovom slučaju gasifikaciju, jasno je da se radi o kreditima koji će nam se dugoročno gledano višestruko isplatiti.

Pre nego što pređem na samu temu, važno je reći da je ceo svet zabrinut u pogledu sledećih pitanja – kako nadomestiti postojeće rezerve energenata koji su na izmaku, zatim, kako sačuvati izvore i tokove pijaće vode za buduće generacije i kako očuvati čovekovu prirodnu sredinu i sprečiti kataklizme koje mogu biti izazvane klimatskim promenama.

Na sva ova pitanja ima uticaj korišćenje prirodnog gasa koji je, pre svega čist izvor energije i koji ne zagađuje okolinu, lako se koristi i praktičan je za razliku od drugih fosilnih energenata.

Ukupne za sada istražene svetske rezerve prirodnog gasa trenutnu svetsku potrošnju mogu zadovoljiti u narednih 130 do 150 godina, i sa njegovom potrošnjom i upotrebom treba biti vrlo racionalan.

Prirodni gas se opravdano smatra energentom budućnosti. Privremeno je rešenje u prelasku na zelenu energiju i danas značajno doprinosi balansiranju elektroenergetskog sistema.

U vreme aktuelnih kriza svetskih razmera od kojih je energetska poslednja u nizu, a koja se već u velikoj meri negativno odražava na mnoge suverene države pokazalo se koliko je važno to što je Srbija energetski nezavisna.

Zahvaljujući našim izuzetnim odnosima sa Ruskom Federacijom Srbiji je omogućeno snabdevanje gasom po istim nepromenjenim cenama u toku zime, iako su cene gasa u svetu višestruko porasle.

Velika zasluga ovome pripada Vladi Republike Srbije, kao i predsedniku Srbije, ali i našem uvaženom kolegi iz poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, direktoru „Srbijagasa“ Dušanu Bajatoviću.

Rusija i Srbija već dugi niz godina rade na razvoju tranzitne infrastrukture. Pored ove saradnje sa Rusijom, Srbija želi da se interkonektorima poveže sa svim susednim državama u regionu. Gasifikacija je naš strateški projekat koji bi pored zaštite životne sredine, pre svega stvorio uslove za privlačenje stranih investitora, što bez rešenja pitanja sigurnog snabdevanja gasom skoro da je nemoguće u savremenom svetu.

Na nedavnoj stručnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u gasnom sektoru“ naš kolega Dušan Bajatović je između ostalog rekao da prirodni gas ima veoma važnu ulogu u energetskoj tranziciji, jer u procesu dekarbonizacije ima ulogu tranzicionog energenta i da će gas sigurno biti tranziciono gorivo.

Osvrnula bih se i na izgradnju interkonekcije između Niša i Dimitrovgrada, a to je gasovod koji povezuje Niš, Dimitrovgrad i Sofiju. Ovaj projekat je posebno važan jer otvara mogućnost za snabdevanje gasom koji dolazi iz Azerbejdžana, tako i za jedan potpuno novi gasovod, tzv. istočnomediteranski koji dolazi iz Izraela.

Niš bi na ovaj način postao centar, posebno kada uzmemo u obzir i mogućnost izgradnje gasovoda ka prištini, Crnoj Gori, kao i Severnoj Makedoniji.

Kao neko ko dolazi iz Niša želim da naglasim značaj ovog projekta, kako za građane mog grada, tako i za celu jugoistočnu Srbiju.

Pre svega toga, a na početku celokupnog projekta gasifikacije Srbije, potrebno je da potvrdimo sporazum koji je danas na dnevnom redu kako bi se stekao jedan pravni osnov za gasifikaciju Zlatiborskog okruga. Daljom gasifikacijom Zlatiborskog okruga stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima Zlatiborskog okruga, kao i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem i u značajnoj meri rasteretiti elektroenergetski sistem, ali i stvoriti mogućnost za povećanje privredne aktivnosti u opštinama ovog regiona.

Imajući u vidu sve benefite ovog sporazuma, poslanička grupa SPS će glasati za usvajanje istog, kao i za ostale dve tačke o kojima će pričati moj kolega Uglješa Marković.

Hvala.

Zahvaljujem se narodnoj poslanici Nini Pavićević.

Pošto kolega Milija Miletić nema vremena, da li je kolega Uglješa Marković, koji je malopre ušao u salu, spreman da mu dam reč?

(Uglješa Marković: Da.)

Reč ima narodni poslanik Uglješa Marković.

Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege, poštovani građani Republike Srbije, često govorimo o inovacijama, idejama, novim rešenjima za već postojeće probleme. Međutim, mnogi se boje da će im neko ukrasti ideju, pa iz tog razloga i ne žele da ih podele sa drugima.

Ono što je zanimljivo i što treba reći jeste to prava intelektualne svojine nisu tvorevina modernog doba već da je svest o izuzetnoj važnosti autorskog dela postojala još u antičkom svetu, mada ne u pravnim okvirima kakvi danas postoje.

Značaj intelektualne svojine, preciznije zaštita autorskih i srodnih prava, kao i prava industrijske svojine, danas su daleko važniji nego ikada pre, posebno kada imamo u vidu globalni domet interneta, a krađa određenih vidova intelektualne svojine na taj način je značajno olakšana. Možemo reći da predstavlja samu srž ekonomskog razvoja, poslovanja i konkurentnosti.

Zahvaljujući sve razvijenijoj pravnoj regulativi danas mogu da se zaštite patenti, žigovi, dizajn, književna, naučna i umetnička dela. Kako su danas na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o patentima, fokus mog izlaganja biće upravo na ovoj vrsti prava industrijske svojine.

Patent možemo da definišemo kao skup ekskluzivnih prava koje pronalazaču garantuje država, štiteći njegov pronalazak od upotrebe, iskorišćavanja i prodaje od strane drugih fizičkih i pravnih lica, a patentiranjem proizvoda dobija se monopol nad tim proizvodom sa ciljem da se spreči da bilo koja druga strana može da koristi to pravo.

Patenti se danas dodeljuju za nove mašine i industrijske proizvode, ali značajno poboljšanje već postojećih, za hranu, medicinske i farmaceutske proizvode.

Najznačajnije izmene i dopune Zakona o patentima odnose se na oblast sertifikata o dodatnoj zaštiti i zaštitu pronalaska malim patentom.

Naime, proširen je predmet zaštite malog patenta, tako da se malim patentom može štititi proizvod, a ne samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda, kako je važećim zakonom propisano.

Na ovaj način širi se spektar proizvoda, što dalje može da ohrabri naša nacionalna preduzeća da stvaraju nove proizvode, a time se ujedno povećava konkurentnost privrednih subjekata koji posluju na domaćem, ali i inostranom tržištu.

U poslovanju par godina ubrzano se razvija tržište lekova i medicinskih sredstava u Republici Srbiji. Ono što je važno i što se želi postići navedenim izmenama i dopunama zakona jeste da se poveća konkurentnost domaćih proizvođača lekova kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na taj način će proizvođači lekova čija se proizvodnja odvija u našoj državi biti u istom pravnom režimu kao i proizvođači iz EU, što će za rezultat imati da će pacijenti u Srbiji imati pristup potrebnim lekovima po povoljnim cenama.

Malopre je bilo reči i o vakcini koja je počela da se proizvodi u našoj zemlji, tako da upravo sve ovo ide kao prilog ovoj diskusiji koju ste malopre vodili.

Svake godine u svetu se podnese veliki broj patentnih prijava. Samo prošle godine prijavljeno je više od 180.000 patenata u Evropskom zavodu za patente. Po broju prijavljenih patenata prednjače Amerikanci, Nemci i Kinezi.

Kada govorimo o konkretnim oblastima zaštite u 2020. godine, najviše je bilo inovacija iz oblasti medicine i faramcije, što je i logično ako imamo u vidu upravo pandemiju izazvanu korona virusom.

Pored toga što je naš slavni i neprevaziđeni naučnik Nikola Tesla imamo ukupno 308 patenata koji su registrovani u 27 zemalja na pet kontinenata, Srbija i danas ima razloga za ponos. Jedan naš mladi naučnik osmislio je sistem za daljinsko navodnjavanje parcela putem SMS-a.

Na osnovu istraživanja drugog našeg naučnika, razvijen je revolucionarni sistem mikrobaterija koji se danas koristi u gotovo svim prenosnim uređajima, a treći je radio na inovativnom sistemu gradnje koji štedi i novac i vreme izgradnje, a čijim korišćenjem se doprinosi ne samo energetskoj efikasnosti, već i ekološki podobnoj, zdravijoj i jeftinijoj gradnji.

Veća pravna sigurnost, stimualcija stvaralaštva, ubrzanje tehnološkog razvoja i suzbijanje piraterije samo su neke od konkretnih koristi koje se garantuju pravnom zaštitom patenata. Svakako, izmene i dopune Zakona o patentima upravo idu u prilog tome.

Pored toga što radimo na unapređenju i boljem kvalitetu zakona iz brojnih oblasti, naše državno rukovodstvo radi i na unapređenju i očuvanju dobrih odnosa sa velikim brojem država upravo zaključujući bilateralne sporazume, bilo da je reč o ekonomskoj, socijalnoj, vojno-političkoj, trgovinskoj ili kulturnoj saradnji. Upravo jedan takav sporazum imamo danas na dnevnom redu, a to je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji.

Mongolija je država sa kojom nemamo dovoljno razvijene odnose, ali su isti tradicionalno dobri i prijateljski i posebno je značajna podrška Mongolije na putu očuvanja našeg teritorijalnog integriteta i naše južne Pokrajine u okviru postojećih državnih granica. Mislim da je vrlo važno, kada govorimo o međunarodnim sporazumima koje sklapamo sa zemljama koje nisu priznale lažnu državu Kosovo, da to uvek nekako ističemo i ponavljamo, jer zaista pogotovo i Mongoliji nije bilo lako da istraje u toj politici.

Mongolija je država o kojoj ne znamo puno i koja je nepravedno zapostavljena. Njena privreda se u poslednje vreme oporavlja nakon dužeg perioda stagnacije. Pretežno je agrarna, sa tradicionalnim proizvodima, poput mleka, mesa i vune u ukupnom BDP-u poljoprivreda, kao i industrija, učestvuje sa nepunih 30%.

Uprkos oporavku i rastu privrede, koja u najvećoj meri počiva na uslužnim delatnostima, nešto povoljnijim cenama bakra i zlata na svetskom nivou, veliki broj stanovništva, čak 36%, u Mongoliji živi upravo ispod granice siromaštva. Ujedno, sve su veće i socijalne razlike, kao i sve veći jazovi između grada i sela.

Između dve države ima dosta prostora za unapređenje sveukupne saradnje, sa posebnim akcentom na jačanje ekonomskih odnosa, ali i poljoprivredne, kulturne, prosvetne saradnje, jer je sve to u interesu obe države.

Imajući u vidu sve na šta se odnose ova dva zakona, kao i sporazum koji se odnosi na „Srbijagas“, poslanici poslaničke grupe Socijalistička partija Srbija izjasniće se afirmativno u danu za glasanje, a sve u najboljem interesu naših građanki i građana.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tihomir Petković.
Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka sa saradnicama, uvažene koleginice i kolege, danas vodimo raspravu i izglasaćemo verovatno Zakon o davanju garancija Republike Srbije u korist banaka „Inteza“ i „Rajfajzen“, po zaduženju JP „Srbijagas“, a po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transportnih gasovoda u Srbiji.

Konkretno, radi se o kreditu do 40 miliona evra za izgradnju distributivnih gasovoda na teritoriji Zlatiborskog okruga i povezivanju industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Radi se o okrugu velikog potencijala za privredni razvoj, kojem nedostaje prirodni gas kao energent. Ovo je kapitalna investicija za užički kraj i Zlatiborski okrug. Izgradiće se razvodni gasovod i za Priboj, Novu Varoš, Rutoše, Prijepolje i Sjenicu.

Ova velika investicija je još jedan dokaz snažne podrške predsednika Vučića i Vlade Republike Srbije u užičkom kraju. Ta podrška je dokazana istorijskom posetom predsednika Vučića Užicu u avgustu ove godine. Predsednik je tada saopštio velikom broju Užičana koji su ga dočekali da će se u velike kapitalne projekte koji će snažno pokrenuti razvoj Užica i doprineti još boljem životu Užičana uložiti u narednih nekoliko godina više stotina miliona evra.

Uskoro kreću radovi na izgradnji obilaznice oko Užica prema Bajinoj Bašti. To je auto-put vrednosti oko 30 miliona evra. Videli smo svi pre nekoliko dana da je potpisan ugovor sa kineskim partnerima o gradnji tunela ispod Kadinjače u vrednosti od oko 50 miliona evra. Završiće se aerodrom Ponikve, kako bi se stekli uslovi za novi snažan razvoj turizma u užičkom kraju. U novi klinički centar, to će biti peti klinički centar u Srbiji, a u Užicu prvi i jedini, u naredne četiri godine uložiće se oko 80 miliona evra. Finansiraće se izgradnja novog dečijeg vrtića. Finansiraće se izgradnja nove i najveće gasne kotlarnice u Užicu, vrednosti oko pet miliona evra, čime će sve javne institucije i sve stambene zgrade u Užicu koristiti gas kao energent.

Ove investicije će velikim delom doprineti rešenju najvećeg problema Užičana, nedovoljno dobrog kvaliteta vazduha koji Užičani udišu. Treba naglasiti da je već odobren novac od strane Vlade Republike Srbije za proširenje regionalne deponije u Užicu, da se ubrzano radi od strane Ministarstva za zaštitu životne sredine na traženju najboljeg rešenja za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada na toj deponiji. Vlada je spremna da finansira to postrojenje. Radi se o investiciji vrednoj nekoliko desetina miliona evra. Time će se na zdrav, ekološki prihvatljiv način rešiti pitanje odlaganja komunalnog otpada, ne samo Užica, već i Čačka i još sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog otpada.

Takođe, u okviru Nacionalnog plana Republike Srbije 2020-2025. godina doneta je odluka o finansiranju regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda za Užice, Požegu, Arilje, Kosjerić, možda i Lučane. Projekat je vredan preko 70 miliona evra.

Kada se uzmu u obzir svi ovi životno važni projekti za zdravlje Užičana, kada se podsetimo da je Užice, uz lično angažovanje predsednika Vučića i finansijsku podršku države od preko šest miliona evra, izgradnjom tehnološki najsavremenije fabrike za preradu pijaće vode pre dve-tri godine rešilo pitanje redovnog snabdevanja zdravom pijaćom vodom, jasno je da će građani Užica, već jesu ali posebno za nekoliko godina, biti lideri u Srbiji kada su u pitanju zdrava voda, zemlja i vazduh koji koriste i da je Užice najbolji primer uspešne i odgovorne politike predsednika Vučića vezano za zaštitu životne sredine.

Kada naredne godine bude završen auto-put do Požege, kada on odmah bude nastavljen preko teritorije Užica prema Sarajevu, steći će se uslovi da i Užice bude jedan od mnogobrojnih gradova i opština u koje će doći novi investitori, fabrike i nova radna mesta. Dakle, uskoro će i Užice biti jedan od najboljih i najuspešnijih primera i dokaza uspešne i odgovorne politike predsednika Vučića u oblasti razvoja privrede i reindustrijalizacije Srbije.

Voleli su i pomagali Užice u Užičane i drugi srpski vladari, ali ovo što je radeći za celu Srbiju predsednik Vučić uradio za Užice i Užičane, biće upisano velikim slovima u istoriju našeg grada. Ne treba sumnjati, Užičani će za sve ovo znati da zahvale i predsedniku i SNS na izborima 3. aprila naredne godine.

Verujem da je najveći broj građana koji protestuju prethodne dve subote iskreno zainteresovan za očuvanje zdravog vazduha, zemlje i vode u Srbiji. Svi to želimo i svi sa puno pažnje pratimo informacije vezane za eventualnu izgradnju rudnika litijuma u Srbiji i okolini Loznice. Ali, hajde da se okanemo romantičarskih priča o mitskoj vezanosti Srba za zemlju, za svoja imanja, da prigušimo naš dinarski mentalitet i racionalno, na osnovu jasnih i istinitih stavova struke, nauke, donesemo odluku o eventualnoj izgradnji ovog rudnika.

Najpre treba jasno da prepoznamo i odbacimo nemoralne pokušaje pojedinih opozicionih političara, Đilasa, Jeremića i Zelenovića, da zloupotrebe opravdanu zainteresovanost i zabrinutost dela građana vezano za zaštitu životne sredine, da se suprotstavimo tim opozicionim političarima u njihovom pokušaju, uz finansijsku pomoć inostranih sponzora, da pokrenu još jednu obojenu revoluciju, kada znamo da nijedna do sada nigde u svetu nije donela dobrobit građanima.

Siguran sam da ogroman broj građana Srbije to razume. Razumeju to i oni građani koji idu na ove proteste. Dokaz za to je što Đilas i Jeremić ne smeju tamo da se pojave, a Zelenović doživljava žestoke kritike organizatora protesta, što politički neuk prerano izlazi sa novim zahtevima prema državnom rukovodstvu i time razotkriva pravi suštinski razlog za svoje učešće u protestima - pokretanje obojene rezolucije i želju za dolazak na vlast bez podrške većine građana Srbije.

Naravno, nema od toga ništa. Sve to prepoznaje većinska Srbija koja poverenje poklanja Aleksandru Vučiću i SNS.

Da se razumemo, niko normalan i odgovoran prema svojim potomcima neće podržati izgradnju litijuma u Srbiji, ako to donosi sa sobom zagađenje zemljišta i voda naše Srbije. Ali, nemojmo unapred, pre nego što dobijemo sve relevantne informacije, odbacivati svaku mogućnost. Pustimo nauku i struku da urade svoj deo, uradimo ozbiljnu i nepristrasnu analizu postojećih rudnika litijuma u svetu, njihove realne posledice po prirodnu sredinu i zdravlje ljudi. Ako ta analiza pokaže da nema ekološki bezbednih tehnologija, nećemo, verujem i siguram sam, niko u Srbiji prihvatiti izgradnju rudnika litijuma u Srbiji.

Ali, ako su u svetu, posebno u najrazvijenijim zemljama, u primeni ekološki bezbedni tehnološki procesi, ako krene na toj osnovi i uz primenu tehnologije koja će se koristiti u Srbiji izgradnja rudnika u Nemačkoj, gde su veoma organizovani zeleni aktivisti, ako nema zagađenja vazduha, zemlje i vode, ako će se uz takav rudnik u Srbiji izgraditi i fabrike litijumskih baterija i putničkih automobila koje će i koristiti, zašto bismo bili protiv? Treba da budemo za upravo zbog svoje dece i potomaka i milijardi evra godišnje koje će oni dobijati i koristiti iz ovog posla.

Verujem da je ovakav pristup, iako danas nije popularno racionalno razmišljati o eventualnoj izgradnji rudnika litijuma u Srbiji, daleko moralniji i časniji nego da uzimamo veliki novac od prodaje zemlje na kojoj će se graditi rudnik, kao što to rade pojedini Đilasovi uposlenici, a da pred javnošću glumimo borce za životnu sredinu i zdravlje građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Jugović.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi sugrađani, pred nama je danas nekoliko izuzetno važnih tema, ali ja bih posebnu pažnju, odnosno akcenat stavio na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa i Raiffeisen banke po zaduženju „Srbijagasa“, a po osnovu ugovora o kreditu od 40 miliona evra.

Dakle, jedan od strateških ciljeva naše države je obezbeđivanje efikasne, odnosno energetske sigurnosti Republike Srbije i u prethodnom periodu državno rukovodstvo, predsednik činili su zaista velike napore u tom smeru, kako bi se, pre svega, obezbedile dovoljne količine gasa i kako bi se dalje širila gasna mreža na teritoriji Republike Srbije.

I ovaj Predlog zakona koji je pred nama je samo još jedan novi korak u tom cilju, jer na ovaj način dodatno se širi gasna mreža, konkretno na teritoriji Zlatiborskog okruga, a o čemu je nešto više pričao kolega Petković, tako da je ovo jedna veoma važna tema koja zaslužuje apsolutnu podršku svih nas.

Sama tema energetske, odnosno gasne sigurnosti je tema koja je aktuelna na globalnom nivou, dakle i u Evropi i u svetu. Mislim da smo, odnosno evidentno je, u prethodnom periodu, zahvaljujući predsedniku Vučiću, na tom polju ostvarili izuzetne rezultate kada je u pitanju modernizacija, odnosno širenje gasne mreže, kada je u pitanju redovno snabdevanje dovoljnim količinama gasa i kada je u pitanju adekvatna, odnosno veoma povoljna cena za naše potrošače, kako građane, tako i privredu.

Sada se tek vidi sva ispravnost politike koja je vođena u prethodnom periodu gde smo, i pored velikih pritisaka koje je trpeo predsednik, ali i ostalo državno rukovodstvo, izgradili gasovod kroz Srbiju, jer tek sada vidimo da je to bio ispravan postupak jer nam obezbeđuje dovoljno i redovno snabdevanje.

Na sve to kada dodamo da je nedavno, nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, obezbeđena i najniža cena gasa za Srbiju u Evropi, onda možemo sagledati jednu celokupnu sliku zaista uspešne gasne politike koju vodi naša država.

Zaista se ne bih previše zadržavao na ovoj tematici, jer evidentno je da naša zemlja ide u dobrom smeru kada je gasna politika, jer prosto ispravna gasna politika i svi ovi uslovi koje sam naveo su preduslov za nastavak ubrzanog privrednog razvoja naše zemlje.

Iskoristio bih priliku da se osvrnem na još neke aktuelne teme prethodnih dana koje interesuju našu javnost, a koje su mnogi i danas i juče, mnoge moje kolege, ovde pominjali.

U svom izlaganju ću akcenat staviti na grad iz koga dolazim, na Loznicu, jer svedoci smo da su poslednjih meseci gospodi iz opozicije, a pripadnicima bivšeg režima, zatim novopečenim ekolozima itd, puna usta Loznice, a siguran sam da do pre godinu ili dve retko ko od njih je i znao gde je Loznica, a kamoli je da je dolazio. Sada su svake druge ili treće sedmice, i češće, u Loznici, u Jadru.

Sve ono što radi SNS radi u interesu građana Srbije. Dok sa druge strane ove političke grupacije, dakle tajkunska opozicija, delovi bivšeg režima nastavljaju da se ponašaju kao i kad su bili vlast. Sve čine da izmanipulišu građane zarad nekih svojih ličnih interesa kako bi Srbiju ponovo povukli nazad, vratili je tamo odakle smo je teškom mukom iščupali u poslednjih devet godina.

Podsetiću da je 2012. godine, nakon što je SNS preuzela odgovornost za vođenje Srbije, nakon teških ekonomskih reformi, mera fiskalne konsolidacije, Srbija započela put dinamičnog privrednog rasta, dovođenja stranih investicija, otvaranja fabrika, otvaranja novih radnih mesta, izgradnje puteva, škola, bolnica, itd. U takvim okolnostima delovi bivšeg režima, okupljeni oko Tadića, Đilasa, Jeremića, Zelenovića i šta ti ja znam koga još, dakle u takvim okolnostima, kada građani prepoznaju svu ispravnost ove politike, kada podržavaju politiku SNS i predsednika Aleksandra Vučića, a u nedostatku programa od strane pomenute gospode, na prečac oni svi listom postaju ekolozi i sad su tobožnji borci za zdravu životnu sredinu, za zdravu Srbiju, za zdrav Jadar, za zdravu Loznicu, borci protiv litijuma itd.

Možda bi se moglo i poverovati u iskrenost njihovih namera da sećanje građana ne seže malo dalje u prošlost. Zašto građani Srbije i konkretno sada u slučaju o kome govorim, građani Loznice i Jadra, ne mogu da poveruju Đilasu, Zelenoviću, Jeremiću i ostalima? Zato što su Loznicu, Jadar, Podrinje, kao i celu Srbiju ostavili devastirane sa zakatančenim fabrikama, sa radnicima na ulicama, sa uništenom infrastrukturom. Zato što su oni sad tobožnji borci za ekologiju, a 2004. godine oni su doveli u Srbiju „Rio Tinto“, oni su od 2004. godine do 2012. godine izdali devet dokumenata „Rio Tintu“, a sad su odjednom postali protivnici tog istog „Rio Tinta“ kojeg su doveli u Srbiju.

Do pre dve ili tri godine oni su hvalili projekat Jadar, konkretno Dragan Đilas. Nije teško proveriti istinitost i ove moje i tvrdnji kolega koji su ovo iznosili. Ukucate na internetu i naći ćete njegove izjave od pre dve ili tri godine gde on hvali projekat Jadar kao razvojnu šansu Srbije, gde se zalaže da pored rudnika treba otvoriti fabriku baterija, da će u mobilnim telefonima biti baterije sa natpisom „mejd in Srbija“, a sada odjednom menja mišljenje, zdrav razum i govori svim građanima da tu nešto ne štima.

Dakle, dame i gospodo, ljudi iz bivšeg režima koji su opljačkali Srbiju, koji su milione evra, dolara, strpali u svoje džepove, sada se bore za ekologiju. Nastoje da manipulišu građanima, dok istovremeno iza leđa tih istih građana opet nastavljaju da se bogate, i to opet poslujući sa tim istim „Rio Tintom“ protiv koga su tobož u javnosti.

Ja ću navesti jedan veoma aktuelan primer na nivou cele Srbije, a posebno za Lozničane. Primer Marka Blagojevića koga Lozničani poznaju kao zlu paru. Marko Blagojević je čovek koji je stavio katanac na „Viskozu“, koji je 10.000 radnika fabrike „Viskoza“ ostavio na ulici. Taj poslovni i privredni uspeh Marka Blagojevića sam osetio na svojoj koži, jer sam dete jednog od 10.000 radnika koga su Blagojević i njegovi nalagodavci ostavio na ulici. Za taj poslovni uspeh Marko Blagojević biva nagrađen na taj način što ga Đilas uzima za svog pomoćnika dok obavlja funkciju ministra bez portfelja zaduženog za Nacionalni investicioni plan. Dalje, kada Đilas postaje gradonačelnik Beograda, Blagojevića postavlja za direktora, čini mi se, Agencije za investiranje i stanovanje u Beogradu, a sada je Blagojević zaposlen u Đilasovoj firmi „Multikom“.

Treba podsetiti samo da je i Blagojević bio umešan zajedno sa ostalim saradnicima ili ostalom ekipom Dragana Đilasa u malverzacijama prilikom rekonstrukcije bulevara, konkretno za proneveru šest miliona evra. Taj isti Marko Blagojević danas je jedan od kolovođa tzv. ekološkog ustanka protiv „Rio Tinta“, a istovremeno, dok manipuliše, podbunjuje građane, iza leđa njima 80 ari šume i 2,6 hektara zemlje prodaje tom istom „Rio Tintu“ za 717.000 evra. Dakle, 717.000 evra strpao je sebi u džep dok se javno deklariše protiv „Rio Tinta“ i vodi tzv. ekološki ustanak.

Do duše, ako malo bolje sagledamo i izanaliziramo ekološki aktivizam Marka Blagojevića vuče korene još od pre 15 i više godina, kada je, pomenuo sam već, 10 hiljada „Viskozinih“ radnika, dakle iz hemijske industrije, ostavio na ulici, možda je želeo da ti ljudi, nema veze, budu bez posla, budu na ulici, ali žive na svežem i čistom vazduhu. Ali, u njegove namere ne bih dublje zalazio.

Ja jesam lokalpatriota, ali činjenica je da su Lozničani, Jadrani čestiti ljudi i dobri domaćini. Duboko sam uveren da neće dozvoliti da iskrena zabrinutost dela tih ljudi, dakle iskrena zabrinutost oko potencijalnog uticaja rudnika Rio Tinto na životnu sredinu, bude zloupotrebljena od političkih lešinara koje sam već pominjao, Đilasa, Zelenovića, itd.

Kad sam već kod Zelenovića, kratka digresija. Želim samo da ispravim jednu konstataciju kolege Tihomira Petkovića, koji je rekao kada je Zelenović boravio u Loznici, odnosno Gornjem Jadru, da je doživeo neprijatnosti. Nije doživeo neprijatnosti, oteran je. Oteran je iz Loznice. Nije Loznica daleko od Šapca, znaju građani šta i kako je radio Nebojša Zelenović dok je bio gradonačelnik Šapca. Znaju i za pet miliona evra za koje je osuđen, za nenamensko trošenje sredstava i mnoge druge aktivnosti. Tako da, nije doživeo neprijatnosti, oteran je iz Loznice.

S druge strane, Lozničani, Jadrani, veruju svojoj državi, veruju državnim institucijama, iznad svega predsedniku Aleksandru Vučiću. Zašto? Pre svega, zato što je taj kraj koji su, pomenuta gospoda koje sam pominjao, ostavili devastiranog, ponovo oživeo, omogućio mu šansu da zaživi, pretvorio ga u jedno mesto koje mladi vide kao pristojno za život, gde mladi žele da ostanu, gde će sve manje odlaziti u velike gradove.

Podsetiću vas, samo kada je u pitanju Loznica, dovedena su dva investitora, fabrike „Mint“ i „Adient“, koje će u punom kapacitetu zapošljavati više od 2,5 hiljade radnika. Rekonstruisana je bolnica čija nadogradnja je počela pre 30 godina, a tek je Aleksandar Vučić završio.

U toku je izgradnja fudbalskog stadiona po UEFA4 standardima, čija vrednost je više od 20 miliona evra. U toku je gradnja brze saobraćajnice Ruma-Šabac, koja će se vezivati dalje na auto-put, pardon Šabac-Loznica, koja će se vezivati na auto-put Ruma-Šabac, da će se graditi obilaznica dužine 13 kilometara oko Loznice.

To su rezultati, to je način da se stekne poverenje i naklonost birača. Dakle, iskrenim, odanim, požrtvovanim, čestitim radom.

Dok pomenuta gospoda ograničava, teroriše većinsku, pristojnu Srbiju, organizuje političke proteste koji su pre svega usmereni protiv Aleksandra Vučića, a pod plaštom brige za ekologiju, Aleksandar Vučić obilazi Srbiju, obilazi Gornji Jadar, obilazi Gornje Nedeljice, razgovara sa građanima, razgovara sa narodom. Želi na licu mesta da čuje šta ih to tišti, šta su to problemi, zbog čega su zabrinuti, da vidi na koji način mogu da se reše.

Ono što je važno da građani Jadra znaju, a uveren sam i da znaju, nikakva odluka po pitanju otvaranja rudnika Rio Tinto još uvek nije doneta, niti će biti doneta dok ne bude završena studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Uveren sam da državno rukovodstvo, pre svih predsednik, neće doneti nikakvu odluku koja je u interesu građana, kao i do sada, već naprotiv, odluku koja će biti u najboljem interesu i građana Jadra i građana Loznice, ali i građana čitave Srbije. Na kraju krajeva, ako bude bilo potrebno, građani će imati priliku da se demokratski izjasne o svojoj sudbini, a tajkunskoj opoziciji, novopečenim lažnim ekolozima poručujem da građani nikada neće biti za takve. Nikada neće dozvoliti da se Srbija vrati u vreme devet godina, u vreme propadanja, u vreme ostavljanja radnika na ulici, u vreme uniženog dostojanstva čitavog naroda.

Ubeđen sam da će kao i do sada, Lozničani, Jadrani, ali i građani čitave Srbije podržavati u ogromnom procentu politiku Aleksandra Vučića, jer politika Aleksandra Vučića je jedini garant uspešne, moderne i napredne Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mongolije o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. To je prvi zakon o kome ću govoriti, a kasnije ću da pročitam i drugi zakon.

Zašto baš o ovome? Zato što je Mongolija zemlja koja nije priznala tzv. „nezavisno Kosovo“, tu izmišljenu tvorevinu. Republika Srbija ima dve pokrajine i to Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, tako se zove. Znači, ne postoji tzv. „lažna država Kosovo“, to je tvorevina veštačka, šiptarska.

Idemo dalje. Što se ovog Sporazuma tiče, to samo govori o tome kako Republika Srbija vodi svoju spoljnu politiku, a vodi izvanredno. Uostalom, treba reći, od kako je SNS došla na vlast 16 zemalja povuklo je priznanje o tzv. „lažnoj državi Kosovo“, pod jedan.

Pod dva, Srbija je pre svega jedna slobodna, nezavisna, suverena država čiji je spoljno-politički cilj EU, ali je neutralnost vojna. Srbija sklapa bilateralne, trilateralne sporazume i to je u svakom momentu za svaku pohvalu. Zašto? Zato što biti umrežen znači završeno pola posla. Danas je svuda u svetu izuzetno moćno sredstvo komunikacije internet, ako smo umreženi imamo informaciju.

Republika Srbija ima izvanredne odnose sa Ruskom Federacijom, sa Narodnom Republikom Kinom, sa Japanom, sa UAE, sa Turskom, Nemačkom, Francuskom, sa SAD. To samo govori o tome kako mi radimo, vodimo jednu dobru miroljubivu politiku. Sklapamo bilateralne odnose i to je urodilo plodom. To vidimo po investitorima, to vidimo po procentu zaposlenosti. To vidimo po rejtingu Srbije. Mi smo faktor stabilnosti u regionu.

O tome kako radi Srbija govori i Sporazum koji je napravljen, tzv. „mali šengen“. Šta to znači? To znači opet umrežavanje. Tri države, tri suseda zbog faktora stabilnosti u regionu, zbog razvoja ekonomije, a to su Republika Srbija, zatim Severna Makedonija i Albanija. Šta znači „mali šengen“? Znači takođe što više, što bolje umrežavanje što se ekonomije tiče. Četiri vrste slobode, trgovine, robe, kapitala, usluga. Tako se radi.

Takođe, sklopljen je sa gospodinom Trampom, bivšim predsednikom, Vašingtonski sporazum da bi se upristojio, da bi se unormalio ekonomski odnos između Prištine i Beograda. Sa naše strane je uvek plus, sa njihove neprihvatanje.

Republika Srbija, što se spoljne politike tiče, ja mislim da nema premca u regionu i faktor stabilnosti i ekonomskog razvoja smo, tako da tim putem treba nastaviti.

Što se druge teme tiče, kratko ću, samo o Zakonu o davanju garancija Republike Srbije u korist „Banka Intesa“ a.d. Beograd i „Rajfajzen Banke“ a.d. Beograd po zaduženju JP „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za jačanje transportnih kapaciteta gasovoda u Republici Srbiji.

Vrlo je važno govoriti o ovom zakonu, jer je pre svega izuzetno važno za privredu Republike Srbije. Naime, u Republici Srbiji mi danas menjamo, videli smo kotlarnice koje su bile na mazut i na ugalj, zamenjujemo ih gasom, što je izuzetno povoljno, što je mnogo brže, što je jeftinije, što se tiče ekologije i što manje zagađenja, a konkretno govorimo o ovom zajmu koji je preuzela Republika Srbija od JP „Srbijagas“ Novi Sad, zato što se radi o gasifikaciji Zlatiborskog okruga.

Zlatiborski okrug je izuzetno važan, bitan, moćan. On ima od prošle godine i suficit u budžetu i ne samo od prošle godine. Važno je da svako mesto u Srbiji ima gas, da ima gasifikaciju, a evo, ovde ćemo umrežiti i druge gradove, a to su Priboj, Nova Varoš, Prijepolje, Sjenica i Rutoša.

Što se tiče Rio Tinta, vrlo aktuelnog ovih dana, jer ne silazi sa televizije, sa medija, ljudi imaju dezinformaciju.

Naime, treba javnost znati da ništa nije gotovo, da pre svega Rio Tinto koji je došao ponovo, moram da kažem, 2004. godine i da nema veze sa ovom vlašću. Znači, sporazum je napravljen kada je bio gospodin Živković premijer. To treba reći 100 puta. Znači, mi samo nasleđujemo te njihove ugovore.

Što se tiče dobijanja dozvole, o dozvoli nema ni reči, jer oni pre svega nisu tražili studiju izvodljivosti, pa neće ni dobiti apsolutno nikakvu vrstu iskopavanja. Ne može se raditi nešto po međunarodnim standardima, po standardima Evropske unije, jer mi smo zemlja koja želi da uđe u Evropsku uniju i zakonom implementiramo sopstveno zakonodavstvo. Tako se tiče i ovoga.

Ne može se litijum eksploatisati ako niste dobili i studiju izvodljivosti, a pošto nisu ni aplicirali o tome nema ni reči za sada. Videćemo šta će biti. Ali meni nije jasna jedna stvar, a to je da Nemačka eksploatiše litijum, pa će od toga da napravi baterije, pa će od toga da napravi i električne automobile, a mi upravo pričamo kako ne želimo zagađenje, kao što i ne želimo, želimo da naša deca i svi mi živimo u ekološko zdravoj sredini. Hajde lepo da pobacamo mobilne telefone, laptopove, silne uređaje, svi oni imaju litijumske baterije. Znači, nonses. Treba dobro da razmislimo šta radimo. Nemačka eksploatiše litijum i praviće električne automobile i pravi baterije, a mi umesto, to je moje mišljenje, da i mi to radimo po svim standardima Evropske unije i da mi proizvodimo električne automobile, ekološke i da mi prodajemo te automobile, a ne da nas neko eksploatiše, da uvek budemo zemlja trećeg sveta, uzmi minerale, rude, lepo fino izvezi u svoju zemlju, napravi fabriku, odradi to, pa onda prodaj Republici Srbiji puta pet, 10 puta skuplje. Tako se ne radi.

Rio Tinto nema veze, odnosno protesti koji se dešavaju ovih dana, a vidim da su zakazani i za subotu, još jedna budalaština politička Đilasa i njegove klike, jer valjda gube, osećaju da neće imati prođu na ovim izborima. Ja im želim da dođu ovde pa da se lepo gledamo u oči i da polemišemo. Ne radi se to tako. Opet će biti blokade, opet će neko dete da ostane uskraćeno lekarske pomoći, neko neće stići do destinacije koja mu je potrebna. Ako želite, idite, ponovo kažem, na Ušće, evo parlament je ovde, dođite da razgovaramo. Ne radi se to tako. Kroz Tinto, kroz ovo što ste vi uradili 2004. godine spočitavate nama da ne želimo ekološki čistu sredinu. To nije tačno.

Što niste odreagovali 2004. godine? Što niste odreagovali za Bor i za Smedereva? Po pet hiljada ljudi radi tamo. Imaju ljudi filtere. Kada god se nešto desi odreaguje čitava javnost i to se završi, ali je zaposleno 10 hiljada ljudi, 10 hiljada ljudi nije gladnih.

Zamislite šta bi bilo da mi proizvodimo ovde električne automobile i baterije? Pa da li mislite da bi to bilo da bi se pogušili? Pa ne bi. Ako Nemačka koja je osnivač Evropske unije radi to, zašto to ne bi radila i Srbija.

Samo par reči o demokratiji gospodina Đilasa. Setimo se samo njegovog batinanja nas svih ovde po parlamentu od gospodina Marijana Rističevića, preko gospodina Martinovića, pa redom, gospođe Maje Gojković koja je bivša predsednica Narodne skupštine Republike Srbije od pljuvanja, guranja i ostalog, pa preko ulaska sa motornim testerama i fantomkama u RTS, pa onda pre neki dan razbijeno oko, zatvoreno oko onom divnom dečku, samo zato što je želeo da prođe. Znači, oni ne dozvoljavaju da se krećemo. Ako se krećemo, dobijemo batine. Onda taj koji je batinaš bude na TV i objasni nama kako mi treba da radimo to što oni zamisle, a to za to što je on uradio je heroj. To što smo mi prošli kako smo prošli to znači da smo dobro prošli. Sramota jedna.

Palili su ovu Skupštinu – vandalizam. Tukli policajce – nasilje, a mi govorimo o njihovoj demokratiji. To nije demokratija i naš predsednik nije fašista. To je najveći demokrata koga je izrodila ova zemlja. Hvala na pažnji.