Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku.
Sada prelazimo na predstavnike i predsednike poslaničkih klubova.
Prvi na spisku je predsednik poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke, gospodin Samir Tandir.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Krkobabiću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani predstavnici nezavisnih agencija i regulatornih tela, pre nego što se osvrnem na današnji dnevni red, takođe, želim da porodici uvaženog kolege, zamenika generalnog sekretara Skupštine Branka Marinkovića, uputim izraze najdubljeg saučešća. Potresla me je ta tužna vest. Imao sam čast ovih godinu i po dana da sarađujemo i zaista svedočim da se radilo o jednom izuzetno sposobnom, mladom čoveku, čiji prerani odlazak me je zaista rastužio i upućujem reči utehe njegovoj porodici. Hvala mu za svu saradnju i jedno divno prijateljstvo.

Hoću da uputim i izraze saučešća članovima porodica četvorice mladića koji su poginuli u Novom Pazaru u saobraćajnoj nesreći. Grad je proglasio dan žalosti i da pozovem nadležne organe da zaista preduzmu hitnu reakciju kada je u pitanju deo magistralnog puta od Novog Pazara prema naselju Ribarići, kroz naselje Mur, jer se zaista prečesto dešavaju ovakvi tragični događaji. Ogroman broj mladih ljudi i građana i građanki je izgubio život, jer se zaista brzo vozi. Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da preduzme sve ono što je u njihovoj moći da bi sprečili ovakve tragedije. Zaista se desila ogromna tragedija.

Hoću da se osvrnem na posetu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sandžačkim opštinama. Želim da uputim zahvalnost predsedniku Vučiću što je posetio Novu Varoš, Sjenicu, Novi Pazar i Tutin. To je, slobodno ću reći, jedna istorijska poseta, jer ono što smo mi naučili, podsetiću da je na proleće ove godine predsednik posetio pre toga i Prijepolje i Priboj, iz jednog političkog diskursa i jednog manira jeste da se obično predsednici, premijer, ministri obično pojavljuju kada je kampanja, kada se traže glasovi i tada se daju ogromna obećanja, a malo njih, u stvari skoro nikad niko van kampanje nije došao, predsednik je prvi. Hvala mu na tome.

Ono što je posebno, pre svih tih infrastrukturnih radova koji su urađeni ili potpisani ili obećani da će se uraditi, meni, kao pripadniku bošnjačkog naroda, jako važno jeste što sam čuo od predsednika svoje države, svog predsednika da ova zemlja, država Srbija, pripada svim građankama i građanima koji u ovoj zemlji žive.

To je podstrek za sve nas koji u ovom domu i u drugim institucijama radimo da se svaka građanka i građanin osećaju, osećaju ovu zemlju kao svoju domovinu. Ni jednom građaninu, kada bismo sproveli neku anketu, bez obzira da li je on Bošnjak, Srbin, Mađar, nije idealno, svi mi imamo neke svoje privatne probleme, izazove, ali ono što je dobra vest jeste da se problemi rešavaju, da ljudi imaju poverenja u institucije ove zemlje, a posebno imaju poverenja u instituciju predsednika, jer ona i po Ustavu je tako definisana da i ministri i Vlada imaju pravo na partikularne interese ili da pripadaju strankama, a u stvari predsednik je jedini koga građani direktno biraju i on pripada svim građanima. Prvenstveno iz tog razloga sam srećan i zadovoljan.

Druga poruka koja me je posebno takođe obradovala jeste da je vreme da počnemo da merimo i ljude i političare i stranke na osnovu dela, a ne priča. Da gledamo ko je šta uradio, a ne da imamo predrasude prema ljudima zbog imena, prezimena, određenog političkog perioda itd.

Ja sam pre nego što je došao red da govorim sada ovde pred vama, poštovane kolege, u plenumu razgovarao sa čelnicima opština, između ostalog i sa čelnicima Opštine Sjenica. Želeo sam da čujem njihov stav zvanični a i sa određenim građanima i ono što su me oni zamolili da prenesem jeste da nikada niko, razni su funkcioneri dolazili ali nikada ni jedan predsednik niti premijer nije ostajao par sati u razgovoru sa građanima, bez fingiranih pitanja, bez dogovorenih tema, od onih pojedinačnih problema građana do onih suštinskih, sistemskih problema kao što je snabdevanje električnom energijom, izgradnja saobraćajnica itd.

Znači, ljudi su mogli slobodno da iznesu svoj stav, da iznesu svoje kritike i mislim da je to nešto što smo i kroz ovu koalicionu saradnju u ovom mandatu postigli da su predsednik države, Vlada, ministri, činovnici, poslanici servis građana, da nemamo strah da čujemo njihov sud, već da naprosto razgovaramo, pa i kada dobijemo neku kritiku ona je u stvari usmerena da bi napravili što funkcionalniji sistem.

Ono što hoću da istaknem i što je fakat i činjenica, znači, deo naše zemlje odakle dolazim će dobiti gasovod. Znači, Novi Pazar i Tutin do 1.9.2022. godine rešiće jedan generacijski problem koji stvara preduvjete za zelenu energiju, smanjuje zagađenje, dobićemo jeftiniji energent. Sadašnje cene na svetskom tržištu su plod geostrateške igre. Cena gasa će u budućnosti ja verujem biti jeftinija. Stvorićemo uslov da dođu velike kompanije, jer bez gasifikacije nema bržeg industrijskog razvoja.

Za dve godine, godinu i po dana očekujemo da Prijepolje, Priboj i Nova Varoš dobiju gasovod. To je tako lako reći - stići će gasovod, a to je nešto što pre par godina zaista nismo mogli da sanjamo. To je ogroman rezultat i svako od nas ovde ima doprinos tome. Stranka pravde i pomirenja kao najjača bošnjačka stranka permanentno se borila ali svi oni ljudi koji su u ovom parlamentu glasali za to svakako da imaju pravo da se tome raduju ali naravno ključna stvar je bila podrška sa vrha, podrška od onog koji ima najveći i autoritet i podršku građana a to je predsednik Vučić.

Ono što posebno sve građanke i građane posebno u Novom Pazaru raduje jeste izgradnja KBC. Takođe jedna stvar i o kojoj je rahmetli muftija Zukorlić jako puno govorio, za šta se borio, 70 miliona evra će biti izdvojeno, novih 15.000 kvadrata i to je nešto sa čim zaista Novi Pazar i Srbija treba da se ponose.

Još jedna od stvari koju hoću da istaknem, jeste po prvi put se u Sjenici potpisao jedan tako važan međudržavni sporazum kao što je nastavak izgradnje autoputa, čija će vrednost biti sigurno iznad 1,5 milijardi evra, novih 75 kilometara autoputa. Autoput će doći do Duge poljane, znači, između Sjenice i Novog Pazara i naš put do Beograda, do glavnog grada, biće skraćen na otprilike dva sata.

To je bilo nezamislivo, pogotovo iz Sjenice. Pre četiri-pet sati niste mogli da dođete. Sada stvaramo preduslove sistemski, suštinski, da dođu investitori i da sve građanke i građani zaista vide da se stvari pomeraju.

Ono što možemo nazvati, pod znacima navoda ali velikim znacima navoda, „malim investicijama“ jeste ta škola, na primer, u Sjenici, koja će koštati između osam i deset miliona evra, a budžet opštine Sjenica, da bi znali koliko je to velika investicija, a i to je jako važno pošto je ministar tu, kada govorimo o populacionoj politici, budžet opštine Sjenica ne prelazi osam miliona evra.

Znači, 100% vam daje neku investiciju i povećava vaš budžet, a kada govorimo o populacionoj politici, to je zaista jedna krasna, fantastična vest, da neko u obrazovanje, u Sjenici, u Novoj Varoši se investiralo 500 miliona dinara za novu školu, znači da taj deo zemlje nije zaboravljen, da se o njemu ozbiljno razmišlja i da se na taj deo zemlje računa i investira. To su poruke budućnosti.

Ono što me sa druge strane kao nekog ko živi u Prijepolju, u tom delu Srbije, raduje jeste što vidim da su ljudi zaista nepodeljeno dali jednu podršku, pozdravili sve ono o čemu se razgovaralo, pozdravili sve ove projekte i to je dokaz da idemo u jednom pravom smeru.

Takođe, ono o čemu sam često ovde govorio jeste o tom slučaju ubistva Edina Hamidovića u Sjenici i drago mi je što su članovi njegove porodice razgovarali sa predsednikom i što su najavljene određene smene kada su u pitanju državne institucije u Sjenici.

Kada govorimo o sprovođenju zakona, ne govorimo o pripadnosti ni partijskoj, ni nacionalnoj, ni religijskoj. Važno je da na čelu tih institucija budu profesionalci. Nije važno da li je to korumpiran na čelu institucije Bošnjak ili Srbin. Ako je korumpiran, on ne radi dobro za građane i on mora da bude zamenjen.

Tako imamo situaciju da izvesni ljudi, izvesni „Budo“ zloupotrebljava neku svoju značku da bi je koristio u političke obračune i to je nešto što ne smemo dogovoriti. Kada god čujem za takav slučaj, ovu govornicu ću koristiti da ukažem na tu devijaciju. Ne sme niko da svoju poziciju koristi da bi se obračunavao sa svojim političkim neistomišljenicima, sa pripadnicima određene verske zajednice, da pomaže drugoj političkoj stranci itd.

Taj nepotizam je nešto što moramo da zaustavimo za sva vremena. Dovoljno ima čestitih, sposobnih, pismenih, pametnih mladih ljudi i među bošnjačkim narodom, sprskim, albanskim i mađarskim u ovoj zemlji koji treba da obavljaju funkcije a ne da ih pojedinci preko 20 i 30 godina privatizuju.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, drago mi je što je ministar tu. Više puta smo govorili o merama populacione politike. To je nešto i sve ove odluke i današnji dnevni red, naš poslanički klub stranke Pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke u Danu za glasanje će svakako podržati, 300 hiljada dinara je povećanje tog dodatka za prvorođeno dete. To je jedna dobra vest, jedna ozbiljna cifra.

Svaki roditelj, bez obzira kakvog materijalnog statusa, pogotovo ljudi iz rubnih opština, iz unutrašnjosti, 300 hiljada dinara je jedna ozbiljna cifra koja vam pomaže da sve ono što vam je neophodno za svoje dete, ne zna, od tih potrepština i kada je u pitanju bebi oprema i kada je u pitanju krevetac i ta dečija soba, da možete da to pristojno napravite. Ne postoji roditelj, da li on bio, ne znam, ili milioner ili iz radničke porodice, ne postoji srećniji trenutak od onog trenutka kada vi postajete roditelj.

Svako želi da svome detetu pruži nešto najbolje. Drago mi je, više puta smo govorili o tim negativnim trendovima, da se ozbiljno hvatamo u koštac. Hvala predsedniku, hvala Vladi, hvala vama kao ministarstvu, ali hvala bogami i nama kao parlament, jer mi sve to treba da izglasamo.

Poštovani ministre, ne smemo na ovome stati i u našoj poslaničkoj grupi i u našoj stranci ćete imati i sagovornike i podršku da nastavimo sa ovim programima, kao što rade neke susedne zemlje. Navodili smo vrlo često primer Mađarske, itd. jer sve zemlje imaju problem, pogotovo u zapadnoj Evropi, usled tih tzv. liberalnih stavova života, gde se po njima ne podrazumeva da žena treba da bude i majka, a da muškarac treba da bude i otac, već imamo neke devijacije kada je porodica u pitanju.

Moramo se vratiti tradicionalnim porodičnim vrednostima i zato nam treba podrška svih, i akademske zajednice i verskih zajednica i istaknutih pojedinaca i političke elite i bilo kog čoveka koji svojim kredibilitetom može da kaže – zadnji je trenutak da stvari pomerimo.

Mi zaista radimo. Raduje me ovaj zakon, ali molim vas da kada je u pitanju deo zemlje odakle ja dolazim da ozbiljno uzmete u razmatranje saradnju sa verskim zajednicama, jer stav tih ljudi u tom delu naše zemlje se poštuje. Jako je važno sa tih institucija kada dobijemo podršku i kada isto kao oni koji proklamuju tu neku, kako da kažem, taj liberalizam, a ja to ne znam šta znači u porodičnim odnosima, moramo da govorimo o tim porodičnim vrednostima. Iz tog razloga sa zadovoljstvom ću glasati, jer zemlja nam se prazni.

Autoput, gasovod sve to ima smisla onog trenutka kada mi budemo imali veći broj naših mališana u vrtićima, u školama. Nikada bolje, možda, nismo imali uslove kada je u pitanju izgled naših učionica i vrtića, a procenat novorođene dece se smanjuje i to je nešto što moramo da preokrenemo.

Što se tiče drugih ugovora i zakona i izveštaja, apsolutno ćemo podržati. Diskutovali smo na resornim odborima. U danu za glasanje ćemo glasati. Hvala vam.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Samiru Tandiru.
Ministru dajem reč.
Izvolite ministre.

Gospodine Tandir, hvala vam na ovim rečima.
Mi smo imali, ako je to neka vrsta saradnje, imali smo jako dobru saradnju i na ovom mestu i van toga i sa vašim pokojnim predsednikom.
Što se tiče ovih mera, reći ću vam nešto, ne mogu da odolim, biće sutra još jedno vrlo prijatno iznenađenje u vezi ovih mera.

Zahvaljujem ministre.
Gospodin Tandir.

Hvala vam ministre.

Vi predano radite kada je vaš resor u pitanju. Vreme je da imamo i prijatna iznenađenja. Dosta smo imali neprijatna iznenađenja.

Mislim da niko o porodičnim vrednostima u ovom parlamentu, u ovom sazivu nije govorio više od rahmelti muftije Zukorlića i iz tog razloga moja je obaveza da danas na ovu temu diskutujem i da pružim podršku ovom zakonskom rešenju.

Jedno od obrazloženja zašto smo glasali za ovu Vladu jeste, između ostalog i formiranje vašeg ministarstva, ali i drugih ministarstava, između ostalog i Ministarstva za brigu o selu, koje možda nije toliko u fokusu medija, ali radi jako bitan posao kada je u pitanju ostanak naših ljudi u ruralnim područjima i kroz kupovinu napuštenih seoskih kuća i kroz zadruge i kroz buseve koji se koriste za školsku decu, vrtiće itd. Radujemo se i nestrpljivo očekujemo tu radosnu vest. Hvala vam.

Zahvaljujemo se i gospodinu ministru i gospodinu Tandiru na konstruktivnoj diskusiji.
Dajem reč predsedniku Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, gospodinu Draganu Kovačeviću.
Zbog tehničkih problema nismo mogli ranije, pa evo sada da iskoristimo. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Poštovana gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se gospođi Katarini Rakić koja je vrlo detaljno iznela podatke iz poslovanja RATEL-a. Javio sam se samo da bih dodao dve, po meni značajne, informacije za ovu Skupštinu i za javnost, koje govore o kvalitetu mreže mobilnih operatera i o našim aktivnostima u prošloj godini.
U 2020. godini, četvrtu godinu za redom, obavljeno je uporedno merenje i analiza parametara kvaliteta usluga koje pružaju mobilni operateri. Merenje je obuhvatilo 50 gradova, prešli smo 10 hiljada kilometara puteva. Obavljeno je sedam hiljada poziva i sedam hiljada sesija prenosa podataka.
Rezultat te analize po metodologiji međunarodno ustanovljenoj je da smo došli do presečne ocene od nešto preko 81 poena. Ako kažem da smo 2017. godine počeli sa 55,4 poena, da smo sada došli na 81, a evo i poslednja merenja koja smo imali u 2021. godini došli smo na 83,5 poena, prosečna ocena za sva tri operatera, neću ih deliti, a možete videti na našem sajtu detaljno podatke za svakog operatera, standard međunarodni, a pre svega u Evropi je da sve što je preko 80 poena se smatra odličnim kvalitetom mreže.
Građani Srbije kod sva tri mobilna operatera uživaju odličan kvalitet mreže i mislim da je to naše zadovoljstvo. Nadam se da smo i samom činjenicom da smo to merili redovno već četiri godine doveli do toga da smo ih podstakli da oni budu bolji.
Druga stvar koju hoću da napomenem je mreža senzora. Sećate se prošle godine je zahvaljujući, rekao bih, malo i dezinformacijama u javnosti pojavila se priča o štetnosti zračenja itd. Mi smo uveli mrežu senzora i već nekoliko godina širimo tu mrežu senzora kojima na osetljivim tačkama merimo nivo elektromagnetnog zračenja.
Trenutno je pokriveno 11 gradova, imamo 73 senzora, 47 je bilo novih u 2020. godini, a u 2021. godini smo postavili 15. Raspored senzora radimo onako kako smatramo da je tehnički optimalno da bi pokrili celu teritoriju Republike Srbije.
Ovde moram da kažem da je Međunarodna unija za telekomunikacije prepoznala potrebu za ovu stvar i iznela je svoju preporuku TK 83 kojom daje detaljne smernice o tome kako se dugoročno meri nivo elektromagnetnog polja na lokacijama od interesa.
Projekat RATEL-a, naš projekat, dat je u prilogu ove preporuke kao prvi koji opisuje mrežu senzora i daje javnosti na uvid informacije na nivou elektromagnetnog polja na merenim jedinicama. Iza toga smo bili pozvani od nemačkog regulatora da napravimo svoju prezentaciju, a na naučno skupu u Poljskoj je isto tako predstavljen naš projekat kao pionirski projekat iz ove oblasti.
Mislim da treba da budemo ponosni i mi i cela Srbija jer smo u jednoj osetljivoj oblasti praktično pioniri. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Kovačeviću.
Sada nastavljamo sa listom ovlašćenih predstavnika poslaničkih klubova.
Sledeći na listi je uvaženi narodni poslanik Života Starčević.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku želim u ime JS, u ime Poslaničke grupe JS i predsednika Dragana Markovića Palme da izrazim najiskrenije saučešće porodici Branka Marinkovića povodom njegove prerane i tragične smrt. Branko Marinković je svakako bio jedan vrstan, svestran pravnik. Kao zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije svima nama ovde je bio sve vreme i uvek dostupan, na usluzi i uvek je znao da da i osmeh i lepu reč i koristan savet i svakako da je njegova smrt veliki gubitak za Narodnu skupštinu Republike Srbije i za sve nas. Još jednom želim da izrazim naše najiskrenije saučešće.

Što se tiče današnje rasprave, danas raspravljamo o setu zakona koji su od izuzetne koristi za bolji život naših građana. Ne mislim tu samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj pomoći porodica sa decom, već mislim i na set zakona o potvrđivanju sporazuma u okviru inicijative "Otvoreni Balkan", konkretno Zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u veterinarskoj, fitosanitarnoj i oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, Zakon o potvrđivanju Sporazuma između vlada Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom priznavanju odobravanja ovlašćenja ovlašćenih privrednih subjekata za sigurnost i bezbednost, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o povezivanju šema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Jedinstvena Srbija je stranka čije je jedno od osnovnih političkih načela, primarnih političkih načela, borba protiv bele kuge. Samim tim, Zakon o finansijskoj podršci porodica sa decom jeste i te kako poželjan i prihvatljiv za nas, jer se i sami trudimo da u sredinama u kojima smo dobili podršku naroda činimo sve u pravcu podizanja prirodnog priraštaja i stvaranju boljih uslova za trudnice i porodilje, kao i za porodice tokom podizanja dece.

Za Jedinstvenu Srbiju inicijativa "Otvoreni Balkan" jeste odlična inicijativa, koja će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, trenutno Albanije, Severne Makedonije i Srbije, čime će privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi biti konkurentnija, tržište veće i značajnije i omogućen je i slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti u ovim zemljama, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.

Zato će Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati sve ove predloge, kao i ove izveštaje nezavisnih regulatornih tela.

Kao što već rekoh, jedno od osnovnih programskih načela Jedinstvene Srbije jeste borba protiv bele kuge, odnosno borba za očuvanje i unapređenje vitalnosti nacije, odnosno povećanje prirodnog priraštaja. Slab, tačnije negativan prirodni priraštaj o kome ste i vi ministre malo čas govorili i izneli ste strašne podatke o čak nekih 70 hiljada ljudi na godišnjem nivou manje, što je jedan sada već veći grad u Srbiji, veličina jednog većeg grada u Srbiji, jeste zaista zabrinjavajuća činjenica. Sama ta činjenica i taj podatak stavljaju borbu protiv bele kuge odnosno tu proaktivnu populacionu politiku kao možda najveći prioritet svih politika u Srbiji i naše trenutno stanje što se tiče prirodnog priraštaja je možda i najveći nacionalni problem u Srbiji.

Zbog toga, nužno je povesti najširu moguću društvenu akciju da se učini sve kako bi podstakli mlade ljude da se lakše, češće i brže odlučuju na stvaranje porodice i rađanje dece. Jer, slaba će nam uteha biti i auto-putevi i brze pruge i klinički centri, nove škole, nove otvorene fabrike, ako ne budemo imali kome to da ostavimo.

Mladi naraštaj, deca, jesu budućnost naše zemlje. Dobro je što se trudimo da tim našim budućim naraštajima ostavimo snažniju i organizovaniju i bolju državu, ali je jednako važno da se snažno borimo da tih mladih generacija bude sve više, kako bi imao ko da nastavi da gradi i izgrađuje ovu našu lepu Srbiju.

U taj posao se moraju uključiti baš svi, i država i lokalne samouprave i mediji i obrazovne i kulturne institucije i čitavo društvo, jer ne može se u toj borbi dobiti rezultat preko noći. Populaciona politika podrazumeva dugotrajan proces borbe koji će rezultate dati tek decenijama ispred nas.

Država danas povećava izdvajanje za porodicu u kojoj se rodi prvo dete sa 100 na 300 hiljada dinara, omogućava im da uz pomoć države kupe svoj stan ili kuću. To su važne mere u pravcu poboljšanja prirodnog priraštaja, ali nisu i jedine.

Naime, to što je Srbija lider u privlačenju stranih investicija na Zapadnom Balkanu, što se otvaraju nove fabrike, IT kompanije, naučno-tehnološki parkovi, a samim tim i nova radna mesta na kojima se zapošljavaju mladi ljudi, takođe jeste važna mera u populacionoj politici. Briga za bolji status trudnica i porodilja, kao i poboljšanje nivoa socijalne zaštite, jesu takođe važne mere populacione politike.

Jedinstvena Srbija je, stavljajući borbu protiv bele kuge u sam vrh svojih prioriteta u Jagodini, na primer, gde nas građani podržavaju već punih 17 godina, od samog početka počela sa veoma proaktivnom populacionom politikom. I vi ste, ministre, nedavno posetili Jagodinu, hvala vam za to, i tom prilikom ste izjavili da je Jagodina jedan od pionira u proaktivnoj populacionoj politici. Mi smo donosili razne mere za pomoć porodicama sa decom, u jednom trenutku čak 3.000 evra za svako rođeno dete, kao mera, onda od 200 mera svakog meseca do punoletstva deteta. Takođe, izdvajaju se sredstva za pomoć trudnicama i porodiljama, pomoć oko veštačke oplodnje, a doveli smo i veliki broj stranih investitora i takođe zaposlili mlade ljude.

Otuda se rezultati već pojavljuju. Ja kao načelnik školske uprave u Jagodini mogu da kažem da imamo gotovo svake godine po jedno odeljenje đaka prva više u Jagodini. To je između ostalog rezultat i takve proaktivne populacione politike. Moraju se sve lokalne samouprave uključiti u tu borbu, ali i naše najvažnije obrazovne, kulturne institucije i svi mediji sa nacionalnom frekvencijom. Ovo treba shvatiti kao višedecenijski rat, ali rat u kome neće biti žrtava, već rat za rađanje života.

Otvoreni Balkan je ekonomska zona koju uspostavljaju tri zemlje u regionu Balkana, to su Albanija, Severna Makedonija i Srbija i uspostavljanjem ove ekonomske zone, ove tri države imaju za cilj povećanje trgovine, saradnje i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa. Ove tri zemlje zajedno imaju površinu od 131.935. kilometara kvadratnih, imaju oko 11,8 miliona stanovnika, gustina naseljenosti je 97 stanovnika po kilometru kvadratnom i BDP sve tri države zajedno iznosi oko 80 milijardi dolara ili prosečna BDP po glavi stanovnika je negde oko 6.256 dolara.

Srbija je najveća teritorijalno, najmnogoljudnija i ekonomski najrazvijenija članica Otvorenog Balkana. Mi iz JS smatramo Otvoreni Balkan odličnom inicijativom, kao što sam rekao, ta inicijativa će objediniti tržišta država Zapadnog Balkana, čime će se privreda i ekonomija tih država koje su pristupile ovoj inicijativi, biti konkurentnije, tržište veće i značajnije, omogućen slobodan protok robe, kapitala, radne snage, što će dovesti do povećanja privredne aktivnosti, a samim tim i do povećanja životnog standarda građana.

To nije jedini benefit ove inicijative. Pojačaće se kulturni, obrazovni, sportski i drugi oblici saradnje. Po prvi put na Balkanu dame i gospodo, umesto podela i svađa uspostavlja se saradnja i zbližavanje. Prvi put na Balkanu umesto zatvaranja granica imamo njihovo otvaranje.

Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto ispunjavanja interesa stranih sila vodimo računa o sopstvenim interesima.

Prvi put na Balkanu, dame i gospodo, umesto potenciranja razlika potenciramo zajedničke interese.

„Otvoreni Balkan“ znači da je barut u buretu zvanom Balkan zamenjen tolerancijom i saradnjom.

Naravno da „Otvoreni Balkan“ je otvoren i za druge države zapadnog Balkana, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. Te države iz svojih unutrašnjo-političkih razloga nisu pristupile ovoj inicijativi, ali sam siguran da će uspesi ove inicijative i koriste koje će Albanija, Severna Makedonija i Srbija izvući iz ove saradnje neminovno i ove naše susede uveriti u potrebu da se i one uključe i priključe ovoj inicijativi.

Oni kojima se najmanje sviđa ova inicijativa „Otvoreni Balkan“ jesu privremene prištinske institucije. Jasno je njima da je „Otvoreni Balkan“ suprotan geopolitički proces od onoga koji oni zagovaraju, a koji bi doveo do njihovog krajnjeg cilja, a to je njihova secesija od Srbija.

Njima ne odgovara mir i saradnja, njima odgovaraju sukobi, neslaganje, tenzije. Zato su čelnici prištinskih institucija uz pomoć opozicije u Albaniji organizovali proteste u Tirani i paljenje srpske zastave u vreme održavanja trilateralnog sastanka Vučić – Rama – Zajev.

Paljenje zastave pripada srednjem veku. „Otvoreni Balkan“ je budućnost, a budućnost uvek pobedi.

Otuda i nervoza nekih naših kolega u ovoj Narodnoj skupštini, videli smo prošle nedelje, koji su bili primorani da čitaju saopštenja u ovoj sali, saopštenja privremenih prištinskih institucija, ne shvatajući da sedište albanskog nacionalnog korpusa nije Priština, već Tirana. Priština je veliki grad u Republici Srbiji, kao što su i Đakovica, Prizren, Peć, Vučitrn, Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić. Otuda i netrpeljivost privremenih prištinskih institucija prema Ediju Rami i albanskoj vlasti. Otuda saradnja sa opozicijom u toj zemlji.

U svakom slučaju, konkretan rezultat trilateralnog sastanka u Tirani jesu sporazumi koji su pred nama i koji će olakšati trgovinu poljoprivrednim proizvodima, znatno olakšati fluktaciju radne snage i objedinjavanje tržišta rada ove tri države, kao i objedinjavanje sistema elektronskih podataka kako bi ljudi lakše ostvarivali svoja prava gde god da se nalaze u ove tri zemlje.

Sporazum o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na zapadnom Balkanu pruža svim državama da imaju trenutan i jednak pristup kada je reč o radnim i boravišnim dozvolama.

Sporazum o povezivanju šema elektronske identifikacije građana zapadnog Balkana utire put uspostavljanju zajedničkog sistema kako bi svi koji žele da se registruju ili konkurišu za radnu dozvolu u drugoj zemlji mogli to da učine preko pametnih telefona ili računara. Svrha je da nema granica za sve koji žele slobodno da prenose robu i kapital, niti za kretanje njihovih uslova.

Inicijativa „Otvoreni Balkan“ i proces pristupanja EU nisu međusobno suprotstavljeni procesi. Naprotiv, pa i tokom ovog trilateralnog sastanka komesar Verhelji je rekao da EU podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“.

Mogli smo čuti i ambasadora, američkog ambasadora u Srbiji, Godfrida, koji takođe kaže da SAD podržavaju „Otvoreni Balkan“, ali sve to nije važno, bitno je da su države zapadnog Balkana, u ovom trenutku ove tri države, same prepoznale svoj interes i dobre koristi od ove inicijative koja se zove „Otvoreni Balkan“.

Predsednici ove tri države su pozvali i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da se priključe i ne gube dragoceno vreme, ali su takođe rekli da taj ko želi da trči – trčaće, ko želi da stoji – stajaće.

Mi iz JS zaista smatramo da je ova inicijativa odlična, da je „Otvoreni Balkan“ dobra inicijativa. Zadovoljni smo tom inicijativom, a u potpunosti ćemo biti zadovoljni tom inicijativom onda kada pravila koja sada uspostavljamo za granične prelaze na Tabanovcima i drugim graničnim prelazima budu važila i primenjivana na graničnom prelazu Srbije i Albanije, na graničnom prelazu Morinu, i na graničnom prelazu Srbije i Severne Makedonije, na graničnom prelazu Đeneral Janković.

Još jednom, iz svih navedenih razloga JS će u danu za glasanje podržati sve zakone i sporazume.

Hvala.