Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Marijan Rističević.
Poštovane dame i gospodo, za Devetu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu u 2021. godini, utvrdio sam sledeći
D n e v n i r e d
1. Izveštaj o radu za 2020. godinu, koji je podnela Agencija za sprečavanje korupcije, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
2. Redovan godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, koji je podnela Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost;
3. Redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana, sa Predlogom zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu;
4. Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2020. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu čl. 92. stav 2, 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 130, za – 124, nije glasalo šest narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno čl. 90. stav 1. i 238. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Dragan Sikimić, direktor Agencije za sprečavanje korupcije, mr Zoran Pašalić, zaštitnik građana, Brankica Janković, poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Sanja Unković, zamenica Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Jelena Stojanović, zamenica Zaštitnika građana, Ivana Cvetković, pomoćnik direktora Agencije za sprečavanje korupcije u Sektoru za spoljne poslove i strateški razvoj, Verka Atanasković, pomoćnik direktora Agencije za sprečavanje korupcije u Sektoru za sukob interesa i pitanja lobiranja, Mirjana Kecman, pomoćnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Tatjana Prijić i Danijela Šegan, više savetnice Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda.
Ko želi reč od predstavnika predlagača?
Tu su i predstavnici odbora i predstavnici nezavisnih regulatornih tela.
Reč ima gospodin Bačevac, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gosti, uvaženi narodni poslanici i narodne poslanice, kao predstavnik predlagača odnosno Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova hteo bih da kažem nekoliko reči o zaključcima odnosno o predlozima zaključka Odbora povodom razmatranja redovnih godišnjih izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana za 2020. godinu.

Ove izveštaje Odbor je razmatrao na sednici održanoj 22. decembra i utvrdio je predloge zaključka koji sadrže preporuke, pre svega za unapređenje u oblastima ljudskih i manjinskih prava na koje se ti izveštaji odnose.

Nezavisni državni organi, ostvarujući svoje nadležnosti kao kontrolni i korektivni mehanizmi imaju za cilj da štite i doprinose unapređenju zaštite prava svih naših građana, kao i jačanju odgovornosti i efikasnosti javne uprave.

Izveštaji nezavisnih državnih organa i njihovo razmatranje u Narodnoj skupštini su zaista važan mehanizam, jer se njima skreće pažnja parlamenta, ali i cele javnosti naše države, na žalbe građana i daju nam se smernice gde treba da pojačamo tu kontrolnu funkciju koju kao Skupština imamo.

Stoga su zaključci koje Skupština donosi povodom ovih izveštaja veoma važni za dalje unapređenje funkcionisanja državnih organa koje parlament nadzire i kontroliše.

Takođe, saradnja Narodne skupštine i nezavisnih državnih organa i jačanje njihovog položaja predstavlja ne samo cilj u procesu pristupanja EU, već je to pitanje izuzetno bitno za jačanje državnih institucija, demokratskih institucija u našoj državi. U tom smislu, Vlada je podržala a Narodna skupština usvojila novi zakonski okvir za njihov rad i postupanje.

Mi smo u zakonodavnom smislu imali izuzetno veliku aktivnost ove godine. Kao što znate, usvojili smo novi Zakon o Zaštitniku građana, izuzetno moderan, izuzetno dobar kojim se ova institucija zaista ojačava na svakom polju, ali i Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o slobodnom pristupu informacijama, kao i Zakon, od javnog značaja, o rodnoj ravnopravnosti.

Istovremeno Vlada, odnosno resorna ministarstva rade na unapređivanju strateškog okvira kada je reč o zaštiti ljudskih prava. Od donošenja izveštaja do danas usvojena je Strategija za prevenciju za zaštitu dece od nasilja, Strategija za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i Strategija za rodnu ravnopravnost.

Uskoro se očekuje revidiranje strategije koja se odnosi na unapređenje položaja Roma i Romkinja, kao i usvajanje novog akcionog plana za sprovođenje ove strategije. Mislim da možemo da kažemo, a to proizilazi iz izveštaja međunarodnih organizacija, da zakonski okvir u značajnoj meri je usaglašen sa evropskim pravom i međunarodnim standardima.

Ono što ostaje kao naš zajednički zadatak jeste obezbeđivanje efikasne primene ovih zakona koji su, još jednom ponavljam, jako dobri i usaglašeni sa evropskim normativima.

Na kraju, što se tiče Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova saradnja sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, kao i Zaštitnikom građana uvek je bila važan segment rada našeg odbora. Na tom polju smo aktivni. Moram da pohvalim i predstavnike, odnosno Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnika građana. Uvek zaista radimo jednim jakim intenzitetom, a sve u interesu zaštite svih prava i sloboda naših građana. Stoga verujem da će današnja rasprava u Narodnoj skupštini pokazati potrebu ili spremnost da se svi državni organi, uključujući i Narodnu skupštinu, i njena radna tela i dalje unapređuju ljudska i manjinska prava i slobode, stoga i verujem da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti predloge zaključaka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, povodom razmatranja izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i Zaštitnika građana. Hvala vam.

Hvala.
Samo da vam dam informaciju da, shodno našem planu rada, bi trebalo da u prvom delu našeg rada danas završimo raspravu o ovim tačkama dnevnog reda. To znači otprilike do 14 časova, a da u popodnevnom delu raspravimo u pojedinostima vezano za prethodnu sednicu i onda negde posle 17 časova, oko 17.30 časova pristupimo glasanju.
Želim samo još da vas podsetim da mi danas završavamo redovno zasedanje. Time bi danas završili rad.
Druga stvar, pošto su ove predlagači i predstavnici nezavisnih regulatornih tela i predsednici odbora, hajde da idemo prvo redom, da završimo sa predsednicima odbora.
Javila se dr Aleksandra Tomić, predsednik Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici institucija koje su u nadležnosti rada Skupštine, današnja sednica nekako u stvari će biti sednica kojom želimo da zajednički sumiramo ovu godinu, ali i prethodnu godinu na osnovu vašeg rada svako u svoj oblasti. Ono čime se Odbor za finansije bavio to je Izveštaj Agencije za sprečavanje korupcije u onom delu koji se odnosi za trošenje javnih sredstava i u onom delu praćenja svih zakonskih rešenja koja direktno utiču uopšte na trošenje javnih sredstava i budžet.

Na 58. sednici Odbora, koja je održana 10. decembra, u skladu sa članom 39. stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije i našeg Poslovnika Narodne skupštine, Agencija je dužna da do 31. marta podnese izveštaj za prethodnu godinu. Ono što je nas jako interesovalo to je ova oblast materijalno-finansijskog poslovanja, pogotovo pošto je u pitanju 2020. godine. To je godina vremena pandemije i to je godina i održavanja izbora, podsetiću vas, kada govorimo o parlamentarnim i lokalnim izborima, koja je naravno sa sobom nosila određene obaveze Agencije za sprečavanje korupcije. Naravno, nosila je i obavezu primene novog zakona koji je počela, u stvari, da se primenjuje, pogotovo u svojim odrednicama koje mislim da predstavljaju jedan novi deo nadležnosti. Pogotovo ta dvostepenost da ste morali da obavite i tu svoju obavezu izbora Veća i pogotovo ovaj deo koji se odnosi na same izbore.

Posledica funkcionisanja ne samo vaše institucije, nego i institucija uopšte svih u vreme pandemije govori o tome da su mnoge aktivnosti bile smanjene i da zbog toga je onaj planirani budžet koji je bio od 312 miliona 878 dinara revidiran na 292 miliona 599 dinara, a u stvari je realizovan u vrednosti od 94,48%. To je, znači, ukupno izvršenje bilo 276 miliona 436 hiljada dinara.

Kada govorimo o programskim aktivnostima, imaju tri najvažnije koje su u stvari u tom delu budžeta i realizovane. To je prevencija korupcije i kontrole koja je nekih 266 miliona, što je 94% ovog plana, odnosno budžeta. Zatim, dotacije civilnom sektoru su milion i 440 hiljada, što je oko 8%. Parlamentarni izbori koji su bili najveća stavka i obaveze, to je 24 miliona 895 hiljada dinara. Predviđena sredstva za parlamentarne izboru su realizovana u iznosu blizu 95%.

Agencija je, inače, u svom poslovanju u 2020. godini morala da se okrene realizaciji tehničkih sposobnosti kada je u pitanju IT oprema. Prvo zbog toga što se obavezala i Akcionom planom prema Poglavlju 23 radi primene i formiranja, stvaranja uslova za nacionalni kriminalistički obaveštajni sistem. To su određene vrste registara, vođenje podataka u skladu, naravno, sa Strategijom razvoja.

Kada je u pitanju i sam IT sektor i digitalizacija celog državnog sistema, pa ni Agencija ne može da bude izuzeta iz toga. Tako da je praktično uradila nabavku nove opreme koja u stvari treba da predstavlja i tehničku bezbednost funkcionisanja po ovim pitanjima.

Ono što treba reći je da finansiranje naravno same Agencije ide i kroz određena naplate kazni koje vrše prekršajni sudovi. Tako u 2020. godini prekršajni sudovi su po Zakonu za sprečavanje korupcije imali određenu vrstu naplata, ali najveći deo se odnosio na političke aktivnosti. Tako da je najviše posla imao naravno sud u Beogradu, zatim nešto malo manje u Valjevu, Užicu, Novom Sadu i Subotici.

Prihodi koji su od tih naknada bili su u iznosu od 2,5 miliona, dva miliona 531 hiljadu, a onaj deo koji se odnosi na deo edukacije kada su u pitanju lobisti treba reći da je 65 polaznika završilo tu obuku i prihod Agenciji je bio direktan od 2925.000 dinara.

Ono što bitno za današnje uslove, mi smo pričali o 2020. godini, ali je na Odboru nas dosta interesovalo šta se dešava sa aktivnostima same Agencije, jer imamo najavu predstojećeg referenduma. Stvoreni su svi uslovi da se sprovede i referendumska kampanja i transparentnost kod samog postupka i procesa da kada govorimo uopšte o zakonima koji su interesantni, mislim i za civilno društvo, jer mi smo i dobili u pisanoj formi određena pitanja od Transparentnosti Srbije koja je jedna od nevladinih organizacija u Nacionalnom konventu koja je zainteresovana za određena zakonska rešenja kada su u pitanju Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i to je ono što smo dobili, decidne odgovore da sve preporuke ODIR-a su prihvaćene 100%, da su što se tiče uopšte propisanih prekršajnih mera koje se odnose za prekršaje u samim aktivnostima definisane mnogo detaljnije i onaj deo koji je nama vrlo interesantan, a to je kada su u pitanju grupe građana koji izlaze na izbore. Sada je detaljnije definisan njihov proces rada, pogotovo što smo imali loše primere ovde u Skupštini. Podsetiću vas da su određene grupe građana ušle u Skupštinu kao narodne poslanice, a onda su se ovde ponašali kao potpuni pojedinci i onaj ko je prvi na listi te grupe građana u tom finansijskom smislu je prihodovao na svoj lični račun te grupe građana finansijska sredstva iz budžeta. Država nije imala mehanizme da to na određeni način spreči, osim što je mogla da kontroliše kroz poreske organe i izveštaje.

Tako da je dobro što su mnoge stvari detaljno definisane sada zakonom i ono šgo je bilo za nas najvažnije, to je javna rasprava kada su u pitanju zakoni o finansiranju političkih aktivnosti, određene dopune i javna slušanja. Deo je završen 14. decembra, poslati su Ministarstvu finansija na razmatranje i sada se čeka Ministarstvo finansija da da svoje određeno mišljenje i svoja rešenja.

Kada je u pitanju dopuna Zakona o lobiranju i taj deo registra, to je isto bilo jedno od pitanja civilnog društva i tu je u određenom delu Agencija izašla sa svojim predlozima i onaj deo, rizici koji se odnose na sam deo korupcije kada su u pitanju javne nabavke. Znamo da inače Transparentnost kao nevladina organizacija prati i rad Odbora za finansije i zakone koji su iz te oblasti, otprilike stavlja fokus upravo na javne nabavke.

Smatramo da je i taj deo što se tiče zakonskih rešenja, s obzirom da postoji kancelarija, Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki, odbor, eksterna revizija, interna revizija, mislimo da i Agencija u tom delu ima svoje učešće, da su dosta ti mehanizmi razvijeni. Sada, naravno, uvek za to postoje bolja rešenja, ali mi želimo da vidimo i te rezultate, na kraju krajeva, koja su data u novim rešenjima, i smatramo da je za sada ovo sve jako dobro uređeno.

Mislim da je Agencija u svom radu sada dobila znatno pojačanje kroz drugi stepen, kroz veće, koje donosi određene odluke, potpuno jedan moderan način funkcionisanja što se tiče Agencije, s tim što, reći ću vam da, verovatno sve kolege ovde će se složiti, nekako uvek je najveći fokus na poslanicima. Mi nemamo problem sa tim, ali na kraju krajeva, želimo da i drugi funkcioneri tog tipa, kao što su lokalni funkcioneri, funkcioneri u izvršnoj vlasti, tog nižeg ranga, budu uvek u istom svetlu i rangu kao što su i poslanici, jer na kraju krajeva, što veća transparentnost u društvu kada je u pitanju sprečavanje korupcije, smatramo da donosi napretku društva.

Mislim da se tu slažemo sa Agencijom da jednostavno veće kontrole sa većim obuhvatom svih činilaca u društvu donosi zaista napretku društva. Stoga smo mi usvojili Predlog zaključka kojim smo prihvatili Izveštaj za 2020. godinu Agencije za sprečavanje korupcije, i smatramo da pozivamo narodne poslanike naravno, da takođe prihvate predlog zaključka Odbora. Hvala.

Hvala Odboru za finansije.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Đorđe Dabić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi nezavisnih tela, Odbor za pravosuđe usvojio je zaključak kojim podržava izveštaje koji su bili pred nama na sednici Odbora.

Mi smo pažljivo pročitali sve izveštaje i ono što je dobro svakako istaći, jeste da je povećan obim posla kod gotovo svih nezavisnih tela. Imamo podatke da je Agencija za borbu protiv korupcije obradila veliki broj zahteva, da su se funkcioneri u mnogo većoj meri obraćali, nego što je to ranije bio slučaj, skoro 60% više saglasnosti su tražili. Dakle, to pokazuje da se podigla svest o potrebi da se sve radi u zakonskim okvirima i da se za obavljanje više funkcija traži saglasnost Agencije i Agencija je uvek izlazila, u skoro 80% slučajeva sa pozitivnim zaključcima.

Takođe, Zaštitnik građana imao je znatno veći broj obraćanja, 67% više nego 2019. godine. To je pokazatelj da građani imaju i te kako svest o tome da je potrebno i na način da se i oni upute na koje sve načine mogu da štite svoja prava. To je nešto što je svakako pozitivno i što će se i u narednim godinama siguran sam, povećavati broj ljudi koji se obraćaju.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti takođe 3.000 građana 2019. godine su se obratili. Rešeno 89% predstavki. Medijski je takođe bila i te kako dobro propraćena. Prema tome, to pokazuje, opet kažem, da naši građani imaju sve veću svest o potrebi da se i na ovaj način štite njihova prava. Sva nezavisna tela koja su ovde danas pred nama, čiji je osnivač Narodna skupština, podnose izveštaje Narodnoj skupštini, na taj način u saradnji, zajedno sa Narodnom skupštinom, ostvarujemo sva ona prava kada je reč o kontroli izvršne vlasti. To je nešto što svakako danas treba da se dešava.

Međutim, to nije bio takav slučaj do pre devet godina. Svedoci smo da 2012. godine, praktično rad nezavisnih tela je bio apsolutno zanemarljiv, jer da nije bilo tkao Agencija za borbu protiv korupcije sigurno bi imala šta da kaže na očigledne primere kršenja zakona kada, recimo, bivši gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas prijavi 74 hiljade evra prihoda koje je imao kada je ušao u politiku, pa nakon što izađe iz politike izađe teži za stotine miliona evra. Agencija ne reaguje. To je pokazatelj bio kako je tada funkcionisala država i kako su nezavisna tela bila direktno pod kontrolom bivšeg režima.

To danas nije slučaj. Mi ovde govorimo o svim ovim izveštajima, vidimo da i te kako se protiv mnogih funkcioner SNS pišu kada god imamo neki problem, Agencija za borbu protiv korupcije, piše, bez obzira na partijsku knjižicu, prijave. To tako treba da bude.

Mi smo takvu državu želeli da stvorimo i naši građani imaju upravo intencije da takva država bude ona u kojoj će ostajati i želeti da žive. Dakle, da se zakon primenjuje jednako na sve, bez obzira na partijsku knjižicu.

Mi smo svakako to demonstrirali ne samo kada je reč o radu nezavisnih tela, danas i te kako, kada bilo ko krši zakon u našoj državi, biva sankcionisan. Imali smo desetine krivičnih prijava, hapšenja naših funkcionera, istaknutih funkcionera u prethodnom periodu, i na takav način SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem pokazuje kakvu državu želimo da izgradimo.

To, kažem, nije bio slučaj takav i to je nešto što možemo slobodno da kažemo je bilo veoma loše u prethodnom periodu. Nisu se obazirali na rad nezavisnih tela. Videli ste skoro transkript kako su se obraćali predstavnici bivšeg režima, pa policija nije smela na ulici da ih legitimiše, a da ne zaprete policajcu da će biti smenjen. Policajci su otpuštani kada god bi ih popreko pogledali na ulici. To je bio manir do 2012. godine. Sve je to danas i te kako promenjeno.

Iskoristiću vreme koje imam kao predstavnik predlagača da napravim kratak osvrt na prethodnu kalendarsku godinu.

Narodna skupština u protekloj godini je usvojila preko 200 akata. Mi smo ovde i te kako dali značajan doprinos razvoju naše države, usvojili smo mnoga pozitivna zakonska rešenja koja su omogućila našoj državi da se brže razvija.

Istakao bih pojednostavljivanje procedura za investiranje u našu državu. Usvojili smo mnogo onih pozitivnih stvari kada je reč o digitalizaciji javne uprave, registar javnih postupaka, pojednostavili sve procedure koji su imali investitori na umu kada bi se obraćali našim državnim organima šta je sve potrebno promeniti.

Usvojili smo takođe garantne šeme kojima smo dali značajan doprinos daljem održavanju tekuće likvidnosti. Naša država danas finansijski stabilno stoji, beležimo rekordnu stopu rasta od 7,5%, rasta BDP. Sve to je, kažem, i te kako doprinos Narodne skupštine, s obzirom da smo mnoga zakonska rešenja usvojili, i to je ono što je važno ovde istaći.

Niko danas, ko je objektivan, ne može da negira da je u Srbiji danas potpuno drugačija situacija nego pre 2012. godine. Danas je Srbija potpuno drugačije mesto za život. Gde god da pogledate, bilo koji aspekt društvenog života, videćete potpuno drugačiju sliku od one zapuštene, zaparložene zemlje koja je bila do 2012. godine ovde realnost.

Mi se svi sećamo, nije to tako davno bilo, sećamo se kako nismo imali dovoljno novca ni da održavamo tekuće probleme, da ulažemo u saobraćajnice koje smo zatekli, koje smo imali ovde, a kamoli da gradimo nove.

Svega 30 kilometara autoputa izgrađeno je u vreme kada su predstavnici bivšeg režima, koji danas pretenduju da opet dođu na punu državnu kasu, oni su 30 kilometara izgradili, a mi već sada imamo 400 kilometara završenih autoputeva u punom profilu. Naredne godine želimo da izgradimo, odnosno već sada mašine, dok govorim ovo, rade na drugim koridorima, drugih pravaca.

Naredne godine ćemo izgraditi preko hiljadu kilometara autoputeva i predsednik Aleksandar Vučić će o tome detaljno govoriti večeras u 18.00 časova kada ćemo tačno izneti program šta tačno sve želimo da investiramo i šta će biti u planu za narednu godinu.

Mi se sećamo i uništene vojske, uništenog zdravstva, sećamo se kako se vodila država do pre svega desetak godina i sećamo se kako su sve ono što su uništili prosto, kako su uspeli da kroz uništavanje naše ekonomije, sebe lično obogate. To je nešto što ne sme nikada više da se ponovi našoj državi.

Danas kada pogledamo, kažem, bilo koji deo Srbije, možemo videti potpuno drugačiju sliku od tog perioda koji je nažalost bio za nama. U poseti Raškom i Zlatiborskom okrugu iz koga ja dolazim, predsednik Aleksandar Vučić je u prethodna dva dana izneo taksativno šta sve želimo da radimo naredne godine. Dvesta miliona evra, poštovani građani Srbije, biće uloženo naredne godine u samo ta dva okruga. Toliko nije bilo uloženo u naše okruge u prethodnih, slobodno mogu da kažem, 70 godina.

Imaćemo potpuno rekonstruisanu saobraćajnicu, sve lokalne puteve, predsednik je detaljno o tome govorio juče, koji će biti u planu da se naredne godine rekonstruišu. Pored toga radimo deo do Požege. Već pre nekih par sati sam prošao pored Čačka, asfalt se već stavlja, biće do januara, odnosno do 7. januara, do Božića će biti potpuno gotova deonica od Preljine do Pakovraća i to je Srbija kakvu smo mi danas izgradili. Na sve strane možete da vidite mašine, možete da vidite ubrzan rast, ubrzan razvoj. Ne sećam se da je prethodnih 10 godina, pre 2012. godine, urađeno apsolutno, ma nije bilo apsolutno nikakvih ulaganja sa državnog nivoa.

To je danas potpuno promenjeno. Mi danas imamo najavu da će naredne godine, to je svakako važna vest i za građane Užica i Novog Pazara, biti uloženo 80 miliona u Zdravstveni centar Užice, a 70 miliona u Zdravstveni centar Novi Pazar. Svakako su to stvari koje potpuno menjaju lice naše države i mi smo na to i te kako ponosni.

O ovome treba govoriti, zato što nije tako davno bilo kada se u našu državu nije ništa investiralo, nije ništa ulagalo. Naredna godina, 2022. godina će biti godina koja će još više da doprinese svemu ovome o čemu mi danas govorimo. Te godine moći ćemo da potpuno vidimo drugačiju sliku. Imaćemo 10 novih koridora, 10 novih autoputeva završenih i svakako da je to ono što građani od nas očekuju. To je naša politika, mi se zalažemo za razvoj naše države.

Dok mi govorimo o vizijama, dok govorimo o programima, dok govorimo o onome kako želimo da izgradimo našu državu, sa druge strane vidite da naša ovde opozicija, koja nema nikakvih načina da animira svoje glasačko telo, poseže za onim najprimitvnijim vređanjima, pre svega predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice, pa tako nije ni čudo što tajkunski nedeljnik „Vreme“ pre dve dana proglasi Gorana Markovića za ličnost godine. Verovatno se kandidovao za tu titulu time što je najavio da će predsednik Aleksandar Vučić biti streljan kao što je, kaže, bio streljan Čaušesku.

E, tako danas funkcioniše taj deo opozicionog spektra u Srbiji. Na najprimitivnije načine izvređajte majku, oca, dete Aleksandra Vučića i plasiraćete se sigurno da ličnost godine koju oni žele, da kažem, da predstave građanima Srbije. To je njihov program. Umesto da govorimo i da se takmičimo ko će da iznese bolji program za razvoj naše države, ko će više da najavi investicija, da se bavimo onim što je zaista interes građana naše države, mi se bavimo ovde na koji će sve način biti streljan predsednik i na koji način opozicija to vidi kao jedini način da dođe na vlast.

Moramo da ih razočaramo, ovo nije 1945. godina, niko nikoga u Srbiji neće streljati. Neće Vuk Jeremić ovde, kao što je njegov deda Hamdija Pozderac 1945. godine, nikoga slati na Goli otok, niko neće završiti u jamama. Te priče o revanšizmu su apsolutno deplasirane. Mi kažemo izađite na izbore, pobedite nas na izborima, ukoliko nas pobedite doći ćete na vlast, zato što je SNS 2012. godine doveo narod. Narod koji je želeo da prekine kontinuitet jedne pljačkaške družine koja je došla na vlast posle 2000. godine, posle Petooktobarskog puča, koji su uništili sve čega su dohvatili.

Danas, kada narod više i te kako ne dozvoljava tim stručnjacima da ni privire cenzusu, oni posežu za ovim najprimitivnijim metodama. Kažem još jednom, to je svakako odraz njihove nemoći i mi ćemo se u narednim godinama truditi da, takođe, građanima iznosimo ono što su programi, ono što su vizije, a naravno da ćemo braniti volju građana Republike Srbije. Nećemo dozvoliti nikome da ovde smenjuje vlast mimo izbora. Na izborima se dolazi na vlast, na izborima se i odlazi sa vlasti. Mi ćemo, ako narod kaže da treba da odemo sa vlasti, otići, ali se pokazalo u prethodnih devet godina da je narod davao sve veću i veću podršku politici predsednika Aleksandra Vučića i SNS. Prema tome, mi ćemo tu narodnu volju i dalje zastupati i braniti. Samo narod može da kaže ko će da se ovde pita o državi, ko će da vodi državu, a neće to raditi ni strane ambasade, niti bilo ko sa strane. Ovde se pita narod i građani Republike Srbije.

Prema tome, svim građanima želim srećne božićne i novogodišnje praznike. U narednoj godini treba da ostvarimo sve zacrtane ciljeve. Pretpostavljam da se neću više javljati po ovoj temi i zato još jednom kažem radićemo i naredne godine da ova naša država bude još lepše, još pristojnije mesto za život. Živela Srbija!

Zahvaljujem i Odboru za pravosuđe.
Da li još neko od predstavnika predlagača možda želi reč? (Ne.)
Ukoliko se niko ne javlja, prelazimo na ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Prvi je predsednik Poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka, narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela, građanke i građani, danas imamo jako važne izveštaje na dnevnom redu. Dokaz postojanja vaših institucija ili institucija koje vi predstavljate jeste dokaz da živimo u jednom demokratskom društvu, demokratskom sistemu, koji se, naravno, iz dana u dan unapređuje i dokaz da politička elita je odlučila da ima institucije koje kontrolišu vlast. To je nešto što je jako dobro i nešto što je važno.

Svi izveštaji o kojima danas govorimo jako su važni, jako su važne institucije i one u životu običnog građanina znače puno. Mislim da one dosta znače i za predstavnike vlasti, bez obzira ko je u današnjem ili u budućnosti ko će biti vlast, zato što postojanje takvih institucija, nezavisnih regulatornih tela dodatno daje na jednom legitimitetu.

Što se tiče Agencije za sprečavanje korupcije, to je jako važna institucija. Borba protiv kriminala i korupcije jeste jedan od osnovnih zadataka ove Vlade Republike Srbije i to je nešto zbog čega stranka pravde i pomirenja kao najjača bošnjačka stranka i podržava Vladu Republike Srbije.

Jasno je da imamo vidljive rezultate kada je u pitanju borba protiv korupcije. Međutim, to je nešto što je priča bez kraja. Naprosto, od početka čovečanstva, od prvog čoveka i od prve žene do dana današnjeg je korupcija nešto što je prisutno i savremene demokratije, kolevke savremene demokratije, kao što su SAD, videli smo da bivši predsednik Tramp se iz dana u dan susretao sa optužbama za korupciju.

Tako da, mi po tome nismo nikakav izuzetak, ali postojanje vaše institucije je jako važno, da bi građanke i građani bili sigurni da političke elite koje vode ovu zemlju, vode ovo društvo, da se one kontrolišu, da se prati njihov rad, bez obzira da li su ti politički subjekti pojedinci na vlasti ili u opoziciji.

Ono što meni načelno smeta i što mislim da moramo da menjamo u našoj kulturi i ophođenja i u tom javnom diskursu i nekom mentalitetu i u navikama, jeste da generalizujemo stvari. Znate, ako se moralan, human, odgovoran čovek bavi bilo kojim poslom, pa i politikom, taj posao je human. Ako neko ko nema čvrsta moralna načela, moralna ubeđenja i vrednosti, a bavi se bilo kojim poslom, pa bio on učitelj, doktor, policajac, taj posao neće biti human, ali ne zbog generalizacije tog posla, kao što vrlo često imamo slučaj kada se govori o politici i političarima, pa se nešto generalizuje. To je nešto naprosto što mi smeta. Jednostavno, kada se moralni, odgovorni, humani ljudi bave i politikom i prosvetom i medicinom, taj posao je human, čestit i odgovoran.

Rekli smo da je korupcija jedan globalni problem i to je nešto sa čime ćemo se mi i u budućnosti susretati. Jako je važno boriti se protiv te pošasti i zato je važno postojanje Agencije za sprečavanje korupcije. Između ostalog, i visoki predstavnici međunarodne zajednice u svakim kontaktima ističu, i u Evropi i kada dolaze ovde kod nas, da je borba protiv korupcije jedan od prioriteta.

Što se tiče Zaštitnika građana, drago mi je što taj izveštaj danas ovde imamo pred nama i mislim da je to jako važna institucija. Mislim da ste u protekloj godini radili jedan jako važan i odgovoran posao. To je institucija koja postoji da bi građanin pred sistemom imao svog zaštitnika, nekoga ko štiti njegova prava ako se bilo ko od ljudi koji predstavljaju sistem usudi da prekrši ono pravo koje građaninu pripada.

Hoću samo da podsetim, mislim da vrlo lako prelazimo preko nekih stvari iz bliže prošlosti ili iz bliže povijesti. Drago mi je što u vašem obrascu ponašanja ne primećujemo ono što se moglo videti kod vašeg prethodnika, da se više bavio marketingom i svojim pozicioniranjem u društvu i svojom nekom popularnošću, a ne suštinskom borbom za prava građana. Zaštitnik građana je važna institucija za sve građane, a posebno predstavnike manjinskih zajednica.

Predstavnik sam bošnjačkog naroda, prema zadnjem popisu jedna trećina građanki i građana u Republici Srbiji, su predstavnici manjinskih zajednica. Jako je važno i postojanje i vaše institucije, kao dodatni mehanizam i zaštite, ali i poverenja koje građani imaju prema državi kada zna da postoje institucija, kao što je Zaštitnik građana.

Podsetiću, drage kolege, vas predstavnike nezavisnih regulatornih tela, ali i građanke i građane, da je, na primer 2010. godine, su se održali izbori za Bošnjačko nacionalno veće i kada je pobedila lista Bošnjačke kulturne zajednice, muftija Muamer Zukorlić, ti su izbori, od strane tadašnje vlasti, tadašnje političke elite, suspendovani i suspendovan je rad veća. E, u takvom, pod znacima navoda demokratskom sistemu smo mi funkcionisali i takvi danas nam sole pamet, šta je to demokratija, šta je vladavina prava.

Ono što bih vama i svim predstavnicima regulatornih tela uputio, kao pitanje, mislim da smo prošle godine govorili o decentralizaciji vaših institucija, ne znam dokle se stiglo na tom planu? Da li se nešto uspelo? Zaista apelujem i na vas, ali i na sve druge organe, što se tiče mene, moje poslaničke grupe i mislim svih poslanika, da ćete imati partnere da se zajedno izborimo, da imamo te regionalne kancelarije, koje će vaš rad učiniti i vidljivijim i efikasnijim. Mislim da je to u interesu i vladajuće većine, u interesu vaših institucija, ali prvenstveno u interesu građanki i građana zbog kojih, naravno svi mi sve ovo i radimo.

Što se tiče Poverenice za ravnopravnost, takođe jedna godina puna izazova. Želim, takođe da pohvalim vaš rad. Jako važna institucija. Više puta sam govorio ovde, kada smo govorili o nezavisnom regulatornom telu za elektronske medije REM-u, da je za mene i mislim za većinu pristojnih ljudi u ovoj zemlji, neprihvatljiv diskurs koji imamo u javnosti. Znači, etiketiranje ljudi, pretnje, molim vas, vi kažete, izvesni ljudi, tvrde kada pobede na izborima, ja ću nekog da šišam, da ga bičujem. O čemu mi tu govorimo?

Jako je važno da vaša institucije zauzimaju stav, kako se ono kaže, ni po babu, ni po stričevima, čak i ako neko iz moje stranke to kaže, ja ću to da osudim. Molim vas, ne možemo da dozvolimo da ljudi koji su politički prvaci, koji sebe smatraju za nekakve lidere, možemo da se takmičimo i treba da se takmičimo u idejama, u programima, da nudimo razne platforme, ali da pretimo, ne daj bože ubistvom bilo kome, da etiketiramo članove porodice, naša deca, naša rodbina nisu dužni da trpe zbog toga što se njihovi roditelji bave javnim poslom.

Znate, ja ne bih voleo ni da moj sin, ni da bilo ko od naše dece bude meta, a naravno, iz tog razloga se i ponašam i govorim o ovome zato što se njegov otac bavi nekim javnim poslom, u ovom slučaju, politikom. Ako imate nešto sa mojom politikom ili sa bilo čijom politikom, vi sučeljavajte stavove, kritikujte politiku, a ne ljude. Mislim da tu jako često i vi reagujete, ali mislim da još je važnije da se čuje i češće da se čuje vaš stav i vaš glas.

Ono što takođe, hoću da vas pitam, jeste, govorili ste često o nasilju u rijaliti programima. To nasilje, kao što vidimo nije prestalo, ali hoću da vas pitam, šta ćete preduzeti u vezi nasilja na internetu. Vidimo da dosta mladih ljudi, nažalost, čak i diže ruku na sebe. Znači, imamo brutalne kampanje koje se vode protiv pojedinih ljudi, jutjubera, ne znam kako ćemo ih sve nazvati ili naprosto, imamo i ta vršnjačka nasilja u školama, koja se prenose na društvene mreže, pa me zanima šta ćete po tom pitanju preduzeti i šta preduzimate.

Što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, drago mi je da govorimo o vašem izveštaju i drago mi je da živimo u društvu, da govorimo u parlamentu gde nema tabu političkih tema. Naprosto, sve ono što zanima građanke i građane šta rade predstavnici vlasti, predstavnici institucija, predstavnici javnih preduzeća građani u skladu sa zakonom imaju pravo da znaju.

Ono što konkretno hoću da vas pitam, zamoljen sam da postavim pitanje, šta se dešava sa slučajem građanina Amela Kurbegovića koji vodi jedan spor protiv lokalne samouprave u Prijepolju? Oni su njegove podatke ili tamo nekih nadležnih odeljenja, da su oni njegove lične podatke neovlašćeno davali drugima na uvid. Hvala vam.

U danu za glasanje, naša poslanička grupa će podržati sve izveštaje.

Zahvaljujem se.
Za reč su se javili predstavnici institucija o čijim izveštajima raspravljamo.
Reč ima direktor Agencije za sprečavanje korupcije, Dragan Sikimić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, izuzetna mi je čast da vam se obratim i predstavim izveštaj o radu Agencije za sprečavanje korupcije za 2020. godinu. Godinu na koju se izveštaj odnosi obeležili su epidemiološki izazovi bez presedana usled kojih su izgradnja integriteta i dosledan primena mehanizama o sprečavanju korupcije dodatno dobili na značaju. Za nas je to bila posebno važna godina i zato što je 1. septembra počela primena Zakona o sprečavanju korupcije.
Primenu ovog zakona spremno smo dočekali donošenjem novih neophodnih podzakonskih akata, novim zapošljavanjem, profesionalnim usavršavanjem zaposlenih, kao i sveobuhvatnim institucionalnim i tehničkim prilagođavanjima kako bismo postigli još viši stepen efikasnosti i delotvornosti u radu.
Iskoristio bih ovu priliku da ukažem i na to da je podrška koju smo dobili od nadležnih državnih institucija u vidu stvaranja osnove za jačanje finansijskih, kadrovskih i tehničkih kapaciteta Agencije, što je bila jedna od preporuka iz godišnjeg izveštaja o radu Agencije, ali i međunarodne zajednice postala još važnija, imajući u vidu da smo tokom prošle godine uložili značajne zajedničke napore da se prilagodimo novim okolnostima, te obezbedimo kontinuitet odgovarajućih sprovođenja aktivnosti i projekata, a time i naših preventivnih kontrolnih i nadzornih ovlašćenja.
Iako ćemo to konstatovati u novom godišnjem izveštaju za 2021. godinu, značajno je spomenuti i to da je potreba za autentičnim tumačenjem odredbe u vezi sa obavljanjem drugog posla ili delatnosti kod javnih funkcija koje zahtevaju rad sa punim radnim vremenom, ili stalni rad, rešena nedavnim usvajanjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Ovim izmenama ujedno su i preciznije definisane određene odredbe, na čiju potrebu je i Agencija ukazivala nakon jedne godine primene novog zakona, a što je sve urađeno u saradnji sa Ministarstvom pravde.
Naglasio bih i da je izvršenje budžeta u 2020. godini iznosilo 94,48% od odobrenih sredstava, o čemu smo već detaljnije izvestili Odbor Narodne skupštine za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Pored godišnjeg izveštaja o radu Narodnoj skupštini podneli smo i prvi izveštaj o sprovođenju revidiranog Akcionog plana za Poglavlja 23, potpoglavlje – Borba protiv korupcije, a prema novom Zakonu o sprečavanju korupcije kojim nam je poveren nadzor na sprovođenjem strateških dokumenata.
Godinu 2020. obeležili su izbori za narodne poslanike, poslanike u AP Vojvodine i odbornike u najvećem broju jedinica lokalne samouprave. Kada je Agencija sprovodila kontrolu trošenja izborne kampanje, uz kontrolu redovnog finansiranja političkih subjekata. Konkretno, Agencija je kontrolisala 67 izveštaja o troškovima izborne kampanje i 22 godišnja finansijska izveštaja političkih subjekata za 2019. godinu. Pokrenuto je 55 postupaka zbog sumnje u postojanje povrede Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, od kojih se 35 postupaka odnosi na izbornu kampanju, izrečeno je 28 mera upozorenja, od kojih je sedam mera upozorenja doneto na osnovu prijava podnetih protiv političkih subjekata, pet i u vezi sa izbornom kampanjom, a 21 mera upozorenja izrečena je po službenoj dužnosti na osnovu kontrole podnetih izveštaja političkih subjekata.
Podnet je i jedan izveštaj nadležnom tužilaštvu zbog postojanja sumnje da je odgovorno lice u političkom subjektu izvršilo krivično delo. Postupak pred nadležnim tužilaštvom je u toku.
Zbog povrede Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Agencija je podnela ukupno 255 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Na osnovu pravosnažnih presuda doneto je devet rešenja o gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora namenjenih za finansiranje redovnog rada u narednoj godini.
Agencija je za potrebe kontrole troškova izborne kampanje angažovala 120 posmatrača koji su nadgledali promotivne i predizborne aktivnosti političkih subjekata. Izmenama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, tadašnjeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakona o sprečavanju korupcije uređen je normativni okvir za postupanje Agencije u slučaju korišćenja javnih resursa, kako od političkih subjekata, odnosno političkih stranaka, koalicije grupa građana, tako i od javnih funkcionera.
Agencija je dužna da postupa u izrazito kratkom roku od pet dana od prijema prijave, odnosno od pokretanja postupka po službenoj dužnosti, što je obaveza na koju je odgovorila pravovremeno i efikasno. Agencija je po svakoj prijavi postupala tako što je po službenoj dužnosti išla i mnogo šire od navoda iz same prijave.
Pored već pomenutih prijava, protiv političkih subjekata po istom osnovu Agencija je postupala i u 50 predmeta protiv javnih funkcionera i donela četiri mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje i sedam mera upozorenja. U oblasti sukoba interesa rešeno je 875 zahteva javnih funkcionera za davanje saglasnosti, što je za 58,23% više nego u 2019. godini. Okončano je i 1.510 postupaka u vezi sa rešavanjem sukoba interesa, što je 13,11% više u odnosu na 2019. godinu.
U toku 2020. godine, u skladu sa Godišnjim planom provere Izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera, kao i kroz vanredne postupke sprovedena je provera izveštaja 262 javna funkcionera. Agencija je izrekla 224 mere zbog povrede Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno Zakona o sprečavanju korupcije i podnela 29 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Nadležnim tužilaštvima podneto je 13 krivičnih prijava i izveštaja zbog postojanja osnova sumnje da funkcioneri, u nameri da prikriju imovinu, nisu Agenciji dostavili ili su dali lažne podatke o imovini, odnosno zbog osnova sumnje da su izvršili neko drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Uspešno je nastavljeno i sa aktivnostima u vezi sa novom nadležnošću koja je poverena Agenciji lobiranjem. Obuku kandidata za lobiste koju sprovodi Agencija u toku 2020. godine uspešno je prošlo 65 kandidata od čega je 25 upisano u Registar lobista, kao i dva pravna lica koja se bave lobiranjem.
Kada je reč o jačanju ličnog institucionalnog integriteta, razvijen je sistem podrške institucijama u javnom sektoru na svim nivoima vlasti za izradu planova integriteta, 42 modela planova integriteta za sve tipove institucija koje su u obavezi da izrade plan, kao i Uputstvo za izradu i sprovođenje planova integriteta za treći ciklus njegove izrade.
Izrađeni su i: Program obuke u oblasti sprečavanja korupcije i jačanja integriteta, Uputstvo za sprovođenje programa obuke, kao i Vodič za njihovu primenu. Agencija je izvršila nadogradnju jedinstvenog informacionog sistema, odnosno svih aplikativnih modula sistema, uvedene su nove veb-forme obrazaca, Izveštaj o imovini i prihodima javnih funkcionera, Obaveštenje o stupanju i prestanku javne funkcije, Evidencija poklona, Obaveštavanje o učešću u postupku javne nabavke, privatizacije ili u drugom postupku čiji je ishod zaključenje ugovora sa organom javne vlasti, čime je olakšano ispunjenje obaveza javnih funkcionera i organa javne vlasti, u skladu sa Zakonom o sprečavanju korupcije, a istovremeno Agenciji je omogućen efikasniji rad.
Sveobuhvatno unapređenje IT infrastrukture sprovedeno je tako da može da se odgovori na zahteve, kao što je povezivanje na mrežu državnih organa, mrežne servise drugih organa i Nacionalni kriminalističko-obaveštajni sistem (NKOS).
U domenu međunarodne saradnje Agencija beleži značajne uspehe, o čemu ste imali prilike da se informišete iz Godišnjeg izveštaja. Ovom prilikom bih naglasio da smo 2018. godine bili osnivači Globalne mreže institucija za sprečavanje korupcije, potom dve godine zaredom potpredsednici, a krajem 2020. godine izabrani smo za predsednika Mreže za 2021. godinu. Mreža trenutno okuplja 31 članicu, uz jednu posmatračku i pet partnerskih institucija.
Na kraju bih istakao da sprečavanje korupcije nije i ne može da bude uspešno bez saradnje sa svim akterima na nacionalnom i međunarodnom nivou, čemu smo naročito posvećeni.
Pored odlične saradnje sa Narodnom skupštinom, naglasio bih izuzetno uspešnu i efikasnu saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Republičkim javnim tužilaštvom, Ministarstvom pravde, Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom za evropske integracije, Upravom za sprečavanje pranja novca, Poreskom upravom, Republičkim geodetskim zavodom, Agencijom za privredne registre, Državnom revizorskom institucijom, posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije MUP-a, viših javnih tužilaštava i viših sudova, kao i drugim nadležnim državnim organima, nezavisnim telima i organizacijama civilnog društva i medijima. Značajno smo unapredili saradnju sa prekršajnim sudovima i izradili Uputstvo o postupku zaključenja sporazuma o priznanju prekršaja.
Izuzetno smo zahvalni za podršku koju su nam u 2020. godini pružili međunarodni partneri, i to: Evropska unija, USAID - Projekat za odgovornu vlast, Misija OEBS u Srbiji, Ministarstvo pravde SAD, Međunarodna fondacija za izborne sisteme, a među započetim projektima su i projekti koje podržavaju Savet Evrope i Švedska međunarodna razvojna agencija, zatim Svetska banka, kao i Regionalna antikorupcijska inicijativa, Kancelarija UN za pitanje droge i kriminala uz podršku Austrijske razvojne agencije.
Na kraju bih dodao i to da smo učinili sve da u okolnostima koje su pogodile kako Republiku Srbiju, tako i ceo svet nastavimo da sprovodimo zakonom propisane nadležnosti na efikasan i delotvoran način. Zahvaljujem na pažnji.