Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.
Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicom, s obzirom da su danas na dnevnom redu amandmani koji su podneti na Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, a ja smatram da je ovo najbitniji zakon o kojem ova Skupština može da raspravlja, ne samo sada, nego verovatno i narednih desetak godina, a njegova važnost ako ne da dovoljno dobre i očekivane rezultate će eksponencijalno da raste u narednim godinama, jer bilo koje druge zakone koje ovde usvajamo i sve što radimo džaba nam je ako nas nestane, a to je svake godine, kao što reče ministar, ove godine 70.000 će nas biti manje.

Što se tiče samog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prvi put je taj zakon stupio na snagu juna 2002. godine. Sa određenim izmenama i dopunama došli smo i do 2017. godine, kada je izglasan novi zakon. Onda su bile dalje izmene i dopune tog zakona i videli smo da taj zakon nije dao očekivani rezultat.

Ako pogledamo stopu fertiliteta koja je u stvari koeficijent koji pokazuje broj rođene dece po jednoj ženi u plodnom razdoblju njenog života od 15 do 49 godine i ako znamo da je stopa fertiliteta od 2,1% u stvari prosto obnavljanje, a mi smo 2000. godine imali stopu od 1,46%, a u narednih dvadesetak godina od 1,4% do 1,5%, onda vidimo da ove izmene i dopune i sam zakon nisu dali određene očekivane rezultate.

Ovakvi statistički podaci, pored niza elemenata koji na njih utiču, jedan od njih je i kovid koji nas je trenutno zadesio, govore nam još jednu stvar, a to je da su porodice i tradicionalne vrednosti odavno na udaru. Mnogi pokušavaju da tradicionalnu porodicu oslabe i unište. Nemojmo i mi sami učestvovati u sopstvenom samouništenju, podržavajući određene grupe koje direktno ili indirektno udaraju na porodicu.

Naravno, kada nešto ne daje očekivane rezultate, mora doći do nekih promena. Zato ovim izmenama i dopunama samog zakona mi podižemo nivo podrške porodicama sa decom. Dobro je što 200% povećavamo iznos od 100.000, znači na 300.000, ili tri puta povećavamo taj iznos, kao i što danas raspravljamo o amandmanima gde će i drugo i treće dete dobiti jednokratnu pomoć po 100.000 dinara.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje i sam zakon i ove amandmane podržati, jer i u samoj suštini i biti naše stranke jeste borba protiv bele kuge i borba za natalitetnu i populacionu politiku.

Da li su ovo te mere ili bolje reći koje su to mere koje daju najbolje i najbrže rezultate, koje će ujedno dati konstantnost i stabilnost? To niko ne zna i kad bih znao, verujem da bismo svi mi oberučke to prihvatili. Čak mislim da na natalitetnu politiku jednog naroda utiču upravo njegove karakteristike i njegov mentalitet, pa mere koje možda važe u Švedskoj ili Nemačkoj u Srbiji ne važe, ili obratno. Čak mogu i sam da zaključim da možda mere koje važe na severu Srbije ne važe na jugu itd, ili u gradu i selu. To je sve nešto sasvim, po meni, normalno. Zato sam više puta ovde u parlamentu i govorio da sa ovakvim merama mora da se eksperimentiše. Ti eksperimenti nisu eksperimenti od mesec, dva ili šest meseci ili godinu dana, već često idu i deceniju, pa i više.

Zato država, ali i lokalna samouprava od rođenja deteta mora da daje podršku i detetu i roditeljima, i to na taj način da svaki roditelj oseća jedan vid sigurnosti da će njihova deca, iako su oni možda slabije materijalne i finansijske situacije, imati dobre uslove i za život i za rad i za učenje. Lokalne samouprave moraju više da se uključe u rešavanje ovakvih problema. Ako lokalne samouprave nisu u mogućnosti da to same urade, mnoge stvari moraju da pređu na državni nivo u nekom obliku. Ja bih dao i neke primere. Na primer, ako imamo vrtiće, vrtići moraju da imaju dovoljno kapaciteta da prime svu decu. Mnoge lokalne samouprave, s obzirom da nemaju te potrebne kapacitete, izdvajaju subvencije, subvencionišu mnoge privatne vrtiće, ali i to je više puta nedovoljno. Mnoge lokalne samouprave daju i besplatan boravak deci, naročito za treće dete. Ali sve nam je to džaba ako ne postoje kapaciteti i vi ne možete vaše dete da upišete u sami vrtić.

Što se tiče besplatnog školovanja, tu podrazumevam mnoge stvari, ali mislim da su najbitnije, koje moraju da pređu možda i na državni nivo, ako lokalna samouprava nije u mogućnosti to da radi, to je besplatan prevoz svih učenika od kuće do škole, i obratno, besplatan internet i besplatni udžbenici. Neke lokalne samouprave dodaju i još neke elemente, kao što su besplatna letovanja za završne razrede osnovne i srednje škole, kao i dodatna finansijska pomoć roditeljima sa decom.

Ovo govorim upravo zbog ovih današnjih amandmana, jer ako ovakav vid pomoći porodica ne oseti kada ima prvo dete i kada zna da će imati problema da upiše svoje dete u vrtić, onda to destimulativno deluje na tu porodicu da ide na drugo i treće dete. Ovakvim amandmanom koji se sada predlaže i za drugo i za treće dete mislim da je to ogroman korak napred i mi ćemo zbog toga i podržati i ovaj amandman i ovaj zakon.

Na kraju, rekao bih takođe, pošto se govori o tom eksperimentima, i to je za svaku možda i lokalnu samoupravu za sebe, i mi moramo da iskoristimo iskustva tih lokalnih samouprava koje su ovakvim radom postigle određene rezultate, a to je da je natalitetna politika dala rezultate. Jedna od takvih, ja sam o tome i govorio, to je upravo Jagodina, koja se od 2004. godine bavi takvom politikom i daje rezultate, da svake godine imamo po jedno odeljenje bar više đaka prvaka.

Zato vas još jednom pozivam da, kao što će i Jedinstvena Srbija, svi mi podržimo ovaj zakon i ove amandmane. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala vam, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ovo je, rekao bih, ključna tema za opstanak naše zemlje. Putevi su tu, gradimo ih, stotine kilometara, trenutno se u Srbiji radi na deset auto-puteva, otvoreno je, slobodno mogu da kažem, preko 250 novih fabrika, otvoreno je na stotine hiljada novih radnih mesta, pohapšene su i rasturene najveće kriminalne grupe, narko-klanovi, banka koja je pljačkala Srbiju je razotkrivena u prethodnom periodu i znamo svi dobro ko su ti ljudi, uspostavili smo neke od temelja za opstanak i razvoj naše zemlje.

Pre svega, na vlasti danas imamo odgovornog političara, državnika i poštenog čoveka, koji iskreno voli svoju zemlju, koji iskreno radi za dobrobit naše države i svakog deteta koje živi u njoj. I da, deca su ono bez čega Srbije neće biti u narednom veku. Ako dozvolimo da nam lični interesi, lična zadovoljstva i sve ono što nisu deca bude ispred njih, onda ne možemo da računamo na to da će naša deca koju danas imamo i njihova moći da imaju mirnu budućnost, sigurno ne, ni sigurnu budućnost.

Zašto ne mirnu? Pa sa raznih strana stalno Srbiji upućuju pretnje ovakve i onakve, pogotovo neki koji imaju teritorijalne pretenzije prema Republici Srbiji, oni koji su radili sve i rade na tome da otmu na kraju i Kosovo i Metohiju, oni koji bi čerupali i dalje Srbiju. Mi ne smemo da dozvolimo da deca koja će se rađati u budućnosti dočekaju neke nove crne dane. Znamo da tamo gde nema ljudi, pitanje je onda i kako opstaje ta teritorija u okviru te države.

Dakle, ne samo što, recimo, danas ako mi imamo u proseku jedno i po dete, mada je to nekako ružno reći – 1,7, 1,5, 1,6, jedno ili dvoje dece po porodici, šta će ta deca sutra raditi ako ne bude bilo mnogo više dece nego što projekcije kažu, kakav je sada trend, da će biti za 10, 20 ili 30 godina.

Zbog koga mi gradimo sve ove auto-puteve? Ko će da se kreće tim auto-putevima? Ko će da se vozi tim auto-putevima? Ko će da ode do spomenika Stefanu Nemanji i da se seća nastanka srpske srednjovekovne države? Ko će da obilazi naše manastire, te svetinje o kojima govorimo svakodnevno? Ko će da čuva te svetinje? Ko će da obnavlja škole? Ko će da obnavlja domove zdravlja, kliničke centre koje danas gradimo? Kome ćemo mi to ljudi da ostavimo?

Da li da ostavimo onima koji su otimali Kosovo i Metohiju, onima koji bi otimali neke druge delove naše teritorije, ili hoćemo da imamo pretke koji će sa ponosom da se sećaju ovog vremena i da kažu – naši očevi, dede, pradedovi su zidali, mi to obnavljamo danas i nadograđujemo sve to, ili hoćemo da neki predak kaže bili su neodgovorni tada i da nam pljunu na sliku i da kažu – nisu vodili računa dovoljno. Nisu dovoljno ulagali u populacionu politiku i zato nas nema i zato nestajemo.

Decenijama unazad, nikog nije zanimala populaciona politika. Sećam se jednog predavanja na državnom pravnom fakultetu jedan profesor je držao, to je neka 2002/2003. godina bila, kada je i to predavanje još tada bilo poučno, nije to daleko, to je 18 godina ministre, unazad, istorijski gledano to je kratak period, kada sam slušao sve ove projekcije koliko će nas biti 2050, pa 2080, pa, 2100. godine. Govorili su da ćemo 2050. biti manjina, bićemo i pre manjina ako ne budemo vodili računa o deci. Naravno, o deci vodimo računa tako što gradimo vrtiće, tako što pomažemo roditelje, tako što ulažemo novac da se pomogne porodicama za prvo, drugo, treće, dete, i ne samo ovaj novac koji daje republika, već i Grad Beograd izdvaja značajna sredstva za novorođenu decu i tako je u većina drugih lokalnih samouprava.

Međutim, moramo da obratimo pažnju i na politiku. Rekao bih, da se mladima u Srbiji ogadila politika u prethodnih 20, ili 30 godina. Tu smo imali jedan ozbiljan odliv mozgova, pogotovo nakon 2000. godine do 2012. godine. Ozbiljan odliv mozgova. Ljudi su očekivali zaokret iz onog nekad jednopartijskog sistema, komunističkog, pa, došao je višepartijski, pa su očekivali nakon 2000. da će krenuti nešto da se ozbiljnije menja nakon završetka ratova, ukidanja sankcija, da će krenuti jedan opšti preporod i obnova Srbije. Međutim, krenuo je totalni sunovrat, neko je trebao da zakuca onaj poslednji ekser na kovčeg Srbije da ugasi svetlo i da kaže do viđenja, pokupi sve pare, i kaže – mi idemo negde na neke egzotične destinacije, vi koji ste ostali sačekajte konačni kraj.

Srbija i građani Srbije, rekao bih, imali su tu sreću da nastane SNS 2008. godine, da 2012. godine ona dođe na vlast da krenu ozbiljne i korenite promene u Srbiji, uspostavili smo javne finansije i krenuli istinski da obnavljamo svoju zemlju. Naravno, pitanje uvek, da li danas možda nije kasno, da li možda nismo propustili neke poslednje vozove za demografski oporavak naše zemlje ili smo možda mi sada taj poslednji voz koji smo uhvatili da nešto uradimo kako bismo sačuvali ovu zemlju, i pre svega ovaj narod, jer nema zemlje bez naroda. Ako narod nemate nema te ni zemlju, jer narod je stvorio zemlju, nije zemlja sama od sebe nastala.

Neki ljudi su napravili zemlju, neki ljudi su uspostavili te granice koje Srbija ima, neki ljudi su izgradili te kuće, te bolnice, te škole, te spomenike, sećamo se tih ljudi, ne dižemo im spomenike bez veze, takao što nam je došlo da idemo da dižemo spomenike iz ulice u ulicu ili da postavljamo neke table gde je neko živeo, i da dodeljujemo po nekim značajnim istorijskim ličnostima nazive ulica. To su ljudi koji su mnogo učinili za ovu zemlju zbog kojih mi danas jesmo ovde gde smo. Zbog kojih mi postojimo danas.

Nemojte da se jednog dana, a to kažem i građanima i nama poslanicima ovde, zapitajmo se koliko ko od nas dece ima. Nemam pravo ja nekom da kažem ako nemam ni jedno dete, imam 40 godina, rađaj ti decu. Ne možemo nikog ni da teramo na to, ali moramo da govorimo koliko je i lepo imati decu.

Pa, se svako od nas onda seti svojih predaka koji su možda u mnogo težim situacijama, svetskih ratova, balkanskih ratova imali po petoro, desetoro dece. Nisu oni tada imali ni moderne automobile, ni mobilne telefone, ni ne znam kakvu garderobu, nisu imali ni letovanja, ni zimovanja, ali su imali ono najlepše što možete da imate, a to je kuća, porodica i deca. Živeli su za decu. Nisu živeli za skupe cipele, nisu živeli da kupe najnoviji Ajfon kada izađe u septembru, nisu živeli za najnoviji Samsung na proleće kad izađe, nego su živeli za plač dece, za pelene. Nisu rekli, teško mi je da perem za bebom, nisu rekli mlada sam ili mlad sam, ima vremena, rodiću sa 50 godina, pa da budem deda svom detetu, da ne mogu da ga razumem, da ne možemo zajedno da pratimo vreme i njegovo odrastanje.

To su strašno važne teme o kojima moramo da govorimo. Meni je žalosno da deo kolega baš briga za to, što ćaskaju međusobno. Molim predsedavajućeg, da opomene druge kolege poslanike da je ovo važna tema i to je pitanje za svakog od nas. Elementarne pristojnosti danas. Elementarna odgovornosti i prema sebi, ko će sutra vas koji danas imate 20 i 30 godina da pogleda kada budete došli u 50, 60, i zatreba vam lek. Ko će vam taj lek doneti? Ko će kada budete otišli u penziju, kada ne budete mogli da ode na pijacu umesto vas? Ko će jednog dana, ne daj bože da neko mora da se operiše, da se leči, ko će da vas obiđe? Ko će da prespava kod vas? Ko će da bude sa vama ako nemate dece ni unučiće. Neće onda biti ni komšija, svi će da odu ili ćemo da nestanemo.

Toliko toga smo stvorili danas. Toliko žrtve je podnela i ova zemlja i toliko toga radimo od 2012. godine do danas, da ne smemo da propustimo tu šansu, tu poslednju priliku koju Srbija ima da opstane. Rekao sam, za koga pravimo ove fabrike? Ne pravimo sigurno za jednu ili dve generacije i da onda stavimo katanac, nego pravimo valjda neku projekciju kao što ima Aleksandar Vučić, viziju i danas razmišljamo šta će da bude 2030. godine. Pa, se tako projektuju i finansije, i planovi i pitanje bezbednosti i sve ostalo.

Prvi put se tako u ovoj zemlji razmišlja danas. Prvi put ne razmišljamo od danas do sutra. Prvi put razmišljamo strateški, vizionarski. Mene je strah šta će biti ako ne budemo imali Aleksandra Vučića na mesto predsednika Republike. Gde će ova zemlja da ode ako je budu vodili oni koji neće da slušaju kada se govori o demografskoj politici, ako nas to ne zanima ili oni koji kažu, ma jedno mi je dete dosta. Pa, nije dosta, ne zato što vas neko tera da rađate, nego zato što smo za 60 godina u nazad, od 1945. godine na ovamo smo poremetili svoj sistem vrednosti, apsolutno.

Zato što smo vaspitavani u pogrešnom smislu. Pa, neko kaže patrijarhalno vaspitavanje je oznaka nasilja, kako to reče jedan ekspert pre dva, tri dana iz Luksemburga. Skroz su uništavali srpsku porodicu prethodnih 50 ili 60 godina, dok nije postalo normalno da nemate decu, da dete bije roditelja, da se isvađamo svi međusobno, da ne razgovaramo što drugačije mislimo, da pozivamo na ubistvo predsednika Republike i nikom ništa, da nikakve nezavisne regulatorne organizacije, tela i ostali, koji primaju ozbiljne naknade na mesečnom nivou, njih ne zanima u opšte kada se kaže, predsedniče Republike seti se Čaušeskua kako su ga streljali, tako đeš ti da prođeš. To kaže, kako oni kažu, uvaženi veliki reditelj, Goran Marković i još dobije i nagradu u jednom od nedeljnika, označe ga kao ličnost godine. To prođe onako tiho, nema skandala oko toga, ništa. Čovek rekao i to je to i još dobije i nagrade, još je to ličnost godine.

Da li smo mi svesni kolika se opasnost nadvija nad ovim društvom ako neko koga do smo juče koliko, toliko uvažavali i smatrali za ozbiljnog kulturnog radnika može da kaže takvu ludost, gadost, tako nešto odvratno i jezivo da predsednika Republike koji je kriv jer je izgradio sve što je izgradio, jer je oporavio Srbiju, podigao je, doveo nas dotle da možemo da ulažemo u oporavak populaciono demografski, da takvog čoveka postoje oni koji hoće da streljaju.

I oni sebe nazivaju vrhunskim intelektualcima. Neću da kažem kako bih ja nazvao takvu osobu jer bih opet dobio po nekom kodeksu opomenu ili ne znam ni ja šta. A koji kodeksi važe za njih? Koja pravila važe za njih?

Mene su proglasili ekspertom za vređanje. Ljudi, ja se iznerviram kada čujem da je neko mogao 619 miliona da prometuje za vreme dok je bio vlast, a nije imao cipele da kupi dok nije došao na vlast. I sad kad nije vlasti opet to slabije prometuje i prihoduje jer nije na vlasti, a mnogo je pametan.

Evo, mogu da pitam i ministra i vas ostale – da li neko od vas ima desetine hiljada, a ne 619 miliona evra? Da li smo mi svi glupi ovde? Retardinarni, pa ne znamo da steknemo novac?

Meni to uopšte nije smešno, meni je to žalosno. Žalosno je da u jednom društvu, takav čovek može da se kandiduje za bilo koju funkciju i nikom ništa. Kakva Agencija za borbu protiv korupcije?

Pa, taj čovek je sinonim za lopovluk, sinomim za bahatost, sinonim za odliv mladih ljudi iz ove zemlje. Šta mlado? Pa, oni govore kako su mladi… to je čista nebuloza i laž.

Koji normalan i mlad čovek može da bude na strani onoga koji ih je pokrao u stotinama miliona evra i zbog toga im napravio onakve klozete kakve su škole imale pre dolaska Aleksandra Vučića, onakve fakultete kakvi su bili pre dolaska Aleksandra Vučića, onakve puteve koje nismo ni imali, bolnice koje nismo imali, domove zdravlja koje nismo imali?

Pa, koji mlad čovek može da bude za to? Koji mlad čovek može da bude za to i da podrži onog čoveka koji je njihove roditelje ostavljao bez posla, a svoje poslove odneo na preko 50 raznih računa širom Evrope i sveta, koji je leteo za više desetina hiljada evra na dnevnom nivou, još onako bahato dođe i kaže – pa, šta hoćeš ti, bre? Koji može policajcu koji ga samo zaustavi i radi svoj posao, uhvati ga u saobraćajnom prekršaju, da kaže – majstore, ti ćeš da ostaneš bez posla kad ja dođem na vlast.

Da li jedan mladi čovek treba da ide na Policijsku akademiju i da onda zamišlja kad zaustavi nekog Đilasa da će ovaj da mu kaže – ti će da ostaneš bez posla i da se nikada nećeš zaposliti kad ja budem bio na vlasti.

To je sinonim njegove politike – gašenje radnih mesta, otkazi, izbacivanje sa posla. O čemu on priča, kakvim ucenjivanjima? Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić su na stotine hiljada novih radnih mesta otvorili i zaposlili stotine hiljada novih ljudi. Naravno da imamo preko 700 hiljada članova, naravno da imamo glasova preko 2,5 miliona, sigurno zato što u ovoj zemlji žive ljudi zdravog razuma.

Ljudima nije ispran mozak, ljudi vide kada stave ruku u džep koliko para imaju kada podignu plate, plate račune i odu u prodavnicu, vide šta im ostane. Vide da se tu nađe i za hranu, i za školovanje, i za knjige, vide da pomažemo, vide penzioneri da im se daje koliko se može sve više iz godine i godinu. Znaju da to nije palo s neba, znaju da je to nastalo ozbiljnim, napornim, teškim radom koji je uložen u prethodne decenije.

Znaju da se to nije steklo lako, znaju da to nije došlo tako što je neko blejao i krao, nego tako što je neko ulagao u budžet tako što je neko gradio, tako što je neko privlačio investitore, tako što smo najbolji u privrednom rastu u Evropi. Tako što smo najbolje privlačili strane investicije u regionu, tako što iz godine u godinu milijardama se mere investicije koje dolaze u Srbiju. Zato mladi ljudi ostaju u Srbiji. Zato 3. aprila znaju ljudi šta će da zaokruže. Zato znaju da će lepo i srećno da proslave novogodišnje i božićne praznike i da svi zajedno slavimo pobedu 3. aprila.

Živela Srbija. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Svetlana Milijić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću.

Poštovani ministre Dmitroviću sa saradnicom, uvaženi građani Srbije, danas se pred nama nalazi amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom što zaista jeste nešto što je Srbija dugo čekala.

Srbija je dugo čekala zato što nije do sada imala ovakvog državnika kakvog ima na čelu ove zemlje, a on se zove Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije koji je mnogo štošta uradio za našu zemlju, čovek sa jasnom vizijom za bolju budućnost Srbije, čovek koji je hrabar i koji je odlučan.

Ovim amandmanima i izmenama i predlozima Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, osim za prvorođeno dete porodica treba da dobije 300.000,00 dinara jednokratne državne pomoći, a za drugorođeno i trećerođeno dete po 100.000,00 dinara.

Ovaj zakon doprineće posebnom podsticaju za rađanje dece i svakako uvećanje materijalnog položaja najugroženijih porodica, porodica koje imaju decu sa invaliditetom ili decu sa posebnim potrebama, odnosno vulnerabilnih grupa.

Zakon predstavlja važan instrument populacione politike i jedno je od prioritetnih opredeljenja Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Pandemija Korona virusa postavila je pred sve zemlje sveta, pa i pred Republiku Srbiju velike izazove u cilju, pre svega, očuvanja zdravlja i života njenih građana, povećanja životnog standarda ljudi, ali i očuvanja ekonomije i privrede.

Zakonom jeste predviđeno da osim državne pomoći u vrednosti od 300.000,00 za prvorođenu bebu i po 100.000,00 dinara za drugorođeno i trećerođeno dete, majke imaju mogućnost, odnosno ostvaruju pravo kupovine nekretnine na svoje ime.

Odgovornom politikom Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem očekivani privredni rast naše zemlje biće 7,4%. Ovakav privredni rast, ovakva stopa rasta omogućila je Republici Srbiji da se bori na ovakav način za povećanje životnog standarda naših građana.

Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem je pored Irske najuspešnija zemalja što se tiče kumulativne stope rasta BDP. Očekivani rast po jesenjem zasedanju Evropske komisije za Srbiju iznosiće 6,7%. To je za, čak 2,4% više od prolećnog zasedanja Evropske komisije, što Srbiju svrstava kao najbolju zemlju u odnosu na Evropu, odnosno evrozonu.

Pozitivnost trenda rasta naše ekonomije i naše privrede ne ogleda se samo u državnoj pomoći koju dobijaju svi građani, sada i sva deca, odnosno porodice sa decom, ogleda se pozitivnost trenda rasta naše privrede i naše ekonomije kroz odgovornu politiku vođenja ove države koju upravo vodi predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Ona se ogleda i kroz smanjenje nezaposlenosti, povećanje zaposlenosti, ogleda se kroz nove puteve, kroz nove saobraćajnice, ona se ogleda kroz povećanje životnog standarda i lekara i vojno-bezbednosnih struktura, ona se ogleda kroz to da je 2017. godine na predsedničkim izborima Aleksandar Vučić osvojio preko dva miliona naših glasova.

Pokazali smo da odgovornom državotvornom politikom u državi u kojoj je javni dug sada ispod 60%, odnosno ispod Mastrihta, a iznosi 58,2%. To je bio i cilj koji je pred Vladu Republike Srbije te 2014. godine, kada je sadašnji predsednik, a tadašnji premijer došao na čelo Vlade i postavio članovima Vlade, jer je te godine javni dug koji je zatekao Srbija imala preko 75%.

Rezultate borbe Aleksandra Vučića mi vidimo danas. Znači, imamo javni dug ispod 60%, imamo nezaposlenost koja je 9%, imamo 400.000 novozaposlenih radnika u Srbiji, imamo 10 autoputeva koje danas gradimo, imamo tri kovid bolnice koje smo sagradili za svaku od njih za nepuna četiri meseca. Tako smo se i borili protiv pandemije.

Borili smo se i tako što je Srbija jedna od četiri zemlje u Evropi koja je nabavila najnoviji lek protiv pandemije Kovid-19, koju izaziva virus SARS-CoV-2.

Aleksandar Vučić, taj državnik hrabar i snažan, sa jasnom vizijom kaže da je Srbija otvoreno i demokratsko društvo. Jeste, ona je orjentisana prema susednim republikama u dobrosusedskim odnosima, sa dobrim odnosima sa međunarodnom zajednicom, orjentisana pre svega za očuvanje života i zdravlja naših građana i za povećanje životnog standarda ljudi.

To pokazuje upravo i ovaj zakon koji mi danas imamo na dnevnom redu i koji ću ja, kao i ostali članovi Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“ usvojiti, ali upravo iz ovog razloga, zbog te snažne i moderne Srbije postoji ta Multikom grupacija koja želi da se sruši stabilna Srbija, da se svrgne Aleksandar Vučić sa vlasti. To su oni koji stalno napadaju predsednika i njegovu porodicu - Jeremić, Đilas, Šolak, Marinika Tepić i pitam ih sa ovog mesta da li će im smetati usvajanje ovakvog zakona, kao što im smeta sve ostalo?

To su oni ljudi koji crtaju metu na čelo Aleksandra Vučića i koji su pozivali da se usmere puške i da se strelja Aleksandar Vučić, jer on drugačije ne može otići sa vlasti. Ne može, jer ga narod voli.

Narod će glasati za Aleksandra Vučića, ali to crtanje meta na čelo Aleksandra Vučića nije usmereno samo na Aleksandra Vučića, ono je usmereno i na sve ostale građane ove Srbije koji su glasali za Aleksandra Vučića i koji će 3. aprila glasati za Aleksandra Vučića, a njih je blizu tri miliona i zato, poštovani građani Srbije, do pobede uz Aleksandra Vučića za još bolju i moderniju Srbiju.

Živela Srbija i srećna Nova godina!

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Paunović i Đorđe Milićević.
Reč ima Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicom, poštovani građani Srbije, ja sam juče u sklopu diskusije o zakonu koji je pred nama i koji smatram jako važnim, govorila o tome da smo podneli amandman na zakon sa jednim ciljem, a to je da možda preciznije definišemo kategoriju samohranih roditelja kada su u pitanju mere koje ovaj zakon predviđa.

Odlučili ste da odbijete amandman, što je legitimno, a ono što imam ispred sebe je Izveštaj sa Odbora. Izostalo je obrazloženje i biću vam beskrajno zahvalna ako ga zarad i sebe i građana čujem na sednici, ali ću pre svega toga još jednom objasniti zašto smo posebno obratili pažnju i mislili da je važno govoriti o ovoj kategoriji ljudi.

Rekla sam i juče da Ustav Republike Srbije kao najviši pravni akt u našoj državi u pogledu samohranih roditelja u Srbiji u članu 66. predviđa da porodica, majka samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu u skladu sa zakonom.

Zakon kojim se detaljnije reguliše položaj samohranih roditelja u Srbiji nikada nije donet, a Porodični zakon predviđa kategoriju roditelja koji samostalno vrše roditeljsko pravo.

Dakle, jedino relativno jasno i celovito definisanje pojma samohranog roditelja pruža Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanju prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

U tom smislu smo mislili da je možda dobro i u sklopu ovog zakona i ovih promena malo preciznije definisati, tim pre što, reći ću vam podatak zarad javnosti i zarad svih nas, da nakon popisa 2011. godine i prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji mi imamo 291.522 samohrane majke sa 381.201 detetom, što čini ukupno 672.723 člana ovakvih jednoroditeljskih porodica.

Imamo 76.435 samohranih očeva sa 101.623 deteta, što čini 178.058 članova ovakvih jedno-roditeljskih porodica.

Dakle, u Srbiji imamo 367.957 samohranih roditelja sa 482.824 deteta ili ukupno 850.781 član ovakvih porodičnih zajednica, što je, verovali ili ne, 17,3% ukupne populacije stanovništva.

Ovi podaci su bili motiv da možda preciznije to definišemo, ali ću rado od vas čuti… Ja sam sigurna da ste razumeli problem, sigurna sam i da imate adekvatnije rešenje koje možda nije moglo biti tako brzo implementirano u ovaj zakon i sigurna sam da će sve moje kolege zajedno sa mnom podržati svako rešenje koje ćete u budućnosti ponuditi na temu, ali još jednom molim da ova kategorija bude kategorija na koju ćemo posebno obratiti pažnju.

Zašto sve ovo kažem? Zato što su vremena iza nas teška i pod okolnostima da je ovo poslednje obraćanje u ovoj godini, sve što smo uradili, a uradili smo mnogo, poštovane kolege znaju, znaju građani Srbije, ovaj saziv je u proteklih godinu dana doneo preko 180 akata. To je veliki i ozbiljan posao koji smo uradili za dobrobit svih građana Srbije.

Dakle, bili smo potpuno svesni i potpuno odgovorni koju odgovornost nosimo činjenicom da smo dobili poverenje uvaženih građana. Iz tog razloga ću iskoristiti priliku da ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije svim našim građanima zaista poželim, pre svega, puno sreće i zdravlja ili puno zdravlja i sreće. Nekako je zdravlje jedino na šta treba staviti akcenat pod okolnostima straha dvogodišnjeg koji je iza nas, da izrazim nadu da ćemo okončati ovu borbu koja je nepravedna sa Kovidom-19, jer će nam to dati snage da dodatnu energiju usmerimo u ovakva pitanja koja su jako važno.

Neizmerno mi je drago da u ovoj godini ovaj zakon jeste zakon o kome razgovaramo i da ćemo ovu godinu završiti na način što smo odlučili da pomognemo majkama, mladim roditeljima i pokazati koliko su deca važna i koliko razmišljamo o Srbiji koja treba još dugo posle nas da traje i bude ponosna na sebe, tačno onoliko koliko smo mi danas ponosni na svoje pretke.

Dakle, još jednom, svim kolegama i svim građanima Srbije ja zaista od srca i u ime Socijalističke partije Srbije želim sve najbolje, a mi se vidimo neposredno posle praznika sigurno sa novim zadacima i novim aktima o kojima ćemo razgovarati.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Poštovana gospođo Puanović, vrlo kratko. Dakle, amandman nije prihvaćen iz razloga što predloženo zakonsko rešenje obuhvata majku koja je rodila dete, bez obzira na činjenicu da li je u braku, odnosno vanbračnoj zajednici ili ne, kao i da li je dete priznatog očinstva ili ne.
Takođe je definisano u kojoj situaciji otac deteta može da podnese zahtev za ostvarivanje ovog prava.
Naravno, ostaje otvoreno kao problem. U ovaj zakon evo već intervenišemo koji put. Sve što se u praksi pokaže kao da može da bude bolje, odnosno ocenjeno da može da bude bolje, radićemo na tome.
U svakom slučaju, hvala vam na brizi i na neprekidnom učešću kad god sam ja bio ovde u ovoj temi.
Hvala vam.