Poštovani građani, smatra da je donošenje ovog zakona o kome danas govorimo izuzetno opravdano i da će imati pozitivne efekte po Republiku Srbiju. Izabrana je adekvatna kategorija stanovništva, što će verovatno uticati na efekte ove pomoći.
Ovakva mogućnost davanja ovakve značajne pomoći, kada pogledamo koliki će broj naših građana i primiti, ne bi bila moguća da država Srbija ne vodi odgovornu politiku. Srbija je danas država koja je odgovorna pre svega prema svojim građanima, za razliku od prethodnog režima čiji je cilj bio isključivo bogaćenje na račun običnog čoveka.
Za vreme prošlog režima fabrike su prodavane za nekoliko evra, otpušteno je više stotina hiljada radnika, zatvorene gotovo sve fabrike u kojima je radio veliki broj naših građana, dinar devalvirao za 50%, a njihovi džepovi su postojali sve puniji. Malobrojna klika oko Dragana Đilasa bogatila se na račun ekonomskog propadanja Srbije. Tako, dok se Đilas bogatio, a građani siromašili, Vuk Jeremić se bahatio narodnim novcem putujući po svetu, iživljavajući se po najskupljim svetskim hotelima.
Danas taj isti Vuk Jeremić poziva na neke revanšizam. Uželeo se američkih hotela sa 10 zvezdica i preskupih vina i cigara, pa bi da dođe na vlast nasiljem, da eliminiše svakoga ko pamti njegovo bahaćenje o našem trošku, dok su bolnice i škole propadale, a jedini auto-put koji smo imali bio je još iz vremena Tita.
On poziva na revanšizam. Čovek koji je bukvalno dao opravdanje kosovskim Albancima za nezavisnost. On bi nama da sudi, da nas proteruje i zabranjuje. Inače, vrlo je zanimljivo da se ni on niti bilo ko drugi iz opozicije nije javno javio da osudi nove napade na Srbe na Kosovu i Metohiji. Oni se prave kao da Kosovo i Metohija ne postoje.
Ja razumem da se mi ne slažemo oko određenih političkih stavova, oko mnogo toga se ne slažemo, ali zaista ne shvatam da postoji neko u Srbiji ko želi da dođe na vlast, a da se pravi da Srbi na Kosovu i Metohiji ne postoje, da ne postoje stotine naših manastira i crkava, da se prave da ne postoje grobovi naših predaka. Đilasu, Mariniki, Jeremiću, njih ne zanimaju ni crkve, ni manastiri, ni grobovi predaka, niti naša srpska deca na Kosovu i Metohiji. Njih zanima samo kako da dođu do srpskog budžeta, da se ponovo bave reketiranjem medija, da se ponovo bave izgradnjom kako su se bavili na Bulevaru Revolucije, pa su njihovi saradnici završili na sudu. Ili da ponovo grade kao što su gradili most na Adi, koji ispade skup kao da spaja dva kontinenta, a ne Banovo Brdo i Novi Beograd.
Da bi opet došli na vlast i opljačkali državni budžet, oni ne prezaju ni od čega. Ništa njima nije sveto, čak ni ono što je svakom Srbinu, a to je porodica. Oduvek je kod nas Srba važilo pravilo da je porodica svetinja i da se porodica ne dira. U kakvim god sukobima bili sa bilo kime, kod nas Srba pravilo važi – mi u porodicu i u decu ne diramo. Tako je bilo oduvek, ali ne za Đilasa i za njegove istomišljenike. Njima su bitne samo njihove porodice, a sve druge su nebitne i potrošne.
Kako drugačije objasniti svakodnevne napade na porodicu predsednika Vučića? Koji je to psihološki profil Dragana Đilasa i Marinika i Tepić koji postoji u njihovoj glavi, kada svaki dan preko svojih medija izmišljaju laži o bratu, ocu, sinu i ćerci predsednika? Po ceo dan, svaki dan u godini, bez i jednog političkog, ekonomskog ili bilo kog drugog programa i plana, Dragan Đilas i Marinika Tepić iznose najgnusnije laži o članovima porodice predsednika države.
Ta dehumanizacija, to polivanje medijskim blatom je postala svakodnevnica. Zaista moram da se zapitam šta je svrha? Da li je njihova svrha da nateraju Vučića da podnese ostavku da bi spustio tenzije, da spase porodicu medijskog linča, a da Srbiju prepusti njima na milost i nemilost? Mislim da se to neće desiti. Da li je u pitanju priprema građana Srbije za pokušaj nasilnog prevrata u kome bi im pomogle strane službe i armije plaćenika? Šta ako im to ne uspe? Šta ako mi kao država Srbija operativnim merama i radom sprečimo takav scenariju?
Šta je sledeća opcija? Nešto što nisu uspeli njihovi miljenici i braća, kako su nazivali pojedine vođe klana Belivuk, Miljković i za šta su bili spremili snajpere? Šta će Belivuku snajperi kada su svi kriminalci njemu dolazili na noge i bili ubijani licem u lice? Šta će njima profesionalni snajperista? Da li je u pitanju taktika koja je primenjena neposredno pred ubistvo Zorana Đinđića, čemu su prethodili meseci medijskog blaćenja? Matrica je ista bukvalno, slovo u slovo.
Na nama je da ostanemo na nogama, čvrsto i stabilno, i da budemo na prvoj liniji odbrane države Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, da pričamo sa narodom i svaku kap Đilasovih i Marinikinih laži prekinemo lavinom istine, jer došlo je vreme kada nema nazad. Kao što rekoše junaci sa Košare i Paštrika – Nema nazad, nazad je Srbija. Živela Srbija!
