Dobar dan.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pre svega želela bih da vam se zahvalim što ste izbor sudija stavili danas na dnevni red u zaista kratkom roku, što pretpostavljam da je zahtevalo određeni dodatni napor.
Na osnovu člana 47. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 53/21 od 28. maja 2021. godine i u dnevnom listu „Politika“ od 1. juna 2021. godine oglasio izbor sudija za Osnovni sud u Vrbasu.
Na oglas za izbor sudija za Osnovni sud u Vrbasu prijave je podnelo ukupno 28 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, advokata i ostalih lica. Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 13. maja 2021. godine doneo Odluku o obrazovanju Komisije Visokog saveta sudstva u postupku izbora sudija za Osnovni sud u Vrbasu. Stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata za Osnovni sud u Vrbasu utvrdio je na osnovu odredaba Zakona o sudijama i Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira.
Komisija Visokog saveta je izvršila proveru podnetih prijava kandidata za navedene sudove i utvrdila njihovu blagovremenost, dozvoljenost i potpunost. Dana, 27. septembra 2021. godine sproveden je isti za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, a koji su podneli prijavu za izbor sudija u Osnovni sud u Vrbasu, kandidatima koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Osnovnom sudu, a koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji. Kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima se završna ocena na početnoj obuci, na Pravosudnoj akademiji u smislu člana 45 a) stav 3. Zakona o sudijama.
Komisija Visokog saveta sudstva je 9. decembra 2021. godine obavila i razgovor sa kandidatima za sudije koji se prvi put biraju i utvrdila je listu kandidata za Osnovni sud u Vrbasu, koja je objavljena na internet stranici Visokog saveta sudstva. Kompletan materijal sa ispita Komisija Visokog saveta sudstva je dostavila Visokom savetu.
U skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva je pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata. Podaci i mišljenja pribavljani su od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova pribavljeno je mišljenje sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno Višeg suda.
U skladu sa odredbom člana 50. stav 2. Zakona o sudijama, za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika, pribavljena je ocena rada na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom savetu sudstva, a u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva na sednici održanoj dana 23. decembra 2021. godine utvrdio je Predlog odluke za izbor sudija i predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor tri kandidata za Osnovni sud u Vrbasu.
Visoki savet sudstva predlaže kandidata Danijelu Rackov, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Vrbasu, Danila Ostojića, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Novom Sadu i Milanu Petrović, korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji. Ova tri kandidata Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini za izbor sudije za Osnovni sud u Vrbasu.
Biografije ovih kandidata dobili ste u materijalu i ako ste saglasni ne bih čitala, mislim da nema potrebe da vas zadržavam, već sam vas zadržala dovoljno.
Takođe, ako nije problem, prešla bih i na sledeću tačku dnevnog reda, to su konkursi koji su objavljeni u „Službenom glasniku RS“ broj 53/21 od 28. maja 2021. godine i u dnevnom listu „Politika“ od 1. juna 2021. godine kada je VSS na osnovu člana 47.na osnovu člana 47. Zakona o sudijama u vezi sa Odlukom o broju sudija u sudovima oglasio izbor sudija za Osnovni sud u Mladenovcu.
Takođe, VSS je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 93/21 od 24. septembra 2021. godine i u dnevnom listu „Politika“ od 28. septembra 2021. godine oglasio izbor sudija za Prvi osnovni sud u Beogradu i Drugi osnovni sud u Beogradu.
Nakon sprovedene procedure oglašavanja, VSS je na sednici održanoj dana 13. maja 2021. godine doneo odluku o obrazovanju Komisije VSS u postupku izbora sudija za Osnovni sud u Mladenovcu, a na sednici održanoj dana 15. septembra 2021. godine doneo je Odluku o obrazovanju Komisije VSS u postupku izbora sudija za Prvi osnovni sud u Beogradu i Drugi osnovni sud u Beogradu.
Stručnost, osposobljenost i dostojnost kandidata za Osnovni sud u Mladenovcu, kao i Prvi osnovni sud u Beogradu i Drugi osnovni sud u Beogradu, VSS utvrdio je na osnovu odredaba Zakona o sudijama i pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira.
Komisija VSS je izvršila proveru podnetih prijava kandidata za navedene sudove i utvrdila njihovu blagovremenost, dozvoljenost i potpunost. Na oglas za izbor sudija za Osnovni sud u Mladenovcu, prijave je podnelo ukupno 60 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, advokata i ostalih lica.
Na oglas za izbor sudija za Prvi osnovni sud u Beogradu, prijave je podnelo ukupno 207 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, advokata i ostalih lica. Na oglas za izbor sudija za Drugi osnovni sud u Beogradu, prijave je podnelo ukupno 186 kandidata iz reda sudijskih pomoćnika, advokata i ostalih lica. Dakle, radi se o vrlo velikom broju kandidata.
Dana, 27. septembra 2021. godine sproveden je ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, koji su podneli prijavu za izbor sudija u Osnovni sud u Mladenovcu, a dana 30. novembra 2021. godine sproveden je ispit za kandidate za sudije koji se prvi put biraju, koji su podneli prijave za izbor sudija u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i Drugom osnovnom sudu u Beogradu.
Kandidatima koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u osnovnom sudu, a koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, kao merilo stručnosti i osposobljenosti, imali smo završnu ocenu na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji u smislu člana 45. a) stav 3. Zakona o sudijama.
Komisija Visokog Saveta sudstva je obavila i razgovor sa ovim izuzetno velikim brojem kandidata za sudije koji se prvi put biraju i utvrdila je listu kandidata za svaki sud, koja je objavljena na internet stranici Visokog Saveta sudstva.
Kompletan materijal sa ispita Komisija VSS je dostavila VSS, a u skladu sa odredbom člana 49. Zakona o sudijama VSS je pribavio podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata. Podaci i mišljenja pribavljeni su od organa i organizacija u kojima je kandidat radio, odnosno u kojima su kandidati radili u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova pribavljeno je mišljenje sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednice svih sudija neposredno višeg suda.
U skladu sa odredbom člana 50. stav 2. Zakona o sudijama za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika pribavljena je i ocena rada.
Na osnovu člana 13. alineja 3. Zakona o Visokom Savetu sudstva, a u vezi sa članom 51. stav 1. Zakona o sudijama, VSS na sednici održanoj dana 20. januara 2022. godine utvrdio je Predlog odluke za izbor sudija i predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor 13 kandidata i to za kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Prvi osnovni sud u Beogradu VSS Narodnoj skupštini predlaže sledeće kandidate: Velibora Vojvodića, korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji; Bojanu Žeželj, sudijskog pomoćnika u Prvom osnovnom sudu u Beogradu; Bojanu Jokić, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu; Danku Komnenović, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Beogradu; Sonju Kusturić, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Beogradu; Sanju Raco, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu; Danila Simića, sudijskog pomoćnika u Višem sudu u Beogradu; Ivana Stankovića, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu; Mariju Sudarević Milanović, korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji i Milenu Ćeranić, sudijskog pomoćnika u Apelacionom sudu u Beogradu.
Lične i radne biografije ovih kandidata dostavljeni su Narodnoj skupštini i nalaze se u materijalu za sednicu. Tako da ako nemate ništa protiv ne bi ih dodatno čitala, a ako želite mogu.
Za kandidate koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Drugi osnovni sud u Beogradu, VSS Narodnoj skupštini predlaže sledeće kandidate: Sinišu Kneževića, korisnika početne obuke na Pravosudnoj akademiji i Ivanu Stević, sudijskog pomoćnika u Trećem osnovnom sudu u Beogradu.
Što se tiče Osnovog suda u Mladenovcu za kandidata koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u Osnovni sud u Mladenovcu VSS Narodnoj skupštini predlaže Oliveru Mirčić, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Mladenovcu.
Takođe biografije, lične i radne, ovih kandidata dostavljene su Narodnoj skupštini, pa ih ne bih sada detaljno čitala.
Na kraju bih možda samo htela da napomenem da se na ove konkurse prijavio zaista veliki broj kandidata, naročito za oglas koji se odnosi na Prvi i Drugi osnovni sud u Beogradu. Sproveli smo celu konkursnu proceduru, dosta truda i rada smo u to uložili i zaista smo se trudili, mislim VSS se trudio da Narodnoj skupštini predloži najbolje kandidate.
Molim narodne poslanike da u danu za glasanje, a to, koliko čujem, biće danas podrži predloge Visokog saveta sudstva. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima izvestilac Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, narodni poslanik Đorđe Dabić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi VSS, i danas su pred nama predlozi za izbor sudija i tužilaca. To je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podržao, sve kandidate koji su pred narodnim poslanicima. Ja se nadam da će Narodna skupština u danu za glasanje velikom većinom podržati sve predloge i u svoje lično ime im čestitam na tom izboru i nadam se da će posao obavljati predano i odgovorno.

Ono što je svakako posle referenduma izvesno jeste da se u budućnosti više sudije neće birati ovde u Narodnoj skupštini i to je pokazatelj da je ova Vlada i ovaj saziv Narodne skupštine shvatio potrebu da damo dodatni korak ka garanciji tome da prosto sudstvo bude još nezavisnije, tužilaštvo još samostalnije i ostaće upisano u istoriji da smo sami sebi ograničili mandat u tom delu da bismo radi svih građana napravili jednu bolju, veću pravnu sigurnosti i da bismo dali dodatni impuls našem evropskom putu.

To je ono što je svakako veoma važno. To jeste bio uslov u procesu pridruživanje EU i čini mi se da su posle referenduma, odnosno i u samoj toj referendumskoj kampanji pale maske i da se videlo da zapravo Evropa u Srbiji ima jedinog partnera u Aleksandru Vučiću i u SNS, naravno našim koalicionim partnerima, a da sa druge strane svi ovi iz opozicije koji se deklarativno zalažu za ulazak u EU su obični licemeri, rekao bih i lažovi koji su prosto predstavljali svoju politiku da jeste ulazak u EU, a zapravo su sve radili da referendum ne prođe i ovako jedno važno pitanje su svodili na jednu banalnu stvar kada je reč o izlasku građana na referendum. Oni su to predstavili da je izlazak za glasanje protiv i za Aleksandra Vučića.

Možete da zamislite količinu neodgovornosti kada je reč o ljudima koji planiraju da opet dođu na vlast, da rade pretpostavljam sve ono što su radili i sa sramnom reformom pravosuđa iz 2009. godine kada su direktno političari određivali ko može a ko ne može da bude sudija, ko može a ko ne može da sudi i presuđuje i na taj način su pravili aboliciju za kasnija krivična dela koja su činili, kako nikada ne bi bili izvedeni pred lice pravde. To su radili i to su želeli da rade. Zato su i bili protiv reforme koju smo sproveli, protiv samog referenduma.

Kažem opet da je to pokazatelj EU da zna u kome ima partnera u Srbiji. To je samo isključivo politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS koja je učinila takav jedan napor da izvedemo građane da glasaju i da potvrdimo naš evropski put kroz referendum koji je bio pred nama. To je svakako ono što je veoma bitno.

Mislim da je takođe važno da sačuvamo i kroz set pravosudnih zakona jednu snažnu vezu Narodne skupštine sa VSS. Ne sme se izgubiti ta veza naroda i načina izbora sudija. To smo već ovde mnogo puta elaborirali još u sistemu tri paritetne podele vlasti koju je Monteskje napravio još pre dva veka. Jeste napravljen sistem takav da jedna vlast kontroliše drugu i na taj način nadam se da ćemo kroz set pravosudnih zakona definisati da je za donošenje odluka u VSS, odnosno kako će se zvati Visoki savet tužilaca, potrebna kvalifikovana većina. Nadam se da će to biti inkorporirano u konačni tekst zakona kada dođe na dnevni red zato što je važno da ne bude preglasavanja i da ne može da preglasava niko nikoga u tom savetu, već da se odluke donose u dogovoru. To je veoma važno da sačuvamo tu jednu jaku vezu između Narodne skupštine i visokih tela sudijskih i tužilačkih.

Ono što na kraju želim da napomenem jeste da obzirom da se Skupština raspušta za nekoliko dana, mi smo imali jedan dobar, pošten, odgovoran odnos prema našim građanima u prethodnom periodu. Činjenica da smo imali najveći kumulativni rast u prethodne dve godine dovoljno govori za sebe, dovoljno govori o rezultatima Vlade, o rezultatima rada i ovog saziva Narodne skupštine. Mi sa tim rezultatima idemo pred naše građane, da ne tražimo podršku na nekim temama kao što su rušenje spomenika, premeštanje groblja Makiš itd. Mi idemo sa konkretnim stvarima. Imamo rezultate iza sebe. Imamo stotine kilometara izgrađenih autoputeva. Imamo najavu da želimo da izgradimo još toliko, da želimo da Srbiju načinimo boljim mestom za život da bi naša deca ostajala ovde, da ne bi tražili sreću pod tuđim suncem. To je ona poruka koju mi želimo pred izbore da uputimo našim građanima. Odgovorno izađite na izbore 3. aprila, olovkom treba da pobedimo one koji su pljačkali ovu državu, koji su devastirali ovu državu, koji i dalje najavljuju u svojim programima da nemaju ništa novo da ponude građanima Srbije osim pljačke, devastacije, uništavanja svega što je u ovoj državi danas i što predstavlja i personifikuje politiku predsednika Aleksandra Vučića.

Sasvim sam siguran da će građani velikom većinom izaći na izbore i da ćemo na izborima 3. aprila ostvariti ubedljiviju pobedu nego ikad. Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Za reč se javila Tanja Vukićević, izborni član Državnog veća tužioca. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog Državnog veća tužilaca za prvi izbor 29 zamenika javnih tužilaca u 17 osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji.

Shodno odredbama člana 78. i 79. Zakona o javnom tužilaštvu, Državno veće tužilaca je objavilo dva oglasa za izbor zamenika javnih tužilaca u osnovnim javnim tužilaštvima i to 13. maja 2021. i 23. juna 2021. godine.

Prijavilo se 205 kandidata i za sve prijavljene kandidate koji su ispunjavali zakonom propisane uslove za izbor za zamenika javnih tužilaca, sproveden je postupak utvrđivanja stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti u skladu sa Pravilnikom o programu i načinu polaganja ispita, na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca i to shodno odredbama člana 44. do 61. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca.

Državno veće tužilaca na sednicama koje su održane 31. maja i 23. novembra 2021. godine, donelo je Odluku o obrazovanju ispitne komisije koja će sprovesti ispit, shodno odredbama Pravilnika o programu i načinu sprovođenje ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata koji se prvi put bira na funkciju zamenika javnog tužioca.

Ispitna komisija sprovela je ispit 24. juna i 30. novembra 2021. godine, shodno odredbama Pravilnika o programu i načinu polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata, nakon čega su rezultati ispita objavljeni na internet prezentaciji Državnog veća tužilaca.

Državno veće tužilaca na sednicama koje su održane 31. maja, 16. septembra i 23. novembra 2021. godine, takođe je donelo Odluku o obrazovanju komisija za obavljanje razgovora sa kandidatima, koji su konkurisali na mesta zamenika javnog tužioca u osnovnim javnim tužilaštvima.

Obavljen je razgovor sa kandidatima koji su položili ispit za ocenu stručnosti i osposobljenosti i kandidatima koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji.

Na sednici održanoj 25. januara 2022. godine, Državno veće tužilaca utvrdilo je rang liste kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca i objavilo ih na internet prezentaciji Veća.

U skladu sa odredbama člana 56. Poslovnik o radu Državnog veća tužilaca, kandidati su imali pravo prigovora na rang listu, a na objavljenu rang listu nije bilo prigovora. Nakon usvajanja, Državno veće tužilaca je razmatralo konačne rang liste, kao i podatke o kandidatima na osnovu priložene prijave na oglas i podatke dokumentacije dostavljenu od strane kandidata i organima u kojima su kandidati radili ili rade.

Imajući prvenstveno u vidu ocene kandidata, a potom i druge podatke kojima je Državno veće tužilaca raspolagalo, Veće je donelo Odluku o predlogu kandidata za prvi izbor za zamenike javnih tužioca i to ovako.

Za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložena je Živković Biljana, tužilački pomoćnik o Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Milutinović Ziljkić Jelena, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, Miljković Gligorijević Jelena, viši savetnik u Apelacionom javnom tužilaštvu u Beogradu, Mrdović Aleksandra, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.

Za zamenika javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložena je Simić Ivana, tužilački pomoćnik u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Stojanović Dejan, tužilački pomoćnik u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Za zamenika javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu predložena je Ilić Dunja, korisnik početne obuke na Prvosudnoj akademiji, Delić Maja, tužilački pomoćnik u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i Marković Nikola, tužilački pomoćnik u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici predložen je Karać Stevan, sudijski pomoćnik u Privrednom sudu u Valjevu. Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani predložena je Sikimić Maja, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu predložena je Podovac Ranđelović Ivana, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Smederevu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu predložen je Dejanović Miloš, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu i Lekić Aleksandra, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu predloženi su Damjanović Olga, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, Erić Dragan, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Kostovski Damir, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici predložena je Krstekanić Marijana, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Subotici.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu predložena je Petronijević Stanković Marija, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu predložen je Tipsarević Dušan, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu predložena je Ilić Maja, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru predložena je Mrljaš Sanja, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku predložena je Raičević Marija, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku.

Za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu predloženi su Aksić Mihajlo, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, Anđelković Stefan, korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji, Milenović Nina, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, Mitrović Ivana, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju predložena je Đurđević Đurđica, gradski pravobranilac grada Vranja.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu predložena je Marinković Cvetković Milena, tužilački pomoćnik u Osnovnom javnom tužilaštvu u Leskovcu.

Kako Narodna skupština na predlog Državnog veća tužilaca na osnovu člana 75. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, bira za zamenika javnog tužioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine, predlažem narodnim poslanicima da usvoje predlog Državnog veća tužilaca. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Prelazimo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici VSS i predstavnici Veća tužilaca, građanke i građani, pre nego što se osvrnem na temu izbora sudija i tužilaca, želim da se osvrnem na ovaj Zakon o železnici i ovom autentičnom tumačenju.

Hoću da istaknem da smo mi u međuvremenu postali ili postajemo zemlja koja ima brze pruge i to je pruga Beograd-Novi Sad i dalje ka Budimpešti. To je nešto što svakako treba pozdraviti. To je veliki uspeh.

Većina ljudi ima običaj da stvari podrazumeva, a ne tako davno imali smo situaciju da naši vozovi idu 10, 20 i 30 km na čas. Ubrzano se radi na rekonstrukciji pruge, a to govorim iz prostog razloga da pohvalim ministarstvo i da ih podstaknem na dalji rad i obnovu pruge Beograd-Bar koja je jako važna kraj naše zemlje, odakle dolazim, prvenstveno opštinu Prijepolje i opštinu Priboj.

Jako je važno da se do kraja ta pruga rekonstruiše da bi naša poslovna zajednica i naši privrednici, ali i naši građani i građanke mogli više da koriste železnički saobraćaj koji je ubedljivo najjeftiniji i kada je u pitanju privreda, ali i kada smo u pitanju mi građani koji bi putovali tim vidom prevoza.

Takođe hoću da istaknem da je jedan deo, važan deo sporazuma, između naše stranke, SPP i SNS, a tiče se izgradnje pruge do Novog Pazar.

Hoću da kažem da su i mnogi pre nas o tome govorili, ali niko nije konkretno radio. Prvenstveno je na tome radio rahmetli predsednik muftija Zukorlić, ali i svi mi poslanici Stranke pravde i pomirenja. Hoću da kažem da smo u saradnji sa Kabinetom predsednice Vlade, delom kabineta koji radi na infrastrukturi, došli do saznanja da zaista ne postoji nijedan strateški dokument, eto kako se to radilo pre, koji definiše tu prugu. Sada je jako važno da i građanke i građani u Novom Pazaru, da se taj deo pruge od Raške do Novog Pazara konačno uradi, ali i da se desi ta rekonstrukcija pruge od Kraljeva do Raške. Jednostavno, da bi imali potpuni razvoj privrede, neophodno je da imamo i tu vrstu saobraćaja jako efikasnu i da može naša roba da što brže, kao i sami putnici, dođe od tačke A do tačke B.

Što se tiče ovog dela današnje rasprave, izbora sudija i tužilaca, Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, i naš poslanički klub u danu za glasanje će podržati vaše predloge. Smatramo da su oni dobri i da su kolege iz resornog odbora detaljno sve to proučili. Mi smo iz dokumenata mogli da vidimo kvalitet kod kandidata.

Međutim, hoću da iskoristim ovu priliku da podsetim da jedan od glavnih načela ove Vlade Republike Srbije jeste borba protiv organizovanog kriminala i korupcije i da imamo permanentnu borbu. Želim i da čestitam i predsedniku države Aleksandru Vučiću, predsednici Vlade i ministarstvima, ali i nama narodnim poslanicima koji su usvajali i glasali za te zakone, da imamo kao rezultat te borbe razbijanje jedne organizovane kriminalne grupe, možda po surovosti najpoznatije, a to je kriminalna grupa Veljka Belivuka. Njihove nečasne radnje i nedela su poznata građankama i građanima. Međutim, ono što mi očekujemo od sudija, od tužilaca, jeste da sve ono što započne policija da se to do kraja implementira, a ne da se samo završi na nekakvim predistražnim ili istražnim radnjama.

Ono što posebno želim da istaknem, jeste da mi očekujemo tu dubinsku borbu protiv kriminala i korupcije i da se ona ne završava samo u Beogradu, već da imamo to i na rubnim delovima naše zemlje, u unutrašnjosti, periferiji itd.

Kolega iz resornog odbora je govorio o referendumu. Ako pogledamo gde je referendum imao najveću podršku, gde je odziv građanki i građana bio najveći i gde su ljudi masovno glasali za, videćemo da su to sandžačke opštine, između ostalog i opština Sjenica. Zašto? Više puta i kolege iz Stranke pravde i pomirenja, narodni poslanici i ja osobno smo govorili o ubistvu rahmetli Edina Hamidovića u avgustu prošle godine na šetalištu, na korzou pred suprugom, decom i prolaznicima. Čovek koji je počinio to gnusno krivično delo nije uhapšen, nije postupak krenuo sa mrtve tačke.

Želim da iskoristim vaše prisustvo da kažem da ne želimo mi da utičemo na rad pravosuđa. Pravosuđe i tužioci moraju da budu samostalni u svom radu, ali moraju da snose odgovornost i da podnose, ne Skupštini samo izveštaj za svoje rad, već prvenstveno javnosti, odnosno građankama i građanima.

Znači, postupajući tužilac Radislav Filimonović, koji radi u Višem sudu u Novom Pazaru, očigledno je na nekom godišnjem odmoru, jer taj postupak tapka u mestu. Razumem i više puta sam ovde govorio - podržaćemo izbor sudija i tužilaca, treba nam više sudija i tužilaca da bi imali efikasnije pravosuđe, da bi imali efektnu borbu protiv kriminala i korupcije. Ali, znate, postoje određeni postupci koji su osetljiviji od nekih drugih, u političkom, etničkom i svakom drugom smislu.

Znači, građanke i građani su bili zaista, i danas su potreseni, jer ne može da se pošalje poruka da neko nekog može da ubije na sred ulice i da on nekažnjeno išeta iz zemlje i da sad lagano radimo da se taj slučaj zaboravi.

Takođe, više puta sam isticao, i danas hoću da istaknem, odgovornost načelnika policijske stanice Bojana Trnčića. Očekujem od nadležnih organa, od kojih sam dobio uveravanje da će dotični biti smenjen i da će biti procesuiran zbog jasnih dokaza o propustima u službi u kojoj je dotični radio.

Nema organizovanog kriminala i korupcije bez podrške iznutra. Znači, koliko god da ste vi uspešan kriminalac, kolikog god da ste pametan i napravili neku grupu, dok vam neko iznutra ne da podršku ne možete vi tako biti efikasni, pametni, itd, pa da sve te moguće istrage, zamke i razne policijske akcije vešto nekom svojom mudrošću možete da preskočite.

To je i u slučaju kriminalne grupe zemunskog klana i surčinskog klana i Veljka Belivuka i kriminalaca 90-ih, pokazalo se da imamo trule jabuke u sistemu koje im daju informacije, daju značke, daju radio stanice gde oni mogu da budu uvek korak ispred zakona. E, to ne smemo da dozvolimo i zato ćemo glasati za izbor novih sudija i tužilaca, a i to je problem kada govorimo o ovoj lokalnoj zajednici u Sjenici. Ne može tamo neki čovek kodnog imena Budo da sa svojom značkom maše i vrši zloupotrebe, utiče na sprovođenje zakona da pokuša da zataška određena kriminalna dela ili neke zločine kao što je ovo ubistvo.

Zato vas molim, apelujem i tražim da se prvenstveno i posebno stavi akcenat i izvrši profesionalni pritisak da imamo epilog ovog slučaja.

Takođe, podsetiću vas da građanke i građani u Novom Pazaru i Sandžaku traže da se posebno obrati pažnja na slučajeve Ernad Bakan, Skarep i Mavrić.

Zbog građanki i građana u Sandžaku i Novom Pazaru hoću da kažem da više ove slučajeve skoro da niko ne spominje, osim poslanika Stranke pravde i pomirenja, a jedno vreme se čak i protestovalo i blokirale se ulice. Zašto? Zato što mi to ne radimo zbog političkih poena, mi to radimo zbog istine, potpuno uvažavajući bol ovih ljudi. Ne želimo mi nikakve, ne daj Bože, političke poene. Naprosto, tražimo od vas da se utvrde sve okolnosti i da se utvrdi istina.

Ovaj Ernad Bakan je stradao na pešačkom prelazu, ulica Cara Dušana u Zemunu. Znači, brojni politički akteri pokušavaju da nacionalnost žrtve i izvršioca krivičnog dela zloupotrebe u svojoj političkoj borbi. Mi to ne smemo da dozvolimo. Pred sudom moraju svi da budu isti. Ono što očekujem jeste da napokon krene ovaj postupak, a da se izvrši u skladu sa zahtevima porodica, da se utvrde okolnosti u slučaju Skarep i Mavrić, da li je bilo nekih montiranih slučajeva, da li su imali neka nova veštačenja koja su dala neki novi uvid na izvršenje tog dela, da li su ti ljudi krivi ili nisu krivi. Ono što mi ne smemo da dozvolimo, jeste da se nesreće ove tri porodice zloupotrebljavaju u dnevno političke svrhe.

Ono što posebno moramo da obratimo pažnju, jeste da smo imali slučaj, ovde smo govorili, da smo imali savetnika u jednom ministarstvu koji je optužen za kidnapovanje jednog direktora škole u Sjenici. Našom akcijom ovde u parlamentu taj čovek više ne radi u ministarstvu, ali imamo druge ljude iz Sjenice na visokim pozicijama u Vladi i ne smemo dozvoliti da ti ljudi svoj položaj koriste da bi uticali na zbivanja ili davali u lokalnoj politici ili davali nekom logističku podršku.

Što se tiče Republičke izborne komisije, hoću da kažem da je jako važno što će i van parlamentarne stranke imati svoje predstavnike. Zašto? Imali smo izbore 2020. godine i, po meni, potpuno je legitimno da politički subjekti učestvuju na izborima ili da bojkotuju izbore. To je vaše demokratsko pravo. Neke političke stranke su učestvovale, pa su ušle u parlament, neke su učestvovale i nisu dobile podršku građana, a neki su se naprosto odlučili da bojkotuju.

Međutim, jako je važno da se izbije svaki argument svim političkim subjektima da bi bojkotovali izbore. Jako je važno što ćemo po prvi put imati vanparlamentarne stranke i Republičkoj izbornoj komisiji, tako da posle ovog izbornog procesa niko neće moći da uperi prstom u RIK i da izrazi nekakvu sumnju u sam rezultat izbora.

Naša stranka je učestvovala u dijalogu između vlasti i opozicije i smatramo da dijalog, razgovor nema alternativu. Što se tiče glasanja, hoću da istaknem da kada smo ušli, obraćam se svim građankama i građanima, ali prvenstveno mom bošnjačkom narodu. Kada smo ušli u ovaj parlament vrlo često smo govorili, a posebno rahmetli predsednik muftija Zukorlić, o nepravdama, o nepravdi prema islamskoj zajednici, o nepravdi prema internacionalnom univerzitetu, o povraćaju vakufske imovine islamskoj zajednici itd.

Hoću da kažem da mi ne živimo u idealnom društvu, ali da smo pronašli partnere i da većina tih nepravdi koje su produkt režima do 2012. godine je ispravljena, da smo pronašli partnere s kojima možemo da razgovaramo, da se dogovaramo, a možda i oko nekih stvari oko kojih se ne slažemo da civilizovano razmenjujemo argumente.

Građanke i građani u Novom Pazaru i Sandžaku nikada ne smeju da zaborave da je 2010. godine Boris Tadić poslao žandarmeriju da se obračunava sa imamima islamske zajednice. Umesto da razgovara, umesto da pruži ruku pomirenja, umesto kroz dijalog da rešava otvorena pitanja, on nam je slao žandarmeriju. Kada god dođu bilo kakvi izbori, i ovi sada i neki naredni, treba da jasno i glasno pogledamo šta je ko radio i šta su rezultati politike i moje stranke i drugih stranaka.

Ono što sa ponosom hoću da istaknem jeste da će Novi Pazar i Tutin ove godine dobiti gasovod, da će za godinu i po dana Prijepolje, Priboj i Nova Varoš dobiti gasovod i da počinje izgradnja auto-puta koji će i deo zemlje odakle ja dolazim, znači, sandžačke opštine, spojiti auto-put Miloš Veliki i da ćemo na taj način stvoriti preduslove za dolazak velikih investitora. Nema dolaska velikih investitora bez gasovoda, bez auto-puta, bez dobre železničke infrastrukture. Mislim da smo u ovom mandatu dosta toga uradili zajedno sa našim partnerima iz SNS i naravno uz podršku prvenstveno predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića.

U danu za glasanje podržaćemo vaše predloge. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Pred nama se danas, između ostalog, na dnevnom redu nalazi i tačka o Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca, na osnovu ranije proglašenog konkursa za izbor zamenika javnog tužioca za područje Osnovnog tužilaštva u Vranju, tužilaštvo koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, a samim tim i teritoriju opštine Preševo, opština sa većinskim albanskim stanovništvom.

Predloženi kandidat je izabran iz redova deset kandidata koji su se prijavili na taj konkurs, barem na osnovu rang-liste, a koji su u prethodnom postupku ocenjeni sa ocenom „pet“, odnosno „četiri“. U tih deset prijavljenih kandidata bilo je i dvoje kandidata iz redova albanske nacionalne zajednice, jedan je ocenjen ocenom „pet“, dok je drugi ocenjen ocenom „četiri“.

Izbor ovog kandidata je posledica odlaska u penziju dvoje zamenika javnih tužilaca iz Osnovnog tužilaštva u Vranju, jedinice u Bujanovcu, a koji su bili pripadnici albanske nacionalne zajednice, koji su penzionisani prošle 2021. godine. Dakle, to tužilaštvo je ostalo bez ijednog jedinog zamenika tužioca iz redova albanske nacionalne zajednice.

Mislim da su bili ispunjeni svi kriterijumi da Državno veće tužilaca za kandidata za zamenika OJT-a predloži jednog od kandidata albanske nacionalne pripadnosti, obzirom da su oba ispunila zahtevane kriterijume. Međutim, u svom predlogu Državno veće tužilaca se opredelilo za kandidatkinju iz Vranja, koja verujem ne zna albanski jezik, a koja će verovatno biti zadužena da pokriva radna mesta koja su do sada već izvršavali zamenici OJT-a iz redova albanske nacionalne zajednice. Ovakvim predlogom smatram da je Državno veće tužilaca diskriminisalo dvojicu kandidata albanske zajednice.

Član 27. Ustava Republike Srbije zabranjuje diskriminaciju. On kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjen svaki vid diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti i drugo.

Član 77. Ustava Republike Srbije, koji izričito predviđa da su pripadnici nacionalnih manjina ravnopravni u vođenju javnih poslova, kaže da pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave vodi se računa i o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Ali pored ovoga, mislim da je najdrastičnije povređena odredba člana 60. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca koja naglašava, citiraću celu odredbu, odnosi se na posebna pravila odlučivanja, član 60. „Pre donošenja odluke o izboru, odnosno predlaganju kandidata za zamenika javnog tužioca u javnim tužilaštvima na području lokalnih samouprava u kojima je u službenoj upotrebi jezik ili pismo nacionalne manjine, veće pribavlja podatke o nacionalnom sastavu stanovništva lokalnih samouprava, kao i o nacionalnom sastavu nosilaca javnotužilačke funkcije u tom tužilaštvu. Ukoliko nacionalni sastav nosilaca javnotužilačke funkcije nije srazmeran nacionalnom sastavu stanovništva, a nije, na području nadležnosti javnog tužilaštva veće će po pravilu izabrati, odnosno predložiti kandidata one nacionalne pripadnosti čiji bi izbor, odnosno predlaganje doprinelo srazmernosti nacionalnog sastava, i to najviše rangiranog kandidata te nacionalne pripadnosti, ukoliko njegova ocena, odnosno broj bodova nisu ispod 90% ocene, odnosno broja bodova prvorangiranog kandidata. Posebna pravila o odlučivanja iz stava 2. ovog člana primenjivaće se u odnosu na one kandidate koji su se u konkursnoj dokumentaciji izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti i dali saglasnost veću za primenu posebnih pravila.“

Kao što sam obavešten, oba kandidata su u aplikaciji na konkursu napisala i svoje etničko, odnosno nacionalno poreklo.

Dakle, kako nisu ispoštovane navedene odredbe Ustava, odnosno ključna odredba Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, predlažem da se ova tačka povuče sa dnevnog reda i da Državno veće tužilaca još jednom razmotri ili da Narodna skupština ne da saglasnost na ovaj deo. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.