Zahvaljujem. predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama i u ovom sazivu i, da kažem, u dosadašnjem načinu biranje sudija i tužilaca, poslednji put da mi narodni poslanici to činimo, s obzirom da su i građani jasno na referendumu podržali predlog izmene Ustava u domenu pravosuđa i podržali reformu sudstva koju sprovodimo kako bismo sudstvo učinili još nezavisnijim tužilaštvom, samostalnijim u svom radu, što nije samo bitno zbog našeg daljeg puta ka EU, već kao što smo rekli bitno je i za dalji napredak same Srbije i poboljšanju uslova za razvoj.
Vidite da i efekti daju rezultate pored toga i što imamo zaista uspešnog lidera, predsednika Vučića, koji svaku priliku koristi kako bi Srbiju promovisao u najboljem svetlu.
To je učinio i prisustvujući otvaranju zimskim olimpijskih igara u Kini, gde pored toga što je dao podršku našim sportistima da na što bolji način predstavlja našu državu iskoristio priliku i da razgovara sa svetskim liderima i o novim zajedničkim projektima, unapređenju bilateralne saradnje između tih zemalja i Srbije i načinu da se dovedu novi investitori.
Imali smo prilike da vidimo, kada je u pitanju Kina, da će se u narednom periodu raditi na tom Sporazumu o otvaranju kineskog tržišta i za naše proizvode i proizvođače, što će svakako doprineti daljem rastu i razvoju naše ekonomije.
Naravno, takva vest koja bi u svakoj državi bila slavljena, jer svi znamo koliko je kinesko tržište veliko i koliko je bitno da i naši proizvođači svojim proizvodima, svojom inovativnošću tu učestvuju što će dati, kažem, podstrek razvoju ekonomije. Od strane tajkunske opozicije odmah je doživela napad i odmah njihovi kvazi ekonomisti, ljudi koji su bili državni sekretari i pomoćnici ministara, pa i ministri iznose svoja neka tumačenja kako je to štetno za Srbiju, a zapravo, samo su time potvrdili svoje neznanje koje su, inače zastupali dok su bili na tim pozicijama, jer u tom periodu 2008, 2009. godine svetska ekonomska kriza je za njih bila razvojna šansa.
I u tom periodu su oni pokazali koliki su državnici i koliko su oni kao nosioci vlasti bili spremni da pomognu građanima, a koliko su gledali sebe. Na kraju, rezultat smo videli 2012. godine, građani su jasno na izborima rekli da takvim ljudima više nikada nije mesto i ne treba da bude mesto na čelu države.
Onda, imate kampanju koju oni vode. Njihova kampanja se bazira na tome da pričaju sve suprotno od onoga što vlast radi, da kritikuju ono što vlast radi, ne iznoseći nikakve argumente. Evo, poslednja vest koju smo čuli, o kojoj je kolega Bakarec pričao, a to je - nastavak pomoći građanima, odnosno, pre svega mladima uzrasta od 16 do nepunih 30 godina u iznosu od 100 evra koje će biti u maju ili junu mesecu, odmah su kritikovali i odmah vezuju kako je to jedan od novih načina, instrumenata koje predsednik Vučić koristi kako bi kupio izbore.
Naravno, oni su i u ovu izbornu trku odmah ušli sa stavom da su izbori unapred pokradeni, što se nikada u istoriji, i politike, i demokratije u ovom svetu nije desila, to je u stvari samo njihova strategija da sebe opravdaju za svoj neuspeh za koji znaju da im sledi 3. aprila, jer znaju da će tada popiti još jedan veliki šamar od strane građana, jer će ih kazniti zato što pokušavaju još jednom da građane obmanu, kako su oni, jel te, neka nova lica, nove nade, ljudi koji će unaprediti Srbiju, u stvari, osim stranaka koje su sada formirali od te žute demokratske stranke, tajkunske stranke, i formirali manje tajkunske stranke, ništa drugo nisu odradili, ništa novo nisu ponudili građanima Srbije.
Kolega Bakarec je spomenuo da Đilasov kandidat za gradonačelnika Beograda, jedino čime se bavio je izmeštanje spomenika i to izmeštanje spomenika Stefanu Nemanji koji je osnivač srpske države, odnosno, da kažemo države pod dinastijom Nemanjića, koji je jedan veliki i državnik i vojskovođa, u svom periodu je uspeo da se izbori za viši stepen nezavisnosti u odnosu na vizantijsko carstvo naše države tada, Raške, i obezbedio i stvorio uslove da kasnije u svojoj dinastiji Srbija bude jedna od moćnijih država u našem regionu, a sećamo se odlično Dušanovog carstva, i kakva je sila Srbija tada bila.
Dakle, on se bavi izmeštanjem spomenika, a inače, i sam kaže, to mogu i kolege da potvrde, a i građani su to videli da je priznao da je nesposoban da vodi grad Beograd, da ne zna da se bavi komunalnim pitanjima, da ne zna da se bavi infrastrukturnim pitanjima, ali znate čime će znati da se bavi? Da napravi put kandžama Dragana Đilasa u gradsku kasu i da nastavi pljačkanje građana Beograda. To je njegov jedini cilj koji on želi da ostvari.
Onda, imate tu sve napore i sredstva te "Multikom" imperije i produkcije koristi, kako bi novim lažima i spinovanjima obezbedio tim svojim kandidatima, kako za predsednika Republike, premijersko mesto gde je stavio Mariniku kokoda Tepić, i za mesto gradonačelnika, nesposobnog Jankovića, maksimalno se trudi time što izmišlja neke nove afere, a ono čime su se jedino bavili to je punjenje svog džepa.
Takođe, imate interesantnu priču. Dakle, ako se već bave izmeštanjem spomenika, kako kaže - taj spomenik je problem, pa, vratimo se u onaj period pre 2012. godine, šta su radili. Njima je Kosovo i Metohija bila problem, pa su svojski radili da taj problem izmeste, odnosno tu teritoriju da odvoje od Srbije, pa se sećamo šta je radio Borislav, odnosno sada Borko Stefanović, radio je na tome da ispregovara formiranje granica između Srba i Srba, a to je ono što je Đilas izjavom uradio po pitanju građana iz Republike Srpske, koji imaju pravo da traže pasoš Republike Srbije, koji imaju pravo da budu i državljani Republike Srbije i on pokušava, verovatno da ih odvoji od svoje matice, i ono što je Dejtonski sporazumom zagarantovano, da on to pogazi.
Tako im je i Vojvodina smetala, pa su davali vetar u leđa autonomašima. Tako im smetaju i drugi delovi Srbije, jer od Srbije žele da naprave, jednostavno, krug dvojke kojim će oni gospodariti, koji će privatizovati i izvršiti akviziciju, odnosno pripojiti „Multikom“ imperiji. Eto kako oni rešavaju probleme.
Kažem, u periodu krize 2008/2009 godine videli smo koliko su brinuli o narodu - ništa. Jedno veliko ništa. Jedino o čemu su brinuli je svoj džep, jedino o čemu su brinuli jeste da oni budu zadovoljni, siti, a znamo da u tom periodu je sledilo gašenje fabrika, katančenje istih. Pola miliona i više ljudi ostalo je bez posla, pa dodajte njihove porodice koje nisu imale načina kako da se prehrane, pa 2009. godine sramna reforma sudstva, o čemu je kolega Kesar pričao, gde su više od 1.100 sudija i tužilaca ostali bez posla preko noći samo zato što su bili nepodobni, samo zato što nisu želeli da slušaju njih, velike gazde i da po njihovom nahođenju presuđuju, a onda taj isti manir i danas sprovode, naravno preko Tvitera, jer jedino su junaci na Tviteru, a neljudi su ovako u praksi kada se pojave, slabi i sitni ljudi, gde su oni istovremeno i tužioci i sudije i ezgekutori i taj svoj način ophođenja, kako su radili 2009. godine, kažem ponovo, preko Tvitera pokušavaju da sprovedu.
Kada govorimo o pravosuđu, drago mi je, i kolega Kesar je spomenuo, ali ću ja svakako spomenuti kada je u pitanju Kruševac, grad iz koga dolazim, da je i ovim budžetom predviđena realizacija važnog projekta za grad Kruševac, a to je izgradnja nove Palate pravde, objekta u kome će svi sudovi u Kruševcu, i Osnovni i Okružni, biti smešteni, i Prekršajni sud, takođe, gde će sada pod jednim krovom svi oni raditi zajedno za dobrobit građana i to upravo u onom delu grada Kruševca, naselje koje se zove Stari aerodrom, koje je u vreme žutih tajkuna bilo ništa drugo nego obična livada za ispašu konja, jer u njihovo vreme nisu ni razmišljali o razvoju grada Kruševca, niti o razvoju Srbije.
Razmišljali su kako da se ugrađuju u poslove koje rade, pa i malo onoga što su odradili za građane, kao što je rekonstrukcija samo platoa ispred Doma sindikata, nisu uspeli da okončaju, već je celokupnu priču i finansijski deo morao da se završi u vreme dolaska SNS na vlast, kada smo morali da popunimo i ogromnu rupu u budžetu koju su napravili i na svu sreću ne samo da smo je popunili, već od 2018. godine Kruševac je grad koji više ni dinara ne duguje za kredite, niti planira, niti ima potreba da se kreditno zadužuje za realizaciju svojih infrastrukturnih projekata.
Eto, prošle godine, tokom obeležavanja 650 godina od postojanja Kruševca, celokupan trg je rekonstruisan i sada je zaista jedan predivan prostor i za realizaciju manifestacija i za mesto gde građani mogu da provedu svoje slobodno vreme.
Kao što sam rekao, oni nemaju ni plan, ni program. Govore o nekom planu za dan posle. Taj plan za dan posle jasno vidimo, to je želja da nastave plačku zbog koje su ogorčeni, besni, jer su ih građani u tome sprečili 2012. godine, pa su ih sprečili 2014. godine, 2016. godine, 2017. godine, 2020. godine i sprečiće ih i 2022. godine, 3. aprila, jer im neće dozvoliti da taj svoj pakleni plan sprovedu.
I onda, vidite, kada su i sami svesni, a neće priznati da su svesni toga, idu sa strategijom, tj. planom B, a plan B je taj 4. april koji oni spominju, želja da izazovu nemire, želja da ljude izvedu na ulice i za to se ne libe da koriste maksimalna sredstva i sve instrumente koje njihova „Multikom“ imperija pruža, tako da i u saopštenjima koje njihovi kandidati kažu jasno možemo da vidimo da se osvrću već na 4. april, uopšte ne razmišljajući o 3. aprilu.
Ono što je još interesantno jesu i ta istraživanja koja pokušavaju da plasiraju, pa tako gazda tajkun Đilas plasira istraživanje u kome je samog sebe, verovatno anketirajući ljude u „Multikom“ okruženju utvrdio da ima 18,5% podrške građana, a onda pre neki dan izađe interesantno istraživanje ljudi sa Fakulteta političkih nauka koji kažu da, na osnovu terenskog istraživanja koje su oni radili, koalicija koja se zove „Ujedinjena Srbija“, a znamo kako su došli do tog rešenja, tako što su plagirali i krali tuđe nazive i kampanje i što su ukrali naziv udruženja građana, za šta treba svakako da ih bude sramota, ali, naravno, oni za sramotu i ne znaju, jer je njima obraz đon, došli su do statistike da ona iznosi oko 13,5%, a onda ako se produbite i čitate tekst, ispostavi se da je u tih 13,5% dodato nekih 2,6% neopredeljenih birača koji kada su anketirani, kada im je rečeno - morate da se odlučite za nekoga iz opozicije, rekli su odlučićemo se za Dragana Đilasa, što znači da on ima 10,5%.
Kada na to dodamo istraživanje Đorđa Vlaha koji je poznat, naravno, po svojim istraživanjima, koji je poznat po načinu kako je došao u ovaj parlament, tako što je obmanjivao građane, ocenio je samog Dragana Đilasa, odnosno njegovu stranku na 7,6% i tako je za Dragana Đilasa i u ovoj strategiji pokušavanja spinovanja i laganja građana krenulo sve nizbrdo. Kako je krenulo, do dana glasanja pitanje je da li će i doći po tim nekim istraživanjima i do 3%, odnosno da li bi on sam mogao da skupi 3% podrške građana.
A onda imate još jedno današnje istraživanje, odnosno produžetak tog istraživanja kada su u pitanju kandidati, gde se jasno vidi da svi drugi kandidati koje su možda i razmatrani od strane građana koji su, eto, protiv ove vlast, imaju mnogo bolju podršku nego njegov NATO general Zdravko Ponoš, pa se ja iskreno pitam da li je izgleda taj mašinski mozak prezubio u trenutku kada je radio svoje neko istraživanje, pa da možda nije znao da pročita tu statistiku, mada znamo onu njegovu preciznost od 120% u čitanju rezultata, pa se odlučio za Zdravka Ponoša, koji, kao što je moja uvažena koleginica Milica Nikolić utvrdila, zapravo u odnosu na njega i njegove nekretnine kojih je on vlasnik, Đilasov brat Gojko ispade beskućnik. E takvi su vam kandidati, takvi su vam ljudi koje ova tzv. „Ujedinjena Srbija“, pre bih rekao ujedinjena tajkunska Srbija nudi, a ona jedino što vam nudi su samo ta lica, odnosno paravani koje će Dragan Đilas koristiti za nastavak svoje pljačke, a Vuk Jeremić za sprovođenje svog plana revanšizma, odnosno prosto rečeno, narodski – osvete prema svima onima koji su ih sprečili da svoju ideju pljačkanja i uništavanja Srbije sprovedu.
Drago mi je da smo na referendumu videli građane da su shvatili koliko je bitno da Srbija ide napred, da se izvrše dalje reforme i što nisu dozvolili da se ona ideja, koju su oni zagovarali, pravosuđa vrati na period 2009. godine, odnosno da se to dozvoli, a mi smo uspeli u periodu od 2012. godine do danas te negativne rezultate i efekte reforme da ispravimo koliko smo mogli, a kasnije na svečanoj sednici, kada se bude potvrdila volja građana na referendumu i kada se krene u sprovođenje tih akata, kasnije promene izbornih zakona, ići ćemo još brže i bolje u unapređenje našeg ambijenta i ekonomskog ambijenta, iako njihovi mašinski mozgovi ne mogu da shvate zbog čega je nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo važno za razvoj ekonomije.
Hvala.