Gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja sam se javio odmah nakon govora prethodnog govornika, čije ime i prezime nisam zapamtio, i ne znači mi mnogo, sa čijim izlaganjem se apsolutno ne slažem od prve do poslednje minute, ali ste morali meni da date reč, jer Poslovnik to kaže.

Morali ste prvo meni, a ne predsedniku Republike, koji je ovde gost, nekima drag, nekima manje drag, koji brani ono što je politika njegove stranke i ono što je politika predsednika Republike.

Ali, ne mogu da razumem da ste kaznili našeg poslanika koji se prvi put javio i upotrebio samo jednu reč, koja možda jeste neprimerena i koja je uvredila nekoga ovde i našu poslaničku grupu ste uskratili za dva minuta u plenarnoj sednici kada ćemo govoriti o tome, a Šaipa Kamberija niste opomenuli. Šaipa Kamberija niste kaznili, njegovoj poslaničkoj grupi niste uskratili dva minuta.

Mislim da nadalje tako morate da poštujete sve nas, makar bili manje vama simpatični, ali mi nismo manje poslanici nego što su narodni poslanici stranke iz koje vi potičete.

Znači, napravili ste takođe grešku, a nisam rekao član 106. dobacivanje narodnim poslanicima, za vreme govora, ma koliko se ne slagali sa njim, vaša poslanička grupa, ili stranka iz koje vi potičete, je sve vreme dobacivala, na reči koje stvarno nisu primerene za ovu Skupštinu. Ali, vi morate da održite red ovde.

Molim vas nadalje, kao jednog mladog i perspektivnog čoveka, kao čoveka koji je sada Orlić, koji je ušao u istoriju kao predsednik Skupštine, ali, neka izađe kao orao. Hvala.

Ona dva minuta, kada smo kod Poslovnika, razumeo sam vas sve. Vidim da vas je zabolela ona mera od dva minuta, to je poenta svega.
Dakle, samo jedna stvar i neću više na ovu temu uopšte. Kada nekoga ljubazno zamolim da se zaustavi, ako sam odluči da nastavi dalje, njegov je to izbor bio, ali nećemo dalje na ovu temu.
Hvala što nećete da se izjašnjavate.
Ko se sledeći od ovlašćenih predstavnika javlja?
PUPS, izvolite.

Zahvaljujem predsedniče Orliću, uvaženi predsedniče narodne Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, kakva je ovo danas rasprava među nama?

Šta se ovo sa nama dešava danas? Doživeo sam da u Narodnoj Skupštini neki ljudi kažu, vi što aplaudirate za Vučića, vi ste pucali u nekoga.

Ovi ljudi ovde su pucali u nekoga, sa kojim pravom? U koga sam ja pucao?

U koga je pucao Vlada Đukanović, Marijan Rističević, Bane Jovanović, Đorđe Milićević, u koga?

Tragediju jednog čoveka, jedne porodice koristimo za politički obračun, ako je to korektno, onda više ništa nema smisla. Dve stotine ljudi aplaudiralo ovde, dve stotine ljudi je ovde za nešto krivo . Ma ajte molim vas. Ko mi ne veruje, neka pogleda stenogram.

Uvaženi predsedniče Vučiću, neki su od vas danas tražili zaključak, a mislim da ste ga dali odmah ili bar u drugom satu, kada ste rekli, bolje i hiljadu godina pregovora, nego jedan dan rata. To je suština i to je ono što treba da nas vodi, sve dok preko puta nas neko hoće da sedi i da razgovara, to je uspeh.

Pregovori sa privremenim institucijama Prištine ne počinju od belog papira, nasleđeno je mnogo, mnogo, mnogo dokumenata, a pre svega onih od pre 2012. godine. Ne mislim da ovo koristim da optužim nekoga kako je pregovarao pre 2012. godine. Mislim da nikome namera nije bila loša, ali okolnosti su bile prosto takve.

Moramo da znamo jednu stvar. Poslednjih tridesetak godina, pa i pre toga, ceo 20. vek Srbi su pobeđivali na bojnom polju, ali su gubili za pregovaračkim stolom. Prvi put od 2012. godine situacija je drugačija. Ovaj izveštaj i onaj pre njega i onaj pre njega govore upravo to.

Za nas iz PUPS-a, Solidarnosti i pravda, ZSO ili Zajednica srpskih opština je centar svih pregovora i onoga što je trenutno najbitnije za građane Srbije koji žive na Kosovu i Metohiji, ali vratiću se na Izveštaj malo kasnije. Neophodno je da se odmaknemo na trenutak od Izveštaja koji je ovde da bismo pojasnili odnos međunarodne zajednice prema Republici Srbiji, ali u kom smislu? Pa, u smislu toga da kada smo vodili onaj rat 78 dana junački, boreći se protiv višestruko jakog neprijatelja, šta smo doživeli? Da naši generali, naši viši oficiri budu optuženi pred Haškim tribunalom. To je taj odnos međunarodne zajednice, to je bila ta packa Vojsci Jugoslavije.

Posle toga 20 godina doživljavamo upravo ovo što smo sada ovde pričali, a to je da kada su Srbi odlučili da se organizuju, kada su formirali Srpsku listu sa podrškom svih Srba na Kosovu, sa podrškom predsednika Vučića, sada su ti ljudi kriminalci. Ma, ajte, molim vas, kakvi kriminalci?

Srbi jedini nemaju prava da se organizuju? Ne bih rekao. Srbi imaju pravo da se organizuju i Srbi danas imaju Srpsku listu. Gospodin Vučić to mnogo bolje zna od mene kakva je bila razuđenost političkih partija na Kosovu i Metohiji do formiranja Srpske liste.

To je to licemerje međunarodne zajednice, koja kaže - albanski prijatelji, albanski pregovarači, sve može, Srbiji stop, ne može ništa, ali, i pored toga, to je veličina rukovodstva Republike Srbije, da i pored toga pregovaramo, da i pored toga pokušavamo da nađemo rešenje.

Mi kao da živimo u zoni sumraka. Ovde svaki put dođu ljudi i počnu da nam pričaju - Vučić će da prizna Kosovo. Ja mislim da je predsednik Vučić hiljadu puta rekao - nema priznanja Kosova. Nema, nema, nema. Rekao je to u svakoj relevantnoj instituciji, od UN do Brisela.

Mislim da treba da se bavimo realnošću. Ta realnost kaže da moramo da imamo i u tim pregovorima, kada se vraćam na Izveštaj, neke crvene linije. Ako se sećate, uvaženi predsedniče, i prošle godine smo upravo na ovom mestu razgovarali o tome. Mislimo da je imovina i zaštita interesa Srba osnovno pravo koje moramo da im zaštitimo.

Kažu neki - Izveštaj je vrlo suvoparan. Ne bih rekao. Vrlo je precizan i čak govori o našim uspesima. Na tome čestitam i gospodinu Petkoviću i ljudima iz Kabineta predsednika koji su ovo pripremili, gde se kaže da će srpska strana i nadalje odlučno zastupati stav da se implementacija sporazuma mora izvršiti kako je dogovoreno, jer je jedini način da se ponište dosadašnji akti otimanja i uzurpiranja imovine Srbije i SPC na Kosovu i Metohiji, kao i da se preduprede svi takvi eventualni pokušaji u budućnosti. Bez ispunjenja tog uslova, srpska strana ni po koju cenu neće predavati skeniranu katastarsku dokumentaciju specijalnom predstavniku UN i mi smo na taj način zaštitili te interese u praktičnom smislu.

To znači da ne pričamo o bajkama, a za građane Srbije je vrlo bitno da znaju. Zašto pričam o ovome? Pa, zato što je imovina svetinja. Državna i društvena imovina u vlasništvu Srbije iznosi oko 320 hektara. U privatnom srpskom vlasništvu SPC nalazi se oko 164 hektara zemlje, a u vlasništvu privrednih subjekata registrovanih izvan Kosova i Metohije 156.000 hektara. Treba podsetiti na to da su interno raseljena lica sa Kosova i Metohije dostavile zahtev za povratak 29.155 uzurpiranih stanova i onda neko nama priča da srpsko državno rukovodstvo se bavi nerealnim ciljevima, da se vodi bajkama itd.

Upravo ova politika je politika realnosti, politika napretka, politika održanja srpskog nacionalnog bića na Kosovu i Metohiji.

Danas su mnogi upotrebili veliki reči. Ja sam primetio jednu stvar, a to je da u 11.00 časova, kada je krenula najmanja poslanička grupa da govori, sa najmanjim brojem poslanika, pa evo sada do 13.00 časova naš predsednik je označen od najvećeg ratnog zločinca do izdajnika. Ljudi, pa to nije normalno. Da li je to moguće da mi ne možemo jedan stav da prihvatimo, da se srpsko državno rukovodstvo, na čelu sa predsednikom, junački i muški bori za ono za šta može da se bori?

Tražili smo mi i povratak hiljadu vojnika po Rezoluciji 1244, tražili smo mnoge stvari, ali ajde da se još jedanput bavimo realnošću.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi predsedniče, Kosovo i Metohija su tema svih tema. Moram da kažem jednu stvar, a to je – nije slučajno ovo počelo danas ili počelo 1. avgusta, zahuktalo se ovako kako se zahuktalo i kako se odjedanput podgrevaju i desni i levi, a sve sa ciljem da se vidi kraj, da se vidi kraj ovog režima i da se mi kao država i narod dovedemo u red.

Mislim da naše rukovodstvo odlučno vodi našu i spoljnu i unutrašnju politiku. Hteli su da nas uvuku u obračun istoka i zapada u kome mi nemamo šta da tražimo. Ceo 20. vek vodili smo političke borbe pogrešne, žrtvovali i kralja 1903. godine i ušli u tu Jugoslaviju 1918. godine. Onda smo imali i taj 27. mart famozni i onda smo došli i do Osme sednice i tako dalje i tako bliže. Sada, kada smo končano stali na zelenu granu, ni sada nam ne valja. A kada će da nam valja?

Uvaženi predsedniče Republike, verujem da vama ovo nije lako i ovo je jedna očajna situacija, teška. Znate da i ja lično nisam neki životni optimista, ali kao što je rekao uvaženi kolega Balint Pastor – nema optimizma, ali ima nade. Znate da imate podršku većinske Srbije, da imate podršku pristojne Srbije.

Završiću sa jednom stvari. Danas je sve rečeno manje-više. Opozicija je imala da kaže i imaće još da kaže šta hoće. Primetili ste da su ovi ljudi pored mene s leve strane pristojni, kulturni, da nisu učestvovali u nekoj raspravi, pokušavajući nekog da ponize, da unize ili da ga nazovu nekim imenom.

Pozivam sve da sačuvamo jedinstvo, da se okupimo oko Kosova i Metohije, oko realnih ciljeva i oko programa i plana rada našeg predsednika Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem.

Reč ima Radomir Lazović.
Gospodine Lazoviću, dva minuta imate pravo.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Hteo bih samo da pojasnim par stvari.

Dakle, što se tiče ovoga – „Ti lutaš, bebo. Skrenuo si sa puta, bebo“, nije neuobičajeno da ljudi koriste stihove, metafore, da na različite načine pokušavaju da nešto objasne što misle da je važno. I, ja zaista mislim da je važno, da je gospodin predsednik odlutao od Ustava.

Pokušavam da vam skrenem pažnju, jer smatram da ne slušate razum, da ne slušate zakone, a najradije bih vam se obratio tim istim pravosudnim telima i lepo njima objasnio, ali smatram da su okupirani od strane vaše organizacije koju predstavljate. Ali, hajde da ostavimo sada to.

Imam da dodam još nešto, pošto imam malo vremena gore.

Hteo bih oko ovih fotografija koja donosite na skupštinska zasedanja nešto da vam kažem. Ovo nije prvi put da pokazujete moje fotografije na skupštinskom zasedanju. To ste radili i kada ste povodom projekta „Beograd na vodi“, koji smo kritikovali iz onoliko mnogo uglova pokazivali moju fotografiju, nakon čega sam dobio razne pretnje i razne napada u javnosti od ljudi koji su bliski sa Srpskom naprednom strankom. To se sada takođe, desilo.

Dakle, vaš govor u javnosti je upravo potvrdio ono što sam ja danas izlagao, a to je da smatrate da imate neku vrstu monopola, da se bavite svim pitanjima u Srbiji, a posebno pitanjem Kosova.

Pažljivo sam govorio i ono što sam rekao, nisam govorio o tome da Srbija treba da prizna Kosovo. Govorio sam o tome da treba da otvorimo debatu. I, ovo izgleda, kako vi smatrate debatom.

Slike koje ste doneli, dakle, mogao sam i ja doneti. Mogao sam doneti sliku kako vaša koleginica Suzana Vasiljević vam otima vino iz ruke, mogao sam doneti sliku…

Pa, to ste doneli, gospodine. Nemojte negodovati. Takvu sliku ste doneli. Ja vama to nisam uradio. Mogao sam doneti, recimo, sliku Zagorke Dolovac, mogao sam doneti sliku onog nedostajućeg snimka kada je poginula žena…

Predsednik Republike ima reč.

Zahvaljujem vam se.
Ja bih samo u dve reči ako mogu da vam kažem. Dakle, sve vreme bio sam poslanik mnogo duže nego, rekao bih, gotovo svi vi, ali primetite jednu stvar, sve vreme vas slušam. Ni jednu vam reč nisam rekao. Vi ne možete da se uzdržite da saslušate jednu rečenicu, čak ni uvodnu, jer strepite od odgovora. Ja ne strepim od vaših pitanja, ni od vaših odgovora.
Pošto ste govorili ovde, pokušavajući usput, sve ono što vam padne napamet i sve što slušate u pojedinim tajkunskum medijima ja sam zaključio jer sam se pozabavio, ja nisam ekspert za zabavne ili narodne pevače ili pevačice, ali želim ljudima da ukažem, naime, hoću da ljudi znaju, ja nisam odlutao od Ustava, držim se Ustava.
Što se tiče „Ti lutaš bebo“, kako se zove ta pesma meni je baš drago što ste to pomenuli, ali je važno da ljudi znaju, tu pesmu izvodi Maja Berović. Inače, radi za „Pink“, „City Records“ onaj koji biste vi da zabranite.
(Radomir Lazović: Sada znate?)
Javili su mi u međuvremenu.
Tako da „Pink“ volite da slušate i gledate, iako ja i ne slušam i ne gledam, pa da ljudi vide kako biste da zabranjujete, a krišom samo na „Pink“, pošto vam je to jedini izvor svih saznanja i jedini izvor citata.
Ali nešto mnogo važnije od toga. Pogledajte na šta ste vi naučili i šta je to što vi zamerate nekom drugom.
Javilo se vas deset po povredi Poslovnika zato što kažete – neko dobacuje sa moje desne strane od poslanika većine. Pa, vi meni sve vreme dobacujete. Šta treba svaki put da se javi neko od njih i da govori, pošto niste izdržali dve rečenice da izgovorim, a da mi ne dobacujete?
Sve vreme mi dobacujete, a da pri tome nikome od vas nisam dobacio ništa. Pri tome sam ja prihvatio i sa tim vremenom jer morao je neko i meni da kaže to – duplo vreme, duplo vreme.
Sve što vi nikada i ovi sa kojima ste bili u koaliciji nikada nisu prihvatali. Nikada. Sve smo to prihvatili. Dali vreme, dali sve. Ali je problem u tome što baš u ta dva minuta – e što vi ono, e što vi ono. Zato što ste naučili da vi izgovorite šta vam padne napamet, a da vam niko ne odgovori, i to i jeste problem moje političke stranke, zato što su ćutali i nisu odgovarali. Ja se trudim i odgovaraću vam svaki put.
Pričate kako mi neko uzima čašu vina. Pričate o Vinskom sajmu, najlepše urađenom od kada postoji Srbija, gde smo pristigli „Vinitaly“ i Dizeldorfski sajam. Sa ponosom sam bio tamo i pokušao sam da pokažem poštovanje prema svim proizvođačima koji su dolazili iz različitih delova i bivše Jugoslavije, i Italije, i Mađarske, Albanije naravno i mnogih drugih zemalja.
E, to vam bilo – Vučić je pijan. Pa, onda kažu – koliko košta vino? Pa to vino koje sam uzeo u kartonima sve ukupno je koštalo 270 evra. Ne postoji stvar koju niste lagali, izmišljali po svojim medijima. Te – pripit je, te – pijan je. Šta sam uradio, pa sam bio pijan ili pripit?
Zamislite, tako glup, tako lud, tako pripit, tako pijan u Kosovskoj Mitrovici za mene glasa 1.651 čovek na jednom biračkom mestu, a za vas 16.
(Radomir Lazović: A u Novom Sadu?)
U svim drugim mestima u Srbiji da i ne govorim.
Kada govorite o tome o kojim temama se govori, pošto je to posebna obmana, pa vi pričate ovde o svemu, šta vam padne na pamet, pričate o čaši vina, pričate o svemu, o Kosovu ne pričate, ali onda kada dobijete odgovor onda biste da ućutkate onoga koji bi da vam odgovara i to radite svaki dan u javnosti. Svaki dan u javnosti to radite.
Neću da prestanem da se borim za ljude koji su vredni i koji rade i koji se bore za Srbiju. Boriću se protiv vas koji ste takvi da mislite da imate monopol na reč i da niko ne sme da vam odgovori.
Dragi prijatelji, pazite šta su mi zamerili. Nisam ja pokazao privatnu fotografiju, nisam ja pokazao ništa tajno slikano. Ništa. Pokazao sam fotografiju kojom se oni hvale i koja mnogo govori o njima. Samo sam iskoristio to čime se oni hvale. Ništa tajno, ništa pokvareno. Ni na čiju porodicu. Nikome ništa nažao nisam učinio.
Ali ne smeš to da uradiš. To je ta politika tih pokreta koji danas postoje u delu Zapadne demokratije, dakle vog liberalnih u kojima samo mi imamo prava da govorimo, naša reč je sveta, svi drugi su krezubi i kriminalci, svi drugi su glupi i tupi, a mi smo mnogo pametni. A što ste mnogo pametni ako niste već naročito školovani, niste naročito ni obrazovani, što ste vi mnogo pametni? Pa, jer smo mi odlučili da smo mnogo pametni, jer smo u mogućnosti da budemo mnogo pametni.
Obradovaću Željka Mitrovića. Čestitam mu! Nisam znao da ima tako vernog gledaoca i slušaoca. To je velika stvar za Srbiju što smo saznali.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma. Po Poslovniku.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, ja bih da reklamiram povredu Poslovnika, i to član 105.

Član 105. kaže da niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine.

Ja bih vas zamolio, kao novog predsednika Skupštine, da se za vaš integritet i za vaš posao izborite upravo tako što ćete ukazati vladajućoj većini da ne smeju da dobacuju dok drugi poslanici govore, kao što upravo sada rade, konstantno dobacujući razne uvrede, kao što su: ološe i tako dalje, upravo zato što im se ne sviđa ono što čuju, upravo zato što čuju za njih gorke istine, a to je da, na primer, predsednik Republike nije zapravo takav heroj i junak, ili kada čuju da je predsednik Republike, na primer, za vreme NATO agresije dobio državni stan, dok su svi ostali ginuli i dok su ostali bili u strahu, na primer, on je birao krevet, zavese i tako dalje.

Da li vi razumete da sada vi replicirate kroz povredu Poslovnika?