Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, ne znam odakle ova količina buke, ali ja ću da nastavim da govorim. Oni mene omesti ne mogu.
Poznavao sam jednog lokatora, poznavao sam jednog žutog dobošara, poznavao sam jednog prodavca pljeskavica u Kruševcu, koji je ovde pričao da je Tito imao problem sa nogom. Očigledno da on ima problem sa glavom i onim u glavi. Čujem da su ga skenirali i nisu našli ništa.
Što se tiče Lukija, gospodina Lukija sam upoznao 2012. godine na izborima i to su jedini izbori u Sremu koje sam izgubio od Lukija koji je pripadao jednoj žutoj stranci, gde je ovaj dobošar žuti, odnosno prodavac pljeskavica, bolje reći trovač, i lokator po potrebi.
Dame i gospodo narodni poslanici, lako je njegovom bratu bilo da kupi, a to je teško reći, da kupi one mine i kasetne bombe, zato što je imao brata za lokatora i znao je tačno gde se te mine nalaze, jer je jedan brat naručivao, a drugi je kasnije vrlo dobro znao gde je brat naručio i to je tako i skupio.
Što se tiče odbrane Kosova. Tvrdim da je on bio veliki vojni obveznik i da je prilikom agresije NATO pakta branio Kosovo. Branio ga je tako, ne samo što je bio lokator, nego kažu da su ga svrstali u radnu brigadu, bio rezervista, ali su mu dali lopatu, nisu mu dali pušku, a znate zašto, nisu bili sigurni na koju stranu će da puca.
Posle toga je otvorio prodavnicu brze hrane i postao opasnost uz administrativnu liniju jer je u stvari otvorio trovačnicu. Neki ljudi iz Kruševca meni kažu i tvrde da u vreme dok je on držao tu trovačnicu i trovao građane Kruševca, da nije imalo šta da zalaje u Kruševcu i da im nije trebala šinterska služba.
Drugi put ću pričati kako je kao pripadnik Gorske službe spašavanja tražio Artura Takača. Obično ljudi angažuju šarplaninca, a bivša vlast je angažovala dobošara, trovača i, takozvanog, lokatora.
Dame i gospodo narodni poslanici, toliko o njegovoj odbrani Kosova ili dedovskih navika, itd. Imali smo sreće, niti nas je otrovao, nekako je lekarska služba to sanirala, brat je pokupio kasetne bombe, jer je tačno znao gde je ovaj to naručio, i eto, građani Kosova su malo bezbedniji uz administrativnu liniju.
Dame i gospodo, Balkan nije uređen po želji balkanskih naroda ni po interesima. Balkan je uređen po želji interesa velikih sila.
Ja sam jedan od onih koji nije glasao za Briselski sporazum. Ovi preko jesu. Imao sam tu ustavnu dilemu, i evo, jedan autokrata nosilac liste, nije mu palo na pamet da me kazni zbog toga što nisam glasao za Briselski sporazum.
Ta ustavna dilema otklonjena je od strane Ustavnog suda. Verovatno bih sada glasao da mogu. Ali, pošto oni tvrde da je Briselski sporazum poguban, ja ih pitam – zašto Albanci odbijaju Briselski sporazum kada je on toliko poguban za Srbe, a dobar za njih? Kako to da su prihvatili mišljenje Vuka Jeremića i rekli – hvala Vuče? Kako to da su prihvatili to da se pregovori iz Ujedinjenih nacija premeste u Evropsku uniju? Zašto su to zahvalno prihvatili, a Briselski sporazum za koga kažete da ništa ne valja i da je izdaja od strane Srbije, to oni ne prihvataju? Ako je loš za Srbe, svakako bi ga Kurti prihvatio.
Međutim, dame i gospodo, neki od vas su trebali da budu optuženi za veleizdaju, a ne samo za izdaju, zbog toga što je neko od vas otišao u Ambasadu SAD i tražio da se Albancima preko Amerike skrene pažnja da ne proglašavaju nezavisnost dok se ne završi drugi krug izbora i dok Boris Tadić ne bude izabran za predsednika. To se i desilo. Nazvali su Ameriku svetionikom demokratije i obećali da neće prelaziti crvene linije koje Ambasada SAD njima da u zadatak. To se i desilo, 14. februara je Tadić dao zakletvu. Gospodine predsedniče, posle toga 17. februara Albanci su proglasili nezavisnost, a Tadić je tada zbrisao u Rumuniju, jer nije znao šta će da se desi posle te, za mene, neke vrste izdaje ili veleizdaje.
Dame i gospodo narodni poslanici, te crvene linije su se zvale mišljenje Međunarodnog suda pravde, na koji način ste učestvovali u izgradnji divne države Kosovo i Metohija.
Posle toga ste paralelno sa tim izdejstvovali premeštanje pregovora i udruženje nacija u Evropsku uniju i time iz mogućih pregovora izbacili Rusiju i Kinu, jer ste to prebacili u Evropsku uniju gde, sem pet zemalja svi drugi su priznali Kosovo i Metohiju. To su crvene linije koje ste obećali, gde ste deo zemlje menjali za svoje fotelje i danas nam vi držite pridike.
Prilikom usvajanja Briselskog sporazuma usvojili smo sve iz ranijih dijaloga, što je postigao, čini mi se i neko od vas ovde što je sedeo i vi sada nećete da glasate za Izveštaj za koji ste već jednom glasali o dijalogu koji se vodio do 2013. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da ovo što se događa na ovom delu Balkana po patronatom velikih sila, da je to samo nastavak etničkog čišćenja i genocida nad Srbima u dvadesetom i dvadeset i prvom veku, kojim da su Srbi bili izloženi, mogu da iznesem i statističke podatke, u Jugoslaviju, za mene spomen-kosturnicu, ušli smo sa 48,7% stanovništva, a izašli sa 36%, dok su svi drugi narasli na 61%, Srbi su pali za 12,5% 1991. godine, kada su izašli.
Da nije bilo genocida nad Srbima koji se i dalje po meni sprovodi i da je ovo samo neka vrsta završnice na KiM i Republici Srpskoj, danas bi Srba na Balkanu bilo tri miliona više. Zato ja tvrdim da je to na neki način nastavak tog genocida i etničkog čišćenja.
Dame i gospodo, Balkan je uređen po interesima velikih sila. One su vrlo jake. One su mogle, recimo Britanci, da nateraju kralja da izda kraljevinu i nemojte ih uzimati, to će gospodin Martinović o tome govoriti, kao neozbiljne. Nemojte ni Albance da potcenimo, ali nemojte ni da ih precenimo. Oni mašu mišićima NATO pakta. Moramo nekako to sve prolongirati. Moramo biti uporni, moramo se boriti. Moramo da vidimo ishod ratova koji se vode na istoku. Moramo se pripremiti za neka bolja vremena. Moramo tražiti šansu da u ishodu budućih američkih izbora malo olabave pritisak na našu zemlju.
Neće zapadne sile tako lako odustati od nezavisnog Kosova. To je njihovo čedo i oni će ga ljuljati čak i kada je nemirno. Zato ja pozdravljam „Open Balkan“. Kroz ekonomiju mogu da se smanje tenzije u regionu. Ne znam kako Kosovo ili UMNIK može pristupiti „Open Balkanu“, to svakako predsednik može da kaže, ali šansu ekonomskoj saradnji, da poslodavci, pa i radnici koji međusobno komuniciraju, da kroz fluktaciju radne snage padnu te tenzije na Balkanu, da dođemo u dijalogu do nekog kompromisa. Zato je ekonomija veoma bitna. Dok ekonomija raste možemo za ne daj bože ako bude nekog sukoba i da kupimo najmodernije oružje na kome ne treba štedeti, da u koliko, ne daj Bože, dođe do ratnog konflikta možemo da štedimo ljude, a da žrtvujemo opremu.
Dame i gospodo, sutra je Dan zastave, dan srpskog jedinstva, a vi nećete da glasate za izveštaj i ako ste vi taj dijalog započeli sa njima, a mi ga samo nastavili. Vi nećete da se okupite oko srpske zastave.
Moram da vas upozorim da ne može Srbiju niko srušiti spolja dok ne nađe neke nesrećnike da im pomognu iznutra i da nas podeljene koriste jedne protiv drugih. Kada je god bio neki sukob prema nama, kada god su napadali na nas, mi smo kretali u sukobe protiv sebe i između sebe. U takvim sukobima sigurno gubimo mi.
Ne treba da budemo ludo hrabri, treba da budemo mudri i hrabri. Možda u ovoj situaciji nekome izgleda da smo malo popustili, ali Sun Cu kaže – odglumiti slabost ponekad i biti onako slab na rečima je šansa da nahranite protivničku aroganciju. On je vodio onu pobedu bez upotrebe sile. To su njegove čuvene izreke.
Daj da budemo malo mudri, daj da ne ratujemo, da u svakim ratovima i sukobima ne učestvujemo mi. Daj da ne ratujemo ni za Rusiju, koja je meni simpatična, daj da ne ratujemo ni za EU, daj da izbegnemo da ne ratujemo i sami protiv sebe. Veliki sukobi i veliki računi ovih velikih zapadnih sila na Balkanu su se plaćali kožom balkanskih naroda. Najčešće se to plaćalo srpskom kožom i zato mislim da treba da budemo ne samo ludo hrabri, da budemo hrabri, ali ne i ludi, a pre svega da budemo mudri.
Hvala.
(Zoran Lutova: Replika.)
(Miroslav Aleksić: Replika.)
(Srđan Milivojević: Replika.)
