Reč ima Robert Kozma, a ostali imaju konferenciju za štampu.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane kolege poslanici i koleginice poslanice, poštovani gosti, biću veoma kratak, jer nemam puno vremena.

Mi iz Zeleno-Levog kluba, Ne davimo Beograd, Moramo smo redovno i u svakodnevnoj komunikaciji sa građanima širom Srbije, uključujući i građane na Kosovu i Metohiji. Sa njima razgovaramo o onome što je pravi patriotizam i insistiramo na tome, a to je rešavanje svakodnevnih problema sa kojima se građani suočavaju svakog dana. To su upravo oni problemi sa kojima se suočavaju naši građani na Kosovu i Metohiji kada se, na primer, dovijaju da nabave lekove na recept iz centralne Srbije, jer naše apoteke više nemaju licencu za rad na Kosovu i Metohiji. To da nemaju licencu za rad je zapravo rezultat, odnosno neuspeh pregovora koji vladajući režim vodi već više od 10 godina. To je ono što naše građane na Kosovu i Metohiji gura u procep, gde ih onda politika Kurtija može optuživati da su krijumčari, da su šverceri, da ih može kriminalizovati, a oni samo pokušavaju da nabave lekove na recept kako ih ne bi skupo plaćali u privatnim apotekama. To su svakodnevni problemi i rešavanje tih problema je pravi patriotizam.

Kada neko upravo od strane građana srpske zajednice na Kosovu i Metohiji dovede…

(Predsednik: Samo da znate da je vreme za poslaničku grupu isteklo.)

Kada neko iz srpske zajednice na Kosovu i Metohiji dovede upravo ovakve stvari u pitanje, ta osoba, te osobe budu napadani upravo od SNS i Srpske liste uz vašu podršku i to od onih političara koji bi teško mogli da se smatraju samo političarima. Hvala vam.

Hvala.

Sledeći prijavljeni je Zaim Redžepović.

ZAIM REDžEPOVIĆ: Poštovani predsedniče Republike, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, danas je pred nama i juče jako važna, komplikovana, teška tema. Razgovaramo o Izveštaju o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. Ovo je izuzetno teška tema i za Srbe i za Albance, ali verujte mi i za nas koji smo Bošnjaci. Mi želimo da damo doprinos i da radimo na tome da ovaj kompletan prostor živi u miru, a danas i juče smo izloženi i moramo slušati i priču koja nam se sviđa i koja nam se manje sviđa, moramo videti i vidimo dosta emocija koje ja kao čovek i kao neko ko se bavi politikom razumem, ali mislim da nam neće biti od velike koristi. Voleo bih da ovo razmatramo i pričamo realno, koliko god je to moguće.

Dva dana slušamo kako je Izveštaj dobar, u suštini, administrativni akt, da su to činjenice, da je tehnički uređen, da je profesionalan. Većinu ovoga sam čuo od opozicije i apsolutno sam saglasan i jeste baš takav, ali mi nije jasno zbog čega onda neće da ga glasaju.

Ja nemam nikakvu dilemu i što se tiče Stranke pravde i pomirenja mi ćemo svakako glasati za ovaj izveštaj. Za ovaj izveštaj ćemo glasati iz mnogo razloga, ali ja hoću da vam kažem da je stvar pristojnosti i način na koji se izražava poštovanje prema narodu u ovom slučaju većinskom i to što poštujete one koje taj narod izabere, a predsednik Republike je izabran sa više od dva miliona glasova, ukoliko sam ja dobro to video. Dva miliona i dvesta kako ste rekli.

Jasno mi je da je teška tema. Jasno mi je da se dva naroda bore za vitalne nacionalne interese. Pravilo je da oni narodi koji nisu većinski, ja ne volim ovaj termin manjinski, uvek nekako u tim pričama budu zaboravljeni, ali mi je drago da je predsednik Republike juče, a čuo sam to i danas, čuo sam to i od kolege Balinta, čini mi se juče, da je konstatovano i da ima ljudi koji otvoreno i ponosno kažu da u ovoj zemlji ne žive samo Srbi i Albanci. Žive ovde i Bošnjaci, žive ovde i Romi i Mađari i Goranci. Zamislite koliko je njihova teška situacija u ovom vremenu i zamislite kako je njima i na Kosovu i Metohiji, a ja Kosovo i problem Kosova i Metohije ne doživljavam kao problem Kosova i Metohije. Za mene je to pitanje i problem Republike Srbije i problem svih građana Republike Srbije, bez obzira što je ovo samo za mene politička i državna tema. Nije to samo to, ovo je i nacionalna tema i u tom kontekstu želim da znate da bez obzira što vi imate pravo i duže i više da pričate, imamo i mi šta da kažemo o ovom pitanju.

Jako mi je važno i hoću to da kažem da na tom Kosovu žive i Bošnjaci, da su tamo verujem Romi, Goranci još u težem položaju nego mi, ali da hoću da zamolim predsednika da u svim razgovorima i to pitanje nikako ne zaboravlja.

Jako je važno da se sačuva jezik, pismo, identitet i da se sve to unapređuje. Gde god živimo mi Bošnjaci, mi se borimo za to isto kao što se borite i vi Srbi i ja to apsolutno razumem i mi zajedno treba da radimo da svi živimo bolje i možemo svi da živimo bolje i mi u Sandžaku poslednjih godina pokazujemo kako se dijalogom, dobrim dogovorima, poštovanjem može napredovati i kako se mogu uraditi dobre stvari o čemu ću pričati nekom drugom prilikom.

Drago mi je što sam juče čuo da neće biti kovčega majki niti Albanki, niti Srpkinja. Siguran sam da je predsednik mislio i na Bošnjakinje i na sve žene i na sve majke. To je posebno važno da se čuje iz ovog parlamenta i zato sam vam neizmerno zahvalan.

Zahvalan sam vam, ako mi dozvolite, još malo vremena imam, i na tome što ste vrlo otvoreno rekli da su želje i mogućnosti, da nam nisu u srazmeri, a da su mir i stabilizacija nešto što je preko potrebno. Ne možemo bez mira i stabilizacije, ne možemo. Zamislite, ne daj Bože da to krene u nekom drugom pravcu, kako bi bilo u mom Tutinu gde ste za čas posla i u Zubinom Potoku i u Rožajama i gde god, kako bi tamo bilo i kako bi ti problemi tamo bili manifestovani. Mi se moramo boriti da se oni ne dese. Moramo razgovarati, nema bežanja od dijaloga to je jedini put.

Ne volim da slušam priče o oružju i o zveckanju i o ne znam ti kakvim silama. Ne rešavamo samo mi, ali ćemo, nadam se uz božiju pomoć uz ovaj pregovarački tim, uz sve napore koje ulažemo doći do najboljeg rešenja za sve. Hvala vam puno.

Hvala, gospodine Redžepoviću.
Samo da kažem zbog ljudi koji prate prenos, a to ne mogu da vide na drugačiji način. Sad je ponovo u sistemu kao prijavljena Tatjana Manojlović, u sali nije i ona je, gospođo Vujičić, ustajala malo pre da smeta vama i dobacuje ceo dan i ponovo kao ko zna koji put danas radi istu stvar.
Nisu tu, a posle će reći da su uskraćeni za nešto.
Dakle, sledeća prijavljena je Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala, potpredsedniče.

To što nisu tu ja mogu da razumem. Ovde je rečeno mnogo stvari na koje bi bilo hrabro sačekati odgovor.

Poštovani predsedniče Skupštine Srbije, gospodine Orliću, uvaženi predsedniče Republike, dragi zemljaci, ja vas neću zvati kolegama, građanke i građani Srbije, važna tema već dva dana u Skupštini Srbije, čuli smo mnogo stvari. Što se mene tiče, je sam čula najvažniju već u prvom satu vašeg izlaganja, uvaženi predsedniče Republike, meni je bilo dragoceno ono što ste rekli: „Nikada i ni pod kojim okolnostima neću priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova“. Na tome vam hvala.

Kažem ovo kao raseljeno lice sa Kosova i Metohije, jedna od 250 hiljada u čije ime bi trebalo da danas govorim, zbog toga ću biti verovatno manje emotivna nego neki koji su pre mene govorili i pozivali se na emocije, ali više racionalna, kud i kamo, jer ja pričam o onome što se desilo iz prvog lica jednine, ne nikako po čuvenju.

Izveštaj koji je pred nama, za njega bi mogao da glasa svako ko nema nameru da ide na ruku direktno Aljbinu Kurtiju i nemojte mi zameriti što ovo ovako kažem, jer je ovako, ali pre svega toga hoću da nas opomenem. Svi smo se setili u jučerašnjem danu grešaka koje smo pravili, uključujući i onu u kada smo oslobodili Aljbina Kurtija. Bojim se da ne napravimo još jednu grešku, pa sam zato tražila transkript govora prvog govora prvog poslanika koji je juče govorio, Šaipa Kamberija koji se baš svojski potvrdio uz pomoć čak i Evrope da nekako namakne te glasove i uđe u parlament Srbije, koji ne da ne poštuje, nego je grubo prekršio svoju zakletvu i Ustav govoreći juče.

Rekao je, u transkriptu stoji: „Kosovo je nezavisno od Srbije i šta god da želite da tamo ostvarite, morate to postići u dogovoru sa tamošnjim vlastima, a ko će biti na vlasti Srbija nema uticaja“. Šta on lično misli, to mene ne zanima, ali šta ne sme da izgovori u parlamentu Srbije – e, ovo.

On je pričao i o nekom reciprocitetu, prepisao je valjda to od svog mentora, jer Aljbin Kurti kad bi hteo da se bavi politikom, on zamišlja sebe kao lidera velike Albanije. U tom smislu je on preskočio i Edija Ramu i sve Albance u Srbiji. On sebe vidi kao nekog vođu, njegovo je pravo da svoj odraz u ogledalu vidi kako hoće, a naša je obaveza da mu objasnimo da se to što on vidi leči u civilizovanim zemljama. Ako ne može na Kosovu, može u Srbiji, neka dođe, pomoći ćemo. Ne bi bilo prvi Albanac koga smo lečili.

Zato vas molim da razmislimo, ako već nismo to rekli, da li treba da odgovara Šaip Kamberi, pošto su našim Srbima zbog podrivanja tzv. „Ustava“, tzv. „Kosova“ zabranili ulaz čak i onda kada su samo išli da telom brane svoje ljude, svoje radnike, svoju braću, svoje sestre, svoju decu.

Nemojte da zarad toga što smo pacifisti i to je srpski, ponovo pravimo greške, da nam za pet godina Kamberi neki sa neke druge pozicije ne bi izazvao nostalgiju što ga ne uhapsismo danas. Mislim da osnove ima.

Sa druge strane, moja treće pomenuta ovde bezbroj puta, predsednik privremenog organa sedi na galeriji, ne može da kaže ono što ja hoću, ne moramo mi danas u Goraždevcu, odnosno možemo da postavljamo solarne panele, nije to neki izazov. Tamo je napravljen vrtić, tamo je napravljen dom zdravlja, tamo ima igralište. Oni samo nemaju uvek miran san ili uvek imaju nemiran san zato što su stalno na nišanu. Govorim o Goraždevcu ne zato što je najugroženiji. Nema na galeriji niko ko živi na Kosovu i Metohiji a da je manje ugrožen od Goraždevca ili bilo koje enklave, nego govorim o Goraždevcu s punim pravom. Govorim o svojoj Metohiji zato što vam je mnogo toga rekla Danijela, ali je niste čuli, čini mi se. Niste je ni slušali. Što bi bilo uopšte važno šta mi o čijoj kući govorite imamo da kažemo u parlamentu Srbije? Vama je verovatno nevažno. Ja nosim gorak ukus samo zato što kada završim ovu sednicu čuće se iz Prištine likovanje, jer će kako god mi govorili, kakve god bile političke razlike, oni govoriti samo o tome kako nismo jedinstveni zato što oni naspram nas kada su u pitanju Srbi i pokolj prema Srbima jedinstveni su uvek i to ne samo na Kosovu.

To je ona razlika koja postoji između nas i njih. Nikada nismo naučili da nacionalni interes stavimo ispred ličnog, ispred partijskog, ispred politike, ispred politikanstva, ispred jeftinih pokušaja da ovde optužujemo jedni druge, ne znajući pri tom o čemu pričamo. Ovde su izgovorene optužbe na račun SPS od strane nekog ko ne znam da li je naučio da izgovori SPS, jer je starija od njega, godinama postojanja.

Šta su greške ili nisu greške, trebalo je ih živimo da bismo danas mogli da kažemo – da, pogrešili smo. Ima li SPS grešaka iz perioda? Ako biste mene čuli šta mislim šta je najveća greška Slobodana Miloševića, silno biste mi zamerili. Ja sam tu daleko ekstremnija nego što je on ikada bio. Ako ćemo danas da svoju nemoć, svoju nedoraslost ovom problemu svedemo na kriv je Lazar, Sloba, Petar do Aleksandra Vučića, nećemo daleko. Uvek ćemo mi da imamo nekog novog Aleksandra, Petra, Slobodana, Marka, Miloša da ga okrivimo.

Nego ajte da jednom imamo nekome kome ćemo da pomognemo. Možda bi ja imala šta i da vam zamerim, predsedniče Republike Srbije, ali znate šta nemamo? Nemamo alternativu za ono što vi radite, a obraz mi ne dozvoljava da ako nemam pametnije rešenje kritikujem vaše. To je stvar malo i vaspitanja. Ne učestvujete vi u dijalogu. Kamo sreće da vi imate dijalog. Vi imate s jedne strane nerealne želje ljudi koji prilično, čini mi se, gube zdrav razum, ali zato imaju podršku jer to tako odgovara i pokušavate da odbranite ono što se odbraniti može. Je li lako? Nije. Hoće li biti lako? Neće.

Svašta se ovde čulo, pa i to da treba uključiti Skupštinu, odnosno da Skupština treba da ima značajniju ulogu. Moram nešto da vam kažem. Nisam ja kratko narodni poslanik. Skupština ima vrlo aktivnu ulogu kada je u pitanju rešavanje problema Kosova i Metohije. Svako od nas pojedinačno koji se našao na bilo kom sastanku koji se dešavao naročito van Srbije imao je priliku da govori o tome da Kosovo nije nikakva nezavisna država, nego južna srpska pokrajina iz našeg ugla gledano.

Svako od nas ko se sreo sa ambasadorima imao je priliku da objasni kako mi gledamo na tu otvorenu ranu koju imamo, ako je za sve nas ona otvorena rana. Imate pravo i da ona te ne bude. Ne mogu da tražim ni od koga da ima razumevanje za moje izlaganje kada ja govorim o nečemu što je moja kuća. Ja bih svakako imala za izlaganje svakoga od vas ko govori o svojoj kući.

U tom smislu i kada je juče ovaj nesretni Kamberi pričao o nekom reciprocitetu iskljujemo to kao neki razgovor između dve države, ali ako bismo to sveli na reciprocitet između dva naroda, a ja kada uzmem u obzir da mu je mentor Kurti, onda bi to značilo da ja danas treba nekoga od vas molim da idemo da iselimo Kamberija. To je reciprocitet u odnosu na ono što se meni desilo. Kamberijevi su mene oterali iz kuće. Jel na taj reciprocitet poziva Kamberi za svoje sugrađane u Bujanovcu, Preševu i Medveđi? I ko je uopšte da govori u njihovo ime? Jedva je namakao taj broj glasova koji mu je trebao govoreći da su to neki šiptari đavoli koji nisu glasali za njega.

Pošto smo svi prilično umorni, skratiću svoju diskusiju u odnosu na ono što bi mogla da kažem, sigurna sam, kao i većina ovih ljudi. Još jednom ću da vas zamolim za jednu mnogo važnu stvar. Šta god da ovde jedni o drugima mislimo i kolike god političke razlike da postoje, setite se da kad ih naglas kažemo nekome pomažemo da ostvari svoj cilj. Njihov cilj je velika Albanija.

Da li animozitet i političko neslaganje sa Aleksandrom Vučićem, SNS, Ivicom Dačićem, SPS, može da vam da za pravo da pomognemo Aljbinu Kurtiju, jer bi ovde da skupljamo političke poene? Ne. Možda je ova sednica Skupštine o Kosovu, predsedniče, zakazana prerano, možda je ovaj saziv trebao da sačeka da uvežba i Poslovnik o radu i način na koji se radi na nekim drugim temama, pa da zreli politički uđemo i razgovaramo o najvećem nacionalnom pitanju. Nažalost, ovo pitanje je pitanje koje često ne može da čeka i da ne bi čekalo hteli smo da o njemu razgovaramo.

Finalno, poruka za sve one koji nas prate, naročito iz privremenih institucija u Prištini – ne računajte da Srbija nema većinu da se izbori sa vama, protiv vašeg stava da je Kosovo nezavisno. Uvek ima većinu da vam kaže da nije, uvek ima većinu da zaštiti svoj narod i svoj interes i uvek će imati većinu da vam objasni koliko ste tako mali, jadni, zli, ali bez snage da pobedite narod koji je sto puta stradao. Stradaće i 101 put, ali ne kao gubitnik, ne u ratu, ovog puta za stolom. Hvala vam.

Hvala.
Sledeća prijavljena je Sanda Rašković Ivić.
Vidim vas u sistemu. Dajem vam reč.
Samo da skrenem pažnju narodnim poslanicima pre nego što vam dam reč. Kao što vidite, svi prisutni predstavnici bilo koje opozicione grupe dobijaju reč uredno kako je najavljeno, kako su prijavili, u dvostrukom vremenu. Ovo vam kažem zato što upravo sada drže konferenciju za štampu na kojoj saopštavaju da ne mogu da govore, da danas ništa rekli nisu. Samo to da imate u vidu.
Gospođo Rašković Ivić, imate sve vreme poslaničke grupe.
Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče Skupštine.

Gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo juče i danas na Skupštini sednice raspravljali i raspravljamo o ovom izveštaju Vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju. Međutim, smatram da to nije dovoljno zbog samog trenutka.

Pre nego što objasnim zašto mislim da to nije dovoljno, osvrnula bih se sa par reči na sam izveštaj. Prošle nedelje sam bila na Kosovu i Metohiji i tamo sam u Štrpcu od Srba saznala da opština Štrpce, srpska opština Štrpce već sedam meseci ne radi zato što je predsednik te srpske opštine Štrpce u zatvoru. To nije nigde pomenuto u samom izveštaju, niti je rečeno šta će se uraditi da srpska opština ipak proradi jer je, složićete se, sigurno vrlo bitno da srpska opština u jednoj tako velikoj enklavi srpskoj kao što je Štrpce radi.

Takođe su mi Srbi rekli, možda vi to, gospodine predsedniče, ne znate da je Hotel „Narcis“ i „Skijališta Srbije“ za koje ste vi obećali i ja sam to pozdravila i zalagali se za to da nikada nećete dati ni „Narcis“, ni „Skijališta“ da gospodin Jeftić koji je predsednik albanske, odnosno opštine koja funkcioniše po albanskom sistemu u opštini Štrpce prepustio „Skijališta Srbije“ i hotel Albancima.

Molim da se to proveri. Ja se referišem na ono što sam čula od ljudi u Šrpcu na Kosovu i Metohiji.

Potom, nije u samom izveštaju ispraćena sudbina i šta je bilo sa onih dvadesetak fabrika čija je gradnja najavljena, gde je i sam predsednik, mislim, rekao da je nešto blizu 800 miliona izdvojeno za njihovu gradnju. Kada sam prolazila kroz Vrbovac takođe su mi Srbi rekli, Vrbovac se inače nalazi između Vitine i Klokot banje, da je tamo ledina i zaista ja sam tu ledinu videla. Ovo su crtice koje ovde želim da podelim sa vama pa da vidimo o čemu se tu zapravo radi.

Ja bih se sada vratila na onaj drugi deo, odnosno kada sam rekla da to nije dovoljno da samo raspravljamo o izveštaju. Nije dovoljno da samo raspravljamo o Izveštaju zbog ogromnih pritisaka i ubrzavanja tog procesa pritisaka na Srbiju, na vas, gospodine predsedniče, i uopšte na Srbiju da se kosovski čvor razreši, nauštrb Republike Srbije.

Ono što je činjenica koju želim da markiram jeste da su briselski pregovori doveli do toga da Srbije na Kosovu i Metohiji ima sve manje.

Kao što znate, mi smo predali tekst rezolucije gde smo nastojali da damo neke poteze u najboljoj veri i nameri, šta bi trebalo raditi da se dalje urušavanje spreči.

Neophodno je da povlačenje države sa Kosova i Metohije prestane i mi smo predložili to da ukoliko Priština nastavi sa jednostranim potezima ili ne ispuni već preuzete obaveze, država počne da vraća institucije Srbije na Kosovo, a za to mislim da imamo i snage i energije i alata.

U samom Izveštaju na više mesta pominje se da 3.421 dan, a gospođa Danijela Vujičić je rekla, evo, već 3.424 dan, nije došlo do pomaka u formiranju zajednice srpskih opština. Ja se pitam kakvi su to sporazumi u kojima jedna strana ispunjava sve, iako je to mahom na njenu štetu, a druga strana praktično ne radi ništa. Opsada Lenjingrada je trajala 900 dana a opsada ovih pregovora, odnosno formiranja zajednice srpskih opština traje četiri puta više.

Narodna stranka je predstavila svoj plan, ali mi želimo da pročitamo i vidimo planove i drugih i da o tome porazgovaramo. Znam da to nije moguće zbog Poslovnika da izađemo sa nekim papirom na ovoj sednici, ali zato predlažem da po završetku ove sednice obavimo intenzivne konsultacije i da se zakaže nova sednica, na kojoj bismo govorili o državnoj platformi za Kosovo i Metohiju i da tako na ovom nadstranačkom pitanju pokušamo da postignemo konsenzus.

Ja sam lekar i mislim da uvek ima šanse, čak i kad je sve gotovo, još pet minuta treba pokušavati da se spasi život, tako i još, eto, treba da se potrudimo da nađemo zajedničko rešenje.

Ono što je jako važno jeste da se formalizuje - stop politici Kosovo u UN. Zato sam lično vrlo srećna što ste vi, gospodine predsedniče, obećali da ćete poslati pismo predsedniku Ruske Federacije i predsedniku Narodne Republike Kine i zatražiti od njih da stave veto ukoliko dođe do toga da Kosovo treba da uđe u UN. Hvala mnogo.

Reč ima predsednik.

Dame i gospodo, sad se obraćam, četiri ili petoro govornika je bilo, priče o pravom patriotizmu i pravi patriotizam bi bio rešavanje problema sa lekovima, receptima i sa svim drugim.
Želim da građani Srbije znaju to, ovi momci, devojke, ljudi i žene sa Kosova i Metohije znaju, od trenutka kada su uveli taksu od 100%, u stvari zabranili bilo kakvu trgovinu na teritoriji Kosova i Metohije, ne samo da smo se borili, već smo pronalazili sve moguće puteve i načine da dostavljamo i lekove i mleko i meso i štampu i sve drugo. To je naš posao.
Vi ne sanjate koliko je tu problema bilo kada vam zatvaraju alternativne puteve glavnim putevima, jer vam ne dozvoljavaju da bilo šta uradite, kada pozovu Amerikance da postave kamere na alternativne puteve da bi posle toga sprovodili istragu i hapsili svakoga ko pokuša tim putem da prenese i preveze bilo kakvu robu, kao što smo i sada slali lekove, slali vakcine, pa su nam hapsili ljude sa vakcinama, pa slali lekove i sada uhapsili čoveka, odveli ga u Prištinu, lično sam ga pozvao kada je pušten iz pritvora da bih pitao kako je i kako se oseća, jer želimo uvek prema svakom od naših ljudi da pokažemo brigu.
Dakle, to je ono što je naš posao, samo što mi ne možemo da kažemo da nećemo da ističemo pa da ističemo. Prosto, to nije naša politika, to je naš posao.
Znam ja koliko je važno i zbog Tutina i zbog blizine Gazivode i zbog blizine Zubinog Potoka, naravno i Rožaja, znam koliko je važno da se čuva mir. Ono što je meni važno, to je da vi Bošnjacima prenesete da sam govorio o sukobima između Srba i Albanaca, zato nisam pomenuo bošnjačke majke, a to se podrazumeva, tako da budu sigurne i budu uverene da ćemo da vodimo računa i o njima i o njihovoj deci.
Poštovana gospođo Paunović, čestitam vam na mnogim stvarima koje ste izgovorili. Imao bih samo jednu malu primedbu i zbog toga se ne ljutite na mene - pustite Šaipa Kamberija da govori šta hoće. Parlament je mesto gde uvek moramo da pokažemo i viši nivo tolerancije, bez obzira na to šta neko želi da kaže i kako želi da kaže. To ne smemo da sankcionišemo, to su stvari koje lepše govore o nama nego o onima koji nama zabranjuju i vama i svim našim ljudima i život, a kamoli smeju li nešto da govore ili ne. Kad bi vam govorili naši poslanici iz prištinskog parlamenta kako i na koji način se odnose prema njima kad god bi pomenuli Srbiju ili kad god bi pomenuli nešto što je važno za srpski nacionalni interes, onda biste videli i bili biste ponosni i na sebe i na naš parlament što se drugačije odnosimo prema Albancima koji smeju da iznose svaku vrstu ideje i svaku vrstu želje. Za sve ostalo, hvala vama.
Ja ne mislim da je to pitanje ima li alternative ili nema, to nije pitanje za vas, uvek možete da budete protiv jer ovde imate alternativu, u nekim drugim stvarima mi nemamo alternativu, posebno teškim, nacionalnim. Ne moram ja da budem taj, ja nisam čuo alternativna rešenja, nije pitanje ljudi, nisam čuo, sem lekcija o demokratiji i o tome kako mi ništa ne valjamo a oni su zlato nebesko, ništa ozbiljnije nisam čuo.
Gospođo Rašković Ivić, uz zahvalnost za korektan istup, želim na nekoliko stvari da ukažem. Znam da ste bili i razgovarali ste sa dvojicom ljudi iz opštine Štrpce, gospodinom Đorđevićem i gospodinom Staletovićem. Gospodin Staletović je kao i onaj čovek iz Parteša zadužen u stvari da bude posrednik u prodaji srpske zemlje u Štrpcu. Samo to da znate. Sledeći put promenite društvo, što se toga tiče. Naravno da to ne možete da znate i naravno da to nije vaša krivica i ništa vam posebno po tom pitanju ne prebacujem. Samo želim da vam kažem da nismo predali Albancima ništa, ali naravno tamo postoje stravični pritisci, jer kosovska agencija smatra, ne samo hotel "Narcis" već ceo Brezovica ski centar i sve drugo nečim što je u njenoj nadležnosti.
Da bi ste razumeli koliki se pritisci vrše, oni vode istragu protiv 98 Srba iz opštine Štrpce koji pripadaju privremenom organu, dakle onom što je pod kontrolom Republike Srbije. Protiv svih 98 lica albanske vlasti vode istragu. Niko od tih ljudi se nije povukao, trpe te pritiske, trpe i sprovođenje istrage i moguće sudske kazne.
Dakle, što se tiče hotela "Narcis", tamo i dalje radi 170 ljudi koje smo mi zaposlili. To je važna činjenica. Uz naše dopuštenje, oni su morali da se prijave i prijavili Srbina za direktora preko kosovske agencije da bi mogli da rade, da bi mogli da upravljaju i da sačuvaju radna mesta tim ljudima. Istovremeno, uložili smo 15 miliona dinara za žičare, poslali novu opremu. "Moliku" hotel obnovili, uložili smo 45 miliona za pijaću vodu. Govorim sve o Sirinićkoj župi, o Štrpcu. Dali smo 20 miliona za subvencije za ski centar i istovremeno smo obnovili, uradili vrtić u Jažincu, opština Štrpce. Dakle, to je ono što smo uradili u poslednje vreme.
U Štrpcu je posebno teška situacija. Kada idete do Štrpca, ja sam rekao to i Daliboru i Braci, koga su uhapsili zato što žele da svakog jakog čoveka koji može da drži na okupu srpski narod kriminalizuju. Braca je bio snažan čovek i snažan predstavnik srpskog naroda sa juga Kosova i Metohije i Sirinićke župe. To je jedan od razloga zašto je uhapšen. Potpuno je svejedno šta će da izmišljaju i stavljaju u optužnice itd. Tako da, to su problemi.
Prvo, ti ljudi zaslužuju divljenje da svaki put prođu kroz onaj podvožnjak ili ispod nadvožnjaka, kako god hoćete, gde imate sve one grafite UČK i svakojaka čuda. Prosto, u najtežim uslovima žive, ali se tvrdo i čvrsto drže, koliko je moguće. Da li će se njihov broj povećavati? Pa, teško. Lakši je život na nekim drugim mestima, i to ne treba sebe da lažemo. Zato i moramo da im obezbedimo mir, jer ako im to ne obezbedimo neće niko ostati. Tako da, ovo je moja informacija za vas. To je ono što je, čini mi se, važno da ljudi znaju.
Još bih jedan detalj na osnovu današnje rasprave istakao i smatram ga veoma važnim. Žao mi što niste vodili računa o tome, žao mi je što niste vodili računa o tome šta činimo za svoju zemlju, šta činimo za svoju državu danas. To je jedino što ću vam ponavljati. Dva dana, sada je već 20.00 časova skoro, kako slušam argumente o tome zašto ne glasate za Izveštaj. Ne ljutite se, možda sam subjektivan, ali neka gledaoci ocene, nisam čuo nijedan. Mi smo glasali, da oprostite, i za gluposti. I za gluposti, jer je bilo bolje glasati za gluposti, nego da pokažemo nejedinstvo prema Kosovu i Metohiji, kada smo bili u opoziciji.
Nažalost, kao što sam vam i rekao, i Albanci, njihove političke strukture i njihovi mediji jedva su dočekali to. To je stvar u kojoj smo pokazali svoju nezrelost, svoju neodgovornost i nesposobnost da prevaziđemo lične i stranačke odnose i da postupimo onako kako bi bilo prirodno.
Još jedanput, vama, poštovana Snežana, da se zahvalim na energiji i na svemu tome što ste pokazali.
Danijela, vama nisam se obratio posle vašeg govora. Dakle, uz zahvalnost za to što ste čvrsto i tvrdo držali Republiku Srbiju u svom srcu, i pored tragedije koja vam se dogodila i pored svega toga, nemojte da se ljutite na sve one koji to ne mogu da razumeju. Nemojte da se ljutite. Ti ljudi, danas ste to mogli da vidite, i ovo sad više nije zato što je tu u pitanju moje dete ili bilo čije, mogu da vam se smeju u lice i mogu da vam govore – ućuti majmune, ućuti magarče, i da vam kažu da je nešto izvučeno iz konteksta, a u tome konteksta i nema, ima samo jedna rečenica – da će mi dete završiti kao Gadafi u šahtu, i brat, uzgred. On mu dođe pride, kao tri na karte. Dakle, nema nikakvog konteksta, sami pisali. Na sve to njihova reakcija je bila – ućuti majmune, ućuti magarče. Možete da mislite šta bi bilo, možete da mislite šta bi bilo da smo mi to uradili.
Zato nemojte da se sekirate što ih vaša muka, vaša patnja, vaš lični bol, ne samo briga za Srbiju i za Kosovo i Metohiju ne dotiču. Prosto, videli smo da ih ne dotiče ni to da glasaju za jedan izveštaj koji bi samo pokazao da razumeju šta je to što država Srbija pokušava, šta je to što država Srbija radi, a pri tome mi ni pedlja srpske teritorije nismo izgubili. Ni pedlja. Mi nismo dopustili da nam ubijaju 10 i 20 ljudi i da ćutimo po tom pitanju. Nijednu nam crkvu ni manastir nisu srušili, kao što su u njihovo vreme, a i dalje su oni veliki rodoljubi, a mi to nismo. Zato se, Danijela, ne sekirajte. Ja znam da i srpski narod, ali ne samo srpski narod…
Izvinjavam se, Balint, što niste mogli da čujete, pokušao sam da odbranim i vašu i našu poziciju, ali šta ćete, valjda neki ljudi misle da bi trebalo da dokažete da ste dovoljno veliki Mađar samo ukoliko biste govorili loše o meni, a ako ne govorite loše o meni onda niste ni dobar Mađar.
Tako da, mi ćemo nastaviti i da se trudimo i da se borimo da zemlju vodimo na odgovoran način. Bez obzira na moju rezigniranost, neću to da krijem, na moju rezigniranost zbog činjenice da sem uvreda i toga da ne žele da glasaju za nešto što ne možete da pronađete razlog zašto da ne glasate i dajete ovakvu municiju, ne želim da kažem neprijateljima, već našim protivnicima, ne moraju da brinu. I tako rezignirani, pomalo razočarani, uvek ćemo se boriti i uvek ćemo imati i dovoljno snage i dovoljno energije da zaštitimo i sačuvamo Srbiju, makar to sami uradili. Jer i kad smo izlazili na referendum, znate, ljudi su, svi oni veliki evropejci koji su nam govorili: „Potrebno nam je nezavisno pravosuđe“, koji su na svim skupovima, na svim okruglim stolovim govorili kako je to veoma važno, nijedan nije izašao da pozove i da kaže – izađite i glasajte „za“.
Na kraju, sve se svelo na našu stranku, sve se svelo na nas. I uvek je tako. Nije problem, preuzećemo na sebe najveću odgovornost, ali im po pitanju Kosova nećemo to dozvoliti. Po pitanju Kosova sad će da budu odgovorni jer ćemo sve da ih pitamo. Da vidite samo kakva će to genijalna rešenja da budu i koliko će narodu da pomognu. Ali, kada dođe stani-pani i kada budemo, ili ako, ne daj bože, budete ugroženi, a do tada njihovu genijalnu politiku i njihova genijalna rešenja ćemo moći da sagledamo i vidimo, pa ta genijalna rešenja ne budu pomogla, ne brinite, uzećemo stvari u svoje ruke i sačuvaćemo i zaštititi naš narod onako kako oni to nisu uradili.