Predsednik zna gde je taj bulevar, a onda ćemo da odemo u Mitrovicu u crkvu…

Dobro, ako ne treba hvala vam.

Ne moramo da glasamo ako ne želite.

Sledeći je Milovan Jakovljević.

Izvolite.

Samo da vam kažem dva minuta, 36 sekundi je preostalo vreme za poslaničku grupu.

Odlično, onda zbog racionalizacije vremena predlažem da svi ovde zajedno iznenadimo građane Republike Srbije i kako predsednik Republike često kaže da jednim marljivim, posvećenim radom opravdamo poverenje, jer naši poslodavci nas zato plaćaju.

Ja jedino što želim da zamolim javno predsednika da tu gordost koju ima prema nama koje naziva srpskom desnicom, kako već, malo smanji zbog toga što mi nismo opozicija ni državi, ni njemu, mi smo opozicija ovoj vlasti koju smatramo odgovornim za što šta.

Ono želim da pohvalim što sam čuo u ova dva dana, i ja sam čovek koji želi uspravno da korača kroz ovu zemlju, jer imam troje dece koju neću da sramotim, pa ću javno reći.

Pohvalno je ako uputite zahtev za podršku našim saveznicima Rusiji i Kini. Obećali ste da neposredno i posredno nećete priznati Kosovo, obećali ste da se Zajednica srpskih opština neće formirati po kosovskim zakonima i ustavu.

Rekli ste da je bolje pregovarati hiljadu godina nego ratovati jedan dan. To je i naš stav. Vaš nastup na konferenciji za novinare sa Olafom Šolcom je bio državnički i to nas je ohrabrilo da prvi podnesemo zahtev za sazivanje ove vanredne sednice Skupštine Republike Srbije.

Pohvalno je i to što modernizujete vojsku i podižete borbeni moral i uopšte, borbenu gotovost ove zemlje.

Ono što nama smeta, što su naša očekivanja da od ove vanredne sednice možemo očekivati nešto više nisu se obistinila. Izveštaj je korektan u tehničkom smislu te reči i ništa senzacionalno.

Ono što bi bilo logično da mi napravimo neki zaključak, a taj zaključak bi trebao da sadrži i vaša ova obećanja. Onda bi ja slobodan da poslaničkoj grupi kojoj pripadam predložim da kada sve to obećate mi podržimo javno vas i sve ovo.

Ovo što ste vi napisali u Izveštaju.

(Predsednik: Vreme poslaničke grupe.)

Završavam.

Gospodine predsedniče, vi ćete svakako ući u istoriju na ovaj ili onaj način. Ući ćete kao državnik ili vizionar.

Hvala.
Ko je sledeći?
Opet pitam vašu poslaničku grupu, Zavetnike, sledeći prijavljeni je Dragan Nikolić.
Da li želite reč?

Pošto me pitate da li hoću, ja kažem da će naša šefica poslaničke grupe da govori umesto mene.
Ne može. Dobro. Hvala.

Da li želite da govorite ili ne želite?

Svaka čast. Uspeli ste danas da napravite cirkus od ovog parlamenta.

Vratite mi 30, 40 sekundi, pošto u galami nisam mogao da govorim ništa.

To može da vam prođe kod nekoga ko je juče ušao u Skupštinu, ali ja sam ovde mnogo duže nego što vi mislite da jesam. Mnogi znaju da sam mnogo duže ovde.

Umesto da o ovoj temi pričamo bez žara, bez nervoze, bez napetosti. Pozivali ste na sabornost. Kakva sabornost kada slušamo ovde dva dana pridike predsednika Republike ko god da se javio ovde je bio izložen podsmehu, sprdnji, smehu vaše poslaničke grupe, aplauzima koji su nas ugušili, ja više ne čujem ništa od tog aplauza. Oduševljen sam.

Da se vratimo na ovu temu, a tiče se KiM.

Gospodine predsedniče Republike, jednom ste u tom dijalogu koji ste malo pre pomenuli, unutrašnjem dijalogu, rekli da ako se sada ne razgraničimo sa Albancima da ćemo za neku godinu ratovati za Vranje. Epa, pošto sam ja iz Vranja, to je mene zabrinulo, uplašilo, ali nisam mogao tada ništa, nisam bio narodni poslanik, nisam bio ništa vi ste bili predsednik Republike, pa sad je prilika da vas pitam da li ja imam razlog za taj strah, jer sam se uplašio i kao građanin Vranja, i kao otac, i kao deda, jer vi ste uneli jednu dozu sumnje i straha kod mene.

S druge strane, znam da ste vi dosta stvari uradili za ovu Srbiju. Ne mogu ja da budem neko ko će da kaže da niste, da ste odustali i da ćete da odustanete. Znam ja da ste vi veoma uporan čovek, znam da ste sve poklopili ovde i svakome ste odgovorili, i to veoma argumentovano, veoma ste bili činično potkovani, iznosili ste i neke slike ovih poslanika koji su tamo bili, za našu poslaničku grupu nemate ni jednu sliku, nemate ni jedan dokument, ne možete ništa negativno da kažete. Mi smo jadni, bedni i neobrazovani, i neškolovani, i bez stručnjaka, sami izašli na izbore i ušli kao poslanička grupa sa 10 poslanika.

Znači, time pokazujete da ne cenite 150 ili 160.000 građana Srbije čiji ste i vi predsednik, koji su glasali za našu poslaničku grupu, koju ste vi danas stvarno ocenili veoma negativno, žao mi je što to moram da vam kažem.

Vraćam se samo na Preševo i Bujanovac. Nakon rata, u Preševu je bila većina Srba, velika većina Srba. Moj otac je bio profesor u Gimnaziji u Preševu. Sada je tamo apsolutna većina Albanaca, kako oni sada sebe moderno nazivaju, a do skoro smo se zvali Šiptari i niko se nije vređao.

Vrlo je perfidno šta je rađeno 2002. godine kada je američki ambasador u Bujanovcu sedeo do skoro izjutra i to vi odlično znate, da bi nam makao većinu za Albance u Bujanovcu i od tog momenta oni imaju vlast u Bujanovcu, znači punih 20 godina.

Perfidno je to što oni rade i što ćemo mi sutra po istom modelu, po istom scenariju kao što smo ga imali na Kosovu i Metohiji, što smo ispustili iz različitih razloga, motiva, neko je bio patriota, neko je to izdao, neko je hteo da to preda, da nam se to ne desi sutra opet i da Kosovo se preseli u Vranjski okrug, ko je neko nesrećno nazvao Pčinjski.

Ja vas molim, iz tog okruga se iseljava mnogo više Srba nego što se iseljava…

Vreme poslaničke grupe, plus onaj deo kada niste znali da govorite.

Samo još deset sekundi.

Očekujem da ove investitore, koje dovodite po čitavoj Srbiji, da ih dovedete u Vranjski okrug, da pomognete najpre Srbima da ostanu tamo, da se zaposle i da formiraju porodice.

Ja ću prisustvovati otvaranju fabrike koju vi dođete da otvorite ako me budete zvali.

Hvala vam, predsedniče.

Reč ima predsednik.