Dobro. Pošto, naravno, nisam ništa mogao da prekršim time što sam vaše reči ponovio, da li želite vi da se ipak izjasni Skupština? (Ne.) Hvala i na tome.
Sada, dva minuta, izvolite.

Hvala.

Potpuno razumem gospodina Jovanova i taj njegov politički žar kojim je ovde replicirao, doduše, sa mnogo više vremena nego što ću ja imati prilike i možete vi da se ljutite koliko hoćete i da se upinjete, sve ono o čemu sam ja govorila do sada, pokazalo se tačno, od afere Telekom, od afere Krušik, Aseko, o trgovini oružjem, sve su one ušle čak i u poslednji izveštaj Evropske komisije. Nije rekla samo Marinika Tepić, rekla je i Evropska komisija.

Inače, što se tiče ovih komentara o promeni mišljenja prema ratu u Ukrajini, ruske agresije na Ukrajinu, ja vas za to zaista neću napadati. Ja vas neću napadati zato što sam uvidela,, kao i svi građani Srbije da ste vi ti koji ste promenili stav i ja to poštujem i aplaudiram i pozdravljam, jer Srbija je jedina zemlja na svetu gde su vaši režimski tabloidi objavili, znate šta, da je Ukrajina napala Rusiju, pa sada vidimo kako se to polako okreće i dobro je. Pozdravljam da ste spremni da sagledate situaciju i da se prihvatite odgovorne odluke.

Što se tiče Dragana Đilasa, predsednika moje Stranke slobode i pravde, on je jedino lice, za razliku od svih vas i vaših funkcionera, koji je otišao direktno u policiju da pita - kriv sam li, postoji li neki optužni predlog protiv mene, postoji li ikakva istraga protiv mene? Znate li šta su mu rekli? Ne postoji ništa, a vi ne možete, i naročito vaša vlast u Beogradu, ni da okreči za ovih devet godina ono što je Dragan Đilas izgradio za pet godina. Kad pričate sa njim, treba da izvadite ruke iz džepova.

Gospodine Jovanov, izvolite.

Kada osoba koja je tvrdila da kokoške gaje marihuanu u Moroviću, odnosno da je tamo farma, ili kako se to već zove, plantaža marihuane, a tamo su kokoške, kaže za sebe da je sve što je rekla istina, ja tome stvarno nemam ništa da dodam, ni da oduzmem, i ako joj ljudi veruju da su stvarno kokoške gajile marihuanu, neka onda veruju i sve ostalo.

Gospodine Milićeviću, izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovano predsedništvo, zahvaljujem, gospodine Jovanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Ivica Dačić – SPS je zajedno sa svojim koalicionim partnerima potpisnik i predlagač zakonskog predloga o kojem danas govorimo, zajedno sa SNS, sa ostalim koalicionim partnerima, i u tom smislu neupitna je jasna i nedvosmislena podrška ovom zakonskom predlogu.

Ono što želim da kažem na samom početku, imao sam tu čast i privilegiju, da kažem, da kroz prethodne sazive Narodne skupštine Republike Srbije prisustvujem i učestvujem u raspravi kada je reč o ovom zakonskom predlogu više puta. Mislim da neću reći ništa epohalno ako kažem da je ovo jedan od zakonskih predloga koji je u istoriji zakonodavstva od uvođenja višestranačkog sistema najviše puta menjan, iz jednog prostog razloga, jer ne postoji, ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi, pa i svetu, pošto se danas o tome govorilo, ne postoji jedan univerzalan model, ne postoji jedan univerzalan pristup, već se svaka država formira unutar Vlade onoliko ministarstava shodno svojim potrebama i koliko smatra da je neophodno6.

Dakle, recimo, specifične su situacije od države do države. U Norveškoj je nekada postojalo ministarstvo za naftu i, recimo, ministarstvo za ribolov. U Nemačkoj je postojalo ministarstvo za hranu, i tako redom.

Svaka rasprava kada govorimo o ovom zakonskom predlogu imala je jedan aspekt u zavisnosti sa koje političke pozicije govorite, da li ste vlast ili ste opozicija. Svaka poslanička grupa, naravno, to nikada nismo osporavali, legitimno je pravo svake poslaničke grupe da ima svoj stav, iznese svoje sugestije, predloge, imaćemo i raspravu u pojedinostima. Ali, ono što želim da kažem, ovaj zakonski predlog nije politička proklamacija. On nije rezultat nekakvih koalicionih sporazuma, dogovora, političke trgovine, matematike. On, jednostavno, predstavlja realne potrebe kako bi Vlada nastavila efikasnije i kako bi Vlada Republike Srbije u budućem periodu nastavila bolje da radi, naravno, mislim na buduću Vladu Republike Srbije.

Naravno, iskustvo iz prethodnog perioda, zatim, potrebe društva, potrebe države, potrebe građana su sagledane i ako sve to stavimo u nekakvu lestvicu prioriteta, naš stav je da ovakvim predlogom pravimo jedan iskorak ka stvaranju i ozbiljnije i efikasnije i uređenije države, a to valjda jeste interes svih nas.

Realna politika nikada ne sme da počiva na bajkama, ne mislim ni na koga pojedinačno i ne obraćam se nijednoj poslaničkoj grupi, ali realna politika ne sme da počiva na bajkama i da govorimo ono što bi građani želeli da čuju, ono što im prija, da bi došli do nekih političkih poena. Sujeta nikada ne sme da nadjača i nikada ne sme da bude važnija. To, po našem mišljenju, nije patriotizam. Patriotizam se ogleda, pre svega, u delima, patriotizam se ogleda u programima.

Nama je, dame i gospodo, potreban život. Minimiziranje situacije dovodi i može za proizvod imati samo raspravu koja neće imati održivo rešenje i neće dovesti do održivog rešenja, a to, nadam se, nije interes nikoga u ovoj sali.

Personalna rešenja jesu važna i mi to ne sporimo. Važno je da na ključna mesta dođu odgovorni, ozbiljni, sposobni ljudi koji će organizovati sistem, koji će funkcionisati, koji će ostvarivati određene rezultate, ali to nije tema današnjeg skupštinskog zasedanja.

Danas imamo jedan cilj, a to je da stvorimo temelj, da napravimo temelj, prvi korak, zapravo jedan sistem koji će omogućiti Vladi da funkcioniše i koji će omogućiti budućoj Vladi Republike Srbije da daje rezultate.

Što se tiče rezultata, obzirom da je i o tome danas bilo reči, kao predstavnik političke opcije koja je deo vladajuće koalicije, koja je delila vrednosti odgovornosti u proteklih 10 godina zajedno sa SNS i ostalim koalicionim partnerima, želimo potpuno otvoreno da kažemo da smo ponosni na te rezultate i da su ti rezultati upravo bili osnov i dobra tvrđava za odbranu od izazova i pritisaka koji su sve teži na Srbiju i biće tek teži u narednom vremenskom periodu, ali ti rezultati i trasiraju, rekao bih, budući put nove Vlade Republike Srbije i olakšavaju u mnogome rad, a svakako lestvicu treba uvek podizati, jer kada podignete lestvicu to je uvek dobro za budućnost Srbije.

Kroz ovaj predlog, dakle, mi želimo kao poslanička grupa da damo jasnu podršku rezultatima koje smo do sada zajedno ostvarili, ali želimo da pružimo i jasnu podršku budućoj Vladi Republike Srbije u svom radu. Za nas je od suštinskog značaja dobro ustrojena struktura rada ministarstava unutar Vlade i struktura koja će zapravo dati odgovore na ona ključna pitanja koja se danas postavljaju pred Vladu Republike Srbije. Ozbiljnost, odgovornost, kontinuitet kada je reč o politici su za nas ključne reči. Ne može politika da se definiše i da se formira od danas do sutra. To nije dobro.

Žao mi je što se nekako na pojednostavljen način sagledavaju razgovori koji su prethodili samom formiranju Vlade Republike Srbije. To nije jednostavan proces. Treba biti potpuno otvoren, potpuno realan. To nije jednostavan proces. On je otežan, pre svega, društvenim dešavanjima za koje je najmanje odgovorna Srbija.

Ovo je novo vreme, rekao bih, za Srbiju, a to novo vreme podrazumeva, pre svega, i novu kulturu rada, ali podrazumeva i novu kulturu življenja. Ovo su razgovori koji se tiču budućnosti Srbije, razgovori koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Ne osporavam, naravno, maločas sam rekao, legitimno pravo svake poslaničke grupe, ali mislim da nije dobro da ovaj zakonski predlog sagledavamo samo sa dva aspekta. Prvi aspekt - personalna rešenja, koja danas nisu tema, i drugi aspekt kroz broj ministarstava, jer hipotetički, znate, Vlada može da funkcioniše i sa pet ili šest ministarstava, ali suštinsko pitanje je šta mi želimo da postignemo i ciljeve koje želimo da ostvarimo i rezultate koje ćemo postići kroz zajedničke ciljeve koji budu definisani kroz ekspoze, koji ćemo kroz nekoliko dana čuti ovde od mandatarke Vlade Republike Srbije.

Ovo je za nas funkcionalan, održiv model koji uz rezultate jeste jedini odgovor na izazove koje donosi neko novo vreme. Kažemo, videćemo kroz ekspoze personalna rešenja i ciljeve, ali mislim da ono što mogu sa sigurnošću reći, da ne prejudiciramo, jer to prosto ne znamo u ovom trenutku i nije na nama da znamo, to ćemo čuti od mandatarke, ubeđeni smo u jedno da neće ovo biti ni prozapadna, neće ovo biti ni proruska Vlada, ovo će biti prosrpska Vlada, koje će svoju politiku bazirati, pre svega na interesima Srbije i na interesima građana Srbije.

Pošto se, između ostalog, govorilo o nekoliko važnih tema, a da ne bi ispalo da SPS, kao deo vladajuće koalicije, ne želi da iskaže svoj stav, nema razloga to da krijemo, dakle potpuno otvoreno, Srbija je u ovom trenutku nažalost kolateralna šteta sukoba velikih međunarodnih sila. Zapad od Srbije insistira da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, pri tome zaboravlja vrlo često da je teritorijalni integritet Srbije narušen 1999. godine, ali da se narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije nastavilo i nakon usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN, dakle nakon 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije.

I pored toga što Srbija ima jasan i nedvosmislen stav po pitanju političke i pravne prirode sukoba u Ukrajini i pored toga što Srbija ima jasan stav i po pitanju referenduma u ukrajinskom regionu, ne možemo da prihvatimo rezultate referenduma, jer to nije u skladu sa međunarodnim pravom, a mi našu poziciju baziramo upravo na poštovanju međunarodnog prava.

Sa druge strane, Ruska Federacija, takođe, ima svoj interese. Ruska Federacija se poziva na Odluku Međunarodnog suda UN iz 2010. godine. To koristi kao svoj adut, jer je to zapadu bio razlog zašto bi trebalo prihvatiti nezavisnost tzv. Kosova. I potpuno je logično da zapad u ovom trenutku insistira na što većim i jačim pritiscima, jer mnogo je lakše da mi samovoljno priznamo nezavisnost tzv. Kosova, da im olakšamo i da na taj način izbijemo iz ruku adut Ruskoj Federaciji. U svemu tome treba biti potpuno realan.

Dakle, tačno je i to, naš najvažniji ekonomski partner jeste EU. Kroz proces pristupanja EU, kroz obaveze koje proizilaze iz reformskog procesa na putu evropskih integracija mi jesmo ojačali i politički i pravno.

Sa druge strane, imamo različite poglede kada govorimo o nacionalnim i državnim interesima, kada govorimo konkretno o ključnom pitanju Kosova i Metohije. Zato Srbija mora da sarađuje i sa istokom i sa zapadom. Nema tu apsolutno dileme, ali pored te saradnje sa istokom i zapadom, Srbija mora da jača i svoju regionalnu saradnju i u tom kontekstu posebno želim da istaknem jednu vizionarsku inicijativu, a to je Otvoreni Balkan. Ona šalje jasnu poruku šta Srbija zapravo, kao faktor regionalne stabilnosti, želi da postigne. Dakle, područje koje je bilo simbol razmimoilaženja i sukoba danas je simbol razumevanja, saradnje, nade i šanse.

Ta regionalna saradnja je od velike važnosti i zbog zdravstvene krize, imamo primer kovida, regionalna saradnja je od izuzetnog značaja i zbog energetske krize, jer potpuno je logično da susedne države sarađuju u rešavanju određenih problema. Mi smo pojedinačno mnogo mali i nije dobro da govorimo loše jedni o drugima, a zajedno, ukoliko nastupimo sa određenim inicijativama, projektima, možemo biti korak bliži ka realizaciji tih projekata.

Nas vrlo često nazivaju i, kako to kažu, malim Rusima, mada to nije, moram priznati, realno. To je nametnuti epitet od strane zapada. Srbija vrlo jasno svakoga dana, predsednik Srbije, državno rukovodstvo pokazuju da Srbija nije marionetska država, da Srbija vodi samostalnu i nezavisnu i unutrašnju, ali i spoljnu politiku. Spoljnu politiku koja je bazirana na dva ključna cilja, na dva ključna principa, a toje odbrana nacionalnih i državnih interesa i, princip broj dva, poštovanje međunarodnog prava i poštovanje principa koji su sadržani u Povelji UN.

Dakle, mi smo tu potpuno jasni. Da, nastaviti proces evropskih integracija, ali zadržati nezavisnost i samostalnost u smislu nacionalnih i državnih interesa.

Kada je reč o sankcijama Rusiji, ne bi se usudili nikada da ovo pitanje posmatramo i racionalno. Mislim da treba sagledati kompleksnost ovog pitanja, videti šta je to što Srbija dobija, šta je to što Srbija gubi, biti potpuno realan i sagledati šta je to što su države članice EU, zapravo građani država članica EU koje su uvele sankcije Rusije, dobile i kako bi, recimo, danas odreagovale pojedine članice EU, govorim o građanima, jer ja na prvom mestu uvek ističem građane, kako bi odreagovali, recimo, Mađari, kako bi odreagovali Poljaci, naveo sam najpre Mađare, da se prihvati inicijativa premijera Orbana i da se građani putem referenduma izjašnjavaju o tom pitanju.

Sve to treba imati na umu, biti potpuno realan, sarađivati i sa istokom i sa zapadom, ali sagledati u svemu tome šta je interes Srbije.

Nešto više od 230 dana je prošlo od početka ukrajinskog sukoba. Svaki dan slušamo pritiske – ili sankcije Rusiji ili priznajte nezavisnost tzv. Kosova. Dakle, za tih 230 i nešto više dana, da li je Srbija promenila nešto u svom političkom kursu? Nije. Dakle, jedna mala država, mala po površini i po broju stanovnika, država koja nikada nikog nije ugrozila, nikada nije kročila na teritoriju druge države, nikada nije uticala, nije podstakla sukobe, ni jednim potezom nije učestvovala u tome, jeste na evropskom putu, ali želi da zadrži svoju samostalnost. Mi smatramo da suština vođenja države jeste upravo u toj samostalnosti za koju se treba dosledno boriti, zadržati je, bez obzira koliko će ta borba biti teška i koliko će ti pritisci biti teški.

Mislim da je veoma važno kada govorimo o aktuelnom trenutku, imajući na umu spoljnopolitičke okolnosti i, kao što sam rekao, društvena dešavanja. Za bezbednost zemlje mislim da je važno zdravstvo, finansijska stabilnost, energetska stabilnost, hrana i vojska. I dobro je da su najavljena velika ulaganja kada govorimo o namenskoj industriji i dobro je da 20% onoga što proizvede namenska industrija će ostati u Srbiji.

Sa druge strane, kada je reč o energetskoj stabilnosti, dobro je da je najavljeno ulaganje od 12 milijardi evra u narednih šest godina u infrastrukturne projekte u oblasti energetike, da se razmišlja o izgradnji naftovoda ka Mađarskoj u ukupnoj vrednosti od 100 miliona evra, jer mi 48 miliona evra plaćamo takse Hrvatima za naftovod JANAF. Dakle, ovo je naftovod koji bi bio gotov u periodu od 14 do 20 meseci.

Što se tiče ekonomije, u jednom trenutku Srbija je imala na računu, tokom prošle nedelje, dve milijarde i 200 miliona dinara, ne uzimajući u obzir kredit koji treba da dobije od Ujedinjenih Arapskih Emirata pod jako povoljnim uslovima. Rekao bih da to govori o potpunoj likvidnosti Srbije. U trenutku kada je čitav svet i sve države Evrope i sveta, kada su na neki način na ekonomskom oprezu, mi imamo povećanje plata u Vojsci za 25%, pomoć mladima od 5.000 dinara i kada to sve saberete, to je nekih 45 miliona. Penzije, možda to nekome nije dobro da ide linearno, ali je činjenica da imamo povećanje penzija u novembru 9%, u januaru naredne godine za 12,1%, dakle, ukupno kumulativno otprilike oko 20,2% do 20,8%. Imali smo i strane direktne investicije, mislim da je o tome danas i gospodin Jovanov govorio, ukupne vrednosti do septembra meseca tri milijarde 11 miliona evra.

Nije se stalo sa infrastrukturnim projektima, i mi smatramo da je to jako važno, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Dobro je da u narednih godinu dana imamo pet auto-puteva i brzih saobraćajnica. Sve su to preduslovi da bi došli do rezultata, a rezultati i samo rezultati su najbolji odgovor na izazove i pritiske koje Srbija trpi i koje će Srbija trpeti u narednom vremenskom periodu.

Ovde svako od nas ima pravo na svoj politički stav. Ali, uvek je najmerodavniji sud građana. Građani su na izborima rekli šta misle o političkim opcijama, na odgovornim i ozbiljnim političkim partijama i političarima je uvek da prihvate demokratski izraženu volju građana, ma koliko nam se to emotivno ili na neki drugi način ne sviđalo u određenom trenutku, ali da je prihvate i da sagledaju na koji način mogu dati svoj doprinos u čitavoj priči kada govorimo o realizaciji proklamovanih ciljeva i načela o kojima će govoriti mandatarka za sastav Vlade Republike Srbije tokom naredne nedelje.

Vidim da je vreme isteklo, zahvaljujem se.

Hvala, gospodine Milićeviću.
I ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“, gospođa Raguš. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.

Danas smo imali prilike da iz različitih vizura čujemo puno toga, ali uglavnom repeticije manje-više istih stvari.

Ono što je meni danas posebno skrenulo pažnju i, nećete zameriti, time bih volela da se pozabavim u narednih 19 minuta, koliko mi vreme dozvoljava, jeste obraćanje jednog poslanika iz „Zeleno-levog kluba“ koji je, između ostalog, rekao: „Ono što bismo mi kao „Zeleno-levi klub“ voleli jeste posvećenost Vlade u rešavanju problema iz domena zelenih politika, zagađenja, ulaganja u pravičnu energetsku tranziciju, podizanje energetske efikasnosti. Ono što danas vidimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine, niti je ta zaštita, niti je vizija novih izvora energije, niti stvaranje načina za smanjenje potrošnje.“

Ja bih volela da vidim upravo od vaše koalicije prisećanje na trajno uništenje životne sredine u Republici Srbiji.

Podsetiću vas na jedan dokument, koji je na izvorno engleskom jeziku, evropske institucije, i ne samo nje, koja je do u detalja analizirala šta se zapravo dešavalo sa životnom sredinom na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, odnosno u većem delu na teritoriji Srbije, i ne samo Srbije nego cele jugoistočne Evrope. Između ostalog, u bezbednosti životne sredine, tačka 2, kaže se – U modernim vremenima bezbednost životne sredine postalo je jedan od važnih faktora u društvenim razvojnim modelima, na neki način, imperativ životne sredine, u delu b), kada govore o uništenju životne sredine, izazvanim NATO bombardovanjem.

Želim da podsetim građane Republike Srbije, a posebno to očekujem od vaše koalicije, koji se toliko zalažete za zaštitu životne sredine. Ja sam uverena da nikada nećete pomenuti ovaj dokument i ja sam uverena da nikada nećete govoriti o ovome. E, zato mi podsećamo.

Dakle, tokom 78 dana NATO bombardovanja, preko 1.200 preleta je bilo u 34.000 misija koje su izvele 2.300 udara. Totalna količina municije koja se iskoristila tom prilikom je negde oko 79.000 tona. Sedamdeset i osam industrijskih postrojenja i 42 energetske instalacije bile su ili potpuno uništene ili oštećene od strane bombi.

Bombardovani su ekosistemi, površinske vode, podzemne vode, zemljište, vazduh na Balkanu, sa bez presedana kontaminacijom, koja uključuje preko 100 toksičnih supstanci.

Uticaj na životnu sredinu tako u smislu direktne i indirektne štete koja se dešavala tokom tri meseca je sledeća. Osiromašeni uranijum. Dakle, NATO snage su iskoristile bojeve glave sa osiromašenim uranijumom. On sagoreva na visokim temperaturama i ispušta tako fine čestice uranijum-oksida. Taj oksid na tragičan i na težak način utiče na respiratorne organe o kojima smo takođe danas govorili, ljudi koji se nađu na 300 metara od eksplozije.

On je takođe vrlo toksičan element i potentan, kancerogen i mutagen. Dakle, nemoguće je uništiti ili izolovati ili ozdraviti zemljište, vodu ili vazduh, koje je tretirano osiromašenim uranijumom. Za to je potrebno hiljade godina. Hiljade godina.

Idemo dalje, koje su bile posledice masivne upotrebe avijacije, preko 150.000 sati u vazdušnom prostoru u Jugoslaviji u 34.000 misija, kao naravno i okolnim zemljama. Ta koncentracija na vrlo relativno malom prostoru je takođe rezultirala visokom kontaminacijom vode, vazduha, u smislu amonijaka, hlorida i svega onoga što čini gorivo.

Uništenje infrastrukture i industrijskih instalacija - između 24. marta i 5. juna 1999. godine 78 industrijskih postrojenja i 42 energetske instalacije u Jugoslaviji bile su potpuno uništene. Kao rezultat te destrukcije i naravno požara u industrijskim postrojenjima došlo je takođe do ozbiljnog kontaminiranja vazduha, vode i zemljišta. Vazdušni napadi uništili su preko 20 hemijskih i petrohemijskih instalacija i te instalacije su naravno, uključujući i „Milan Blagojević“ hemijsku fabriku u Lučanima, zatim „Jugopetrol“ u Smederevu i Somboru, „Beopetrol“ u Beogradu, u Kraljevu i Prištinu, „Naftagas“ u Somboru, Rafineriju nafte i hemijska postrojenja u Pančevu, sve je to na duži vremenski interval potpuno zatrovalo životnu sredinu.

Zagađenje vode - svi ovi napadi na postrojenje koje sam pomenula su značili katastrofu za međunarodnu reku Dunav, uključujući 1.400 tona etilen dihlorida, 800 tona ili 33% hidrogen hlorida, kao i hiljadu tona sodijum-hidroksida, kao i nespecifične količine žive.

Bombardovanje drugih postrojenja takođe je rezultovalo oslobađanjem oko 200 tona amonijaka u međunarodnu reku Dunav. Bombardovanje fabrike „Zastava“ značilo je oslobađanje nekoliko tona pilarena u Veliku Moravu. Pilaren, treba da podsetim, je veoma moćan, kancerogen. Velika Morava je takođe bila zagađenja, a to je značilo u perspektivi kazna za 10 miliona ljudi koji žive u nekoliko različitih zemalja.

Kasnog aprila 1999. godine vlasti koje su se bavile zaštitom životne sredine, zamisliste, u Rumuniji registrovale su koncentracije teških metala u Dunavu koje su bile dva puta veće od maksimalno dozvoljenog nivoa.

Da ne govorim o akumulaciji svih otrova u rekama, zemljištu, vodi, vazduhu.

U oblasti Dunava kod Ukrajine od marta do jula 1999. godine formaladehid i fenol je pronađen u razmerama dva do četiri puta većim od dozvoljenog maksimuma. U gradu Novom Sadu zbog upravo tih vazdušnih udara upravo na naftna postrojenja to je sve rezultovalo oslobađanjem nafte u reku Dunav. U blizini Bora, kao i na drugim mestima, životna sredina i sve ono što je čini sa svojim potencijalom i perspektivom Republike Srbije, pogotovo kada je reč o osiromašenom uranijumu u narednih hiljadu godina ne može da se oporavi.

Ukoliko sumnjate u ovo što sada govorim, radi se o dokumentu pod brojem 8925 koji je nastao 10. januara 2001. godine. To je izveštaj Komiteta za životnu sredinu, regionalnog planiranje i lokalne vlasti. Reporter je bio gospodin Kirjukin iz Ukrajine. Taj izveštaj je napravljen u sadejstvu sa svim predmetnim međunarodnim organizacijama koje su se bavile životnom sredinom.

Kada budemo čuli mi sa ove strane koje neretko nazivate silama mraka, onima koji su doveli ovu zemlju do katastrofe, onima koji takođe ovu državu, ovaj narod vode u pravcu koji neće ostaviti ništa za naše potomke, kada budemo čuli da na ovakav način, a ja sam vam govorila o dokumentu koji potpisuje Savet Evrope, govorite o životnoj sredini, o očuvanju, perspektivama u državi Srbiji, onda možemo svi da sednemo za jedan isti sto i da pokušamo da razmišljamo o perspektivama zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine u Srbiji, ukoliko je bilo šta od nje suštinski zdravo posle svega ovoga ostalo.

Ukoliko želite da vam govorim o zdravlju ove nacije, posebno kancerogenim oboljenjima kod male dece jer je latentni period prošao ili kod generacije srednje dobi, o starijima da ne pričamo, podaci su verujte mi mnogo, mnogo brutalniji.

Vidite, mi smo za pet godina u samo zdravstvo uložili više od milijardu evra, ono što nijedna prethodna vlast nije uspela da uradi jer smo nažalost i tada bili suočeni sa virusom koji je svet zaustavio, celu planetu na tri meseca pa smo sagradili tri nove bolnice. Da vas podsetim, i u tim bolnicama i kroz mnoge zakone koje ova Vlada koja će biti u kontinuitetu leči decu sa retkim oboljenjima, genetskim defektima moram da vas podsetim, a to je nauka već dokazala, uostalom pitajte italijanske vojnike, da je dobrim delom posledica 78 dana konstantnog bombardovanja od strane NATO-a.

Konačno, u drugom delu ste rekli, a opet se tiče životne sredine, potrebne su nam dalekosežne i strateške odluke o energetskoj tranziciji i kažete – želimo da umesto prljavih fosilnih goriva, uglja, mazuta, gasa pređemo na održive izvore. Sjajno, svima nam je to želja, ali mi živimo u periodu kada su energenti veliki izazov, kada obnovljivi izvori energije to ne mogu da pokriju i da vas podsetim u Nemačkoj, a primer neretko uzimate za primer, kojom sada vladaju Zeleni se vraćaju na fosilna goriva.

Ukoliko želimo zaista da pronađemo najbolji mogući put za to nam ne trebate vi, jer mi imamo većinu, ali bi bilo dobro da na jedan korektan i argumentovan način učestvujemo u ovakvim raspravama. Onda bi principijelno bilo dobro da, s obzirom da imate dobru konekciju u Briselu i EU, ne birate argumente kao sa švedskog stola, nego se potrudite da ovom narodu i ovim građanima saopštite istinu da šta god Srbija bude uradila u narednih desetina godina, vrlo mali napredak će biti u odnosu na ono što nam je urađeno te 1999. godine.

Takođe, smo danas imali prilike da čujemo da građani napuštaju ovu zemlju u velikom procentu i da će procenat biti sve veći i veći. Evo, zapamtite ovaj čas, a sada je devet i osam minuta, šta će se desiti ukoliko do prvog kvartala sledeće godine iz dijaspore u Srbiju se vrati između 30 i 50% naših ljudi, jer će dobiti po prioritetu otkaze u velikim gigantima koji neće moći da izdrže proizvodne procese.

Takođe, smo danas čuli da samo jedan čovek odlučuje o svemu u Republici Srbiji, on sedi na Andrićevom vencu i on se zove Aleksandar Vučić. Onda zaista praćena tom logikom moram da kažem da je taj isti Aleksandar Vučić model za demokratiju u Evropi, jer ako on odlučuje o svemu, onda vas je i on sve doveo u ovaj parlament i vas i zeleno-leve koalicije i sve vas koji sedite ovde danas i učestvujete sa nama u toj raspravi.

Bilo bi dobro za promenu da se ostavite opsednutosti Aleksandrom Vučićem, jer će to biti pomak za vas, ne za nas. Videćete u perspektivi kako će izgledati svaki naredni izbori i kome će i na koji način građani dati najveće poverenje, a kome najmanje. Da se nije spustio taj cenzus na 3% mnogi od vas ne bi sedeli tu.

Dakle, još nešto vrlo bitno za građane Republike Srbije, pošto smo danas čuli izvesne paralele sa 2012. godinom koliko je šta koštalo tada, koliko šta košta sada, dakle, mi smo 2012. godine zatekli negde oko, ispraviće me Saška, 33 milijarde BDP. Mi ćemo ovu godinu završiti sa duplo većim proizvodom svega onoga što je država Srbija nekoliko decenija stvarala mi smo za manje od 10 godina napravili to su konkretne činjenice i ovu godinu ćemo završiti sa preko tri milijarde direktnih stranih investicija i ovu godinu ćemo završiti sa subvencionisanjem naših najugroženijih kategorija. Naše penzije i plate su redovne.

U momentima znam da znate to kada Francuska, Nemačka, Prag pucaju pod teretom krize, da vas podsetim nisam zlurada, kada se zadesila kriza 2008. godine tada vlast nije bila spremna, preko pola miliona ljudi je ostalo bez posla. Mi se dugi niz godina nismo oporavili od te krize zato što nije bila spremna za to, a građane Srbije treba da podsetim da je ova vlast finansijski konsolidovala budžet, da je uspela da privuče strane direktne investicije, da je uspela da ozdravi budžet. Pominjete nam javna preduzeća, pa i to smo danas čuli, ta javna preduzeća danas upošljavaju tolike ljude, pa sa 60.000 u Boru prosečne plate idu na 100.000.

Dakle, državu Srbiju, imam manje od minut i znam da će mi predsednik ispoštovati vreme u sekundi, očekuju vrlo izazovna vremena, a od nas svih se očekuje makar malo političke korektnosti u smislu argumentovane rasprave da pronađemo najbolje moguće rešenje da preživimo ovu zimu i da preteknemo možda sledeću godinu.

Gospodine predsedniče, hvala vam na razumevanju i ovaj put uz izvinjenje za one prethodni, završiću ranije i nadam se da će u perspektivi ovaj parlament ipak umeti da nađe taj najmanji zajednički imenitelj, a to jeste dobrobit Srbije.

Hvala vam na preciznosti.
(Radomir Lazović: Predsedniče, mislim da je vreme da mi date repliku.)
Zašto galamite opet?
(Radomir Lazović: Molim vas da mi date repliku, gospođa Raguš me je tri puta pomenula.)
Ali, se nije obraćala vama i nema smisla da ulazite tokom tuđeg izlaganja, a niste bili tu prisutni. Uostalom pošto znam da vam je to najvažnije, nismo više u prenosu i to da znate.
Prelazimo na listu prijavljenih za reč.
Reč ima Hadži Milorad Stošić. Nije tu.
Selma Kučević. Nije tu.
Jasmin Hodžić. Nije tu.
Profesor doktor Jelena Jerenić, nije tu.
Reč ima Nataša Jovanović.
Dakle, imajte i ovo u vidu.
(Jelena Jerinić: Tu sam.)
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, juče smo na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dali predlagaču nekoliko vrlo dobro namernih sugestija na osnovu kojih bi u plenumu zaista mogao da dopuni obrazloženje ovog predloga.

Građanima i građankama Srbije treba objasniti o čemu se ovde zapravo radi.

Jednostavno radi se o presipanju iz šupljeg u prazno, ali za više para. Svi ovi resori koje ste predložili kao nova ministarstva već postoje ili u okviru postojećeg ministarstva ili kao službe Vlade, odnosno kancelarije.

Jedina promena će biti u tome što će biti više funkcionera, više ministara, više državnih sekretara, više posebnih savetnika, više šefova kabineta. Kako će to doprineti poboljšanju stanja u Srbiji zaista je teško obrazložiti, ali ako vas već nije sramota da tako nešto predložite i budimo realni, progurate kroz skupštinsku proceduru, budite dovoljno hrabri da iznesete prave razloge zašto to činite. Obrazložite osiromašenim i poniženim građanima i građankama Srbije kako će to 25 ministara raditi bolje nego 16 ministarstava 2014. godine kada ste takođe vi bili na vlasti. Zaneti u sopstvenoj bahatosti niste smatrali da je potrebno da građanima i građankama objasnite koliko to košta, ko je i po kojoj metodologiji izračunao da ove izmene neće koštati budžet dodatna sredstva, jer taj deo vašeg obrazloženja koji je bio u stilu – može da bude, ali ne mora da znači, zaista je neinventivan. Opet lutate.

Ono što je još važnije, kako će ova nova armija foteljaša doprineti da se život u Srbiji poboljša. Te odgovore još uvek čekamo. Zaista ne verujem da će nam ih gospodin Jovanov dati ni sada, iako je stalno uključenu sistem, kao što kaže predsedavajući. Šta i da očekujemo od poslanika i poslanica kojima je potrebno zvonce da ih podseti da treba da glasaju. Hvala.