Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godine.
Pozivam vas da saslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 142 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 186 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 187. Poslovnika?
Imamo više prijava. Samo da utvrdimo redosled.
Poslanička grupa Srpski pokret Dveri, Tamara Milenković Kerković, imate reč.
Izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam tri pitanja za tehničku Vladu Srbije, a nadamo se da ćemo uskoro dobiti i onu pravu.

Prvo od moja tri pitanja je – zbog čega, obzirom na to da se projekcija Narodne banke Srbije da će se inflacija smanjivati u drugoj polovini godine, nisu ostvarile, inflacija je dvocifrena, zbog čega Vlada nije uzela u obzir paket ekonomskih mera pomoći socijalno najugroženijem stanovništvu u Srbiji?

S druge strane, paket fiskalnih mera uvođenja poreza na ekstra-profit, bogatstvo i luksuz, sa druge strane koje obuhvataju povećanje minimalnih zarada ukidanjem poreza na čitav iznos minimalne zarade, ukidanje PDV na osnovne životne namirnice, rekoh već, uvođenje poreza na ekstra-profit, luksuz i bogatstvo i takođe, tri mere socijalnog dodatka za najugroženije kategorije stanovništva za energente i troškove života za siromašna domaćinstva, za penzionere sa minimalnim penzijama ispod 20.000 i za ranjive kategorije stanovništva, osobe sa hendikepom, stare bez primanja i za korisnike socijalne pomoći.

Drugo moje pitanje je – zbog čega do danas Vlada Republike Srbije nije sprečila ili zaustavila izgradnju separatističkih, šiptarskih policijskih i vojnih baza na severu KiM i to na privatnim imanjima Srba, na opštinskoj imovini i to već izgrađene baze u Jarinju i Brnjaku, opština Leposavić, u Gornjem Jasenoviku, opština Zubin Potok i Bistrica koja je u fazi izgradnje?

Moje treće pitanje danas je – zbog čega je Republika Srbija u UN glasala četiri puta protiv Rusije? Ko tačno od zapadnih prijatelja Vlade preti Srbiji ukoliko ne uvede sankcije Rusiji i čime tačno ti prijatelji Vlade prete? Zahvaljujem vam se.

Hvala.
Reč ima Radomir Lazović.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, pripremio sam nekoliko pitanja na koja bih voleo da dobijem odgovore.

Dakle, pre svega bih se obratio vama, poštovani gospodine Orliću. Dakle, 9. septembra ove godine uputio sam vam kao predsedniku Narodne skupštine zahtev da me obavestite o statusu Narodne inicijative o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji, koja je predata u junu 2022. godine. Održao sam i jednu konferenciju za štampu 12. septembra, gde sam vam i javno uputio to pitanje i razgovarali smo i na kolegijumima o njemu. Zamolio sam vas da mi odgovorite šta se dešava, kakav je status ove narodne inicijative.

Ono što bih sada želeo i na ovaj način da vas upitam jeste – da li je Narodna skupština primila narodnu inicijativu? Da li su preduzete radnje kako bi se proverilo da je lista potpisnika sačinjena u skladu sa odredbama zakona, kao što procedure nalažu?

Zakon o referendumu i inicijativi koji je prethodni saziv Narodne skupštine usvojio u novembru 2021. godine predviđa da nadležni odbor Narodne skupštine utvrđuje u roku od 30 dana od podnošenja narodne inicijative sa listom potpisnika da li je ova lista potpisnika urađena na pravi način i o tome obaveštava predsednika Skupštine. Zato vas pitam – da li vas je nadležni odbor obavestio o potpisima i o narodnoj inicijativi?

Takođe, zakon u članu 67. predviđa da proveru liste potpisnika vrši nadležna komisija, a da se lista potpisnika u elektronskom obliku proverava poređenjem podataka o potpisnicima sa podacima u biračkom spisku.

Pitanje za predsednika Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, Dejana Radenkovića – da li je nadležni odbor Narodne skupštine formirao komisiju za proveru liste potpisnika?

Takođe, proveru vrši i ministarstvo nadležno za poslove vođenja jedinstvenog biračkog spiska, pa je pitanje za ministarku državne uprave i lokalnu samoupravu, Mariju Obradović – da li je proveru liste potpisnika izvršilo nadležno ministarstvo?

Konačno, pitanje koje je dosta logično – kada ova većina planira da uvrsti narodnu inicijativu na dnevni red Narodne skupštine?

Ali, ja bih se ipak zadržao na ovim formalnim stvarima da bismo znali kako to jedna narodna inicijativa putuje do poslanika ovako dugo.

Takođe, imam pitanje za ministarku zaštite životne sredine, Irenu Vujović. S obzirom da godišnje od posledica zagađenja vazduha premine negde oko 15.000 građana, koje tačno mere je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a ovde govorim o konkretnim merama koje bi mogle da smanje zagađenje vazduha, sprovelo?

Bilo bi zanimljivo, recimo, uporediti troškove lečenja ljudi koji obole od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha sa ulaganjima koja je država napravila kako bi se ovaj problem umanjio. Siguran sam da bi to bilo zanimljivo.

Pitanje za gospodina Aleksandra Vulina, ministra policije, i možda još važnije za Republičku javnu tužiteljku, Zagorku Dolovac jeste – kako će nadležni organi reagovati povodom izjava Veljka Belivuka da je za potrebe države organizovao rušenje u Savamala, kao i na navode predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da je u ovo rušenje umešan sam vrh beogradske vlasti koju je u 2016. godini činio Siniša Mali, aktuelni ministar finansija?

Voleo bih da se na ovo pitanje odgovori što pre zbog toga što će taj isti čovek koga je predsednik države okarakterisao kao jednog od organizatora ovog događaja uskoro postati ovde ministar.

Dežurne službe policije prilikom rušenja u Savamali su utvrdile takođe različite stvari, a Goran Stamenković, šef ove službe, je izjavio da je on prihvatio sporazum o priznanju krivice pod uslovom da mu se legalizuju dva nelegalno izgrađena objekta u Beogradu.

Voleo bih da mi nadležni ljudi, dakle smatram da su gospodin Vulin i Zagorka Dolovac ljudi koji bi morali da mi odgovore na ovo pitanje.

Takođe, imam pitanje i za ministarku kulture i informisanja, gospođu Maju Gojković – zbog čega se svake godine kasni sa raspisivanjem konkursa i objavom rezultata konkursa podrške kulturno-umetničkim produkcijama i programima?

Pitanje, takođe, za gospodina Orlića, predsednika Narodne skupštine jeste – zbog čega ograničavate i zabranjujete učešće građana na konferencijama za medije u holu Narodne skupštine? Po kom osnovu predsednik Skupštine odlučuje da zabrani gostima konferencije za medije, da govore na njima, koje organizuju poslanici?

Dakle, mi smo imali nedavno situaciju da su ljudi iz Kosjerića koji se bore da se zaustavi kamenolom koji će im uništiti živote nisu mogli da se obrate. Dvoje ljudi, ništa specijalno.

(Predsednik: Pet minuta gospodine Lazoviću je isteklo.)

Ako mi dozvolite, imam još samo jedno pitanje. Završiću.

Dakle, pitanje za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta – na osnovu čega je ovaj Savet u svom mišljenju o sadržaju udžbenika za biologiju za osmi razred osnovne škole na zahtev Ministarstva prosvete suštinski izmenio jednoglasni stav ekspertske grupe u kojoj su bili predstavnici svih bioloških fakulteta u Srbiji, da je program nastave biologije zasnovan na naučnim činjenicama.

Dobro, ovo sada je bilo i 30 sekundi više od pet minuta.
Što se tiče pitanja upućenih meni, kao što ste rekli na samom početku, razgovarali smo o njima na Kolegijumu.
Sledeći je Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Orliću.

Uvaženi potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, upućujem pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Kao što znate, početkom ove godine smo usvojili Zakon o socijalnom preduzetništvu, mi iz PUPS-a -solidarnosti i pravde više od jedne decenije smo govorili o neophodnosti da se jedan takav zakon usvoji. Zakon koji ima za cilj gde će se zaposliti teže upošljiva lica, pre svega osobe sa invaliditetom, marginalizovane socijalne grupe. To je zakon koji je bio šansa za 150.000 pripadnika romske nacionalne manjine da vide svoju mogućnost, da razviju svoj posao. Zato je taj Zakon o socijalnom preduzetništvu bio velika šansa.

Zakon o socijalnom preduzetništvu koji je donet ima svojih manjkavosti možda zato što je i previše brzo donet, radna grupa koja je na njemu radila nije pokazala dovoljan stepen interesovanja da to uradi na pravi način zato mi postavljamo pitanje iz poslaničkog kluba PUPS-solidarnost i pravda ministarstvu kada možemo da očekujemo izmene ovog zakona, jer socijalne marginalizovane grupe očekuju izmenu ovog zakona, jer samo kroz ovaj zakon možemo da dođemo do samozapošljavanja socijalno ugroženih kategorija stanovništva. Hvala.

Hvala.

Reč ima Jasmin Hodžić.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da uputim pitanje Ministarstvu pravde Republike Srbije – da li će i kada ući u proceduru izmene zakona ili doneti novi zakon koji reguliše prava porodica civilnih žrtava rata?

Naime, podsetiću vas da u subotu 22. oktobra se navršava tačno 30 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti u mestu Sjeverin kod Priboja. Tu otmicu i ubistvo su počinili pripadnici paravojne formacije osvetnici. Radi javnosti podsetiću da je tog dana 22. oktobra 1992. godine na mostu na reci Lim u mestu Mioče u BiH autobus užičkog preduzeća prevozio putnike. Između ostalih u njemu su bili i pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice. Svih 16 bošnjaka je tada izvedeno iz autobusa i vojnim kamionima odvezeno u pravcu Višegrada gde su ih brutalno pretukli i likvidirali na obali reke Drine. Nakon toga, o tim ljudima se ništa ne zna do dan danas. Dakle, nisu pronađeni posmrtni ostaci, podvlačim građana Republike Srbije. Mogu konstatovati da je delimično na neki način pravda zadovoljena, jer je 2005. godine Okružni sud u Beogradu osudio četvoricu pripadnika jedinice Osvetnici na višegodišnje kazne zatvora i podvlačim, tada je pravda delimično zadovoljena.

Pozitivan korak koji je učinjen u pravcu satisfakcije za porodice žrtava ovog gnusnog zločina učinila je lokalna samouprava opštine Priboj, kada je pomogla izgradnju spomen obeležja koji je otkriven 2015. godine u mestu Sjeverin. Od tada se u tom mestu svake godine obeležava ovaj brutalni zločin.

Ono što je ostalo kao problem za porodice žrtava ovog zločina jeste izostanak nekog vida satisfakcije koji bi država Srbija trebala svojim građanima, porodicama žrtava ovog zločina da nadomesti.

Naime, podsetiću vas da su porodice pokušale tužbom protiv Republike Srbije, pozivajući se na zakon koji reguliše prava civilnih žrtava rata, da na neki način zatraže finansijsku podršku ili obeštećenje za gubitak svojih članova porodica. Međutim, sud je doneo negativnu presudu, a nakon toga porodice su se žalile i Evropskom sudu za ljudska prava, u februaru 2019. godine, koji je odbio da razmatra sa obrazloženjem da Srbija u tom momentu nije ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Podvlačim još jednom, moje pitanje je da li će i kada Ministarstvo pravde, ili bilo koja druga institucija koja je nadležna za ovu materiju, a cenim da je to Ministarstvo pravde, doneti novi zakon ili izmeniti postojeći zakon koji bi na jedan ljudski način prosto pokušao da porodice koje su izgubile najbliže na neki način obešteti?

Podvlačim da su ti ljudi koji su tada oteti i brutalno ubijeni bili državljani Republike Srbije. Oni su krenuli to jutro na posao i ničim, ali apsolutno ničim nisu imali odgovornost ili krivicu za to što im se desilo. Hvala.

Reč ima Danijela Nestorović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, ovim putem želim pre svega da vas obavestim sve, danas je sprovedena racija u Novom Sadu. Danas su pohapšeni građani i aktivisti Novog Sada koji čuvaju Šodroš. Danas je policija učinila upravo ono što je radila i u Majdanpeku prethodnih dana.

Prvo pitanje za gospodina ministra policije Aleksandra Vulina je - na osnovu kog ovlašćenja i po osnovu kog člana zakona policija ima pravo da građane koji se nalaze slobodno na javnoj površini, koji nikog ne uznemiravaju, koji ne sprečavaju službena lica u vršenju službene dužnosti, hapsi, privodi, tuče, naziva pogrdnim imenima?

Ono što se desilo u Šodrošu danas jeste racija. Ono što se desilo pre par dana u Majdanpeku je bukvalno tortura i zlostavljanje od strane policijskih službenika.

Moje pitanje za ministra policije Aleksandra Vulina je ponovo - želim da mi se pokaže dokument kao narodnom poslaniku, da bih mogla da opravdam takvo postupanje policije, kao i član zakona na koji se pozivaju isti policijski službenici kada torturu sprovode nad građanima grada Majdanpeka i grada Novog Sada.

Ono što je suštinski takođe jako bitno, pitanje za ministarku zaštite životne sredine - da li je upoznata sa time da je Bernska konvencija pokrenula proces za zaštitu Šodroša kao zaštićenog područja? Da li je upoznata sa tim da je naloženo da se dostavi strateška procena uticaja na zaštitu životne sredine, s obzirom da se u Šodrošu nalazi preko 200 zaštićenih vrsta?

Da li je ministarka za zaštitu životne sredine upoznata sa tim da je naloženo aktivistima i pokrajinskoj vlasti da sarađuju u pronalaženju problema? Ponovo se vraćamo na pitanje ministru policije - da li je policija ta koja je danas došla da sarađuje sa građanima na ovakav način?

Naravno, konačno treće pitanje za ministarku rudarstva i energetike. Pre neki dan smo imali to zadovoljstvo i čast da vidimo gospođu ministarku sa roze šlemom, koja nam objašnjava da se Starica neće rušiti. Postavljam pitanje, da li se radi o sanaciji, Starica je srušena, Starica više ne postoji, šta Kinezi trenutno rade na Starici? Vrlo je bitno pitanje, koja se ruda vadi, u kom obimu i u kom koncentratu?

Ovo što se radi, gospodo draga, je bezakonje. Ova pitanja su jako bitna i građani traže odgovore. Protiv svih odgovornih lica će biti podnete krivične prijave. Zlostavljanje i torturu trpimo svaki dan. Zlostavljanje i tortura policije mora da prestane. Hvala.

Takođe, izvinjavam se, ukoliko mogu samo da obavestim, kao što kolege drage i vide, narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta danas nije došao na sednicu Skupštine. Danas smo svi trebali da budemo tamo. Danas smo trebali svi da damo podršku građanima Novog Sada. Danas smo svi trebali da budemo tamo, a ne da sedimo ovde i da pričamo o kojekakvim stvarima. Danas se tamo tuku i privode…