Što se tiče dnevnog reda, svaki put ista priča.
Znate i sami, svesni ste, čujete i vi, valjda, barem po malo negde neki deo sednice kada ste tu, da u principu govori svako, i sa te strane, tačno ono što hoće. Onda kažete lepe stvari o sebi, to je u redu, a kada neko pohvali neki svoj rezultat, to nije u redu. U vašem slučaju je tema, a kod drugih nije i uvek tako.
Svako misli sve najbolje o svojim potezima, a druge neće da razume. Ali, sad da replicirate na nešto što je rečeno juče, to tek nema smisla. Tako da, ja nisam prekršio Poslovnik.
Da li vi smatrate da treba Skupština da se izjasni? (Ne.)
Ne treba da se izjasni.
Onda možemo dalje.
Reč ima, prema prijavi, Dragan Nikolić.
Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, imam utisak da smo se svi zajedno udaljili od teme zbog koje smo se okupili na današnjoj, odnosno jučerašnjoj sednici, a to je Predlog za izmenu i dopunu Zakona o ministarstvima.

Nema te poslaničke grupe i poslanika u ovom parlamentu koji se nije zalagao za manji broj poslanika, nije se zalagao za manji broj ministarstava u novoj Vladi. Neki su se zalagali i za manji broj poslanika, sa 250 na 125, ali to su bile, očigledno, parole u predizbornoj kampanji koje su zvučalo lepo za uši građana Srbije, a kada se suočimo sa realnošću dođemo do broja od 25 ministarstava.

Dakle, bilo je malo 21, idemo sada na 25, da bismo, verovatno, zadovoljili sve moguće prohteve svih koalicionih partnera široke vladajuće koalicije. Možete militi koliko je to još sekretarica, koliko je to još automobila, koliko je to još radijatora, koliko je to još direktora, koliko je to još državnih sekretara koji će biti udomljeni, pa kada se svi oni najedu, osile i dobiju apanaže trudiće se da na sledećim izborima što lepše lepe plakate, jer stručnost apsolutno i nije bitna.

Naša je ideja bila da bude mnogo manje ministarstava, upravo zbog toga što ovakav predlog jeste u potpunoj suprotnosti sa trenutnom situacijom, a i u potpunoj suprotnosti je sa politikom za koju se zalagala ova većina koja će, sigurno, glasati za Vladu sledeće nedelje u ovom sastavu.

Imamo problem tehničke prirode, zašta sam ja zaista zabrinut, a to je juče pomenula predsednica naše poslaničke grupe. Imamo 20 sedišta, biće 25 ministara, a biće i mandatar. Dakle, 26 ljudi, biće problem da oni ovde sede.

Mi smo odlučili, posle konsultacija, da nećemo glasati za izmene i dopune ovog zakona. Želimo vam sreću sa 25 ministarstava, ali korektnosti radi, to smo i u kampanji rekli, i nakon izbora i sada potvrđujemo da ćemo za svaki predlog za koji procenimo da je u dobrom interesu Srbije, građana Srbije, glasati za predloge koje bude buduća Vlada nama dala. Ukoliko nam se ti predlozi dopadnu, ukoliko su ti predlozi na nacionalnoj liniji, mi ćemo naravno za njih glasati.

Mislili smo da je bilo mesta da se konačno vrati ministarstvo za KiM. Držati to na nivou Kancelarije mislim da nije primereno u ovom trenutku, kada se zaista lome i kada naši prijatelji, pod znacima navoda, sa za zapada koriste ovu krizu i sukobe u Ukrajini da bi nas dodatno pritisli, da Kancelarija za KiM nema taj nivo i ne šalje takvu poruku svetu kakvu mi mislimo da treba da pošalje.

Mislim da Kancelarija za Kosovo i Metohiju koja je u rangu Kancelarije za borbu protiv droga, kako stoji u nomenklaturi, pokazuje da mi to imamo u nekom drugom planu i da se tim problemom bavi samo predsednik Republike, a ne i neko drugi ko je ozbiljniji i morali bismo da to ministarstvo imamo. Morali smo da imamo i ministarstvo za dijasporu i za Srbe u regionu, jer je to takođe jedan od gorućih problema koji ćemo dugo imati, jer su u okruženju uglavnom zemlje koje su neprijateljski raspoložene prema nama. Koliko god se mi trudili da zaboravimo, da oprostimo za sve ono što su nam činili, oni će se i dalje tako ponašati.

Ministarstvo za evrointegracije mislim da je potpuno suvišno. To je slepa ulica, to su svi pokazali. Završili smo sa tim odavno. Čak i vrapci na grani znaju da mi nikada nećemo ući u EU. Očigledno je da samo hoćemo da odglumimo, hoćemo da odigramo duplu igru, a to nam neće doneti nikakav rezultat. Ubeđen sam da ovakav sastav Vlade, ne samo zbog brojnosti, nego i zbog toga što će u nju ući i ljudi koji apsolutno nemaju stručne spreme za tako nešto, ali ćemo o tome sledeće nedelje.

Podvlačim, osim što smo odlučili da nećemo glasati za izmene i dopune ovog zakona, odlučili smo da glasamo u danu za glasanje protiv izmena i dopuna Zakona o ministarstvima. Hvala.

Hvala.
Samo da vam kažem, preostalo vreme za poslaničku grupu je oko šest i po minuta.
Poštovani narodni poslanici, saglasno čl. 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akt iz dnevnog reda sednice.
Takođe, obaveštavam vas da je, u skladu sa dogovorom između poslaničkih grupa, planirano da danas redovna pauza u trajanju od jednog sata bude oko 14.00 časova, da biste planirali svoje obaveze.
Reč ima prof. dr Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine Orliću, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, podržavam Zakon o ministarstvima u celini, a posebno podržavam podelu Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnološkog razvoja i informatičkog društva, na Ministarstvo prosvete i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i inovacija. Svima onima koji su juče kritikovali ovu podelu i danas, nastojaće moja malenkost da ih razuveri da nisu bili u pravu.

Kada je nauka u pitanju onda naglašavam, ovo je deo odgovora, da Republika Srbija razvoj nauke zasniva na sistemu koji podržava izvrsnost u nauci i relevantnost za ekonomski razvoj društva u celini. Verujem da se svi slažete danas koji ste ovde da to zaista i radimo.

Naša Srbija, dame i gospodo, uspostavlja delotvoran nacionalni istraživački sistem, koji je integrisan u evropski inovacioni prostor, koji se oslanja na partnerstva i u zemlji i u inostranstvu, ali isto tako doprinosi ekonomskom rastu, kulturnom razvoju i podizanju kvaliteta života svih naših građana.

Poštovane dame i gospodo, Republika Srbija je svesna da je izvrsnost u nauci, podvlačim, izvrsnost u nauci osnova inovativnog društva znanja, pri čemu najznačajniji doprinos pružaju osnovna, odnosno fundamentalna istraživanja u svim naučnim oblastima. Zašto, dame i gospodo? Upravo zato što osnovna istraživanja generišu nove ideje, generišu nove principe i nove teorije i čine osnov napretka društva. Osnovna istraživanja stimulišu nove načine razumevanja koji uveliko poboljšavaju način na koji se naši praktičari nose sa problemima u budućnosti. Upravo zato, naglašavam i ponavljam, upravo zato je odličan potez ovog zakona o ministarstvima, što je oformio ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Treba da znate, dame i gospodo, a verujem da znate, ali ako ne znate ili se možda pravite da ne znate, ili zaista da ne znate, da je Vlada Ane Brnabić još 2018. godine osnovala Fond za nauku, preko kojeg se finansira 12 projekata iz domena veštačke inteligencije. To je ta izvrsnost o kojoj juče niste ni reči rekli, a znate a pravite se da ne znate, ili možda zaista ne znate.

Nadalje, Republika Srbija je jedna od retkih zemalja, pitali ste danas u čemu to, koja se može pohvaliti da ima Strategiju razvoja veštačke inteligencije. Znate kad smo je doneli? Dve hiljade devetnaeste godine, opet Vlada Ane Brnabić, koju juče i danas neopravdano kritikujete u ovoj sali.

Podsećam vas, dame i gospodo, da je Republika Srbija 20. decembra 2021. godine pustila u rad Data centar u Kragujevcu, odnosno Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju. Da li znate to? Verujem da znate. Prvi korisnici te platforme su sedam tehničkih fakulteta i četiri naučno-tehnološka parka u našoj zemlji.

Ne samo to, Republika Srbija, odgovaram gospođi koja je pitala malopre, a nema je, vidite tamo, a njezin predsednik juče diže ustanak u Novom Sadu, a ovde je dizao dnevnicu, nema ga ni sada, odgovaram njoj, Republika Srbija je jedna od retkih zemalja koja je osnovala Institut u Novom Sadu za veštačku inteligenciju. I ne samo to. Republika Srbija je gospodnje 2020. godine, pitaju šta smo to postigli, evo sad ih informišem, u pogledu veštačke inteligencije bila na 46. mestu, od 172 zemlje u svetu. Pazite dobro, od država u regionu bolje od nas je bila jedino Slovenija na 39. mestu, iza nas su bile Hrvatska na 58. mestu, 12 mesta slabija, Crna Gora na 70. mestu, 24 mesta slabija, Severna Makedonija na 73. mestu, za 27 mesta slabija i BiH na 100. mestu, za 54 mesta slabija. Evo vam odgovora.

U Republici Srbiji, dame i gospodo, školske 2021/22. iz osnovnih škola izlazi generacija maturanata koja je učila informatiku i programiranje. Te godine 2017. svi vi koji ovde sedite na suprotnoj strani, a koji ste bili, bili ste protiv uvođenja digitalizacije, da vam ne citiram vaše reči u ovom visokom domu, nemam vremena, ako hoćete polemiku, mogu i to, svi do jednog, bez obzira na političke stranke, osim vladajućih stranaka. Sada vidite, ovim postupkom digitalizacije koja je započeta 2017. godine, stvorili smo prednosti, evo nam prednosti, ne samo u regionu nego i u Evropi. To su tačni podaci, proverite, dostupni svima.

Idemo dalje. Obratite pažnju, nema one gospođe, ponovo ćuti, one ovde dođu kao gosti inače, Republika Srbija danas je među deset zemalja sveta koje su najviše napredovale u digitalizaciji uprave od 193 države sveta. Je l` tačno, dame i gospodo, ili nije? I nemojte pričati juče i danas, korake nekakve, nego zaista podatke tačne.

Pozicija Srbije je unapređena za 18 mesta u odnosu na 2020. godinu. Malo li je? Ali znate šta, to je osmi najveći skok na rang-listi sveta, osmi najveći skok, ponavljam, na rang-listi sveta. Republika Srbija danas u tom pogledu je najbolja u regionu, ponavljam, najbolja u regionu. Danas je ona ispred država članica Evropske unije, i to Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Češke i Slovačke. Je li tačno, dame i gospodo? To su rezultati. Po vrednosti indeksa elektronskih usluga, gle čuda, Srbija se našla na 26. mestu u svetu, i to, obratite pažnju, ispred visokorazvijenih zemalja kao što su Švajcarska i Norveška i čak, ponavljam, ispred 16 zemalja članica Evropske unije, kao što su: Nemačka, Belgija, Irska, Poljska, Portugal, Hrvatska i Grčka. Je li tako, poštovani narodni poslanici, vi od juče koji ste diskutovali i jutros i ne vidite rezultate? Vidite, pravite se da ne vidite, ili ne znate, ili se pravite da ne znate, ili je jedno ili je drugo.

Zato treba podržati ovaj zakon, kako bi Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija postiglo još veće rezultate, a danas su rezultati u digitalizaciji i inovacijama veći nego što su prihodi od poljoprivrede. Jeste li to znali? A upravo osnivamo ovo ministarstvo. Drugo, da bi postigli još duplo više i naravno da ćemo postići u tom pogledu.

E, sada vidite, inicijator ovog napretka je bio naš predsednik Aleksandar Vučić, još, podsećam vas, vi koji ste narodni poslanici duže, 9. avgusta 2016. godine, u svom čuvenom ekspozeu, na stranici 71, inače to je najveći ekspoze u istoriji Srbije, ja o tome sam često govorio, kada je rekao, citiram – ono što je za nas najvažnije i o čemu sam najviše strana pisao, a vas informišem, osam strana samo o obrazovanju, jeste reforma obrazovanja, jer je to za nas najvažnije, jer je to ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i da učimo, moramo da podignemo znanje na pijadestal, sa koga se vidi dalje i sa koga se može krenuti i na nove pobede, na osvajanje novih znanja. Završen citat.

Dame i gospodo, danas ste i juče govorili da treba uspostaviti dva ministarstva, još ministarstvo za Kosovo i Metohiju i ministarstvo za dijasporu. Ovo što se tiče za Kosovo i Metohiju već smo imali, ali je činjenica da traže oni koji su se odrekli Kosova i Metohije. Ja ću sada da kažem, imam zaista hrabrost da to kažem, da vas podsetim, ko se to odrekao Kosova i Metohije, a to su oni koji su se zalagali za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.

Pođimo redom. Idemo na sankcije. Za uvođenje sankcija Rusiji, zalagao se narodni poslanik, mislim da je ovde, dr Lutovac, evo ga ovde sedi u prvoj klupi, on je 6. juna 2022. godine, izjavio, citiram – Demokratska stranka je za uvođenje sankcija Rusiji. Završen citat.

Idemo dalje, Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, a šta, nešto vam fali?

(Dejan Bulatović: Zato što izmišljate.)

Izmišljam? Proverite ovo i povucite reč.

Narodni poslanici, zabranjeno je direktno obraćanje jednog narodnog poslanika drugom.
Nastavite vaše izlaganje.

Predsedništvo Slobode i pravde, Dragan Đilas, za sankcije Rusiji, 18. juna 2022. godine, citiram – uveli bismo sankcije Rusiji. Završen citat „Fonet“, da vas informišem i odmah proverite na vaš gugl, jer vi kažete da guglate. Njegova zamenica, Marinika Tepić kaže, citiram – uveli bismo sankcije Rusiji. Završen citat, B92, 12. maja 2022. godine.

Dalje, 22. jula 2022. godine, kaže Đilas, jedan ugledni list, Đilas smatra da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, a Igor Mirović ga uverava zbog čega ne treba, proverite ovo i izvinite se onda.

(Narodni poslanici opozicije negoduju.)

Pa, nemojte rikati tamo. Ja sam ćutao dok ste vi govorili.

Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš, su za sankcije Rusiji, citiram, Ponoš i Jeremić obrnuli priču, lagali da će Vučić umesto sankcija Rusiji uvesti sankcije Rusiji, a sada ih oni priznaju, završen citat 3. jula 2022. godine su izjavili.

Jovanović Ćuta, nema ga ovde, i Žene u crnom i Aida Ćorović, traže sankcije Rusiji, 24. februara, gospodnje 2022. godine. Radomir Lazović i Borko Stefanović, za sankcije Rusiji, 16. maja 2022. godine.

Zašto vam ovo govorim, dame i gospodo? Svi su oni bili u Demokratskoj stranci i drugim strankama kojih su se odrekli, a neki i nisu, ali većina koja se odrekla Kosova i Metohije, a ja ću sada da kažem kada i gde su se odrekli.

Vuk Jeremić je u razgovoru sa američkim kongresmenom, Teom Poom, decembra 2008. godine izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje čemu se treba Srbija da nada. Završen citat. Pitam, Vuka Jeremića i njegove poslanike da li je ovo istina da je ovo izjavio ili ne? Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema iz saveta bezbednosti na EU i tako doveo Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti.

Narodni poslaniče, da se vratite na Predlog zakona izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, a ostale narodne poslanike molim da se smire, jer sam videla ko je tražio repliku. Tačno zapisujem ko je spomenut, dobićete čim on završi, ima nekoliko ljudi, svako čije je ime spomenuto dobiće pravo na repliku.

Poštovana predsedavajuća, pošto su oni tražili za Kosovo i Metohiju, a oni su se odrekli, ovo je potpuno u temi o ministarstvu koje su tražili, Kosovo i Metohija, odnosno za kancelariju.

Isto tako, dame i gospodo, ja sad pitam Vuka Jeremića i njegove poslanike, da li je tačno da se u njegovom savetodavnom odboru, Centru za međunarodnu politiku i održivi razvoj, nalazi švajcarska političarka, Mišel Kanvej, koja se zalaže već tri decenija za nezavisnost Kosova. Neka kažu poslanici, da li je tačno, ustanite sada ovde pred građanima, da li je tačno ili ne? Tačno je da je Jeremićeva funkcionerka doktor Sandra Rašković Ivić, priznala, citiram – Vuk je napravio kobnu grešku 2011. godine kada je popustio Albancima, kada je prebacio pitanje Kosova iz UN u Brisel.

(Borislav Novaković: Molim vas, na šta ovo liči? Opomenite ga.)

Izvinjavam se profesoru doktoru Marku Atlagiću, samo minut, da smirim ostale.
Rekla sam, u skladu sa Poslovnikom, svako ko je spomenut imenom i prezimenom, ima pravo na repliku dva minuta. Svi šefovi ili ako nisu prisutni, zamenici šefova poslaničkih grupa, da li Narodna, da li Ujedinjeni, imaju pravo na repliku. Dozvolite profesoru da nastavi. Tražila sam da se vrati na Zakon o ministarstvima, spominje Kosovo, molim vas, da poštujemo jedni druge. Videla sam, svako ko je prijavljen u sistem, dobiće reč. Izvinjavam se i molim vas, nastavite profesore.

Poštovana potpredsednice, pošto su me ometali, ja ću da ponovim ovu rečenicu koja je jako važna.

Jeremićeva funkcionerka, sadašnja doktor Sanda Rašković Ivić, je priznala, citiram – Vuk je napravio kobnu grešku 2011. godine kada je popustio Albancima, kada je izmestio pregovore o Kosovu i Metohiju iz UN u Brisel. Završen citat, 8. septembra 2022. godine. Molim vas, proverite, gospodo.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije i bivši funkcioner DS, a vi ste mu saradnici, sedite ovde danas, je oktobra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram – meni je svejedno, i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija. Završen citat. Pa, gospodin Živković se nije bunio kada je sedeo, rekao je ovde, šta ga branite vi.

Idemo dalje, Boris Tadić, evo vam i Tadića. Boris Tadić je 2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom, citiram, pružio uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost, završen citat. Isti Boris Tadić je u razgovoru sa pomoćnikom državnog sekretara, Danijelom Fridom, rekao, citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak, ako se, podvlačim, kaže Tadić, pod desno odredi u glavama birača, završen citat, 8. septembra, gospodnje 2011. godine.

Idemo dalje, Dragan Đilas, je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade u Beogradu, Dženifer Braš izjavio, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova. Završen citat.

Evo, neka kažu poslanici njegovi, Dragan Đilas nikada to nije negirao, a ja sam prozivao ovde i uvek ću prozivati. Boško Obradović, žao mi je što ga nema ovde, 13 juna 2019. godine na tajnom sastanku u američkoj ambasadi, u Beogradu, gle čuda, ćutke je priznao nezavisnost Kosova i Metohije. Kako? Pa, on je tada nijednom rečju nije protivrečio Kajlu Skotu i Metju Palmeru koji su više puta ponovili, citiram, da je Kosovo nezavisna država. On je nešto bolji od vas, jer je on ćutke šutio, a vi, vaši predstavnici, kako vidite, citirao sam, svi su se izjasnili.

Nenad Čanak, vaš saradnik, inače zvani „Gicoje“, 5. 3. 2017. godine je rekao, citiram: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“, završen citat.

Predsednik Stranke slobode i građana, Sergej Trifunović, danas je predsednik Pavle Grbović koji je sedeo pored njega, je izjavio 31. januara 2019. godine, citiram, samo se vi smejte, vama je Kosovo i Metohija za smeh, sram vas bilo: „Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima a ne Srbima“, završen citat.

To vas boli, što ja spominjem.

Prof. dr Rade Veljanovski, vaš kolega, je 21. 4. 2018. godine izjavio, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi stolicu u UN“.

Da dalje ne nabrajam, ali ovoga hoću, jer se ponovo javlja svaki dan, Balša Božović je izjavio 7. 12. 2020. godine: „Svi znaju da je Kosovo i Metohija definitivno izgubljeno“…