Gospodine predsedniče, pozivam se na kršenje Poslovnika, član 27.

Ja vas molim, gospodine predsedniče, da ne uvodite dvostruke aršine kada kažnjavate i opominjete poslanike i ne izričete opomene samo poslanicima iz opozicije. Vi ovo što radite to nije u redu. Vi treba da budete predsednik Skupštine i da se ophodite prema svim poslanicima podjednako. Ovo nije u redu.

Dakle, puštate sa ove strane vladajuće stranke da iznose sve i svašta o predstavnicima opozicije i niste ih nijednom opomenuli, a ovde ste čuli mnogo manje uvrede sa ove strane i vi ste već izrekli opomenu. To nije u redu.

Gospodine predsedniče, još jednom vas molim, primenjujte pravilnik, primenite sve kako to dolikuje i kako to treba da se radi. Hvala.

(Borislav Novaković: Replika.)

U tom članu koji ste upravo citirali piše ko se stara o primeni Poslovnika.
Neću da vas podsetim šta ste izgovorili vi koji sedite sa te strane sale danas ceo dan i ne samo danas koliko puta i preko čega smo sve prešli, ali neka granica mora da postoji, neke mere mora da ima i kada smo prvi put primenili meru kažete – što samo na ove. Na onoga ko je to zaslužio, ko se bukvalno trudio da bude prvi koji će da dobije meru opomene. Zato.
Da li želite da se Skupština izjasni?
(Borislav Novaković: Replika.)
Ima li još prijava za povredu Poslovnika?
Nema više prijava za povredu Poslovnika. Završićemo raspravu o ovome.
(Borislav Novaković: Direktno me je spomenuo.)
Na član 1…
Sedite dole.
(Borislav Novaković dobacuje.)
Sedite dole i nemojte da vičete.
(Borislav Novaković: Imam pravo. Čekajte, spomenuo me je po imenu i prezimenu.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Anna Oreg.
(Borislav Novaković: Na šta ovo liči?)
Anna Oreg ima reč.
Sedite dole i omogućite Anni Oreg da govori.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, verovatno će ovo moje izlaganje sada posle ovog celog cirkusa biti malo dosadno, ali ja bih zaista volela da se nadovežem na amandman koji sam podnela, a to je da se briše ministarstvo za brigu o selu i umesto toga ubaci ministarstvo koje će da brine o regionalnom razvoju tj. ministarstvo regionalnog razvoja. O tome sam pričala i u mom prethodnom izlaganju.

Potrudiću se da pričam malo glasnije pošto je kolega iz Kikinde rekao da me nije čuo tada, pa sam htela na osnovu onoga što mi je odgovorio bih rekla da me nije baš ni razumeo. Znači, nije suština decentralizacija i nije suština briga o selima to što ćemo zamoliti one ljude koji žive u gradovima da se presele na selo. Suština je da stvorimo normalne uslove za život na selu. Znači, suština je da ljudi tamo imaju radna mesta. Suština je da postoje vrtići. Znači, da žene na selu mogu da rade, da mogu da ostave decu na čuvanje, da to ne bude problem kao što jeste. Suština je da imamo lekare u domovima zdravlja na selu. Dakle, suština je da se stvori uslovno normalan dostojan u 21. veku život čoveka. To je suština.

Hoću još nešto da kažem, problem centralizacije nije problem samo u tome što nam se sela prazne, problem je i gradova. Naši gradovi postaju potpuno nehumani za život. Imamo ogromnu zagađenost u gradovima, saobraćajne kolapse i ono što još imamo i što verujem da nikom ko živi u gradu ne treba da odgovara večite podstanare zato što cene nekretnina konstantno divljaju i zaista ne vidim kome to, osim eventualno investitorske mafije, odgovara. Hvala vam puno.

Po amandmanu Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Formiranje ministarstva za brigu o selu pokazalo se kao pun pogodak i pravi odgovor svim problemima koje bi eventualno to ministarstvo uz pomoć i drugih ministarstava i države rešavalo i rešilo. Danas smo čuli i provejavaju kroz neke amandmane i neka razmišljanja da ministarstvo za brigu o selu smatraju poljoprivrednom proizvodnjom. Ja ću reći u ovom izlaganju da to nije tako.

Ministarstvo za brigu o selu na čijem je čelu predsednik PUPS-a Milan Krkobabić nije primarna, nije u primarnom fokusu nadležnosti poljoprivredna proizvodnja, već selo kao zajednica, odnosno ljudi koji u njemu žive, odnosno da budem još precizniji sveukupni kvalitet života ljudi koji žive na selu. Ne mogu da razumem uvaženu poslanicu koja navodno i ovome govori, a zalaže se za ukidanje Ministarstva za brigu o selu.

Mislim da se svi u ovoj sali možemo složiti da se tom pitanju ovde nije poklanjala pažnja, ne samo decenijama unazad, već i mnogo ranije. Retko ko se i na lokalnom nivou, opštinskom nivou bavio najrazličitijim specifičnostima, pitanjima o značaja za život tih ljudi koji nisu vezani za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su pitanja trgovine, snabdevanja potrošača na selu, zatim smanjene obima ili ukidanja javnog saobraćaja, prevoza do naših sela i zaselaka, pitanja zdravstvene zaštite, negovanje kulturnog i sportskog života.

Svakako kao najvažnije pitanje opstanka i povratka mladih ljudi na selo i demografske obnove, kao što vidite sve je to jedan specifični korpus pitanja kojima se bavi i nastoji da ih u okviru svojih mogućnosti rešava ministar Krkobabić.

Jasno je da se oni ipak u suštini razlikuju od delatnosti Ministarstva za poljoprivrede o kojima neki misle da je selo u stvari, poljoprivreda. I sve to dodatno dobija na značaju kada primetimo da u poslednjih nekoliko godina postoji kontinuirani trend povratka ljudi koji viđaju prednost života na selu, ali se primarno ili čak uopšte i ne bave poljoprivrednom proizvodnjom kao takvom, već imaju druge izvore prihoda.

Čisto da je ovo Ministarstvo veoma neophodno i da ima podršku celokupne javnosti i svih institucija ove države, ja ću samo napomenuti par nekih projekata koji su realizovani u prethodnom periodu, a realizovani su uz pomoć najumnijih i najmudrijih ljudi ove države. Ako znamo da program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, kao predsednik Komisije vidi Rektor Beogradskog univerziteta, arhitekta prof. dr Vladan Đokić, a njegov zamenik je naš istaknuti agroekonomista Milan Prostran, onda je jasno da je ovo Ministarstvo angažovalo ljude od struke koji su se u svom višedecenijskom radu profesionalno dokazali u ovim oblastima.

Sredstvima Ministarstva za ovaj projekat ili za ovaj program kupljeno je 1.101 seoska kuća sa okućnicom čime je obezbeđen dom na selu za blizu 2.000 ljudi koji imaju verovali ili ne 878 deteta ili dece.

Prema tome, kada osporavamo da se ne dešavaju neke stvari na selu koje ovo Ministarstvo sprovodi, onda nam neke cifre i neki podaci sasvim suprotno govore. U oblasti izvora egzistencije na selu već petu godinu uspešno se sprovodi program podrške postojećim i novoformiranim zadrugama, dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Od početka sprovođenja ovog programa formirano je 1100 novih zadruga, dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo 100 zadruga, novih skoro da nije bilo. Kada sam govorio prošlog dana, govorio sam da je to 1100 nekih novih privrednih subjekata koji rešavaju neke slučajeve zapošljavanja na selu.

Program kao predsednik komisije vodi agroekonomista prof. dr Zorica Vasiljević i predsednik Akademskog odbora za selo, naš uvaženi akademik Dragan Škorić koji daje punu podršku ovom ministarstvu i zahvaljujući njemu i svim akademicima koji su u nacionalnom timu za preporod sela Srbije daju takođe podršku.

Naglasio bih da je Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo i pokreće niz drugih programa i projekata značajnih za sve ukupno poboljšanje života seoske zajednice. Meni je nažalost nejasno kako neki od narodnih poslanika ne znaju šta se i koji se programi sprovode na selu, ali ljudi na selu to znaju i tih 40,5% stanovništva Srbije koji žive na selu ima izuzetno pozitivan odnos prema ovome.

U oblasti društvenog standarda program dodele besplatnih sredstava za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva, program kao predsednik komisije vodi dekan Saobraćajnog fakulteta Beograda, prof. dr Nebojša Bojović, a njegov zamenik je dr Dalibor Pešić. Trideset pet jedinica lokalne samouprave je dobilo sredstva za kupovinu minibusa i obezbedilo prevoz svojih ljudi i dece u 847 sela Srbije, 35 opština sa dnevnim prevozom oko 3800 stanovnika tih sela.

Ministarstvo je dogovorilo sa Saobraćajnim fakultetom Beograda da se izradi strateška studija saobraćaja seoskih područja i daće Bog da u nekom narednom periodu imamo mnogo više mogućnosti da pomognemo tom stanovništvu brdo-planinskom i ruralnom delu da ima bolji prevoz.

U oblasti negovanja tradicije na selu, program dodele bespovratnih sredstava za organizaciju, manifestacije „Miholjskih susreta sela“ je jedan segment koji je veoma bitan…

(Predsednik: Gospodine Stošiću, samo da vas obavestim da se iskoristili vreme ovlašćenog predstavnika.

Imate još od vremena grupe 7,24.)

U redu.

Ovaj program kao predsednik komisije vodi naš uvaženi književnik i pesnik Ljubivoje Ršumović. Efekti ovog projekta u 2021. godini 60 od osam jedinica lokalne samouprave je dobilo sredstva i obuhvatilo 961 selo koje je učestvovalo u raznim disciplinama, sportskim, kulturnim i u drugim segmentima. Oko 100.000 posetilaca i učesnika je posetilo ove susrete. U 2022. godini je 87 lokalnih samouprava dobilo ova sredstva i očekuje se oko 150.000 učesnika i posetilaca.

Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić pokreće mnoge inicijative koje se pre svega odnose na tih 40,5% stanovništva Srbije koji žive u seoskom području. Verujem da to većina ljudi na selu zna i pozdravlja sve te njegove inicijative.

Vraćanje odrednice sela u Ustav i zakone Republike Srbije sa integracijama da stanovnici jednog sela imaju pravo na odlučivanje, dogovor i odluku o usmeravanju određenih sredstava koje dobiju iz budžeta, ako znamo da postoji zakon o jednoj stambenoj zajednici, mi nemamo zakon o selu, molim vas da svi o tome razmišljamo da selo kao zajednica koja može imati i više hiljada stanovnika da mora da ima i zakon koji to uređuje.

Ustupanje zemljišta u državno vlasništvo do 50 hektara na korišćenje mladim bračnim parovima, uvođenje institucije socijalno garantovane penzije po ugledu na neke zemlje u okruženju i u svetu, da svi stari i preko 65 godina koji nemaju ili nisu u statusu penzionera, koji nikada neće imati penziju, Milan Krkobabić i PUPS u celini se zalažu da svi ti ljudi dobiju dostojanstveniji život u trećem dobu, a to se pre svega odnosi na žene i to na žene sa seoskog područja. Osnivanje garantnog fonda za osiguranje minimalnih proizvodnih cena za osnovne strateške poljoprivredne proizvode je jedan od najbitnijih uslova da naš proizvođač bude siguran da ono što proizvodi će mu biti adekvatno plaćeno i otkupljeno. Smanjenje stope poreza podrazumeva se za sve subjekte koji privređuju, a nalaze se u brdo-planinskim ili pograničnim područjima.

Očekujem da će Ministarstvo za brigu o selu u narednom periodu smisliti nove projekte koji će biti u interesu za tih preko 40% stanovnika koji žive na selu. Pre svega, oslanjanjem na sredstva koja su mu dodeljena budžetom, a i oslanjanjem na investicioni plan 2025.

Ministar i lider naše partije, Milan Krkobabić je na pravi način dokazao kako se i sa malo sredstava i sa relativnom malim brojem zaposlenih mogu realizovati brojni projekti od velikog značaja za naša sela. Ovo su pitanja od prvorazrednog značaja za opstanak ne samo našeg sela, već bih rekao i cele države u celini. Zato bih iskoristio priliku da apelujem da se kada ubrzo na red dođe pitanje budžeta ovom ministarstvu da više sredstava kako bi se moglo realizovati još više ovakvih dobrih projekata.

Dakle, uopšte nema osnova da se prihvati predloženi amandman uvažene poslanice. Mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda ne možemo podržati predloženi amandman. Zato, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će podržati ovaj predlog zakona iz razloga koje sam navodio.

Uvaženi prijatelji, poštovani građani, zahvaljujem se na pažnji.

Po amandmanu, Dragan Jovanović.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da vam se obratim prvi put u ovom novom sazivu. Inače sam po četvrti put poslanik u Narodnoj skupštini. Ja sam jedan od narodnih poslanika koji je bio i poslanik 2008. godine, koji sam tada glasao protiv Vlade Mirka Cvetkovića koja je imala nekih 27 i više ministarstava. Tada su me neki poslanici sa moje desne strane ubeđivali da je to tada mnogo dobro i da će to uoči tadašnje velike svetske ekonomske krize doneti dosta toga dobrog Srbiji.

No, dame i gospodo, ovde se upotrebljavaju velike reči, a jedna od njih, jutros upotrebljena, je reč solidarnost sa građanima, pa se kaže – hajmo da imamo solidarnost sa ljudima, pa ako imamo manji broj ministarstava, biće to efikasnija Vlada. Ja se sa tim stvarno ne mogu složiti, kao što se ne mogu složiti ni sa ovim brojem amandmana koji su podneti. Zašto? Mislim da manja vlada ne znači i garant da će ta vlada biti efikasnija, za šta se zalažem i lično.

Jedan sam od poslanika koji je na Odboru za građevinu za urbanizam, još 2014, 2015. i 2016. godine, govorio da je potrebno da npr. kancelarija tada za obnovu, kada je prerastala u kancelariju za javna ulaganja, bude ministarstvo zasebno, jer po obimu sredstva i investicija koje prelaze preko te kancelarije, a i zbog kontrole samih poslanika u Narodnoj skupštini, mnogo je lakše i važnije po meni da to bude ministarstvo nego da to bude agencija.

Ono zbog čega sam se sada javio, pre svega, koleginica je podnela amandman da se ukine Ministarstvo za brigu o selu. Tu moram da kažem par stvari koje su veoma važne. Dolazim iz Topole, podno Oplenca, inače živim u selu Blaznava, najlepšem delu Srbije i Šumadije, između Oplenca i Rudnika, evo već skoro pola veka. Iako se ponosim i smatram privilegijom da mogu da živim na selu, selu je danas potrebna svaka vrsta pomoći, pa i ovakva pomoć, koja nije dovoljna, kao što je ovo ministarstvo imalo u prethodnom periodu, a to je da se bavi osnivanjem zadruga, kupovinom domaćinstava itd, itd.

Ovde bih, pre svega vas narodni poslanici, upozorio na tri možda ključne stvari koje je potrebno Ministarstvo za brigu o selu da uradi u ovom sledećem mandatu. Pre svega jedna stvar koju smo mi pokretali u prethodnih, bogami, pet ili šest godina, a koju je ja mislim, evo da kažem, cela srpska javnost zaboravila, a veoma je važno, a to je Vlada Mirka Cvetkovića uvela, da građani, odnosno stanovništvo koje živi na selu kada napuni 18 godina, išlo je pojedinačno na zdravstveno i socijalno poljoprivredno osiguranje. Mi smo došli u situaciju da do 2016. godine ta dugovanja za zdravstveno i socijalno osiguranje zemljoradnika budu više milijardi u pojedinim opštinama, odnosno u većini opština u celoj Srbiji.

To je promenjeno tamo 2014. godine, međutim dugovanja su ostala i danas velika. Na hiljade gazdinstava čak ne mogu da konkurišu za subvencije jer duguju za zdravstveno i socijalno osiguranje, a to je zamrznuto sa 2016. godinom, ali to dugovanje i dan danas stoji i to dugovanje ima nažalost na hiljade stanovnika Srbije. To imamo kao realno ozbiljnu muku. To stoji i tim ljudima se na taj adekvatan način mora pomoći.

Briga o selu podrazumeva i da mi svi skupa i kao narodni poslanici i kao sutra budući ministar, ma ko on bio, mora brinuti o svakodnevnom životu, a pre svega o razvoju infrastrukture na selu. Jer, da bi ljudi ostali i da bi se sela ravnomerno razvijala, tu pre svega mislim na brdsko-planinsko područje, mora imati razvijenu infrastrukturu i ne može se samo oslanjati na to da li je jedan predsednik opštine sposobniji od drugoga, da li ima bolje linije sa vrhom vlasti, već mora imati mehanizme da se ljudima na jedan adekvatan i pravi način pomogne.

Sa druge strane, samo još jedna stvar koja me prosto u onoj raspravi u načelu malo pogodila, jeste da pojedine kolege izlaze ovde i kažu da su nam visoke cene u maloprodaji, a sa druge strane kažu ne treba nam zasebno ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu. Ja smatram da je potrebno, a jedan primer ću vam samo navesti. Cena prve klase jabuka u Šumadiji je trenutno 35 dinara. Te iste jabuke ovde u maloprodaji u marketima su preko 100 dinara. Hajdemo svi skupa da se upitamo zašto je to tako i zašto su nam tolike trgovinske marže. Hajdemo onda sutra da tog ministra propitamo šta je uradio i šta su nadležnosti, da samo taj jedan mali segment popravimo i da vidimo jednostavno ko skida na takav način, kako bi moji seljaci rekli, kajmak.

Dame i gospodo, ja bih vas pre svega pozvao da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona i da uskoro vidimo ovde i mandatara i nove ministre, da konkretno govorimo o programu nove Vlade i o stvarima kako ćemo mi svi skupa učiniti da građani u Srbiji žive bolje, pa i na seoskom i na gradskom području. Zahvaljujem.

Po amandmanu, reč ima Hadži Milorad Stošić.

Preostalo vreme je dva minuta i 40 sekundi.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih se zahvalio kolegi prethodnom govorniku koji u potpunosti razume i shvata potrebu postojanja ovakvog jednog ministarstva.

Malo bih dopunio, kada je govorio o nekim dugovima za zdravstveno osiguranje lica na selu ili ljudi koji kada napune 18 godina, Milan Krkobabić predsednik PUPS-a i PUPS u celini već jedan periodu potenciraju pitanje dugovanja za poljoprivredne penzionere, jer u Fondu PIO se duguju velika sredstva za penzionere koja nisu redovno uplaćivali. Sada se pojavljuje problem da se u određenom vremenskom terminu te penzije ostvare i da budu isplaćivane.

Između ostalog i o tome treba da se razmišlja, kako doneti neki zakon ili neko pravilo da se ta dugovanja na neki način umanje ili da se samo glavnica prihvati bez kamata i da ti ljudi imaju pravo na ostvarivanje tih svojih benefita, odnosno odlaska u penziju nakon 65 godine. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Tomašević.
Izvolite.