Po amandmanu, Zoran Tomić.

Zahvaljujem, predsedniče Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, nemojte ništa da se brinete. Za razliku od vas koji ste Kruševac, koji je bio četvrti industrijski centar u bivšoj Jugoslaviji, uspeli za samo 12 godina vaše vlasti da pretvorite upravo u opštinu četvrte kategorije razvijenosti, da se brinete. Ako je neko radio da se investicije dovedu u jug Srbije, da ljudi rade, da ostanu u tom delu, to je upravo Aleksandar Vučić.

Vi niste uspeli za vreme vašeg mandata ni infrastrukturne radove da završite, a pričali ste toliko o završetku Koridora 10. A mi smo završili Koridor 10 i istočni krak koji ide prema Bugarskoj, izgradili smo Koridor 11 i gradi se Moravski koridor, koji će biti najsavremeniji auto-put u Srbiji, prvi digitalni auto-put, sa najširim trakama, za koji ste upravo vi govorili da je nepotreban, da su tu potrebne samo četiri trake, čime upravo pokazujete kakav odnos imate prema građanima kojih je oko pola miliona u Srbiji.

Ako se neko borio i da imamo ravnomerni razvoj, to je upravo Aleksandar Vučić, jer se on od 2012. godine, kada je SNS došla na čelo ove države, borio da u svakom gradu i u svakoj opštini imate barem po neku investiciju. I zahvaljujući njemu, u Kruševac je došla prva investicija posle čuvenog Mičeta, gradonačelnika, koji je inače upravo za našu vlast dobio i priznanje i dobio stadion koji nosi po njemu naziv u Kruševcu, došla investicija „Kromberg i Šubert“.

Slušajte, slušali smo i mi vas, sada slušajte i vi. Za razliku od vas koji ste uspeli da 14. oktobar, jednog giganta koji se bavio industrijom mašina i komponenata, upropastite, a vašeg tadašnjeg direktora nagradite pozicijom gradonačelnika Kruševca, na kojoj je bio svega dve godine, vi koji ste uspeli da upropastite Hemijsku industriju Župa, koji ste uspeli da prodate „Merimu“ „Henkelu“ i da u potpunosti ne komunicirate sa njima, da oni od svoje fabrike naprave skladište, koji ste uspeli „Trajal korporaciju“ da upropastite, koji ste upropastili putarsku industriju, pa smo mi u Kruševcu do 2012. godine imali na prstima ruke prebrojane ulice koje nisu bile zakrpljene i semafore koji su radili.

Vi ste našli nama da pričate šta mi treba da radimo, vi ste našli da se brinete za građane Srbije, a 2008. godine kada se desila ekonomska kriza smejali ste se i rekli ste – pa to je razvojna šansa za Srbiju. Pa pola miliona ljudi na ulici je ostalo, pa, što kaže koleginica Raguš, puta četiri, koliko imate članova domaćinstva. A šta ste za to vreme radili? Pa igrali pasijans u Skupštini, jer vam se moglo, bilo vas je baš briga za građane.

Vi ste našli da vodite računa i da brinete za mlade u Srbiji, a mladi su bili vama osnovna izvozna komponenta, pa se sada tobož brinete za te mlade ljude i za građane koji su napustili Srbiju upravo posle te ekonomske krize 2008. godine. Hoćete da pravite ministarstvo za dijasporu. Vi ste za vreme Vlade vašeg premijera imali Ministarstvo za dijasporu, ništa niste uradili.

Vi koji ste reagovali tako što ste u Skupštini sedeli, ćućurili, kada se desio pogrom na Kosovu i Metohiji, kada se desila secesija Kosova i Metohije, šta ste uradili? Pa vaš predsednik je pobegao u Rumuniju, izdao saopštenje i bili ste toliko jaki i hrabri borci da ste proterali iz Srbije ambasadora Makedonije i Crne Gore. A vaš ministar spoljnih poslova, pošto je bila izborna godina, bio je zamoljen od predsednika Tadića da moli SAD da odlože priznanje lažne države Kosovo, da biste dobili poverenje naroda. Znate, tada ste prvi put pokazali da nemate integriteta.

Evo sada šta se desilo na izborima. Izašli ste i građanima kada su u pitanju sankcije prema Rusiji govorili – ne, ne, nećemo uvoditi nikome sankcije, mi znamo šta su sankcije, znamo kroz šta smo prošli. Čim su se završili izbori i domogli vaših poslaničkih pozicija, šta ste uradili? Promenili ploču. Pa kako mislite, gospodo, da dobijete poverenje naroda, kada vi uopšte ne znate šta je u interesu naroda?

Sada smo ovde raspravljali šta je u interesu naroda. Zapravo, Milenko vam je jasno i lepo objasnio da na izborima se kandiduje program koji nudite građanima i građani na izborima odlučuju šta je u njihovom interesu i dali su apsolutnu podršku politici SNS, a posebno politici predsednika Aleksandra Vučića, koji je dobio preko dva milina glasova. A znamo šta su vaši interesi. Jer vi zapravo vaše lične interese poistovećujete sa interesom naroda, pa tako kada su bili izbori u Šapcu 2020. godine ponavljani su do besvesti, jer je u vašim mozgovima u interesu bilo da ostanete na vlasti, a ne da poslušate volju građana.

E tako vi vodite politiku i to je ono što vas zanima. Apsolutno sam siguran da Predlog izmena i dopuna zakona koji su ovde pred nama će stvoriti uslove da formiramo Vladu koja će raditi kao tim, koja neće biti skupina individua kao što su vaše vlade bile i koja će nastaviti politiku rezultata, politiku uspeha, koju smo pokrčili od 2012. godine do danas i nastaviti da uspešno realizujemo program koji je pred nama, a to je program Srbija 20-25. E to je u interesu građana i za to su oni glasali. Da imaju plate prosečne preko 900 evra, prosečne penzije 430 evra za nova radna mesta, infrastrukturu i za bolje sutra i za budućnost.

A što se tiče ove zime energenata, nemojte da brinete, imaće sasvim dovoljno građani, nemaju potrebe da strahuju. Što se tiče Kancelarije za brze odgovore, apsolutno imate mogućnosti i vi lično da se obratite, dobićete odgovore na sva vaša pitanja vrlo brzo, brže nego što ste vi uspeli Srbiju da upropastite. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, dr Jelena Jerinić i dr Đorđe Pavićević.
Reč ima Đorđe Pavićević.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Samo bih u nekoliko reči, pošto imam malo vremena da vam pokažem zašto je u stvari razdvajanje prosvete i nauke štetno. Ja bih rekao da je i suvišno i štetno.

Najpre o suvišnosti samog razdvajanja. Već smo pomenuli da u celom predlogu izmena zakona postoji u stvari ta neka vrsta mehaničkog razdvajanja samih nadležnosti ministarstava, tako je i ovde. Znači, prosto je prekopiran jedan deo iz starog zakona i prebačen u novo ministarstvo, tako da ne znamo šta to razdvajanje može da donese, pogotovo ako imamo u vidu koliko veliko je ulaganje u nauku, na primer, 0,42% ili koliko veliko je ulaganje u prosvetu ili obrazovanje. Da vas podsetim u stvari da smo mi država koja je jedna od država na začelju po ulaganju i u prosvetu i u nauku u tom pogledu.

Da vas podsetim da smo mi država koja je jedna od država na začelju u po ulaganju i u prosvetu i u nauku u tom pogledu. Čitava ideja razdvajanja ustvari ne donosi ništa novo osim možda, uzimajući u vidu istoriju takvih pokušaja da je prvi put to učinjeno 1998. godine, a da je to trajalo do 2011. godine. Jednom je bio napadnut univerzitet 1998, 2010. godine izmenama zakona instituti, a danas nam je šef većinskog poslaničkog kluba rekao da će sada ministar da obrati pažnju na naše kvalifikacije i na naše znanje.

Ja bih rekao da ministar nema takve nadležnosti, ali svakako ima nadležnost da proveri neke doktorate, a na ovoj strani ima puno dokumenata koji zavređuju takvu proveru. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloratka Bojović, Marija Vojinović, Gorica Gajić, dr Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Vojislav Mihailović i Dušan Radosavljević i Zoran Sandić, Veroljub Stevanović, Nenad Tomašević, Dejan Šulkić.

Reč ima Predrag Marsenić.

Eto posle 12 sati. Hvala.

Dame i gospodo, prvo bih samo želeo nešto da pojasnim. Naš predlog o ministarstvima za Kosovo i Metohiju i ministarstvima za dijasporu ne bi bio dodat na vaših 25 ministarstava, nego bi on bio u sklopu 21 ministarstva koje smo mi predložili. Čisto da pojasnimo.

Što se tiče kancelarija, mi ne smatramo da te kancelarije neće raditi. Mislimo da će one raditi. Međutim, smatramo da je mnogo bolja poruka građanima Srbije i našim ljudima u inostranstvu da se ova dva ministarstva naprave.

Ja sam ovde čuo određene argumente sa kojima nikako ne mogu da se složim. Dakle, čuo sam da amandman nema smisla jer narušava koncept. To zaista nema logike nikakve, to nije argument. Amandman može da nema smisla ukoliko nije dobar, ali ne ukoliko narušava vaš koncept zato što je pravljen u okviru nekog drugog koncepta.

Zatim je rečeno da uprava može mnogo efikasnije da radi od ministarstva. To verovatno jeste tačno ponekada, ali vi ste to iskoristili argument zašto niste napravili neko ministarstvo. Onda se postavlja pitanje što niste napravili više uprava, a manje ministarstava? Zatim sam čuo jedan dobar argument, znači argument koji se ticao mosta. Tu ste bili u pravu. To jeste dobar argument i vi taj most, i mi taj most zajedno treba svi da napravimo, samo niko ne sme da se tuče, naravno. To opet nije argument za ministarstvo, nego za most. Malo je zafalilo tih argumenata, onoliko koliko sam ja video.

Ono što smo mi predložili ovim predlogom je da se spoje Ministarstvo prosvete, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Vaše rešenje da se spoje nauka, tehnološki razvoj i inovacije ima logike zato što nova tehnološka rešenja i inovacije zaista dolaze iz sveta nauke. One nekada dolaze iz sveta privrede, iz namenske industrije npr.

Međutim, smatramo da je loše razdvojiti prosvetu i nauku, pre svega zbog univerziteta. Mi smatramo da ljudi na univerzitetu se bave u isto vreme i prosvetom i ozbiljnim naučnim radom. U projektima zajedno sa profesorima sa tog fakulteta, sa bilo kog fakulteta nalaze se i studenti. To je na najbolji način spajanje prosvetnog i naučnog rada.

Na fakultetima postoje instituti, postoje laboratorije koje u poslednje vreme izbacuju vrlo dobra tehnička rešenja i dobre inovacije. To je apsolutno jedan od razloga, a mislim potpuno opravdan razlog zašto smo mi predložili da se ova dva ministarstva spoje. Eto toliko, da ne trošim više vremena. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik dr Danijela Grujić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, šta nedostaje našoj prosveti? Šta će povratiti poverenje u naše obrazovanje, obnoviti poljuljani ugled našeg obrazovanja? Upravo to se nalazi u predlogu ovog amandmana Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni. To su tri stvari.

Prvo to je posvećenost podizanju obrazovnog i kulturnog nivoa našeg stanovništva. Dva miliona naših stanovnika nema završenu srednju školu. Čak 800.000 bez završene osnovne škole. To su podaci koje iznosi Republički zavod za statistiku, u publikaciji iz 2017. godine, regioni u Republici Srbiji. To zahteva jednu ozbiljnu strategiju i posvećenost Ministarstvu prosvete unutar delokruga svoga rada.

Druga stvar koju predlažemo ovim amandmanom, jeste da se država ozbiljno pozabavi urušavanjem ugleda i dostojanstava prosvetnih radnika, zbog čega imamo neprekidne štrajkove prosvetnih radnika, ali i opadanje studijskih grupa na fakultetima koji pripremaju za nastavnički poziv.

Treća stvar koja je takođe značajna i koju nam nameće spoljno-politička situacija jeste priliv stranog stanovništva, a u tom smislu kada je obrazovanje u pitanju, uvođenje jedne strategija koja priprema decu i učenike bez znanja srpskog jezika za uvođenje u naš obrazovni sistem.

Ukratko, to predstavlja sadržaj ovog amandmana. Ono što ne predstavlja sadržaj ovog amandmana, a čemu bi se naši mladi verovatno najviše obradovali, za šta nažalost ranije Vlada nije ispojila kapacitet, pa ne očekujemo da bi to moglo da ima ni ova Vlada kontinuiteta, jeste provera visokoškolskih diploma, svih onih spornih diploma o kojima se u proteklih nekoliko godina u javnosti oštro govorilo i polemisalo. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Radomir Lazović, dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, dr Jelena Jerinić, dr Đorđe Pavićević i narodni poslanik Janko Veselinović.
Reč ima, Robert Kozma.

Hvala, predsedavajući.

Podneli smo amandman pre svega zbog ovog rasparčavanja i degradiranja politike za mlade unutar već degradiranog resora, kao što je do sada bilo unutar Ministarstva omladine i sporta.

Ne dovodimo u pitanje da li je potrebno dodatno razvijati sport, pre svega rekreativni sport, razvijati fizičku kulturu kod mladih, razvijati adekvatnu sportsku infrastrukturu, to je sve potrebno, jer naravno kada pogledamo kako nam izgledaju košarkaški tereni u krajevima, njih najčešće renoviraju kladionice. Sportske manifestacije u krajevima najčešće finansiraju kladionice, već postojeće Ministarstvo omladine i sporta nije imalo dovoljnih resursa za tako nešto.

Umesto rasparčavanja ova dva resora predlažemo da se poveća budžet za oba resora i da ostanu oba resora unutar ministarstva, a posebno da se poveća budžet za mlade jer je u ovoj godini sramotnih 0,08%, a istovremeno 65% mladih živi kod roditelja, jer ne mogu da iznajme ili kupe stan, a 75% mladih se muči da zaradi za osnovne životne troškove. To su podaci Republike Srbije.

Takođe, kada pogledamo kako se sada već tretira omladinska politika, kako samo danas je krovna organizacija mladih Srbije morala da reaguje, jer je Ministarstvo omladine i sporta u regionalnoj kancelariji za mlade, gurnula još jednog predstavnika ministarstva umesto predstavnika organizacija, što bi trebalo da se uradi po pravilu.

Stoga, ne razdvajajte ova dva resora, povećajte budžet, dajte da renoviramo javne prostore za nekomercijalno korišćenje, dajte da podignemo lokalne sportske klubove, povežemo sa školama i fakultetima i pružimo podršku amaterskom omladinskom sportu.