Reč ima, Janko Veselinović.

Ne brinite, neće biti potreba za repliku. Verovali ili ne, večeras ću citirati u odbrani ovog amandmana Aleksandra Vučića, .

Prvo da kažem, malopre sam to zaboravio, odnosno, nisam imao vremena da kažem da poslanički klub Ujedinjeni – SSP, PSG, Preokret i Sloga, stoje na stanovištu da je potrebno da Srbija ima Ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, bilo u postojećem ministarstvu spoljnih poslova, kao što sam predložio, ili kao posebno ministarstvo, zato što i Srbi u regionu i dijaspora to zaslužuju.

Pošto ne želite mene da poslušate oko toga da se smanji broj ministarstava kao što sam rekao evo, pokušaću, da to postignem citirajući lično Aleksandra Vučića, 27. april 2015. godine, on je najavio smanjenje broja poslanika, poslanika na 125, odnosno, maksimalno 150. Dakle, predvideo je da ova Skupština ima duplo manje poslanika, a vi ste došli u situaciju da će Vlada praktično, ako bude se ovako kretala u narednih petnaestak, 20 godina imati broj ministara kao što ste obećali da će biti poslanika.

Drugi citat Aleksandra Vučića istog datuma – ako stanemo Srbija više neće da krene. Stanite molim vas. Stanite molim vas, jer ako vi nastavite dalje od Srbije neće ostati ni kamen na kamenu. To se pokazuje u svim oblastima koje ste do sada vodili. To se pokazuje u rezultatima od ekonomije, od obrazovanja, sporta, kulture, putevi, bravo. Dakle, putevi se grade, auto-putevi se grade, Boga mi po pozamašnim cenama, nažalost, to je neko danas dobro, slikovito rekao – neće tim putevima imati ko da ide. Ovim putevima će ići Kinezi, neki ljudi koji se vraćaju sa letovanja iz Zapadne Evrope ili idu na letovanje u Grčku, ali, nažalost, Srbija se prazni.

Ovaj predlog oko smanjenja broja ministarstava jeste zaista najdobronamerniji, jer nije u pitanju samo dva ili tri ministarstva više. Sutra će u gradu postaviti jednog ili dva sekretara više, u pokrajini, pa će u javnim preduzećima postaviti pet, šest novih pomoćnika, savetnika, to se multiplikuje kako se spušta ka dnu. Dakle, nije u pitanju samo trošak četiri ministra nego simbolika koju vi pokazujete, a vi pokazujete neracionalnost i neekonomičnost.

Hvala.

Reč ima predstavnik predlagača Milenko Jovanov.

Zanimljivo je to da nam o rezultatima priča čovek čiji je rezultat 9,3 miliona evra duga za toplanu koju je vodio. Ako neko ima legitimitet, ako nečija reč ima težinu ta reč ima težinu, 9,3 miliona evra težina te reči.

Nema rezultata. Evo, dok zasedamo dolazi rezultat, pozitivno mišljenje Venecijanske komisije o novom setu sudskih zakona, ministarka pravde Maja Popović učestovala u radu 132. plenarne sednice Venecijanske komisije, na kojoj je usvojeno mišljenje o radnim tekstovima Zakona o uređenju sudova, sudijama i Visokom savetu sudstva.

Dakle, mi i dok ovde sedimo i dok nam drže predavanje o tome kako nema rezultata, postižemo rezultate. Ti rezultati će se postizati svaki dan i tu nikakvih promena više biti neće. Mi smo jedina vlast u istoriji Srbije koja se razvlastila, dobrovoljno, dakle, preneli na pravosuđe takvu nezavisnost i takvu mogućnost da funkcionišu bez ikakvog uticaja, bilo kakvih spoljnih faktora, kako nikom nije palo na pamet da realizuje.

(Srđan Milivojević: Samo vi nastavite svojim rečima.)

Morate opet da dobacujete Milivojeviću?

Uživam u tome da dobacuju, to je prava stvar. Znate, to znači da boli, to znači da smeta, to znači da nema drugog odgovora, i to sa treće strane znači da se približavamo vremenu kada će i sami kroz izveštaje onih kojima najviše veruju da vide sve one rezultate koje smo postigli. To što ih oni ne priznaju, znate kako, mogu da ne priznaju da ne postoji gravitacija, i da zemlja je okrugla i sve ostalo, ali to te činjenice promeniti neće. Hokus pokus tu ne pomaže.

Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloratka Bojović, Marija Vojinović, Gorica Gajić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Vojislav Mihailović, Dušan Radosavljević, Zoran Sandić, Veroljub Stevanović, Nenad Tomašević i Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Miloratka Bojović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe Srpske koalicije NADA, Nova DSS, POKS, predlažem amandman na član 4. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, gde se član 21. menja i glasi – Ministarstvo omladine i sporta.

U vreme nikada veće krize u istoriji ove Vlade koja je najduže bila u tehničkom mandatu predloženo je 25 ministarstava. Što god je veći broj ministarstava to je i koordinacija članova Vlade sve teža, sledljivost budžeta sa prethodnim vladama sve teža, odgovornost članova Vlade sve manja.

Podela dosadašnjih ministarstava na nove je u praksi spor proces, dok će podele postojećih unutrašnjih organa ministarstava zaposlenih i nadležnosti usporiti operativnost ministarstava, a posledice sporosti ovakvih procesa naravno imaće samo građani Srbije.

Spajanjem predloženih ministarstva u jedno zbog srodnosti poslova koji su u njihovoj nadležnosti biće omogućena značajna ušteda u budžetu Republike Srbije.

Zato postavljam pitanja – šta je sa projektima postojećeg Ministarstva omladine i sporta u 2022. godini, kao što su Konkurs za razvoj i sprovođenje omladinske politike u iznosu od 27.500.000,00 dinara, kao i Program „Mladi su zakon“, 40 projekata u iznosu od 103.000.000,00? Konkursi su raspisani, ministarstvo ukinuto, odnosno omladina je pripojena turizmu, a ostalo je samo Ministarstvo sporta.

Tako da, s pravom pitam šta je sa tim projektima, da li su realizovani? Ako nisu, šta je sa budžetskim sredstvima, da li su se preselila u nova ministarstva ili će ta sredstva ukinuti?

Mi razumemo težnju vladajuće većine da zadovolji svoje kapacitete, to ste mogli i zadržavanjem, tj. prihvatanjem ovog amandmana i zadržavanjem ovog ministarstva, a ne da date ovako radikalan predlog.

Maločas par kolega prekoputa je izreklo da će glasati za Zakon. Naravno mi nećemo glasati za izmenu ovog Zakona, ali prvo pitanje koje ću ja kao poslanik postaviti sa ove skupštinske govornice i pravo da vam kažem, nadam se da će Vlada biti formirana u toku sledeće nedelje, biće upućeno Ministarstvu prosvete pitanje koje ću postaviti i sada postaviću kada se Vlada bude formirala – šta je sa školama u Smederevu? Zašto Osnovna škola „Dr Jovan Cvijić“ već dva meseca protestuje? Svi zaposleni su u protestu.

Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik dr Zoran Lutovac.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Lutovac.

Izvolite.

Amandman - Ministarstvo sporta. Dakle, trebalo bi, ako već insistirate na tome, da postoji posebno ministarstvo da se zove ministarstvo fizičke kulture i sporta. Ministarstvo bi prvenstveno trebalo da se bavi promocijom i omasovljenjem fizičke kulture, a potom i sporta i to bi trebalo da stoji i u nazivu ministarstva, ako je već opredeljenje da postoji posebno ministarstvo.
Država bi trebalo da vodi brigu o institucionalizaciji fizičke kulture i njenoj dostupnosti celoj populaciji, a potom i onima koji su natprosečno fizički spremi za bavljenje raznim sportovima.
E, sada, da govorimo malo o motivima. Šta mogu biti motivi za posebno ministarstvo sporta? Prvi motiv zdravlje, zdravlje mladih. Poznato je da mladi sve više provode vremena ispred tableta, ispred telefona, kompjutera i sasvim je prirodno imati strateški pristup tome da se posveti više pažnje fizičkoj aktivnosti. Drugi motiv bi bio svakako privredni. Sport je, da podsetim one koji ne znaju, među tri najrazvijenije privredne grane u razvijenim demokratskim državama sveta.
Dakle, sport je privredna grana, a kako se sportu u Srbiji doživljava? Sport u Srbiji se doživljava kao trošak ili kao plaćanje reketa nekih društvenih preduzeća ili kao ulaganje u propagandnu mašineriju.
Dakle, ovde se, nažalost, motivi ne mogu prepoznati u onome što sam ja naveo. Motivi su sasvim drugačiji. Motivi su da se unapredi propagandna mašinerija koja je usmerena ka tome da se očuva i unapredi rejting, a sportski uspesi koje smo imali nisu plod, rezultat i postignuti zahvaljujući tome što je država ulagala, nego, uprkos tome, što država nije ulagala.
Nagrade se daju posle uspeha, što potvrđuje moju tezu. Dakle, ako vi dajete nagradu posle postignutih uspeha, a pre toga niste doprineli da dođe do tih uspeha, to je onda ništa drugo nego pokušaj da se kupi deo popularnosti od sportista i zato smatram da motiv za stvaranje ovog posebnog ministarstva nije od javnog interesa, nego, pre svega, od interesa da se stvara jedno ministarstvo pomoću kojeg bi se kupovala popularnost.
Hvala.