Dva minuta.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, dr Jelena Jerinić, dr Đorđe Pavićević.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala predsedavajući.

Još malo ću o pretumbacijama ministarstava koje radite i pravljenju Frankenjštajn ministarstava. Kada pričamo o turizmi o omladini predlagač nam je rekao – za turizma i omladinu, za ove dve oblasti postoje razni konkursi pri EU i na drugim mestima gde možete da konkurišete za sredstva.

Očigledno je za vas dovoljan razlog da spajate ova dva resora. Samo bih da vam kažem da postoje razni konkursi pri EU za mlade i obično su povezani i sa obrazovanjem i sa kulturom, slušajte, možda nešto i naučite, i sa razvojem novih veština za primenu na tržište rada. Postoje konkursi za mlade poljoprivrednike.

Međutim, ta logika gde u EU postoje konkursi pa ćemo da spojimo neka ministarstva to je pogrešna logika. Nije dovoljno opravdanje za pretumbaciju resora.

Da ste rekli da su na primer deo jednog istog pregovaračkog poglavlja pa da i razumemo, pa čak i klastera. Međutim, ne mislim da je dobro da ako je nešto u EU ili nekoj drugoj zemlji da to prepisujemo za Srbiju jer to nije dobro za ovaj naš kontekst.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Tako je. Polagano, polagano zapišite. Na taj način smejete se mladima, ali i njihovim roditeljima jer na primer kada smo pričali o sportu treba da imamo u vidu da ulaganja u sport su zapravo toliko niska. Kada govorimo o rekreativnom sportu i kada govorimo o školskim sportskim sekcijama roditelji u proseku daju oko 120 evra za svoja dva deteta da bi zapravo ona mogla da se bave sportom. Tako da, molim vas, nemojte se dičiti uspesima u sportu. Hvala vam.

Nemojte da dobacujete. Nema potrebe, ali kada sam od vas čuo da ne treba da se vodimo za tuđim zemljama čuo sam sve.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Cakić.

Da iskoristim priliku da vam čestitam 14-i rođendan i da vam kažem da ste izabrali pravo vreme i pravo mesto da ga proslavite. U ovih par dana i danas ne samo što imamo najmanju zaradu u Srbiji u najsiromašnijoj zemlji u Evropi, grad Leskovac nije imao dva dana vodu, a naredna dva dana i danas nema pijaću vodu. Grad Leskovac nema grejanje, nema dovoljno šećera, nema dovoljno mleka i još najvažnije gospodin Vučić je prošlog puta bio da otvori pogon „Džinsija“ i taj pogon se danas prodaje. Prodaje se, nema ga više, odlazi iz Leskovca, odlazi iz Srbije. Pročitajte i ono što sam mu savetovao da otvori…

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Gospodine predsedavajući…

Idemo dalje, da se vratimo na amandman. Tražio sam da unesete kod republičkih robnih ….

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Vratite mi vreme. Nemojte, ako sve kradete, vratite mi vreme.

Upravo kada smo kod krađe jedino što sam tražio to je da Republička direkcija za robne rezerve pored ostalog vrši i organizuje neposrednu kontrolu skladišta. Kada ste došli na vlast…

(Predsednik: Dva minuta.)

… pokušali ste i pričali o žutim lopovima. Isterali ste vašeg zeku iz šume… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Milošević.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege predložila sam da se član 9. briše, zbog toga što nadležnosti, poslove koje bi trebalo da obavlja Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu su već u nadležnosti Ministarstva informisanja, odnosno telekomunikacije pa je ovaj član nepotrebno brisati. Umesto ove kancelarije iskoristiću priliku da pitam još jednom zašto nema kancelarije za ruralni razvoj, zašto razvoje nerazvijenih opština nije zasebno izdvojen, zašto se ne pominje u ovom predlogu Zakon o ministarstvima i zašto je jug Srbije i dalje nedovoljno važan vladajućoj većini.

Tokom celog mandata, ponavljaću uporno da je jug Srbije rekorder po broju nerazvijenih opština, da se jug Srbije prazni, da nam uzalud putevi i bolnice i ostalo kada neće imati ko da koristi te puteve, neće imati ko da nas leči, a neće imati ni koga da leče. Zato još jednom apelujem da nerazvijene opštine nađu posebno mesto i da to ne bude Ministarstvo bez portfelja koje se danas zove Ministarstvo za razvoj nerazvijenih opština, a sutra se može zvati nekako drugačije. Te opštine moraju da imaju svoje mesto unutar nekog ministarstva i moj predlog je da to bude Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Hvala.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Parlić.
Nije tu.
Na član 10. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Miloratka Bojović, Marija Vojinović, Gorica Gajić, Miloš Jovanović, Predrag Marsenić, Vojislav Mihajlović, Dušan Radosavljević, Zoran Sandić, Veroljub Stevanović, Nenad Tomašević, Dejan Šulkić.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Borko Puškić.

Poštovani građani Srbije, a pre svega Srbi sa svetoga Kosova i Metohije, smatram da treba da imamo ministarstvo za Kosovo i Metohiju iz razloga što smo danas doživeli jednu tešku uvredu i ponižavanje, da nam zemlje Kvinte predsedniku Srbije donose i uručuju u Beogradu ultimatum iliti kapitulaciju i to na dan kada su upravo Nemci ubili 7.000 sada već kananizovanih novomučenika, dece ubijene u Kragujevcu.

Zbog čega nam treba ministarstvo? Zato što imamo četiri instalacije baze na severu Kosova i Metohije, Jarinje, Brnjak, Gornje Jasenice i sada Bistrica se ovih dana završava. Zato što je Kosovo i Metohija od prvog i izvanrednog reda državno pitanje broj 1. Ni jedno pitanje ne može se sa njim da poredi. Ne može da imamo za Evropsku uniju ministarstvo, a da imamo Kancelariju za Kosovo i Metohiju.

Imali smo sa druge strane vladajuće većine da se kaže što nemamo ministarstvo za Šumadiju, zato što Šumadija nije okupirana, nego je okupirano Kosovo i Metohija. Od koga je okupirano? Od NATO agresora. Neinstalacije nam radi Nemačka. Upravo to radi EU, a mi dajemo ministarstvo EU, a ne damo KiM. Zbog čega nam treba ministarstvo? Zato što je danas Lajčak bio u Prištini. Zbog čega nam treba? Zato što su 3. novembra već zakazani u Berlinu. Lične karte se popišu, diplome i poslovne kvalifikacije da Srbija šiptarsku kvazi državu na još neki način prizna nakon Briselskog i nakon Vašingtonskog neuspelog sporazuma. Zato što nam je uhapšen, odnosno na godinu dana osuđen predsednik opštine Zvečan, Todosijević. To je sramota. Zbog toga nam treba ministarstvo za KiM. Ako to ne uradite, to se može nazvati kao nepodnošljiva lakoća neodgovornosti od strane vas.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Kostić.

Poštovani narodni poslanici, govorili smo o potrebi da se formira ministarstvo za dijasporu i Srbe u regionu, jer uprava za dijasporu nema ni kadrovski, ni finansijski, ni bilo kakav institucionalni kapacitet da rešava najvažnije probleme.

Mi smo ovde danas u toku rasprave čuli kako su stradali naši sunarodnici iz regiona pre 15 godina, kako su uhapšeni i odvedeni u kazamate po Evropi, hteo bih samo da kažem da ne bi bilo loše da ljudi ovde sa vaše strane koji su iz vaše stranke iz Odbora za pravosuđe se raspituju kakvo je trenutno stanje Radovana Karadžića i u kakvom se on trenutno kazamatu nalazi u Engleskoj i nema priliku da razgovara sa svojim rođacima. Tako da ne bi bilo loše da i to bude jedna tematika kojom će se Odbor za pravosuđe pozabaviti i Ministarstvo pravde.

Takođe dok mi danas ovde sedimo, Srbi iz Hrvatske se i dalje hapse po aerodromima Evrope po lažnim optužnicama koje Republika Hrvatska podnosi nad njima. To je samo dokaz koliko nedostaju bilateralni sporazumi sa državama regiona i koje vi niste uspeli da uradite.

Takođe bih hteo da kažem par stvari koje Srpski pokret Dveri još 2017. godine podneo kada su u pitanju saradnja sa Srbima u regionu i rasejanju, a koje se tiču institucionalne zakonske regulative koju ova vlast nažalost ništa nije uradila u proteklom periodu. Znači, mora da se formira skupština za Srbe u rasejanju u regionu koja je ukinuta 2014. godine, da se donesu izmene Zakona o izboru narodnih poslanika da dobijemo glasanje u dijaspori i da naši predstavnici iz dijaspore imaju svoje predstavnike u Skupštini Republike Srbije.

Takođe je neophodno da se donese niz izmena zakonskih mera i seta zakona po pitanju poreza kako bi se omogućile poreske olakšice za naše Srbe koji se vraćaju u dijasporu. Hteo bih samo da kažem da je sve više i više srpskih porodica koje se vraćaju u Srbiju da ovde žive. Takođe je neophodno da se formira investicioni fond kojim bi rukovodila dijaspora, jer ona ulaže preko par milijardi evra u Srbiju. Takođe, sve ovo što mi pričamo je ništa ako ova Skupština ne usvoji rezoluciju o genocidu nad Srbima u nezavisnoj državi Hrvatskoj o kojoj je govorio i predsednik Vučić da je neophodno da se usvoji. Hvala.