Hvala vam.
Pa, evo, da krenem i ja od kraja. Ja se slažem da je država ozbiljna stvar. Politika je ozbiljna stvar, posebno u ovako teškim vremenima i onda čujete da je Vlada preglomazna i ima mnogo ministarstva, ali fali jedno. Da li ih ima mnogo ili jedno fali ili je potrebno da imamo još jedno da bi rekli - šta će vam i to jedno kada je već velika Vlada?
Ali, što se tiče dijaspore, ne znam za vlade koje su toliko radile, sve kada su imale ministarstvo u dijaspori, kao što smo mi uradili od 2018. godine na ovamo, zato što ja jednom godišnje imam konferenciju sa našim ljudima u dijaspori. Meni nekako deluje smešno da kažem sa našom sestrom i braćom u dijaspori, tako da od 2018. godine svake godine ih okupljamo i razgovaramo šta je to što mi možemo da uradimo sa dijasporom.
Znate, smanjili smo takse, da kada se vraćaju u Srbiju ne moraju da plaćaju takse na svoju imovinu koju vraćaju u Srbiju, što nije bio slučaj ranije, a niko od svih koji su se bavili toliko i busali u grudi dijasporom nije ni znao da oni plaćaju carinu na ličnu imovinu koju vraćaju u Srbiju.
Vidite, mi smo pitali dijasporu šta je problem. Oni su nam rekli na toj konferenciji, mi to rešili za šest meseci i pitali dalje šta je problem. Rekli su da je problem sa nostrifikacijom diploma. Mi smo rešili nostrifikaciju diploma tako što smo smanjili rokove i to vi usvojili u ovoj skupštini. Šteta što ne znate, ali toliko se ozbiljno bavite tom problematikom, a sa prve tri najvažnije liste fakulteta se automatski sada priznaju te diplome.
Takođe, ove godine završili sa Bankom „Poštanske štedionice“ uz ogromnu podršku Narodne banke Srbije i ja sam zahvalna i guverneru, gospođi Tabakovići i čitavom njenom timu, tako da konačno možemo da imamo i kredite, da ljudi iz dijaspore kupe stanove i imovinu u Republici Srbiji, što do sada takođe nije moglo, osnovali tačku povratka da ljudi koji žele da se vrate iz dijaspore odmah direktno mogu da kontaktiraju nekog u Vladi Republike Srbije i da bukvalno jednu po jednu osobu vraćamo iz dijaspore. Vratili ih već, bogami, stotine i hiljade. Kao što sam rekla juče, vratili smo preko 20 najboljih stručnjaka koji danas rade u Institutu za razvoj veštačke inteligencije, uvećali broj škola srpskog jezika u dijaspori za 26 i povećali broj dece u školama za 20%.
Vidite, sve to smo uspeli da uradimo bez ministarstva zato što smo mislili da je to zaista važno i da o tome ne treba da se priča, da na tome samo treba da se radi i to uradili.
Takođe, uveli, ako niste primetili, poseban program „Karta Serbika“ za one naše ljude, braće i sestre u dijaspori koju su u zemljama koje ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo, a oni neće da se odreknu tog državljanstva zato što, recimo, tamo primaju penziju ili imaju neke druge koristi, ali hoće da se vrate u svoju zemlju i da ovde žive kao da i dalje imaju naše državljanstvo. Sada se lepo prijave za taj program „Karta Serbika“, pa dođu ovde i troše svoju, recimo, penziju inostranu ovde, ali imaju i pravo na zdravstvenu zaštitu, mogu da kupe nekretninu, mogu ovde da žive kao da imaju sopstveno državljanstvo.
Dakle, to smo uradili samo u poslednje dve godine i to bez ministarstva za dijasporu, tako da nije potrebno, ali lepo zvuči i ja sam razumela konačno i za ovaj dan i po da ono što lepo zvuči za vas je, u stvari, najveći prioritet, a šta se zaista dešavalo i šta je tačno to na čemu treba raditi, to nije baš naročito važno.
Šta imamo još od dijaspore? Mi smo na tome toliko radili da sam rekla da je prvi put u periodu između 2015. i 2019. godine, a na kraju krajeva, zato što su ljudi videli da Srbija ide u pravom smeru i da ima neku perspektivu, Srbija beleži neto priliv visokoobrazovanih ljudi iz dijaspore, dakle, vraćaju se u Srbiju, od 90.000.
Ono što je, takođe, jako zanimljivo, i to govore podaci Evrostata, da je broj radnih dozvola u zemljama EU iz Srbije pao u 2020. godini u odnosu na 2010. godinu za čak oko 150 hiljada. Dakle, naši ljudi se ne prijavljuju više za radne dozvole u EU, što znači da se vraćaju u Srbiju i ostaju ovde i sve smo to uradili bez Ministarstva za dijasporu, ali dobro je čuti da, kada kritikujete da je Vlada preglomazna, vaše rešenje je na tu kritiku – osnujte još jedno ministarstvo ili zašto niste osnovali još jedno ministarstvo.
Što se tiče nataliteta, mnogi su to pominjali i ponovo se ovde frljamo i bacamo sa paušalnim informacijama, a ja ću vam reći ovo, jedna činjenica na koju smo, takođe, posebno ponosni. Stopa ukupnog fertiliteta, kako se broji, praktično je to broj dece po ženi, je u 2019. godini, izuzetno važna informacija, prvi put nakon 15 godina bila veća od 1,5, bila je 1,52. Treba 2,1, ali je prvi put nakon 15 godina prešla 1,5 i ona je, takođe, u 2021. godini bila 1,52, tako da idemo u pravom smeru, ali treba vremena da se te stvari promene. U svakom slučaju, važno je da smo videli važni pomak nakon 15 godina.
Od nekih nisam čula baš ništa o programu Vlade koji sam predložila, ni komentar, ni kritiku. Valjda je nešto drugo bitno i valjda je bitno da se samo nešto kaže. Pa, dobro, neka, saslušali smo ih, ali zaista nemam šta da odgovorim pošto nije bilo ništa u vezi sa temom, a ni programom koji sam predstavila.
Kako da se preživi sa minimalcem? Teško se preživljava sa minimalcem i nikada nismo rekli da se preživljava lako, ali ću vam reći preživljava se nešto lakše sa minimalcem od 40.020 dinara u odnosu na minimalac od 15.000 dinara.
Nećete me ubediti, kao što pokušavate evo već godinama da nas ubeđujete vi i vaši koalicioni partneri, da je 14 i 15 hiljada dinara više i bolje od 40 hiljada dinara.
Dakle, ako je neko uspeo da poveća minimalnu zaradu sa 153 evra na preko 300 evra, što je rast od više od 100%, onda je očigledno da je neko ozbiljno na tome radio i nije dovoljno dobro, ali kad krenete iz minusa, još jednom ću reći, teško se dođe na zelenu granu na koju mi sada izlazimo.
Opet kada pogledate, ovo je, kada pričamo o minimalcu, dobar grafikon koji pokazuje odnos dve minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, recimo, za tročlanu porodicu. Ovde smo bili 2012. godine kada su vaši koalicioni partneri i vi sa njima vodili Srbiju i polako, teško, ovo je doba fiskalne konsolidacije, išli na gore, išli na gore. Tada su dve minimalne zarade pokrivale 1,2 minimalne potrošačke korpe, danas 1,85, da vide i sa ove strane narodni poslanici. Teško ide, teško je, nije lako, ali ide na bolje i to građani vide. Tako da, svakako ne kažemo i nikada nismo tvrdili da ide dobro.
Opet, vaši koalicioni partneri su tvrdili, tvrde i danas da su odlično radili svoj posao, da je 15.000 dinara bila taman minimalna zarada, nije trebalo više, pa u čitavom svom mandatu su je, ja mislim, povećali za 4%. Nekako su oni videli da je to mera valjda za srpskog čoveka i to da je nezaposlenost 26% i danas se bore ponovo grčevito da se vrate na vlast da nastave tako. I danas je loša minimalna zarada, svakako, duplo bolja nego što je bila i više od toga, ali nije, naravno, za nas dovoljno, ali opet neko sa minimalcem može danas da kupi 40% više svinjskog mesa, nego što je mogao pre 10 godina.
U julu 2012. godine minimalna zarada je pokrivala 62% minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu. U julu ove godine pokrivala je 78%, tako da je nešto bolje.
Što se tiče siromaštva, ja ovde imam podatke Svetske banke, ali tek od 2017. godine. Nama je tada procenat siromaštva bio 22,1%, danas je 8,8% u Republici Srbiji. Daleko smo najbolji u regionu. Mi smo tada, još 2017. godine, bili lošiji od Crne Gore, izvinite, bili smo lošiji od Severne Makedonije i Crne Gore, a danas smo bolji od svih u regionu. U svakom slučaju, 22,1, pa smo smanjivali na 17,3, 12,1, 10,5, 9,99388 stopa siromaštva u Republici Srbiji, polako se smanjuje i to je takođe jedan od rezultata.
Vama hvala što ste mi dali priliku da pričam o tome, iako verovatno niste namerno mislili da mi pomognete i na vašu ponudu da nam pomognete, ja ipak lično, ali zaista sasvim lično moram vama da kažem – ne, hvala, nikakva mi pomoć i podrška od vas ne treba, zato što ste vi čovek koji je javno pozvao na moje silovanje, tako da mi pomoć od vas nikakva ne treba. Na čast onim vašim koalicionim partnerima koji su vas stavili da budete uz njih rame uz rame u Narodnoj skupštini Republike Srbije i ta vaša poslanička grupa je time dala više nego jasan signal šta misli o ženama u Republici Srbiji, šta misli o rodnoj ravnopravnosti, šta misli o diskriminaciji svake vrste i ponosno sede uz vas koji ste javno pozvali na moje silovanje na nacionalnoj televiziji i nacionalnim frekvencijama. I sutra kada mi spočitavaju o nasilju nad ženama, samo da mi oni ništa ne spočitavaju, pošto ste na nasilje vi pozvali na najbrutalniji mogući način i ne treba mi, još jednom, vaša pomoć i bilo kakva podrška od ljudi kakav ste vi i oni koji sede uz vas.
Što se tiče Rio Tinta, da kažemo ovako. Čujem podnet je niz krivičnih prijava. Ja to pozdravljam. Ja verujem u naše sudstvo, verujem u naše nezavisne institucije i odmah da kažem, sve što sam radila sa Rio Tintom, radila sam javno, radila sam svesno, radila sam sa predumišljajem i to ću reći i na sudu. Sve što sam radila sa Rio Tintom ponosna sam što sam radila i kako sam radila. A vi ako mislite da je to za krivičnu prijavu, a očigledno mislite, ja vas molim da podnesete iste takve krivične prijave i protiv vaših stranačkih kolega. Oni su doveli Rio Tinto u Srbiju. Oni su, kažete, mi smo menjali zakon. Nijedan zakon promenili nismo za Rio Tinto. To su već sve vaše stranačke kolege uradile 2006. godine, izmenile Zakon o rudarstvu tako što su obezbedile da onaj ko ima istražna prava automatski dobije prava na eksploataciju.
I molim vas, kumim vas, podnesite krivične prijave i protiv njih, jer mislim da je to jedino fer, a ja ću sa najvećim zadovoljstvom da se odazovem sudu, da branim šta sam radila, argumentujem šta sam radila i pokažem, takođe, i zašto sam to radila, za razliku od vaših partijskih prijatelja i kolega koji se u sudu ne pojavljuju, ali i dalje šire te laži zbog kojih je ovde u Narodnoj skupštini, zbog kojih ih je neko tužio, a oni sudski proces izbegavaju.
Dakle, da se nadovežem, još jednom, bilo je – deci je potreban vazduh, voda, zdrava hrana, a vi pričate o internetu. Ja nikako ne isključujem ta dva. Upravo suprotno, ja mislim da mi možemo i moramo i jedno i drugo. Dakle, to ne isključuje jedno drugo, nego samo svi ti što su bili u bivšoj vlasti, a čuli smo ovde jednog poslanika koji je pričao da je životna sredina najvažnije i najživotnije pitanje i kritikuje mene zato što sam rekla da smo postigli nivo ekonomskog razvoja da možemo da razmišljamo o životnoj sredini. Sve u redu, da, nego ponavljam moje pitanje od juče – a šta smo mi to pokvarili? A šta smo mi to zatvorili što ste vi u odnosu na životnu sredinu izgradili? Jesmo li zatvorili neko postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, neku elektranu na obnovljive izvore energije, ili je 2014. godine prvi put usvojen Zakon o energetici koji je uneo u taj zakon obnovljive izvore energije? A onda 2021. godine i doneli prvi put poseban Zakon o obnovljivim izvorima energije. Jesmo li to mi uradili ili ste to vi uradili, kojima je životna sredina danas najživotnije pitanje?
Vidite, ja stojim pri svojoj izjavi. Ja mislim da se mi nekada nismo bavili zaštitom životne sredine iako to jeste izuzetno važno pitanje za kvalitet života. Ali, znate šta, da li je najživotnije pitanje? Pa, kada nemate posao i kada nemate perspektivu za svoje dete i kada ne možete da obezbedite da kupite detetu sladoled, kao što je to bilo dok je minimalac bio 14.000 dinara, a nezaposlenost 26%, a nezaposlenost mladih 51%, šta vi mislite, da su tada ljudi razmišljali kakav vazduh udišu? Ne, razmišljali su kako da nađu neki kakav-takav posao da obezbede nešto svojoj deci. I, da, tek kad smo spustili nezaposlenost na ispod 10%, kada smo krenuli da gradimo i da podižemo naš BDP pa sada na preko 60 milijardi evra, rekli smo – da, ljudi, hajde da se bavimo zaštitom životne sredine. Jeste važno pitanje, nego kad je najživotnije, što ništa niste uradili po tom pitanju?
Kada vam smeta Rio Tinto, što ste doveli Rio Tinto? Kada hoćete da podnosite krivične prijave, što ne podnesete prvo protiv onog koji je promenio zakon 2006. godine? Meni je drago što ste podneli protiv mene zato što ću ja sve svoje odluke sa najvećim ponosom braniti. Tako da vam hvala na toj prilici i molim vas još jednom, evo, recite samo šta ste to vi uradili za životnu sredinu kao najživotnije pitanje? Hvala.