Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, građani i građanke Srbije, poštovani gosti, u trenutku kada je građanima neophodna vizionarska i socijalno i ekonomski odgovorna politika njima se nudi vlada ograničenog mandata.
Vlada čiji je glavni zadatak da prezimi, jednu zimu, možda dve. Takva vlada ne može imati odgovore za izazove sa kojima se suočavaju građani Srbije.
U trenucima kada građani jedva sklapaju kraj sa krajem njima se nudi vlada sa rekordnim brojem članova vlade, rasipnička vlada, čiji cilj nije rešavanje problema građana, već rešavanje rastućih napetosti unutar vladajuće partije. U toj vladi vodi se računa kako da SNS klanovi budu u ravnoteži.
Sistem proveravanja ravnoteže ili kočnice ravnoteže, koje smo uveli u Ustav, u članu 4. nakon ovih promena, on bi zapravo trebalo da se tiče podele vlasti, vlasti zakonodavne, sudske, izvršne, ali zapravo to izgleda funkcioniše samo unutar vladajuće stranke, gde predsednik Republike i predsednik stranke vodi računa da je jedan SNS kalan uravnotežen i zakočen delovanjem drugog.
Mandat stare nove premijerke je po drugi put oročen. Ova vlada je ograničena upravo u tom perventirarnom sistemu uravnotežavanja u kome onaj ko je odgovoran, nikada nije i formalno odgovoran. Sada ću vam dati primer kako to izgleda.
U ovom produženom tehničkom mandatu, imali smo prilike da vidimo situaciju gde vlada sklapa tajni ugovor sa konsultantskom kućom ..Enerdži iz Norveške, bez znanja Ministarstva energetike.
Znači, sadržaj je hitna preporuka o tome šta treba da se radi sa našim energetskim sistemom, inače mi imamo neke strategije, neka strateška dokumenta, i valjda bi tu trebalo da piše šta treba da se radi, ali ne.
Ministar finansija, poznatiji kao ekspert za „eritrejski pamuk“ i glavni konsilireza privatizacije i koncesije, se dodatno zadužio u vrednosti od 50 miliona evra, da ispuni tu preporuku šta treba da se radi sa energetskim sektorom, putem nabavke koja je kao ugovor strogo poverljiva, i sprovedena bez javnog tendera, pod izgovorom da bi u suprotnom država bila u obavezi da da informacije čije bi otkrivanje štetilo državnom interesu.
Znači nije samo tajno od građana, i od nas narodnih poslanika, već i od resornog ministarstva. Ono nije bilo konsultovano. U odgovoru na pitanja o vezi Ministarstva energetike sa potpisivanjem ovog tajnog ugovora, saznali smo da je cilj rudarstva, energetike, da se EPS, kao i kompletan energetski sektor razvijaju, a ne da se najvažnije preduzeće za energetsku stabilnost zemlje prodaje.
I sada ko je ovde za privatizaciju, a ko bi da zaštiti EPS, od privatizacije, koji klan, ko kome pripada, to vi vidite među sobom, međutim, ono što ja znam, da mi nemamo nikakvo poverenja u ministra plagijatora, stručnjaka za privatizaciju i po rečima predsednika odgovornog za rušenje Savamale, da će zaštititi naš energetski sistem od privatizacije.
Takođe nemamo nikakvo poverenje ni u novu ministarku energetike, koja dolazi u trenucima kada se energetska kriza nameće kao glavno pitanje a da nema potrebnog iskustva u ovom sektoru.
Njena najveća referenca kao kandidatkinja za čuvanje nacionalnog bogatstva, to je rudarstvo i energetika, iskustvo bavljenja projektima javnog privatnog partnerstva, što me samo još više uverava da se pripremamo za rasprodaju EPS i drugih prirodnih bogatstava.
Laž, koja toliko laže, da se zanese, da se zaboravi, pa prevari i sebe, postaje vrhovna istina, niko to nije lepše rekao od pesnika Miroslava Antića, na žalost to je vaša osnovna deviza – tome služe zamene teza kojim se služite u ovoj iznuđenoj debati od koje toliko bežite.
Evo jednog primera takve zamene teza, mandatarka priča o otvaranju novih naučnih instituta, a zaboravlja na privatizaciju postojećih. U izveštaju na 38 strana, vaš vladin savet za borbu protiv korupcije, uz objašnjenje šta za Srbiju i građane znači Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, navodi da njegovu prodaju milenijum timu treba poništiti, jer je neosnovana, neargumentovana, protivzakonita i suprotna opštem interesu.
Nema dobrih primera privatizacije, stoji u ovom izveštaju, vodnih instituta u svetu, a da ne idu protiv interesa zaštite zdravlja, života ljudi i bezbednosti države.
Ja se nadam da ste taj izveštaj pročitali, ali ako niste, evo jedan pasus – jedan od vrlo ubedljivih razloga za neprihvatljivost privatizacije vodoprivrednih preduzeća bazira se na nacionalnoj bezbednosti i ukazujući na vrlo opasna krizna stanja koja se mogu izazvati, ukoliko bi se upravljački punktovi vitalnih sistema, poverili subjektima sa strane, čiji nalogodavci mogu biti i neki drugi, često sasvim skriveni centri moći, koji bi na taj način stvarajući krizne situacije, uticali na ostvarivanje nekih svojih dalekosežnih interesa.
Očuvanje nacionalne bezbednosti trebalo bi biti prioritet, te pitanje privatizacije, vodoprivrednih preduzeća instituta je neprihvatljivo iz razloga što raspolažu sa podacima o državnim i vojnim tajnama, te bi prelazak u privatne ruke putem privatizacije putem subjekata ugrozilo nacionalne interese država. To je citat iz vladinog Saveta za borbu protiv korupcije.
Sada za kraj, hoću da kažem još nešto mi iz Zeleno – Levog kluba, Ne davimo Beograd – Moramo, nismo deo nikakve bivše vlasti i vi to vrlo dobro znate i vaš šef poslaničke grupe, najveće stranke, to je priznao pre neki dan kada je rekao da se on ne stidi svoje prošlosti, a da mi ni nemamo prošlost pa onda nemamo ni čega da se stidimo. To što mi tražimo da vi kao narodni poslanici, čija je funkcija i kontrolna, da vi nama polažete neki račun, vi to ne možete da izbegnete, jer način kojim ste se vi koristili prethodnih dana da kažete, da nepoverenje u sudije, znači nepoverenje u vlast ove zemlje, važi i za nas, i mi smo ovde neka vlast.