Slušajući jučerašnji ekspoze mandatarke Brnabić, stekao sam jedan utisak da je verovatno i Noje neposredno nakon potopa sa manje drame govorio o prethodnom periodu nego što ste vi govorili o periodu pre nego što je SNS došla na vlast. Ispada da ništa u zemlji nismo imali, da smo umesto automobila jahali konje i magarce, da smo se lečili kod vračeva, a da smo učili u manastirima. A neće biti da je bilo baš tako. Ali, dobro, da ostavimo po strani tu jednu dozu neozbiljnosti koju ste juče pokazali.
Vi ste istakli jednu veoma važnu rečenicu. Ovo govorim bez imalo ironije. Rekli ste – sve na svetu, a pogotovo u Evropi, se promenilo. To je tačno. Ali, ima jedna stvar koja mene zabrinjava. Ukoliko su se svi promenili i sve se promenilo, a pogotovo se promenilo u Evropi gde mi živimo, a samo mi ostajemo isti, da li možda postoji opasnost da u nečemu grešimo? Da li možda postoji opasnost da ostanemo sami, da možda nismo samo mi ti koji su u pravu u odnosu na sve druge koji se menjaju? Da li ste razmišljali o tome, gospođo Brnabić? Vi znate, uveren sam, da inteligencija predstavlja sposobnost brzog prilagođavanja promenjenim okolnostima. Odlaganje prilagođavanju promenjenim okolnostima, to nije inteligencija, gospođo Brnabić, nije ni doslednost. To je nedostatak političke hrabrosti i to je nedostatak političke vizije.
Znate, ostati dosledan ignorisanju stvarnosti nije kvalitet, kao što ste vi pokušali da nas ubedite juče. Znate, to je kao da ostajete dosledni u štrajku glađu, pa mislite da ćete ostati na kraju dostojanstveni, a u stvari završavate mrtvi. Ja ne želim da takva bude perspektiva i budućnost Srbije.
To što ste vi juče nama predstavili ovde meni iskreno više liči na alibi nego na ekspoze, nego na plan neko rada. Vi nama govorite da je svet nepravedno mesto, jeste, da su velike sile nekada licemerne, jesu, da nemaju razumevanja za naše pozicije, i to je takođe tačno. Šta da radimo sada sa tim? Koja je naša strategija? Koji je plan da izazovemo sažaljenje, samilost? Hoće li neko doći da nas pomazi zbog toga? Neće. Neće se ništa od toga desiti.
Hajde to na stranu, ali vi idete čak i korak dalje i vi kažete - EU nije ispunila neke svoje zadatke. Znate, ja vas kada slušam stičem utisak da jedino što je perfektno i jasno iz vašeg ekspozea jeste da EU nikada neće postati član Srbije i dobro ste čuli, nisam napravio lapsus, da EU neće postati član Srbije, jer se vi postavljate kao moralni supervizor, kao politička vertikala koja deli drugima lekciju, kao da EU treba da se integriše u Srbiju, a ne da je obrnuto.
Govorite o, citiram, sumanutim zahtevima koji se pred nas stavljaju, pa jel vi mislite da su sumanitu zahtevi da imamo slobodne medije, da imamo zdravu i čistu životnu sredinu, da imamo institucije koje funkcionišu nezavisno, da ne postoji politička i stranačka veza između vlasti i organizovanog kriminala, da nemamo ministre i visoke funkcionere vladajuće stranke koji se međusobno optužuju za to ko je više povezan sa kriminalnim klanovima, već da imamo neke institucije ko će na to da odgovori i koji će reći ko je kriv, ko je odgovoran i da neko snosi odgovornost? To nisu sumaniti zahtevi, gospođo Brnabić, to je interes građana Srbije. To je vitalni interes građana Srbije. To je nasušna potreba građana Srbije da žive u jednom sistemu u kom postoji odgovornost, u kom neko na kraju snosi političku i svaku drugu odgovornost zato što je energetski sektor Srbije danas skoro uništen, zato što je neko u Srbiji „Elektroprivredu Srbije“ pretvorio u drugorazredni prislušni centar koji je na ivici ekonomskog kolapsa.
Interes Srbije je da ministarka zdravlja ne misli i ne izgovara javno da kvalitetna, obrazovana, stručna mlada osoba ne može da napreduje bez političkog uticaja, ukoliko nije politički aktivna ili ukoliko nema jak politički uticaj. To je interes građana Srbije.
Interes građana Srbije je da žive u društvu u kom se neguju vrednosti tolerancije, ljubavi i mira, da mogu da budu, da misle, da osećaju, da govore šta god žele bez straha i bez stid me, i bez da zbog toga sutra budu diskriminisani. To su interesi Republike Srbije i građana Srbije i vi znate gde te vrednosti danas stanuju. Stanuju u EU, ne stanuju ni u Rusiji, ni u Kini, ni u Emiratima. Naravno, treba sarađivati i razgovarati sa tim entitetima, može se i tamo nešto dobiti, dobije se jeftinije gas, dobije se možda i neki jeftiniji kredit, dobije se neki projekat, nije ništa sporno, ali ono što je suština i što naši životi i životi svih živih bića čini kvalitetnijim, stanuje u EU, a ne na tim mestima.
Vi, gospođo Brnabić, zbog vašeg nedostatka političke hrabrosti ste spremni sve to da žrtvujete i ko je zašta ne možemo…