Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja ću se u svom obraćanju osvrnuti na izlaganje nekoliko prethodnih govornika, za poslednjeg govornika samo evo i moje pitanje za vas.
Kaže naslov: „Ministre ne zanima nestašica mleka“. „Članovi Vlade na sednici nisu pomenuli problem nestašice mleka na tržištu, stanje je svakim danom sve alarmantnije, zbog čega rešenje treba hitno naći.“ Pa kaže tadašnji ministar trgovine: „Nisam ja kriv nego Ministarstvo poljoprivrede“. Kaže tadašnji ministar poljoprivrede: „Nisam ja kriv, nego neki Investicioni fond „Salford“. A kaže penzionerka Radmila Milijić – zbog slabe isporuke mleka ogorčena je na proizvođače mleka u Srbiji. Ovo zaista nije u redu, citiram: „Imam unuke koji vole da piju mleko, pa moram da ustanem ranije i dežuram sa komšijama ispred prodavnice da bismo se utrkivali ko će pre da ga kupi. Osećam se kao da smo opet pod sankcijama“, kaže ona. Ništa bolje nije ni u ostalim gradovima Srbije.
Hoćete da znate datum? Petak 27.9.2010. godine. Dakle, čuli smo veliki broj neistina i veliki broj proizvoljnih tumačenja, pa ću pokušati u svom obraćanju da budem veoma konkretan i da odgovorim na svako. Moje pitanje za neke od prethodnih govornika, pošto su postavili pitanje kako se zove jedno ili drugo, a kako se zove prodaja Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra, sa svim nalazištima nafte i gasa u Srbiji, prodata za manje od cene za koju su prodate Robne kuće Beograd? A kako se to zove, ako može neko da mi odgovori na to pitanje?
Kada govorite o minimalnim zaradama i o tome kako su minimalne zarade danas nedovoljne za normalan život, a u njihovo vreme sa 15.700 dinara, u odnosu na sada od 1. januara je 40.000 dinara minimalna zarada, a sada je pak daleko teže. Pokazatelji su takvi, pokrivenost potrošačke korpe, minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, vrlo precizno, 2012. godine 61,6%, 2021. godine 80,8%. Da kažem da je idealno i danas, pa nije. Ali danas sa minimalnom zaradom pokrivamo 80,8% minimalne potrošačke korpe. A u vaše vreme, kada ste navodno brinuli o građanima Srbije, samo 61,6%.
Pominjete dualno obrazovanje, kako je prioritet ulaganje u obrazovanje. Pa vi se niste setili da uvedete internet u škole u Srbiji. Danas naši đaci u školama u Srbiji imaju pristup internetu. Bez toga se, kao što znate, ne može. Vi se toga niste ni setili. Govorite o dualnom obrazovanju, a da li znate da za dualno obrazovanje 69% đaka koji uđe u proces dualnog obrazovanja odmah ima posao nakon završene škole, odmah, a prosečna plata 80.441 dinar. Klasično obrazovanje, 42% đaka nađe posao, a prosečna plata 65.361 dinar. Kao što vidite, za razliku od nekih proizvoljnih tumačenja i nekih, eto, subjektivnih ideja, ja govorim veoma precizno i veoma konkretno.
Kada govorite o Novaku Nediću, da vas podsetim, govorite o generalnom sekretarijatu Vlade Republike Srbije, a onda ste mogli bar da uputite pitanje, verovatno je to bilo iz neznanja ili ne znam ni čega, neću da pomislim da je bilo ko bio zlonameran, a za šta će se taj novac utrošiti? Pa ću vam ja reći da je 600 miliona dinara od toga za Hram Svetog Save i završetak Hrama Svetog Save, da za kovid i borbu protiv korone i za Zavod za biocide i za Beogradski sajam izdvajamo dodatni novac, da je ovde takođe i novac za auto-put u Republici Srpskoj Rača-Bijeljina milijardu i 200 miliona dinara, da je ovde takođe pomoć Ukrajini, deca u Ukrajini 354 miliona dinara. Dakle, umesto da budete zlonamerni, samo pitajte za šta se taj novac troši.
Znate, da vam kažem jednu stvar kada je transparentnost budžeta u pitanju i neke od prethodnih govornika je takođe nešto pričao oko toga, dakle, Stejt department je uradio analizu 141 zemlje u svetu da utvrdi transparentnost budžeta tih zemalja, Srbija se našla među 69 zemalja čiji je budžet i javne finansije ocenjene transparentnim. Prepoznaje se, citiram – Srbija kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac ocenjeno je u ovogodišnjem Izveštaju o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta iz septembra 2022. godine.
Šta to znači i na koje se detalje budžetiranja ova ocena odnosi? Informisanje, javno informisanje o finansijskim pitanjima jedne zemlje gde se uzima u obzir dostupnost javnih budžetskih dokumenata, njihova sadržajnost i pouzdanost, objavljivanje podataka o javnom dugu, transparentnost procesa dodele ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava. A da dodam na to, takođe, što je neko zaboravio ili je, neću da pomislim zlonameran, da sve naše finansijske izveštaje radimo i u dogovoru sa MMF, kao kredibilnom institucijom i da ništa i sa ničim ne idemo ukoliko se ne dogovorimo i ne prođemo njihove najrigoroznije moguće kontrole kada je transparentnost u pitanju i kada su sve pozicije budžeta u pitanju, upravo da bi bili odgovorni prema građanima Srbije, upravo da bi bili kredibilni prema investitorima u naše hartije od vrednosti, upravo da bi pokazali koliko je budžet narodski, narodni budžet za koji trošimo za potrebe i u interesima građana Beograda, odnosno Srbije.
Kukamo jer para nema, kaže neki od prethodnih govornika. Pa, mi ne kukamo, mi se borimo. Kukate vi i kao jedan od vaših kolega koji je malopre govorio, mislite da je snaga vašeg glasa jednaka snazi vaših argumenata, pa nije, mi ne kukamo. Mi kažemo da je situacija izuzetno teška, veoma složena, ne samo za Srbiju nego za sve zemlje sveta, da su izazovi sa kojima se suočavamo veliki, ogromni, ali imamo na računu verovali ili 303 milijarde dinara. Potpuno smo likvidni. Podsetiću vas, u 2012. godini u julu mesecu imali ste na računu budžeta Republike Srbije 8,5 milijardi, a mi 300 milijardi. Niste imali za penzije tog meseca da isplatite, pa to je razlika između naše odgovorne ekonomske politike i vašeg nepostojanja politike u tom trenutku.
Govorite o rastu javnog duga, i to sam više puta čuo danas, i više puta sam pokazao i precizno argumentovao podatke. Godine 2012. udeo javnog duga u BDP 53,6%, a onda kažete – pa da, ali znate, tada, i to je neko u međuvremenu rekao, ali tada su zaduženi građani bili 2.000 evra, naravno proizvoljno po glavi stanovnika, a danas su pet. Pa, jeste majstori, sa 331 evra platu koju su tada imali, danas je BDP "perkapita" u Srbiji 7.803 evra, a bio je 2012. godine 4.600 evra. Pa, naravno da nije lako nositi 17 milijardi evra, 17,7 da budem precizan, sa platom od 331 evro.
Opet kroz odgovornu ekonomsku politiku i stabilne javne finansije mi problema sa zaduženošću nemamo. Vi ste imali problem 2011. i 2012. godine kad ste se zaduživali po stopi od 7,25, po 7,25%. Malopre sam vam pokazao grafikon sa ponderisanim kamatnim stopama u vaše vreme koje su tri puta veće, odnosno više nego danas, tri puta, pa to je pravi prikaz, prava slika vaše ekonomske politike. Danas vodimo računa o svakom dinaru. Znamo zašta se novac i u šta se novac ulaže zato nam je i BDP prvi put preko 60 milijardi evra, u vaše vreme bio je 33,7, duplo više nego danas.
Malopre je jedan od kolega govorio o deficitu 4%, nije 4% nego 3,9% čak i taj Fiskalni savet je ocenio da je to dobar deficit s obzirom na sve izazove sa kojima se suočava Republika Srbija. I, mi mislimo tako, i MMF misli tako, ali da ja vas pitam sada, pošto smo reagovali ove godine i uvezli struju kada je bila neophodna i ne bežim od toga, i kupili gas i niste bili tu jutros kada sam govorio da nam je puno skladište u Banatskom Dvoru sa 250 miliona kubnih metara gasa, da su nam puna dva skladišta u Mađarskoj sa 380 miliona kubnih metara gasa. Pa, kupili smo, pa platili smo, mora avansno da se plati, ali zato smo obezbedili stabilnost snabdevanja gasa za najmanje dva meseca u slučaju da nema dotoka gasa Južnim tokom, u slučaju najveće moguće katastrofe za sve nas. Pa, zar se to ne zove odgovorno ponašanje. Pa, zar se to ne zove odgovorno vođenje ekonomske politike da znamo da i građani i privreda imaju gas i u slučaju najveće moguće katastrofe. Nismo mi taj novac bacili, mi smo taj novac obezbedili za funkcionisanje normalno i privrede i za funkcionisanje naših građana.
Par komentara na prihode, znam da niste bili tu, niste bili prisutni dok sam izlagao rebalans budžeta jutros, ali ono što je meni važno, ja ću ponoviti zbog građana Srbije. Nama rastu prihodi, prihodi budžeta su nam veći ove godine i biće do kraja godine 190 milijardi dinara, malo više iznad toga, 190 milijardi dinara. Ima više razloga za to. Čuli ste razlog je inflacija. Pa, nije razlog inflacija, imate par stvari koje morate da imate u vidu. Najpre, razlog je konzervativna procena Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije krajem prošle godine za ovu godinu. To čak napismeno se složio i Fiskalni savet, samo tu je rezerva od 20 do 25 milijardi dinara.
Broj dva, tržište rada koje niko ovde ne pominje. Kada bi se malo razumeli u način na koji radi i funkcioniše poreski sistem, pogotovo kada je porez na dodatu vrednost u pitanju, znali bi da naplata tog poreza zavisi od ekonomskih kretanja i takođe od tržišta rada, a ja sam više puta ponovio i ponovo ću ponoviti za one koji nisu slušali, nama je u realnom iznosu zarada u privredi od tri posto, 5,4% realan rast zarada u privatnom sektoru. Pa, da ste vi u pravu i da je PDV rastao samo zbog inflacije, vi biste imali jednak ili pad aktivnosti u trgovinskom sektoru, a vi imate realan rast od 7,1% za prvih deset meseci ove godine. Pa, koga vi obmanjujete. Kako onda možete da kažete i da ste puni sebe i sigurni da je zbog inflacije rastu prihodi. Dakle, vrlo precizno i vrlo konkretno.
Sa druge strane, imate nikada veću zaposlenost. Imate nikada manju nezaposlenost. Imate porez na dohodak građana takođe rast. Pa, kako raste porez na dohodak građana ako je samo inflacija u pitanju. Pa, ne raste zbog toga što su plate porasle u Srbiji i zbog toga što imate više zaposlenih. Raste porez na dobit preduzeća. Rekao sam to već danas, ali neko nije slušao, pa da ponovim, porez na dobit preduzeća takođe raste i to za 40,9%. Naša privreda prošle godine je bila profitabilna i ostvarila profit, dobit od 945 milijardi dinara. Pa, kako je moguće da zbog inflacije raste porez na dobit preduzeća iz prošle godine, ne sećam se da je visoka bila inflacija prošle godine, kako da raste porez na dohodak građana koji se plaća ove godine za prošlu godinu i kako, s obzirom na kretanja u trgovini i kretanja na tržištu rada, samo i isključivo inflacija uzrok za povećanu naplatu PDV-a.
Niko ne pominje uspešni sistem fiskalizacije. Niko ne pominje uvođenje e-faktura, da u Srbiji više nema papirnih faktura, nego da sve ide elektronski. To niko ne pominje, ali tako je verovatno najlakše. Tamo gde nemamo povećanje prihoda i to zaboravljate da kažete, to je kod akciza. I, o tome sam govorio jutros, upravo zbog toga što smo odrekli dela akciza na naftu i naftne derivate, između 10 i 20% zavisi koliko i kada. Ukupan iznos 15 milijardi dinara, kako bismo iskontrolisali cenu i dizela i benzina na tržištu i tako usporili porast inflacije u Srbiji.
Na kraju, pošto je više vas pomenulo nešto oko privatizacije, dakle, stojim iza svake privatizacije koju sam ja vodio i odradio.
Mogu da vam kažem i koje su to privatizacije. Bilo ih je osam i to je period 2002/2003. godina i na svaku sam ponosan, od „Merime“ Kruševac, preko Duvanske industrije Niš, preko Zdravlja Leskovca, Zorke-Farm“. Sva ta preduzeća rade. Ni jedna od tih privatizacija nije neuspešna i ni jedna od tih privatizacija nije imala nikakav problem. Radi, zapošljava građane Srbije, strana direktna investicija i tu nemate nikakav problem.
Šta se posle dešavalo, gospodo, to je pitanje za vas. Znači, od marta 2023. godine, to je pitanje za vas, a od 2002. do 2012. godine, kao što sam rekao malopre, izgubili ste 342.000 radnih mesta, pa mi odgovorite ako možete na to.
I, konačno, pošto smo čuli par puta da imamo već troškove za veća ministarstva itd. pa nemamo. Ako pogledate ministarstva, sve je preraspodela na neki način već postojećih ministarstava iz prethodnog perioda. Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima postala je Ministarstvo. Unutrašnja trgovina postala je ministarstvo. Bila je u nekom drugom ministarstvu u prethodnom sazivu. Turizam i omladina, povezala se dva Ministarstva, informisanje i telekomunikacija, takođe.
Dakle, nemojte da obmanjujete ljude da imamo sada ne znam koliko ministarstava i ne znam koliki su to troškovi. Došlo je do preraspodele. Mi te njihove troškove pokrivamo i to je tako.
I, na kraju, da završim, kada je kriza u pitanju i kada je energetika u pitanju, svi se vraćate na energetiku i treba da se vraćamo na energetiku. Veliki su problemi sa kojima se suočavamo u energetskom sektoru. Razni su uzroci. O tome možemo da razgovaramo kada god hoćete. Nisu to uzroci od prethodnih par godina. EPS nije investirao poslednjih 30 godina, B3 Kostolac, koji se završava krajem sledeće godine, prva i jedina investicija EPS-a u poslednjih 30 godina.
Pitajte se šta biste vi uradili da ste na našem mestu? Da li biste rekli – pa, da, problemi su, odustajemo, bežimo, nemamo šta da tražimo i da radimo ovde ili biste se uhvatili u koštac sa problemima, kao što se mi hvatamo u koštac, pa smo rekli kada je korona krenula - nabavićemo te vakcine, nabavićemo te respiratore?
Izgradili smo tri nove bolnice za šest meseci samo. Pa, nikada to nije Srbija uspela da uradi nego tada, zato što možemo, zato što umemo, zato što hoćemo. Isto sada, kada je energetika u pitanju. Imamo li problem? Pa, imamo. Da li rešavamo problem? Rešavamo i krećemo u restrukturiranje EPS-a i „Srbijagasa“ i svega ostalog, ali da li hoćemo da obezbedimo struju i gas građanima Srbije? Pa, da, hoćemo. Hoćemo u ovom prelaznom periodu ogromnih problema za ceo svet da pokušamo da izađemo za što manje negativnih posledica iz ove krize, da pokušamo da ponovo izađemo kao pobednici, kao što smo bili tokom prethodne dve godine, kada je kumulativno naša ekonomija imala najvišu stopu rasta u Evropi.
Hvala puno.
