Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, ova tema je izuzetno važna i mislim da performansi bilo koje vrste na današnju temu nisu primereni.

Važna je tema iz više razloga. Zato što se nalazimo u zaista delikatnoj situaciji, u vremenu koje nimalo nije zahvalno i bilo koji napor da se unapredi kvalitet života građana Republike Srbije treba istaći i treba pohvaliti.

Možemo voleti ili ne voleti, ali moramo poštovati sve ono što se radi i što je rađeno za građane Republike Srbije. Dolazeći za Beograd, na ovu i prethodne sednice, prolazim kroz različite gradove i nema grada se nešto ne radi, da se ne radi na infrastrukturi. Evo od Novog Pazara prema Raški, vidite da se radi rekonstrukcija Ibarske magistrale, kroz druge gradove isto tako i normalno je da sve to zahteva određena sredstva iz budžeta i da zbog toga treba iznaći način kako sve to održati u ovim zaista zahtevnim vremenima.

Zato poslanici Stranke pravde i pomirenja podržavaju ovaj rebalans budžeta, jer se njime osiguravaju sredstva da se nastave svi oni projekti koji obezbeđuju kvalitetniji život građanima Republike Srbije. Ono što nam je još važnije jeste da se tim sredstvima obezbeđuje intezitet i kontinuitet radova na infrastrukturnim projektima kroz gradove Sandžaka i kroz sve one projekte koji su započeti i koje treba do kraja realizovati.

Pomalo smo ljubomorni zato što se ovaj projekt kanalizacije ne odnosi recimo i na Novi Pazar, Tutin, Sjenicu, ali verujemo da će se iznaći način da se to isto tako već u sledećem budžetu takođe nađe.

Kada je ministar Mali govorio da ne zna šta je bilo sa privatizacijama posle 2003. godine, evo ja ću mu pomoći da se seti, jer upravo u gradovima Sandžaka, u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici tih godina su urađene najveće tačke svih onih velikih giganata koji su bili žila kucavica cele privrede. Tim lošim privatizacijama su oni koji su tada bili vlast doprineli da radnici koji su štrajkovali glađu, odsecaju sebi prste, da zakucavaju eksere u ruke, da se vežu lancima, da na svaki mogući način apeluju kako bi spasilo ono u šta su uložili živote. To nikada ne možemo zaboraviti i to jeste produkt onih koji su vodili katastrofalnu politiku u tom vremenu, koji su opljačkali sav društveni kapital i koji su stotine hiljada radnika ostavili cedilu.

Nažalost, ni danas se nisu oporavili ti radnici, niti su dobili zadovoljenje u obliku nekih reprograma za sve ono što su uložili decenijama pre u tu društvenu svojinu, kao što su, recimo, radnici PIK Peštera, „Vojin Popovića“, PK „Raške“ i mnogi drugi. To su bili rezultati onih režima koji nažalost nisu vodili računa o građanima Republike Srbije, za čije smo vreme, i to nije bilo tako davno, gledali kako da kupujemo benzin u plastičnim flašama, gledali kako da kupujemo na komade zejtin, kafu, šećer i sve ostale životne namirnice.

Bez obzira na sve ovo što danas imamo od poteškoća, ipak građani Republike Srbije osećaju da se ulaže u kvalitet njihovog života i da se na taj način poboljšava njihov životni standard. To su razlozi zbog kojih ćemo glasati za ovaj predloženi rebalans budžeta. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala, predsedavajući.

Nama je predlagač pri objašnjavanju rebalansa budžeta rekao da građani ne treba da brinu jer su nam dobre javne finansije. Mene to podseća na sliku čoveka koji pada sa vrha zgrade i dok pada sve vreme sebe ubeđuje i govori – za sada je sve u redu, za sada je sve u redu, za sada je sve u redu. Ali, svi znamo kako se završava taj pad, a taj pad, nažalost, već osećaju građani čiji je standard urušen inflacijom koju oni znaju da izračunaju svaki put kada uđu u prodavnicu da kupe hranu i ona je za njih negde oko 20%.

Za razliku od njih, ministar ili ne želi ili ne zna da izračuna pravu inflaciju. Umesto toga, on od iste profitira. Profiter je na olakšanoj potrošačkoj korpi građana, jer građani biraju između osnovnih životnih namirnica. Ujedno nam se ministar hvali da je povećan prihod od naplate PDV-a . To je tačno. Međutim, to je samo jedna strana izlizanog novčića, a druga strana je gorka istina da je prihod od PDV-a posledica inflacije, ali takođe i da je to prihod od PDV-a na robu koja se uvozi.

Istovremeno, vladajući režim je nesposoban da povuče sredstva iz pristupnih projekata, iz pristupne pomoći EU, pa će tako umesto planiranih 14,1 milijarde dinara povući samo 8,8 milijardi, i to je ono što priznaju i u ovom rebalansu, priznaju sopstvenu nesposobnost, a to su sredstva koja su bila namenjena za zaštitu životne sredine i za socijalnu zaštitu, odnosno za smanjenje socijalnih nejednakosti.

Nažalost, naši građani će skupo platiti neznanje ministra, kao i otplaćivati njegova zaduživanja i njegovu nesposobnost da privuče sredstva iz pristupne pomoći. Hvala vam.

Reč ima prof. dr Tamara Milenković Kerković.

Hvala.

Poštovani, kada bi građani znali da čitaju budžet, odnosno kada bi ga čitali, revolucija bi izbila pre sutrašnjeg dana. Da je i predlagač izgleda svestan toga, a i mnogi ovde, govori i način na koji je sazvana ova sednica, forma njena, odnosno to što nam je preko hiljadu strana dokumenata dato da čitamo za tri dana, način i ophođenje prema svima nama, i na odborima, uvrede, itd.

Nešto očigledno ne valja, a da vidimo šta. Čuli smo jednu stranu, ovu koja je pohvalna, a sada da vidimo kako to izgleda u strukturi budžeta ako ga razložimo i ako vidimo ono što se obično ne gleda. Porasli su i prihodi i rashodi i razlika među njima, neću vas opterećivati brojkama, dve milijarde 360 miliona evra. Deo tih rashoda je ono što smo već više puta danas čuli, i to 1,3 milijarde evra ono što su gubici EPS-a, „Srbijagasa“, a koje je država preuzela na sebe.

Pitanje odgovornosti nikada ova vlast nije postavila, postaviće je neka druga. Pitanje helikoptera, ali ne onog na koga ste pomislili već novca bačenog iz helikoptera koji nam je odneo još dve milijarde evra jer su sredstva davana svima neselektivno i potrošeno je, i prema ocenama Fiskalnog saveta i mnogih stručnjaka, dve milijarde evra više za iste efekte. Sasvim bi drugačije bilo da su mere bile ciljane, davane ugroženim preduzećima i ugroženom stanovništvu.

Deseti po redu sporazum sa MMF-om, ovoga puta najveći od 2015. godine, za 2,4 milijarde evra, zaključiće se decembra meseca, kada izvršni odbor MMF-a bude doneo tu odluku, a mi znamo da MMF novac, kao deo grupe Svetske banke, daje postavljajući uslove ubrzane privatizacije javnog sektora, čitajte – EPS-a.

Šta je sa prihodima? Tu stvari stoje još uočljivije, ali i još zamaskiranije. I prihodi su porasli. Čuli smo da su porasli prihodi od poreza na dobit, poreza na dohodak, dakle, fiskalni oblici. Međutim, ono što nismo čuli je da je glavni izvor budžetskih sredstava porez na dodatu vrednost, koji plaćaju svi, i najsiromašniji građani Srbije isto i da on puni polovinu prihodne strane budžeta – 777 miliona evra više od polovine prihodne strane budžeta puni PDV koji, opet kažem, plaćaju ogroman broj najsiromašnijih.

Imamo najnepravedniji poreski sistem, ali još je zanimljivije u svemu ovome kada pogledate i razložite strukturu tog PDV-a i vidite da je samo 64,5 miliona plaćen PDV na robu u zemlji, a da je 12 puta više ili 712 miliona evra, dakle polovina prihodne strane budžeta, plaćena za robu iz uvoza. To govori o našoj privredi, to govori o mogućnosti o kojoj smo od potpredsednika Vlade Srbije čuli da se zadužuje, to takođe govori o tome da Srbija ne može da se zadužuje kao Nemačke, jer izvoz u Srbiji za poslednjih sedam meseci zabeležio je osam milijardi evra manjka, jer smo uvezli za 28 milijardi a izvezli za samo 20 milijardi – 85% toga su strani investitori.

Dakle, novac sporo dolazi u ovu zemlju i odliva se, dok Nemačka, s druge strane, ima četiri milijarde evra suficita, tako da ona može i ima jaku privredu za tako nešto.

Što se tiče budžeta, vratila bih se i na još jednu njegovu karakteristiku, a to je da on ne obraća pažnju ili minimalno obraća pažnju na regionalne razlike koje su u Srbiji stravične i stravičnije od siromaštva. Za Beograd predviđene infrastrukturne investicije su za direktne projekte nacionalne koncertne sale, nacionalnog stadiona, metroa, da ne nabrajam 12 direktnih infrastrukturnih projekata, vrede 4,8 milijardi evra kod više od 20 stranih investitora.

Šta je sa jugom Srbije, gospodo? Imate 40 hiljada ljudi manje prema popisu na jugu Srbije. Pritom, samo ću pomenuti da je utvrđeno da ima šest i po miliona stanovnika Srbije, a toliko je bilo glasača na aprilskim izborima, ali o tome drugi put.

Šta je sa gradom iz koga dolazim, šta je sa Nišom, najsiromašnijim gradom trenutno u Srbiji, gde sedam i po hiljada porodica, 30 hiljada ljudi živi bez struje? Tamo ste predvideli obnovu male scene pozorišta izgrađene još 80-ih godina i rekonstrukciju Medijane koja je zatvorena već šest godina.

Mogu li da vas pitam nešto? Postoji li za jug Srbije i za Niš neki projekat od nacionalnog značaja i koliko ćete za njega da odvojite para?

Što se tiče regionalnog razvoja, daću dve cifre, u glavi 21. Program 1505, za regionalni razvoj odvojena je milijarda i 58 miliona dinara.

(Predsednik: Samo da vam kažem da je vreme poslaničke grupe isteklo. Završite misao.)

Da li mogu da završim rečenicu? Zahvaljujem.

Sa iste strane, u istom programu za privlačenje investicija i za ulaganja od posebnog značaja – 35 milijardi evra. Danas je firma u Kragujevcu turska „Berteks tekstil“ ostavila na ulici 55 radnika, a dve godine joj je država plaćala poreze i doprinose. Toliko o budžetu i o regionalnom razvoju i o jugu, koji vam je jedina odbrana.

Potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, par komentara na izlaganja prethodnih govornika. Pomenuli su selektivno davanje. Ja i dalje nisam čuo od poštovanih govornika – a koga biste diskriminisali u tom selektivnom davanju? I to već godinama čujemo. Treba dati onima kojima je pomoć potrebna, a ne onima kojima je pomoć nepotrebna. A kada je krenula korona i kada je krenuo kovid 2020. godine, a ima li nekoga ko nije bio pod uticajem ili u opasnosti od korona virusa i Kovida-19, pa biste vi rekli kome ne dajete, recimo, pomoć od 100 evra, a kome dajete pomoć od 100 evra. Ili kada kažete – ne treba možda mladima dati novac, pošto ste možda protiv davanja mladima novac, jer je to opet pak selektivno ili ne treba davati jednokratnu pomoć socijalnim radnicima od 10.000 dinara, a možda je i to selektivno. A recite to? Što ne kažete da ste protiv toga? Ne treba dati pomoć zdravstvenim radnicima koju smo dali od 10.000 dinara jednokratno ovo godine, pa recite da niste za to.
Dvadeset hiljada dinara jednokratna pomoć najveća ikada penzionerima, pa recite da vi niste za to, recite što penzionerima, kada može neko drugi. A recite ko drugi? Recite do kog nivoa prihoda biste vi davali pomoć, a od kog ne biste ili biste napravili diskriminaciju ljudi, da li je muško ili je žensko, da li je iz jednog grada ili je iz drugog grada u Republici Srbiji. Ali nema odgovora na to pitanje, naravno. Ono što je naša politika, da znaju građani Srbije, pomoći ćemo svima, ne pravimo diskriminaciju kada su građani Srbije u pitanju, pomogli smo i kada je kovid u pitanju sa devet milijardi evra, pomogli smo i mlade, pomogli smo i stare, borimo se i za povećanje penzija i za povećanje plata i gradimo auto-puteve i obezbeđujemo lekove za sve i respiratore za sve i vakcine za sve, nema diskriminacije.
Aranžman sa MMF-om nema uslova za privatizaciju bilo kog javnog preduzeća, to sam već pomenuo, ali verovatno niste bili u sali, pa niste čuli, ali hoću da kažem i da iskoristim priliku, pošto je tema rebalans budžeta i javne finansije, znate, javne finansije jedne zemlje su mnogo ozbiljniji posao i mnogo više stvari treba uzeti u obzir kada dajete neke izjave ili kada preuzimate neke korake. Recimo, aranžman sa MMF-om niste se setili možda da u danu kada je objavljen dogovor sa MMF-om pogledate tržište kapitala, svetsko tržište kapitala, pa da vidite kako se kotiraju državne hartije od vrednosti Republike Srbije i da li pozitivno ili negativno ta vest utiče na tržište kapitala. Onda biste videli ogroman optimizam kod investitora koji su uložili u naše hartije od vrednosti i pad prinosa naših hartija od vrednosti za ceo procentni poen u samo 24 sata. Pa zašto? Pa jednostavno, rekli smo i čvrsto potvrdili pred MMF-om, idemo u reforme, nastavljamo sa reformama, uvodimo nova fiskalna pravila, nećemo nikada dozvoliti da javni dug pređe 60% BDP-a. To govorimo već godinama unazad i držimo se toga.
Dalje ćemo ulagati u našu infrastrukturu, nastaviti sa ulaganjima u našu poresku administraciju, rekonstruisati i restrukturirati EPS, pa to su dobri reformski ciljevi, pokazuju koliko smo ozbiljni, koliko dugoročno razmišljamo, ne kratkoročno, a tržište kapitala, verujte mi, ti su ljudi mnogo pametniji od nas, ulažu svoj novac u naše hartije od vrednosti, time veruju u našu zemlju i u njenu budućnost, njen potencijal i znali su da pozitivno upravo na to i reaguju.
Kada je porast prihoda u pitanju, drago mi je što ste primetili da je porastao i porez na dobit preduzeća, još jedanput, mislim treći ili četvrti put podsetiću sve da se dobit odnosi na prošlu godinu, isplaćuje se ove godine, da je porez na dohodak takođe iz prošle godine, isplaćuje se ove godine, nije bilo inflacije, a onda ste pomenuli razliku između uvoznog i tzv. domaćeg PDV-a. Znate, ako se bavite ovom oblašću, treba da znate da povraćaj PDV-a ide isključivo sa aproprijacije domaćeg PDV-a. Još jedanput, povraćaj PDV-a svakog meseca negde je između 36 i 39 milijardi dinara, u zavisnosti od meseca, ide samo sa aproprijacije domaćeg PDV-a.
Kada biste sabrali povraćaj PDV-a i taj iznos PDV-a domaćeg koji ste vi napomenuli, došli biste do cifre od 438 milijardi domaćeg PDV-a. Plus povraćaj, naravno. Dakle, nema tu tolike razlike između uvoznog i domaćeg, a inače sticajem okolnosti samo se to zove tako. I jedan i drugi je porez na dodatu vrednost koji ulazi u budžet Republike Srbije.
Kada govorite o Nišu, 58 miliona evra je samo projekat za novi prečišćivač otpadnih voda i ulaganje u kanalizacionu mrežu u gradu Nišu. Šest fabrika smo otvorili, „Džonson elektrik“, „Aster tekstil“, „Leoni“, IMI, „Zumtobel“ trenutno zapošljavaju 7.000 ljudi u Nišu. Pa Niš-Merdare auto-put se sada gradi. Pa smo povezali Niš i sa istočnim i sa južnim krakom Koridora 10. Pa smo uložili u razvoj aerodroma u Nišu.
Znate, kada biste bili malo realni, pa pogledali kako je bilo u Nišu 2012. godine, ja ću vam reći. Godine 2012. prosečna zarada u Nišu bila je 35.765 dinara, 35.765. U periodu januar-avgust ove godine 70.593, duplo veća prosečna zarada. A imamo projekata po celoj Srbiji i celu Srbiju razvijamo jednako, projekat „Čista Srbija“, gde ulažemo tri milijarde evra i u projekte za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacionu mrežu, imate pred vama i ugovor za KfW oko vodovodne mreže i prečišćivača otpadnih voda. Dakle, ulažemo u ekologiju, ulažemo u ono što je važno građanima Srbije.
Borimo se sa svim izazovima sa kojima se suočavaju i mnogo razvijenije i mnogo jače ekonomije od nas. Ali sve uspevamo. Sve uspevamo da uradimo. Zato sam ponosan i na ovaj rebalans i na Vladu Republike Srbije, ali pogotovo na građane Srbije koji to razumeju. Razumeju da nije lako i jednostavno obezbediti ni struju, ni gas, ni redovne plate, ni redovne penzije. A oni sada strah za svoju državu nemaju, oni imaju poverenje. U najtežim okolnostima, kada je bila korona, pokazali smo se odgovornim, pokazali smo se takvim da na državu građani Srbije mogu ponovo da računaju. Tako ćemo i nastaviti, hvala puno.

Idemo dalje.
Reč ima Ivan Kostić, po Poslovniku.

Gospodine predsedavajući, smatram da ste prekršili član 104. Poslovnika, jer ste trebali da date reč prethodnom govorniku iz Srpskog pokreta Dveri jer se jasno kaže da ako se pogrešno protumači izlaganje narodnog poslanika, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Već drugi put uvaženi gospodin ministar odgovora ono što njemu odgovara, iznosi neke podatke koji su izašli iz Zavoda za statistiku Miladina Kovačevića iz udbaškog šinjela već 30 godina, a ne odgovarate na to što 7.000 ljudi, 7.000 domaćinstava u Nišu nema struju.

Dobro, sada vi pokušavate da zloupotrebite činjenicu da ste potrošili kompletno vreme poslaničke grupe i da kada replicirate nema više šta da se oduzme.