Da li hoćete da ukažete na neki član na koji ranije nije ukazano?

Ne. Hoću baš na taj, budući da nije uvažen.

Ne želite, onda nema uslova. Hvala vam.
Dakle, sada smo to iscrpeli definitivno.
Da li predstavnici predlagača žele reč? Da.
Reč ima Siniša Mali, potpredsednik Vlade.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani gospodine Orliću, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred vama se danas nalazi nekoliko izuzetno važnih zakona koji su nam usmereni ne samo ka tome da se što lakše i što bolje izborimo sa nikada većom ekonomskom krizom u svetu, nego i da pomognemo onima za koje smatramo da je pomoć najpotrebnija, prevashodno ovde mislim na isplatu 5.000 dinara našim mladima i na povećanje penzija od 1. novembra ove godine za 9%.
Pre nego što krenem u detalje da obrazlažem rebalans budžeta koji je danas pred vama, ono što mi je važno da napomenem, sve da vas podsetim, je u kakvoj se situaciji trenutno nalazi, ne samo naša zemlja nego ceo svet, kada je ekonomija i kada je privreda u pitanju.
Podsetiću vas, još 2020. godine krenula je pandemija Kovida-19. Mi smo u tom trenutku veoma snažno, pravovremeno, jako odgovorili na te izazove. Izgradili smo, da vas podsetim, tri potpuno nove kovid bolnice za samo šest meseci, nabavili sve potrebne respiratore, lekove, vakcine, na pravi način pomogli našoj privredi sa skoro devet milijardi evra. Ako se sećate i plaćanja minimalnih zarada, odnosno plata mikro, malim i srednjim preduzećima, garantnih šema, oslobađanje plaćanja poreza i doprinosa, to su sve stvari koje je država uradila kako bi umanjila negativne posledice te velike pandemije.
Međutim, šta se desilo u narednom koraku. Krenuli su problemi u lancima snabdevanja upravo zbog zatvaranja pojedinih zemalja. Krenula je nikada veća energetska kriza. Krenuo je konflikt u Ukrajini i, evo, već treću godinu zaredom, uvaženi narodni poslanici, traje nikada veća kriza u svetu, kriza koja se oslikava u rastućoj inflaciji, u recesiji velikog broja razvijenijih, većih i jačih zemalja nego što je to Srbija, u nikada većim troškovima struje, goriva, gasa, gde nije problem samo platiti taj gas i platiti tu struju, nego je pitanje da li uopšte neke zemlje mogu do toga da dođu.
Dakle, ovo su sve ogromni izazovi sa kojima se suočava i Republika Srbija, sa kojima se suočava i veliki broj drugih zemalja u svetu i to je uvod u rebalans budžeta koji je danas pred vama.
Imamo pet najvažnijih razloga zbog kojih smo rešili da idemo sa ovim rebalansom danas.
Prvi je što nam prihodi u budžetu mnogo bolje stoje od planiranih. Dakle, mi smo već na današnji dan, dakle za 10 meseci ove godine, ostvarili 180 milijardi dinara veće prihode nego što smo planirali. Dakle, milijardu i po evra većih prihoda i posle ću proći kroz strukturu tih prihoda da vidite da se svaki poreski oblik, odnosno naplata svakog poreskog oblika povećala, što i dalje govori da nam je ekonomija stabilna i otpornija nego što su i oni koji su bili najoptimističiji mislili.
Drugi razlog je energetska kriza koja trese ceo svet, rast troškova i struje, rast troškova i gasa. Daću vam samo jedan podatak, pa da vidite kako stoji cena struje danas, recimo, u odnosu na 2019. godinu, da kažemo da je to godina pre krize, pre pandemije. U septembru mesecu 2019. godine cena struje je bila između 38 i 60 evra po megavatu. Samo zapamtite – 38 do 60 evra po megavatu. Ove godine u septembru između 327 i 556 evra po megavatu. Dakle, 10 puta veća cena struje. Cena gasa ide i preko 3.000 dolara po hiljadu kubnih metara.
Sve su to izazovi sa kojima smo se suočavali i o tome ću razgovarati i pričati kasnije u obrazloženju ovog rebalansa, a to je jedan od razloga zbog kojeg želimo da obezbedimo dodatni novac da nabavljamo energente kako bi naša privreda i naši građani imali i struju i gas i kako bi što normalnije funkcionisali u uslovima ove ogromne krize.
Treći razlog za rebalans je pomoć mladima. Dakle, jedan od zakona koji je ovde pred vama na dnevnom redu je isplata dodatnih 5.000 dinara našim mladima od 16 do 29, odnosno 30 godina, 29 punih godina. Već smo dva puta ove godine isplatili po 100 evra našim mladima, a ovo je još jedan način da im kažemo jedno veliko hvala, da im damo jednu dozu sigurnosti, jednu dozu optimizma i da na neki način podržimo i njih u ovoj velikoj ekonomskoj krizi.
Četvrti razlog za rebalans su penzije i pomoć našim najstarijim sugrađanima. Kao što znate, obećali smo i predsednik Vučić je obećao da ćemo od 1. novembra ići sa povećanjem penzija od 9%, od 1. januara dodatnih 12,1%. Dakle, ukupno, kumulativno 20,8% povećanje penzija za naše najstarije sugrađane. Nikada veće procentualno povećanje nije bilo, a sa druge strane, da vas podsetim, još u februaru mesecu ove godine smo, anticipirajući rastuću inflaciju, veoma svesno i odgovorno isplatili i najveću pojedinačnu jednokratnu pomoć penzionerima u iznosu od 20.000 dinara.
Konačno, peti razlog, najveći razlog za ovaj rebalans je i podrška socijali, odnosno socijalno ugroženim, podrška merama nataliteta koje smo definisali u smislu prvorođenog, drugorođenog, trećerođenog deteta. Kao što znate, imamo jednokratne pomoći od 100, 200 i 300 hiljada dinara. Sa druge strane, definisali smo, takođe, pomoć za majke. Dakle, one koje dobiju dete i koje nemaju rešeno stambeno pitanje država pomaže grantom, poklon do 20.000 evra za kupovinu prvog stana i to je dodatni novac koji smo obezbedili u rebalansu ovog budžeta.
Ako govorimo o ciframa, da budem precizan, dakle, ukupni prihodi i primanja koji su predviđeni rebalansom iznose 1.709,5 milijardi dinara. To je ukupno za celu godinu 192,7 milijardi dinara, odnosno 12,7% više nego što smo planirali.
Najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu porez na dodatu vrednost. Ako pogledate u rebalansu budžeta, ako pažljivo pročitate cifre i brojke, porez na dohodak je planiran u iznosu od 98,3 milijarde dinara, što je za 10,6 milijardi ili 12,1% više od planiranog.
Zašto mi je ovo važno da napomenem? Imali smo sinoć na Odboru za privredu i finansije razgovor oko toga da li je porez, odnosno naplata, veći prihodi posledica samo inflacije ili ima neki drugi faktora. Ja sam ukazao na par veoma važnih činjenica koje želim da podelim danas sa vama kada su prihodi budžeta Republike Srbije u pitanju.
Najpre porezi i naplata poreza prvenstveno zavise od zdravlja vaše ekonomije i sa druge strane od situacije na tržištu rada. Ako pogledamo situaciju na tržištu rada, vi imate za dva procentna poena povećanje stope zaposlenosti na 59%, imate rekordnu nisu nezaposlenost 8,9% u drugom kvartalu. Dakle, imate sve veći i veći broj za radnika, zaposlenih koji plaćaju svoje poreze i doprinose. Ako pogledate njihove plate za prvih devet meseci, imate rast realnih plata u privredi od 3%, u privatnom sektoru 5,4%, rast prometa u trgovini od 7,1% i kao što vidite veoma sam precizan. Da je tačno da su prihodi od poreza samo posledica rasta inflacije, onda ne biste imali rast prometa u realnom iznosu u trgovini od 7,1%, nego biste imali ili istu cifru ili biste imali pad.
Sa druge strane, pogledajte porez od dohotka građana. Dakle, porez od dohotka građana, imate porez na zarade je planiran u iznosu od 53,6 milijardi što je povećanje od 3,6 milijarde dinara, dakle zdravo nam je tržište rada i uspeli smo da izbegnemo masovna otpuštanja koja ste imali priliku da vidite u mnogo razvijenijim i većim zemljama od Srbije. Dakle, kada je krenula Korona, ako se sećate scenarija iz Amerike, iz Francuske, Španije, Velike Britanije, kada su milioni ljudi ostajali bez posla, mi smo odgovornom ekonomskom politikom uspeli ne samo da sačuvamo naša radna mesta ovde, sačuvamo fabrike, sačuvamo proizvodne pogone, nego da broj zaposlenih i povećamo.
Ako pogledate porez na dodatu vrednost, dakle prihodi su povećani za 92,9 milijarde dinara, procentualno 13,6%, nemojte da zaboravite da smo išli i sa konzervativnom projekcijom prihoda krajem prošle godine za ovu godinu i nemojte da zaboravite da smo ove godine pomogli sa isplatama - 10.000 dinara i radnike u socijalni, i radnike u zdravstvu, 20.000 dinara našim penzionerima, da smo dva puta sa po 200 evra pomogli naše mlade. To je ukupno negde 63 milijarde dinara koje smo upumpali u naš sistem, dali ljudima veći dohodak, dali mogućnost da troše kako bi održali ekonomsku aktivnost u našoj zemlji.
To su veoma važne stvari, jer govore o tome da je naša ekonomija ne imuna na krizu, jer to ne smem i neću da kažem, ali više otporna, jer se i dalje odvija ekonomska aktivnost na način na koji to potvrđuje i porast BDP-a. Naime, u prvom kvartalu ove godine rast BDP u Srbije je 4,3%. U drugom kvartalu je 3,9%. U trećem po fleš proceni je 1,1%, ali i dalje smo pozitivni, i dalje rastemo za razliku od mnogo većih i razvijenijih zemalja koje trenutno već ulaze u proces recesije zbog ove krize koja se dešava u celom svetu.
Ono što je veoma važno da napomenem su akcize. Jedini oblik prihoda koji nije imao povećanje su akcize upravo zbog toga što smo preuzeli korak da kroz smanjenje akciza na gorivo, na derivate od 10 i od 20%, a država se tu odrekla 15 milijardi dinara, da upravo kroz smanjenje akciza utičemo na kontrolisanu cenu goriva, tu mislim i na dizel i na benzin, kako bismo iskontrolisali i umanjili negativan uticaj na inflaciju i na taj način očuvali ili smanjili negativne posledice po standard građana Srbije i naravno po troškove input, odnosno sirovina za našu privredu.
Što se tiče rashoda, rashodi su takođe veći nego što smo planirali i uglavnom su to rashodi koji su vezani za nabavku energenata. Ako ste pratili sednicu Odbora za privredu i finansije sinoć, deficit će na kraju godine 3,9%. Mi smo planirali 3%, ali čak je i gospodin Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta rekao da je povećanje deficita opravdano. Mi smo, da budem iskren, očekivali i veći deficit s obzirom da ogromnu pomoć koju smo pružili našoj privredi, našim građanima i tokom ove godine, ali se ispostavilo da nam je privreda i dalje jaka i zbog porasta prihoda o kojima sam malopre govorio mi imamo deficit od samo 3,9%. Ono što je za građane Srbije važno – taj deficit nam i dalje omogućava da smanjimo udeo javnog duga u BDP, što je na kraju krajeva i osnovna funkcija deficita.
Kada pogledate makroekonomske indikatore, u ovom trenutku u Srbiji, malopre sam govorio o stopi rasta BDP, nama će BDP ove godine preći 60,2 milijarde evra. Pre samo 10 godina, 2012. godine, taj BDP je bio 33 milijarde, dakle, skoro duplo smo povećali vrednost i roba i usluga koje se proizvode u našoj zemlji za samo 10 godina a da ne zaboravimo da smo par godina od tih 10 imali proces fiskalne konsolidacije kroz koju smo morali da prođemo zbog neodgovorne ekonomske politike prethodne vlasti.
Ako pogledamo udeo javnog duga u BDP u ovom trenutku održali smo obećanje i kao što vidite ogroman novac smo uložili u nabavku energenata, ogroman novac smo uložili i da podržimo našu privredu kada je Kovid u pitanju, ali uprkos tome sačuvali smo makroekonomsku stabilnost nama je udeo javnog duga u BDP danas 53,7%, negde otprilike na istom nivou koji je bio i 2012. godine i tome ćemo još pričati tokom ove rasprave.
Ono što mi je veoma važno – mi smo daleko ispod nivoa Mastrihta, ono obećanje koje je predsednik Vučić dao – nikada nećemo preći taj nivo, što smo dogovorili inače i u sporazumu sa MMF, mi taj nivo preći nećemo, a to znači dodatnu sigurnost za naše građane i dodatnu mogućnost da ako treba, ako se kriza nastavi opet država preuzme najveći teret krize na sebe kako bi upravo negativne posledice umanjila kada su građani i kada je privreda u pitanju.
Podsetiću vas takođe da smo upravo zahvaljujući merama kada je Kovid u pitanju prošle dve godine, 2020. i 2021. godina, u kumulativnom iznosu bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Dakle, u vreme najveće, najteže krize Srbija pobeđuje u ekonomiji i ja ne kažem da smo ni ekonomski tigar niti da je kod nas sjajno. Samo kažem da smo možda u ovom trenutku malo bili sposobniji, imali malo više znanja i mogućnosti da reagujemo brže nego drugi sačuvavši radna mesta, naše proizvodne kapacitete i dalje smo, kao što sam malopre rekao, nastavili da rastemo.
Naše su javne finansije potpuno stabilne. To hoću da građani znaju. Mi na računu danas imamo 301,1 milijardu. Imamo u kešu 301,1 milijardu dinara, u gotovini na računu budžeta. Dakle, potpuno smo likvidni, nemamo nikakav problem sa izvršenjem svojih obaveza, što je, složićete se, nakon tri godine krize i bilo možda pitanje hoće li tako biti ili ne imajući u vidu iskustva iz prethodnih garnitura vlasti kako su reagovali kada se i mnogo manja kriza dešavala.
Ako pogledate pokazatelj zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, malopre sam o tome govorio, 50,9% je stopa zaposlenosti, 8,9% stopa nezaposlenosti u Srbiji. Mi nikada nižu stopu nezaposlenosti nismo imali nego što je to danas. Upravo je to posledica i mera koje smo preduzeli, ali takođe i odgovorne politike gde je Srbija napravila i izgradila potreban kredibilitet kada su investicije u pitanju.
Podsetiću vas, o tome je i predsednik Vučić sinoć govorio, za prvih 10 meseci ove godine 3,4 milijarde evra stranih direktnih investicija je došlo u Srbiju. Prošle godine 3,9 milijardi, više nego 2019. godine. U vreme najveće ekonomske krize ikada, najveće nestabilnosti ikada u svetu otvaraju se fabrike u našoj zemlji, otvaraju se nova radna mesta. Zato i imamo povećanje prihode i kroz poreze i kroz doprinose.
Dve stvari koje sam zaboravio kada su prihodi u pitanju – ovo povećanje penzija o kome govorimo od 9% neće se finansirati iz budžeta, finansiraće se direktno iz PIO fonda. PIO fond ima mnogo bolju naplatu nego ikada.
Kada je u pitanju Nacionalna služba za zapošljavanje, govorim o indirektnim budžetskim korisnicima, takođe nemamo subvencije ni njima, potpuno su samostalni. Jedino imamo više novca za RFZO, što je logično, jer se i dalje borimo protiv korone i protiv pandemije Kovida-19. I ti indikatori i te institucije nam dobro stoje i to je veoma važno.
Malo pre sam govorio, da ne zaboravim, o mladima. S obzirom da imamo zakon koji je danas pred vama, da pomognemo sa dodatnih 5.000 dinara, znate li kolika je stopa nezaposlenosti mladih u ovom trenutku? Stopa je 18,7%. To je izuzetno visoko za nas. Borimo se svaki dan da mladi dobiju nova radna mesta, da svoje snove ostvare u Srbiji. Godine 2012. ta stopa je bila 53,2%. Dakle, svaki drugi mladi u Srbiji pre 10 godina nije imao posao. Ogroman smo napredak tu napravili, dualno obrazovanje pokazuje svoj rezultat, otvaranje novih radnih mesta pokazuje svoj rezultat, ali na tome i dalje moramo da radimo.
Ono što posebno ohrabruje, o tome sam takođe na početku govorio, realan rast zarada i u privatnom sektoru i ukupno u privredi, od 3% kada je privreda u pitanju, 5,4% kada je privatni sektor u pitanju, za prvih devet meseci. Dakle, imamo izuzetno stabilan rast zarada. To znači da s obzirom na rekordno nisku nezaposlenost, tržište rada daje efekat. Dakle, postoji mogućnost da se ljudi zaposle na više radnih mesta, poslodavci mora da plaćaju veće zarade, veće plate i taj se efekat vidi u statistici.
Kada u ovom trenutku pogledate avgust, neto zarade, prosek 641 evro. Pre samo 10 godina prosek je bio 331 evro. Skoro smo ga dva puta povećali za samo 10 godina. Sa povećanjem koje planiramo, povećanje minimalne zarade od 14,3% od 1. januara i sa povećanjem zarada u javnom sektoru od 12,5% od 1. januara takođe, mi očekujemo da će prosečna zarada u Srbiji do kraja naredne godine biti 720-730 evra.
Zašto mi je to važno da napomenem? Obećali smo u „Programu Srbija 20-25“ i u izbornoj kampanji da će do kraja mandata ove Vlade prosečna plata u Srbiji biti hiljadu evra. I hoće. Apsolutno smo u dinamici, ako mogu tako da se izrazim, da do tog broja dođemo, čak i da ga prevaziđemo, ako nastavimo na ovaj način da se borimo za našu ekonomiju i da se borimo za našu Srbiju.
Par reči oko energenata. Jedan od razloga, pokrio sam u detalje zbog čega idemo sa ovim rebalansom, su veći prihodi. Obrazložio sam vam da je svaki poreski oblik kada je naplata u pitanju veći nego što je planirano. Čak sam zaboravio, vratiću se na sekund na to, da kažem nešto o porezu na dobit. Pogledajte porez na dobit, veći je za 40, 9% , znači, 54 milijarde dinara samo porez na dobit preduzeća. Zaboravih malo pre da ga pomenem.
Neto dobit privrede u 2021. godini iznosila je prema podacima iz APR 945 milijardi dinara, 42% više u odnosu na 2020. godinu. Sve to upravo govori u prilog onome što sam govorio o otpornosti naše privrede i tome da nam je privreda pozitivna i dalje, uprkos tome što imamo nikada veću krizu u svetu.
Kada je nabavka energenata u pitanju, o tome ćemo razgovarati u plenumu tokom diskusije o rebalansu budžeta, malo pre sam dao ove dve cifre, da vidite samo kako se svet promenio. Dakle, u septembru mesecu ove godine cena struje se kretala između 327 i 556 evra. U septembru 2019. godine između 38 i 60 evra. Znači, deset puta je razlika. I za one koje govore da nikada nismo uvozili struju, uvek smo mi uvozili struju. Ove godine smo imali problem i sa hidrologijom, i o tome ćemo takođe razgovarati. Ali, imajte u vidu samo da je cena struje poskupela i to što se uvozilo svake godine 10 puta.
Ono što smo mi želeli da uradimo i da naše građane ne ostavimo bez struje, da se svaki dan koliko god je moguće borimo i za struju i za gas, mi smo napunili i naše gasno skladište u Banatskom Dvoru, negde 280 miliona kubnih metara gasa imamo u njemu, napunili smo i dva skladišta koja smo rentirali u Mađarskoj, 380 miliona kubnih metara gasa imamo, tako da u najgorem slučaju, i da nema dotoka gasa kroz Turski tok, odnosno Balkanski tok, Južni tok, imali bi gas za 60 dana.
Sada vidite koliko je bilo važno da se napravi Južni tok, gde smo 403 km gasovoda napravili za godinu dana. Nadam se da ste svesni da to nismo uradili mi gasa danas ne bismo imali, ne bi imao odakle da dođe.
Kada pogledate cenu gasa, išla je i preko tri hiljade dolara po hiljadu kubnih metara, a mi smo navikli u godinama koje su iza nas, naša privreda, na cenu gasa od 400 dolara po hiljadu kubnih metara, 500 dolara po hiljadu kubnih metara, a ne šest ili sedam puta više, kao što je to svetska cena. I tu smo uložili dosta novca. To je razlog zašto smo imali veće troškove nego što smo planirali. Opet je država preuzela na sebe teret ove krize, kao što je to bio i kovid.
Hteli smo da smanjimo negativne posledice ove energetske krize na naše građane, išli smo sa minimalnim povećanjem cene struje i cene gasa, ali smo sa druge strane taj teret razlike u ceni kojom kupujemo struju ili proizvodimo struju, po kojoj kupujemo gas i prodajemo gas, opet preuzeli na sebe. To radi odgovorna država. Kada je problem reagujemo. Imali smo dovoljne rezerve i imamo dovoljne rezerve, kao što vidite, da reagujemo. Uprkos svoj pomoći od devet milijardi za Kovid i sada kada je energetika u pitanju, nama je javni dug u odnosu na BDP 53,7%, imamo novac na računu, imamo stopu rasta i nismo zaustavili nijedan projekat kada je izgradnja autoputeva, kliničkih centara, ulaganje u kanalizaciju, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i sve ostalo u pitanju.
Ono što je takođe važno, ono što smo najavili obzirom i na sporazum sa MMF i na razgovore koje imamo, najavili smo 12 milijardi evra ulaganja u energetski sistem, tako da će B3 Kostolac biti spreman do kraja naredne godine. To je dodatni 350 megavata proizvodnje u Srbiji. To je prva termoelektrana ili prvi kapacitet koji se, ako se ne varam, u poslednjih 20 ili 30 godina izgradio u EPS.
Idemo i sa ulaganjem dalje u obnovljive izvore energije kako bismo u što kraćem vremenskom periodu obezbedili što veću količinu struje da bude proizvedena u Srbiji i kako bismo bili što samostalniji, nezavisniji ako tako mogu da se izrazim, od ostatka sveta. Rekao sam na početku, nije čak više pitanje cene struje, pitanje je da li možete da kupite struju, jer kada dođe kriza veliki broj zemalja se poziva na tzv. „fors-mažur“ dakle, na višu silu. Zabranjuje protok struje preko svoje teritorije, vi da dođete do te struje ne možete. Samo da vidite razmere krize i oblike krize sa kojima se sve zemlje u ovom slučaju krize suočavaju.
Treći razlog za ovaj rebalans, dakle, našim najstarijim sugrađanima želim jedno veliko hvala da kažem za podršku u reformama koje smo zajedno prošli, za to što su uvek bili uz nas, i što su razumeli šta je država, idemo sa povećanjem penzija od 9% od 1. novembra ove godine. To povećanje će penzioneri dobiti kada budu bile isplaćene 2. decembra. Samostalne delatnosti 6. decembra, vojne i poljoprivredne penzije i 10. decembra svi zaposleni. Dakle, obećanje koje je predsednik dao ispunjavamo kroz ovaj rebalans. Sledi nam od januara i o tome ćemo u budžetu za narednu godinu. Dakle, povećanje od 12,1%, ogromno povećanje, daleko iznad nivoa inflacije kako bi u realnom iznosu našim penzionerima pomogli i dali im mogućnost da kroz ova veoma turbulentna i teška vremena prođu sa što manje negativnih posledica. Prosečna penzija, radi poređanja samo, 2012. godine je bila 204 evra, prosečna penzija sa ovim povećanjem u Srbiji biće 322-325 evra.
Obećanje koje smo dali, da ćemo do kraja 2025, odnosno do kraja mandata ove Vlade 2026. godine imati prosečnu penziju od 450 evra apsolutno je realno. Kao što držimo to obećanje kada su plate u pitanju, držimo to obećanje i kada su penzije u pitanju.
Takođe ću vas podsetiti da idemo i sa povećanjem minimalne zarade od 14,3% od 1. januara naredne godine. Opet poređenja radi, 2010. ili 2011. godine minimalna zarada bila je 15.700 dinara, a mi ćemo sa povećanjem ove minimalne zarade ići na 40.020 dinara. Dakle, ogromna je razlika s jedne strane, ali s druge strane, što je možda i još važnija vest za našu privredu, ne zaboravite, mi već četiri godine za redom smanjujemo opterećenje na zarade. Ove godine smo doneli odluku od 1. januara da idemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa 19.300 na 21.712 dinara, a da sa druge strane smanjujemo i terete, odnosno doprinose na teret poslodavca za 1% poen.
To znači da će od naredne godine opterećenje na zarade biti 60% umesto 64% koje je bilo 2019. i 2018. godine, a ukupno se država zbog toga odrekla 115 milijardi dinara prihoda. Ali, potpuno smo posvećeni tome i, kao što vidite, sve te mere kao slagalice se slažu i dovode do tržišta rada koje trenutno imamo kada imamo rekordno nisku nezaposlenost, kada rastu plate i kada u ovom trenutku naša zaposlenost takođe raste. To su sve koraci i potezi koji definišu odgovornu ekonomsku politiku.
Takođe, pred vama je, i to je razlog broj četiri za rebalans, predlog pomoći našim mladima. Dakle, tu smo izdvojili nekih šest milijardi dinara da sa po 5.000 dinara pomognemo naše mlade. Ono što bih želeo jeste da ih pozovem da se od 1. do 15. decembra na sajt Trezora Vlade Republike Srbije, kao i pre, prijave. Veoma prosto i jednostavno, broj lične karte, JMBG i banka u kojoj želite da vam se taj novac uplati, da se prijave već od 16. decembra i u naredna dva ili tri dana mi ćemo isplatiti sve naše mlade. Isplatili smo ih početkom ove godine dva puta po 100 evra. U prvom talasu negde milion i 60 hiljada mladih je primilo tu pomoć, a u drugom negde oko milion. Dakle, veliki broj mladih.
Ja sam napravio malu anketu čak i oko toga za šta će i na šta će taj novac da utroše. Veoma su povoljne reakcije s njihove strane, a na nama je da im damo, ne samo takvu podršku, nego da nastavimo da gradimo bolju i uspešniju Srbiju, da nastavimo da gradimo autoputeve, da nastavimo da otvaramo fabrike, jer kroz sigurna radna mesta, kroz bolji sistem obrazovanja, kroz bezbednije autoputeve ti mladi lakše i donose odluku da ostanu u Srbiji, da svoje snove ovde ostvare. Malopre sam i rekao, maksimalno smo smanjili stopu nezaposlenosti među mladima na 18,7% sa 53% pre 10 godina i od toga nećemo odustati da radimo i dalje.
Podsetiću vas, takođe, s obzirom da je ovo poslednja pomoć koju isplaćujemo krajem ove godine, ove godine smo isplatili i 20.000 dinara jednokratnu pomoć našim penzionerima, 10.000 dinara zaposlenima u zdravstvu, 10.000 dinara zaposlenima u socijali, dva puta po 100 evra kada su mladi u pitanju. Dakle, ogromna pomoć, 63 milijarde dinara smo izdvojili upravo da bi pomogli onima za koje smatramo da je naša pomoć i podrška najpotrebnija.
Što se tiče kapitalnih investicija, uprkos krizi, uvaženi narodni poslanici i poštovani građani Srbije, mi nismo zaustavili nijedan projekat, nijedan autoput, nijednu brzu saobraćajnicu, nijednu zdravstvenu ustanovu, nijedan kilometar kanalizacione vodovodne mreže koji gradimo kroz Projekat „Čista Srbija“, nijednu fabriku za pročišćavanje otpadnih voda koju gradimo kroz taj isti projekat. Nismo zaustavili ništa i sve svoje obaveze ispunjavamo u dan i u dinar.
U rebalansu budžeta imate 512,7 milijardi dinara, to je 7,2% BDP-a izdvajanja za kapitalne investicije. Dakle, 7,2%. Poređenja radi, 2010. godine taj udeo kapitalnih investicija u BDP-u bio je 3,2%, pa onda 2011. godine 3,1%, a 2013. godine 2%. Čak je i Fiskalni savet juče pohvalio tu cifru. To znači da mi ne stajemo. Nećemo da stajemo i nećemo da stanemo da gradimo našu lepšu i uspešniju Srbiju, da gradimo brže, bezbednije saobraćajnice, da gradimo fabrike za pročišćavanje otpadnih voda. Ja ću, da sad ne duljim, tokom rasprave precizno i detaljno proći kroz sve projekte koji se trenutno grade u Srbiji.
Ponosan sam, kao i svi vi pretpostavljam, na brzu prugu Beograd – Novi Sad. To je jedna slika nove, uspešnije Srbije, gde nam vozovi idu brzinom od 200 kilometara. Nastavljamo izgradnju brze pruge od Novog Sada ka Subotici. Vrlo brzo imaćemo i spremnu finansijsku konstrukciju i projekat gotov za brzu prugu Beograd – Niš – Preševo. Tako da, brzi vozovi, novi autoputevi, brze saobraćajnice, novi klinički centri nastavljaju da budu slika i prilika naše Srbije.
Konačno oko subvencija i pomoći socijali. Dakle, u rebalansu budžeta imate 15 milijardi dinara veći budžet i veća davanja za socijalno ugrožene. Prepoznali smo u ovom trenutku velike krize, trenutku i rastuće inflacije upravo obavezu da pomognemo onima kojima je naša pomoć najpotrebnija. Obezbedili smo novac i za isplatu za prvorođeno, drugorođeno i trećerođeno dete. Kao što znate, to su iznosi od 100, 200 i 300 hiljada dinara. Takođe smo obezbedili novac za isplatu do 20.000 evra, dakle taj poklon, bespovratnu pomoć majkama kada kupuju prvu nekretninu. Sa te strane smo i to obećanje koje smo dali ispunili i našli prostora u rebalansu budžeta za to.
Kada je poljoprivreda u pitanju, drago mi je i ponosan sam kada mogu da kažem da smo ukupna izdvajanja u poljoprivredu povećali ovim rebalansom za čak 16,5 milijardi dinara. Dakle, ukupno je sada budžet 78,5 milijardi. Znači, 78,5 milijardi, ako se ne varam, nikada veći budžet za poljoprivredu nije bio u našoj zemlji.
Kada su davanja za poljoprivrednike, dakle subvencije za mleko, za po hektaru itd u pitanju, poređenja radi, da znate samo, 2010. godine ukupna izdavanja bila su 14,9 milijardi, 2012. godine 24,6 milijardi, 2022. godine, samo deset godina kasnije, 61,6 milijardi. Znači, 61,6 milijardi izdvajanja za naše poljoprivrednike, nikada više nismo izdvajali i mi ćemo sa tim nastaviti i da radimo.
Ono što mi je na kraju važno da napomenem, kada je razvoj našeg turizma u pitanju po prvi put smo izdvojili za 400 hiljada vaučera 4,3 milijarde dinara. Dakle, to je ogroman podsticaj našoj domaćoj turističkoj industriji. Taj efekat imamo i u naplati PDV-a, imamo i u porezu na dobit svih tih preduzetnika, preduzeća koja su naplaćivala te usluge, i tu smo uradili veliku stvar i pomogli.
Kada je zdravstvo u pitanju, samo nekoliko stvari, skrećem pažnju na nekoliko detalja, pa ćemo razgovarati o tome. Dakle, obezbedili smo 1,6 milijardi dinara za zapošljavanje 1000 diplomaca. To je projekat i program na koji smo veoma ponosni. Takođe, i dodatnih 600 miliona dinara za retke bolesti. Ukupno za retke bolesti opredeljene u rebalansu 4,3 milijarde dinara. Dakle, nikada viša pomoć deci oboleloj upravo od tih retkih bolesti. Država tu pokazuje i svoju odgovornost i, na kraju krajeva, definiše svoje prioritete.
Nastavljamo sa rekonstrukcijom Kliničkog centra Srbija ovde u Beogradu, Tiršova 2 se gradi. U Ministarstvu za javna ulaganja imate 40 zdravstvenih ustanova koje se grade ili rekonstruišu po Srbiji. Dakle, ogromna ulaganja u naše zdravstvo. Od toga ne odustajemo. Ogromna ulaganja takođe i u ekologiju, od „Projekta daljinskog grejanja“ u Kragujevcu, od „Čiste Srbije“, dakle izgradnje kanalizacione mreže u velikom broju lokalnih samouprava u našoj zemlji, izgradnje fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.
Kada je sport u pitanju, izdvojili smo dodatni novac i za Svetsko prvenstvo u veslanju i za Svetsko prvenstvo u rvanju. Izgradnja stadiona po celoj Srbiji se nastavlja. Završavamo stadion u Zaječaru, Leskovcu, Loznici. Gradimo nacionalni trening centar za odbojku.
Kada je kultura u pitanju, izdvojili smo novac i za vađenje potonule nemačke flote iz Drugog svetskog rata. Podsticaji za filmsku industriju su 274 miliona dinara, a tu su i projekti rekonstrukcije i obnove Muzeja Jugoslavije i Narodnog pozorišta u Beogradu, multifunkcionalnog Kulturno centra Pirot, Male scene Narodnog pozorišta u Nišu itd.
Uvaženi poslanici, poštovani građani Srbije, nalazimo se i živimo u veoma teška i izazovna vremena. Pandemija Kovida još nije prošla, toga moramo da budemo svesni, ali sa druge strane ta paradigma neoliberalizma koja se polako napušta u svetu gde državni protekcionizam ima sve veću i veću ulogu, gde jedan konflikt kao što je konflikt u Ukrajini potpuno menja pravila i poslovanja i ponašanja, gde male promene i govori pojedinih svetskih lidera dovode do ogromnog skoka cena nafte, gasa, struje, svega onoga što utiče na dnevni život građana i u Srbiji i svugde na ekonomiju, na privredu, dakle živimo u tim vremenima. Biću slobodan da kažem, odgovorno, da se Srbija u ovom trenutku nosi i bolje i da odgovara jače i snažnije na te izazove, nego i mnogo razvijenije i veće zemlje od nas.
Zato predlažem da glasate za rebalans budžeta da isplatim našim mladima 5.000 dinara jednokratnu pomoć, da isplatimo našim penzionerima povećane penzije od 9%, da obezbedimo dalja sredstva kako bi obezbedili stabilno snabdevanje energentima naše zemlje, da bi nastavili da gradimo našu lepu Srbiju, naše auto-puteve, naše bolnice, naše škole, da nam rastu plate, da nam rastu penzije. To je rebalans i to je svrha i suština ovog rebalansa.
Hvala puno, a u nastavku ću još par rečenica o zakonima koji su takođe danas pred vama. Ne bih mnogo o privremenom registru kada je novčana pomoć za mlade u pitanju, tu sam mislim već dovoljno rekao.
Takođe, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO fondu. Dakle, time se stvaraju preduslovi da se isplati povećanje od 9% penzija za novembar tokom već ove godine. Pri tome, da napomenem još jedanput ne izdvajamo dodatna sredstva iz budžeta za ovu namenu, već i samog PIO fonda i bolje naplate koje u PIO fondu postoji PIO fond će to sam da isfinansira.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke KfW i Republike Srbije. Radi se o programu vodosnabevanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji to je faza dva. Opštine koje su na spisku za ovih 70 miliona evra koje ovim sporazumom uzimamo su Pančevo, Jagodina, Kikinda, Pirot, Požarevac, Vršac, Trstenik i Smederevo. Dakle, i ovaj novac ćemo iskoristiti za izgradnju fabriku za pročišćavanje otpadnih voda, unapređenje odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda, kanalizacione vodovodne mreže itd, tako da mislim da je ovo sjajna prilika da nastavimo sa onim što je građanima, pogotovo građanima na lokalnu izuzetno važno.
Pred vama je takođe i Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija. Ono što je veoma važno to je rezultat i posledica razgovora i pregovora koje je predsednik imao sa šeikom bin Zajedom. Dakle, dobijamo, odnosno uzimamo milijardu dolara na dve godine po kamatnoj stopi od samo 3%.
Imajući u vidu da su sada i kamate na državne obveznice američke administracije, odnosno Amerike i tri, četiri i pet posto, ovo su izuzetno povoljni uslovi. Želimo da iskoristimo to za dodatnu podršku budžetu, gde imamo novca na računu, jer ako ste čitali šta kaže predsednica MMF, Svetske banke i ostalih međunarodnih institucija najvažnije u ovom trenutku je da gradimo tzv. bafere, da gradimo rezerve, da u svakom trenutku imamo i više novca na računu nego što nam treba, kako bi ne dao Bog, mogli da reagujemo ukoliko dođe do neke krize.
Sada više nema vremena za reagovanje, takva je situacija u svetu. Ako se pojavi nedostatak struje morate struju da kupite odmah, ako vidite mogućnost da kupite gas treba da ga platite odmah, sve se plaća avansno. Dakle, mi novca moramo da imamo. Ovo će nam omogućiti da budemo još jači i da imamo više rezervi i mogućnosti da reagujemo ukoliko do takve reakcije bude trebalo da dođe.
Konačno pred vama je takođe i Predlog zakona o utvrđivanja ugovora o kreditu 79,9 miliona evra za izgradnju novog mosta preko reke Save. Dakle, pod veoma povoljnim uslovima dobijamo i ovaj kredit. Ja se radujem izgradnji novog mosta.
Ono što sledi za građane Beograda nakon izgradnje novog mosta ili paralelno sa tim je takođe i tunel od Ekonomskog fakulteta pa do Bulevara Despota Stefana koji će potpuno rasteretiti ovaj deo Beograda, odnosno centar Beograda. Da ne zaboravim u rebalansu budžeta izdvojili smo dodatnih 5,4 milijarde dinara za projekat metroa u Beogradu. Inače, taj most se gradi kako bi metro prešao preko njega u nekom trenutku, kroz tu liniju 2. Dakle, spajanje starog i novog Beograda.
Tako da sa te strane mislim da imamo dobre zakone koji su pred vama. Zakoni koji nam daju mogućnost da krenemo dalje sa investicijama koje su nam važne. Zakoni koji nam daju mogućnost da zadržimo makroekonomsku i finansijsku stabilnost našeg sistema, a da pak odgovorimo na izazove koji se dešavaju globalno u svetu.
Hvala vam puno na pažnji i ostajem na raspolaganju kao i ministri koji su ovde sa mnom da odgovaramo na vaša pitanja.

Zahvaljujem.
Prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Prvo, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva. Reč ima, predsednik Odbora, Sandra Božić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Orliću.

Uvaženi članovi Vlade, pre svega se obraćam izvestiocu, gospodinu Malom, uvaženi građani Republike Srbije, narodni poslanici, narodne poslanice, izuzetna je čast i privilegija zaista danas čuti ovako sadržajnu i taksativno, izveštavanje o tome šta nas u budućnosti čeka kada govorimo o rebalansu, jer to je ono što se apsolutno tiče egzistencije naših građana, kvaliteta njihovog života.

U tom smislu, moram reći, s obzirom da je ministar pozvao da Odbor podrži, odnosno da poslanici podrže ovaj rebalans, izmenu zakona, moram reći da smo održali danas Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i vrlo smo zadovoljni izlaganjem predstavnika ministarstva koji je takođe zaista sadržajno objasnio promene. Došli smo do zaključka da Srbija vodi računa o ekonomskoj sigurnosti naših najstarijih sugrađana, uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, tako da ovom predloženom odredbom zakona kao što smo čuli povećaće se penzije za 9%, a taj uvećani iznos penzije predstavlja osnov za usklađivanje penzije. Takođe, čuli smo da će se penzije usklađivati i u januaru mesecu i doći će do povećanja od 12%.

Ovim ispunjavamo važna obećanja koja smo dali u prethodnom periodu. Ministar Mali je već rekao da su to obećanja vezana za isplatu mladima. Takođe, povećana, odnosno uvećane penzije za naše najstarije sugrađane. Time ćemo svakako pokušati da amortizujemo deo globalne krize, odnosno izazva koji su došli kao uvezeni u svaku državu u svetu, a tiču se direktno i nastali su kao posledica krize na teritoriji Ukrajine, odnosno rata na teritoriji Ukrajine. Cilj donošenja ove dopune zakona je očuvanje ekonomske sigurnosti, zaštita standarda življenja naših penzionera i stoga je Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

U to ime pozivam i narodne poslanike da učine isto i ovo je jedan dobar kontinuitet u radu. Preko deset godina se zaista brinemo o tome da konstantno plate i penzije rastu, da život, da standard življenja naših građana u svakom trenutku kada to upravo u ovoj fiskalnom prostoru jeste dozvoljeno i to je velika razlika u odnosu na prethodna vremena kada su plate i penzije rasle potpuno neosnovano, kada smo imali samo populistička obećanja pred izbore i tada su se, opet kažem, i plate i penzije povećavale samo za rad izbornih poena. Danas to radimo sasvim sigurno, nismo doveli Srbiju u situaciju u kojoj je ona bila u tom periodu, periodu dužničkog ropstva.

Mi danas vodimo računa o javnom dugu, vodimo računa o tome da nam nivo dugovanja bude u skladu, odnosno ispod nivoa u ovom trenutku Mastrihta, prema tome vrlo zdravo vodimo našu ekonomiju i to građani vide i znaju.

Iz tog razloga pozivam još jednom narodne poslanike da ovaj rebalans usvoje. Hvala vam.

Zahvaljujem i Odboru za rad.
Sada Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dr Aleksandra Tomić, izvestilac.

Uvaženi predsedavajući gospodine Orliću, poštovani ministri Vlade Republike Srbije, kolege poslanici, juče smo na sednici Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava imali prilike da čujemo detaljno izlaganje gospodina ministra, ali i ocenu rebalansa budžeta za 2022. godinu od strane Fiskalnog saveta.

Uvek smo na tim sednicama i kada se donosio budžet i kada se donosio rebalans budžeta imali prilike da čujemo određena stručna sučeljavanja i dileme između dve ekonomske škole i to je negde postala praksa kada su uopšte sednice Odbora za finansije u pitanju, ali ono što je za nas bilo jako važno, to je da na toj sednici smo imali prilike da vidimo da je rebalans u stvari slika i prilika proteklih godinu dana koje smo živeli, jer od 23. novembra prošle godine, kada je usvojen Predlog budžeta za 2022. godinu do danas, to znači do 7. novembra, mnogo toga se promenilo, međunarodne okolnosti su se promenile.

Išli smo iz post-kovida, ušli smo u energetsku krizu, ušli smo u ekonomsku krizu. Srbija je donosila određene odluke i Vlada Republike Srbije uz pomoć predsednika Aleksandra Vučića koja na tom spoljnom i unutrašnjem nivou kada su u pitanju odnosi i sa Evropskom unijom i sa Istokom i Zapadom, donosili smo promptno odluke koje su se u stvari pokazale kao dobre, gde smo očuvali ekonomsku stabilnost zemlje, energetsku stabilnost zemlje i, na kraju krajeva, očuvali radna mesta. Preko 250 fabrika je otvoreno od 2014. godine do danas. Trebalo je sačuvati ta radna mesta, a priliv stranih direktnih investicija koje govore o 3,45 milijardi evra samo u ovoj godini govori upravo o tome da su investitori ostali zainteresovani za Srbiju kao dobru privrednu destinaciju.

I ovaj rebalans budžeta podrazumeva nov okvir koji je povećan upravo za ovih 9% povećanja plata, zatim za 5.000 dinara mladima od 16 do 29 godina, za deo koji se odnosi na socijalu, kao što smo rekli, za povećanje praktično obima davanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima za 16,5 milijardi dinara, za očuvanje svih projekata koji se odnose na infrastrukturu, jer to je na kraju Fiskalni savet rekao, dok god čuvamo tu 7,2% BDP-a ulaganja u infrastrukturu sigurni smo da imamo rast. Mi smo planirali rast budžeta za prošlu godinu na 4,5%. On će biti realan na 3% i sve ono što je važno to je da nismo gubili radna mesta, nismo gubili investicije i nismo gubili praktično te projekte i zaustavljali, kada je u pitanju infrastruktura.

Jako je važna ova pomoć mladima, jer država pokazuje da misli na ovu ciljnu grupu. Jako je važna pomoć upravo majkama koje žele da se ostvare sa svojim potomstvom, pogotovo taj vid veštačke oplodnje koji do sada nije bio uopšte pristupačan u Republici Srbiji i jako je važna podrška mladim majkama koje žele da se ostvare, znači kupovinom stambenog prostora i podrška od 20.000 evra, kao što je i jako važno da shodno novim nastalim političkim okolnostima kada govorimo o izlasku Srba iz institucija na Kosovu i Metohiji koji su pod patronatom Aljbina Kurtija će biti obeštećeni u tom finansijskom smislu od svoje Republike Srbije, od Beograda, gde će biti obezbeđeni u tom finansijskom smislu.

Mislim da je to od velikog značaja danas kada govorimo o rebalansu budžeta, jer očito nas političke okolnosti stalno pretiču i očito je da Vlada Republike Srbije uvek reaguje onako kako treba, sagledavajući sve okolnosti koje su jako važne za život.

Šta je država Srbija poručila građanima? Poručila je da brine o svima podjednako, poručila je da su plate i penzije očuvane, da svi rezultati, ekonomski pokazatelji su pozitivni i da sve dobre rezultate deli sa svojim građanima.

Zato u ime odbora, odbor je podržao Predlog rebalansa budžeta, pozivamo sve poslanike da glasaju za ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Tomić.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali smo predloge o kojima ćemo raspravljati u narednim danima i doneli smo odluku da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Čuli smo i neka pitanja i predloge koji možda nisu bili baš u nadležnosti tog odbora, tako da smo imali i malo širu raspravu, više su bili za sednice nekih drugih odbora, kao što je recimo upravo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Ja sam apsolutno sigurna, uvaženi gospodine Mali, da ćete im vi odgovoriti na sva pitanja koja će narodni poslanici imati.

U svakom slučaju, ono o čemu bih ja želeo da govorim jesu dobre i pozitivne stvari za građane Srbije, koje su urađene ili najavljene. Najpre iz samog Predloga rebalansa možemo da vidimo da nastavljamo borbu sa ekonomskom krizom koja je pogodila ceo svet, što zbog epidemije virusa koja se desila, što zbog rata koji svakako proizvodi negativne posledice i po našu zemlju. U ovom trenutku možemo da govorimo i o energetskoj krizi i o posebnim naporima koje ulažemo za nabavku energenata.

Dakle, rebalans je predložen i zbog određenih povećanih izdvajanja za nabavku energenata, s tim u vezi je i poruka koju želim da pošaljem iz Narodne skupštine i koju treba da pošaljemo građanima Srbije, da mogu da budu mirni jer će naša država imati dovoljno i nafte i gasa i uglja i da ćemo kao država učiniti sve da zima protekne u najboljem redu.

I pored svih kriza o kojima sam govorila, naše javne finansije su stabilne, to je najvažnije i to je upravo ono što nam daje mogućnost da nadalje popravljamo životni standard građana Srbije. Od 1. novembra možemo da kažemo da imamo rast penzija za 9%, od 1. januara, pored povećanja penzija, imaćemo i povećanje minimalne zarade i plata u javnom sektoru.

Ono što bih posebno želela da istaknem jeste podrška koju država pruža mladim ljudima. U prošloj godini mladi ljudi su dobili dva puta po sto evra, sada ih očekuje uplata od 5.000 dinara, kao mera kojom država pokazuje da misli na mlade ljude i na njihove potrebe, pored naravno svih ostalih mera koje sprovodimo, a koje se tiču zapošljavanja, tu su i mere pronatalitetne politike i mere investiranja u sektore koji imaju za cilj naročito podršku mladim ljudima.

Dakle, ako se prisetimo sa jedne strane perioda pre 2012. godine, možemo reći da je situacija sada mnogo bolja, možemo da kažemo da je ambijent mnogo drugačiji i da omogućava napredak i razvoj u svim segmentima, jer podrška države svakako ne izostaje. Možemo da se prisetimo da smo tada mogli da govorimo o stopi nezaposlenosti koja se kretala oko 26%, danas smo na istorijskom minimumu od oko 9%. Tada nismo bili sigurni ni da li će plate i penzije biti isplaćene danas. Evo, iz meseca u mesec možemo da govorimo o povećanju plata i penzija.

Tada se nije vodila briga o mladim ljudima, a danas se vodi briga na način kako sam to do sada govorila, primenom mera možemo da pomenemo pored toga i izgradnju naučno-tehnoloških parkova i druge mogućnosti koje se tiču npr. IT industrije ili nekih naprednih tehnologija koje su danas mladim ljudima na raspolaganju. Da ne govorimo o kilometrima auto-puteva koji su sada izgrađeni, a kojih je do 2012. godine bilo sveukupno nula.

Zašto sve ovo navodim? Želim da ukažem samo na neke razloge iz kojih smatram da treba podržati Ministarstvo finansija i Vladu Srbije uopšte, jer iza Ministarstva finansija u proteklom periodu su stajali samo i isključivo rezultati. To je ono što je najvažnije, to je ono što nam otvara put za dalji razvoj ekonomije i privrede i investiranja u velike projekte u našoj zemlji.

Zbog svega što sam navela, na kraju, iskoristiću priliku da pozovem koleginice i kolege da u danu za glasanje podržimo predloge koji su danas pred nama.

Hvala.