Zahvaljujem, uvažena koleginice Žarić Kovačević.
Sledeći po prijavi za reč, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu je sinoć održao sednicu i gotovo jednoglasno podržao Predlog budžeta, s obzirom da je za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede predviđen daleko veći iznos i u ovom trenutku on iznosi negde 78,5 milijardi.

Ono što poljoprivrednike interesuje to su podsticaji koji su Predlogom rebalansa budžeta uvećani za 15,8 milijardi. Da ponovim, za 15,8 milijardi je uvećanje na podsticaje koji su, inače, iznosili nešto preko 50 milijardi. Dakle, ukupno za poljoprivredu potrošiće se preko 65 milijardi podsticaja.

Samo da vas podsetim da su podsticaji do 2012. godine u maksimalnom iznosu bili od 122 miliona evra do 186 miliona evra u tom periodu. Dakle, ovo je negde i tri puta više na godišnjem nivou nego što se nekada izdvajalo za poljoprivredu.

Oni koji često govore kako je tada podsticaj po hektaru bio 12.000 dinara, zaboravljaju, a pri tome prigovaraju, recimo, za nestašice mleka koje su, pre svega, proizvod toga što u četiri zemlje sa CEFTA tržišta mi izvozimo mleko u dve, a u sve četiri izvozimo mlečne proizvode i zato se zbog CEFTA-e i SSP-a, koje je potpisala prethodna vlast, pojavljuju eventualne nestašice domaćeg mleka i to se nadoknađuje, takođe po SPP-u, uvozom mleka.

Ne možete, gospodo, tražiti slobodan protok roba, usluga, kapitala, a da pri tome zabranite neki izvoz ili da zabranite neki uvoz, s obzirom da potpisi ovlašćenih lica u ime Vlade su ujedno obaveza svih narednih vlada. Barem bi takvo ponašanje trebalo da bude.

U podsticajima smo dobili 7,7 milijardi za direktna plaćanja, preko 2,7 milijardi za ruralni razvoj i proizvođači suncokreta, koji su blokadama tražili veća prava, sa čime se ja delimično nisam složio tada, to moram priznati, dobili su 5,12 milijardi, odnosno nešto malo od toga se, 160 miliona, odvaja za brašno. Tada sam mislio da je suncokret biljka koja najbolje podnosi sušu, ali, sve u svemu, ti podsticaji su 15,8 milijardi veći nego što su planirani Predlogom budžeta.

Moram da kažem da oni koji su insistirali na 5% od ukupnog iznosa budžeta, da je agrarni budžet u ovom trenutku, rebalansom, 5,3% i da podsetim da su agrarni budžeti između 2008. i 2012. godine iznosili 2,5% budžeta i da je pažnja države prema poljoprivrednicima kroz podsticaj kroz agrarni budžet najmanje dva puta veća nego što je to bilo.

Takođe, moram da vam kažem da tih 5,3% nije samo duplo uvećanje, nego četvorostruko. Pokušaću da vam objasnim da je u tom trenutku, recimo, budžet iznosio 700 miliona. Dakle, 5,3% od 600 i 700 miliona svakako nije iznos koji se dobije kada uzmeš 5,3% od 1.500 milijardi. O milijardama je reč. Znači, kada uzmemo da je budžet duplo veći i da je procenat duplo veći za poljoprivredu, za podsticaje, za agrarni budžet izdvaja se četiri puta više nego što je to bio slučaj do 2012. godine.

Ja moram na određeni način da zahvalim i nosiocu izborne liste, da zahvalim i Vladi koja je imala razumevanja za potrebe poljoprivrednika i onima koji su se žalili zbog hitnog postupka moram da kažem da podsticaji da bi se isplatili zahtev mora da bude obrađen. Ne može da bude obrađen dok se ne utvrdi rebalans budžeta i ispostave sredstva i zato je nama bilo za žurbu da poljoprivrednici što pre ostvare svoja prava. Ovaj budžet i ova sednica je morala da bude po hitnom postupku.

Želim da zahvalim i poslanicima opozicije, jer su bili veoma razumni i neki od njih su pozdravili ovaj Predlog budžeta i ovo povećanje, a ja u ime poljoprivrednika, kao narodni poslanik koji živi na selu, želim da zahvalim i ministarstvu i Vladi, a i nosiocu izborne liste koji je često imao razumevanja za poljoprivredu. Kad god su dugovi nastajali čak veći nego što su budžetom bili planirani, on se uvek zalagao kod Vlade da se obezbede dodatna sredstva.

Hvala.

Hvala vam.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Antonele Jelić na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 131. stav 2. tačka 6) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 133. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
Saglasno članovima 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabrana, narodnom poslaniku Antoneli Jelić, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Završili smo sa nadležnim odborima.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Idemo po redosledu.
Reč ima Radomir Lazović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani, mi opet ovde imamo situaciju da se važne sednice, poput one o Vladi, zakazuju po hitnom postupku i dostavljate nam važne i obimne materijale prekasno. Ja smatram da je to svesna opstrukcija rada opozicije i rada parlamenta i vi to vrlo dobro znate, ali, evo, da ljudi razumeju.

Možda ste u prethodnim obraćanjima poslanika primetili da imamo ovu značku na reveru. Ta značka se nosi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Obaveštenje kako se ta značka stavlja, gde treba da stoji, čemu služi, dobili smo dve nedelje unapred. Zamislite, dve nedelje unapred obaveštenje gde značku da stavimo, sasvim pohvaljujem, ispravno i sve je u redu, svaka čast na profesionalnosti, a 24 sata kako amandmane na rebalans budžeta da pripremimo?

Dobro, da ne trošimo previše vremena na to, mada moram da kažem da mi je malo opao u očima ovaj moćni SNS, fabrika zakona, graditelji mostova, koji trče na pisarnicu da opoziciji malo štrpnu koji minut vremena. Ne priliči vam to. Zašto tako? Zašto kada je sve tako super, kako kažete?

Ali, da ne trošim vreme na vas, ja samo da kažem da to nije normalno i vi to dobro znate. Hteo bih da se osvrnem na trenutak u kome se donosi ovaj rebalans, a koji kaže da Srbija ima mnogo lošije ekonomske pokazatelje od onoga što pokušavate da nas ubedite. Građani žive sve teže.

Nemojte da nam vređate inteligenciju sa ovim pričama. Ljudi znaju. Kada odu u prodavnicu biraju da li će uzeti pavlaku ili paštetu, jer nema za oba. Pre vas potop, posle vas blagostanje, a pola vas bivša vlast. Da ne govorim o ministrima. Valjda je opšte poznato gde su bili gospodin Mali i gospodin Vesić.

Mi imao dvocifrenu inflaciju već godinama, što znači da su se cene hrane, cene energenata i zakupa stanova jako povećale. Znamo kad uđemo u prodavnicu šta kupujemo. Ne možete to da sakrijete. Vaša premijerka je rekla da za 40.000 dinara, koliko je minimalac, otprilike, čak je i manji, ne može tri dana da preživi žena. I u pravu je. Cene su toliko velike. Srbija ima značajan spoljnotrgovinski deficit. Evo vam u rebalansu sa 7,7% na 13%. Nezaposlenost, uprkos vašim manipulacijama da je sakrijete, je 11%, a procene su mnogo više posto, kod mladih 26%.

Stanje javnog duga raste iz dana u dan. Za poslednjih 10 godina zadužili ste Srbiju preko 15 milijardi evra. Kada ste došli na vlast dug je bio oko 17, sada je oko 33. Samo ove godine tri milijarde. Zato u ovom rebalansu i rastu izdaci za otplatu glavnice dugova sa 15 milijardi na 18 milijardi dinara.

Danas pred nama su još tri kredita. Prvi od Abu Dabija da vratite dugove koje ne možemo, drugi je kredit od 80 miliona da srušite most, most koji je preživeo naciste, ali izgleda neće SNS, jer se ne uklapa u projekat „Beograd na vodi“. Ljudi, valjda nova gradnja treba da se uklapa u staru gradnju, a ne obrnuto. Mene to zaista ne čudi zato što isti ovaj ministar što danas predlaže ovaj kredit je rušio po Savamali. Ne čudi da bi sada rušio i most. Smeta sada most. Šta će sledeće smetati?

To vam se desi i, zato insistiramo na odgovornosti, kada oni koji krše zakone ne odgovaraju. Oni onda svoje rušiteljske ideje prosto primene dalje, ne stanu, ne budu kažnjeni.

Treći kredit je možda i najzanimljiviji i najtragičniji. Srbija se zadužuje da bi uvezla zastarelu tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda. Tačno je da je nama potrebno da prečišćavamo otpadne vode, samo 16% njih se prečišćava, ali ne ovakvim centralizovanim postrojenjima i sistemima koji zahtevaju veliku energiju da bi radila. Otpadna voda se prepumpava iz gradova u centralni sistem i na to se troši energija. Kilometri cevi moraju da se postave.

Struka je već puno o tome govorila. Zašto samo ne poslušate šta treba? Uvezite savremene sisteme. To bi bilo kao da nemate televizor i dođe putujući trgovac i kaže vam – evo, rešiću ti problem, nemaš televizor, kupi ovaj crno beli, tri puta ćeš ga platiti skuplje nego novu plazmu, ali ćeš imati televizor. Ne bismo mi to tako, gospodo. Mi bismo savremenu tehnologiju. Mi zaslužujemo najbolje. Srbija zaslužuje najbolje. Uvezite nam tehnologiju koja to govori.

Pričamo o ekonomskim pokazateljima, ali ajde da vidimo kako ljudi žive. Većina nema prosečnu platu, već zarađuje mnogo manje, i to uglavnom bliže minimalcu. Svaki treći građanin je na ivici siromaštva. To vam je dva miliona ljudi, a pola miliona ljudi je ispod ove granice. Srbija je zemlja sa najvećim nejednakostima, ali vas to ne dotiče.

Duplirali ste davanja za Vojsku od 2012. godine. Sada ste na dve milijarde, to je 14% budžeta. Ko zna šta nas još čeka sa vama?

Da kažemo nešto i o ovim merama koje branite. Ove godine će ukupno biti isplaćeno 140 miliona evra za mlade u sklopu isplate tri puta po 50 evra. Pa, niko nije protiv pomoći mladima, ali evo da naučimo šta mladi rade u ovoj našoj državi toliko opterećenoj nejednakostima. Znate šta rade? Oni se sami dovijaju pa uzmu pa plate matursku proslavu onima koji nemaju dovoljno, ili uzmu pa se organizuju ljudi pa plate ekskurziju onima koji nemaju dovoljno. Jel zaista neophodno da svima, jel vašoj deci nedostaje tih 50 evra? Možda možemo da prioritizujemo, pa da onima kojima stvarno nedostaje da njih i pomognemo.

Naš poslanički klub podneo je devet amandmana. Recimo iz domena zaštite životne sredine podneli smo amandmane nezadovoljni smanjenjem budžeta za 1,3 milijardu dinara. Pazite, u ovim godina u kojima je zagađenje ovako veliko vi smanjujete budžet za Ministarstvo zaštite životne sredine. Podneli smo amandman da se ne smanjuju sredstva za sanaciju i zatvaranje divljih deponija. Procene govore o tome da u Srbiji ima 20 do 30 hiljada divljih deponija. Ovaj broj se iz godine u godinu povećava. Pored devastirajućeg uticaja koji se neposredno dešava tu gde se one nalaze, one imaju i užasan uticaj i na zagađenje vazduha. Preko 1.700 požara je bilo na deponijama.

Podneli smo amandman tražeći da se povećaju i sredstva za podršku ljudima da zamene svoja grejna tela i unaprede energetsku efikasnost. Ogromno zagađenje dolazi iz individualnih ložišta. Ljudi koriste zastarele peći. Ti isti ljudi što su opterećeni ekonomski ne mogu da zamene te peći. Dajte da im država pomogne i kupi eko-šporete koji rade mnogo bolje. Tri puta su efikasniji. Dajte da ne čekamo, ljudi. Premine nam 15.000 ljudi godišnje od posledica zagađenja vazduha.

Amandmanom tražimo da se zato odustane od ovih besmislenih mera koje vam opet najbolje pokazuju kako vi vidite nejednakosti u našoj državi. Ljudi, vi donirate bogate da kupe električne automobile, bogatim ljudima dajete još para da kupe bolje automobile. Oni već imaju energetski efikasne automobile. Dajte siromašnima da zamene grejna tela. Dajte da zamenimo izolaciju ljudima na objektima. Dajte da ne rasipamo energiju u vetar.

Podneli smo amandman kojim zahtevamo veću podršku mladima u zapošljavanju kako bi stekli nove veštine i znanja. Eto vam na primer mera gde možete da utrošite ovo što ne ide svima 50 evra.

Predlažemo i uvećanje dečijeg dohotka. Deca i mladi do 18 godina su najugroženija starosna grupacija u Srbiji, ljudi. Svako četvrto dete je u riziku od siromaštva. U Beogradu 10% dece, pazite, u Beogradu, nema svaki dan za užinu. Jel možemo tu da intervenišemo?

Predlažemo i povećanje budžeta za Savet za borbu protiv korupcije, pa moram da kažem da sam sebi zvučim smešno kada pred Sinišom Malim govorim o povećanju budžeta protiv korupcije.

Predlažemo jednokratnu dvomesečnu pomoć u poslednja dva meseca ove godine svim prosvetnim radnicima i tehničkom osoblju. Kao što ste i sami rekli, ovi ljudi su se pokazali u epidemiji, napravili su herojski čin time što su održali nastavu. Dajte da ih podržimo.

Predlažemo jednokratnu dvomesečnu pomoć u poslednja dva meseca ove godine za hiljadu najugroženijih studenata u iznosu od 11.800 dinara, kako bi se umanjili problemi nastali vrtoglavim rastom cene zakupa stanova koji su najveći upravo u univerzitetskim centrima.

Eto vam par primera, prepišite, uradite, recite da je vaša ideja, nikakav problem, gospodo, daćemo vam svo znanje koje imamo samo da se dese stvari.

Za kraj imam jednu poruku podrške redakciji „Danasa“ i novinarima koji se ovih dana nalaze na meti koji su pod napadima, koji su pod pretnjama. Ovi napadi i pretnje dolaze kao posledica toga što se prema opoziciji, što se prema nezavisnim novinarima i ljudima koji se ne slažu sa vama, a mi se zaista ne slažemo sa vama, odnosite kao da smo izdajnici, kao da smo rušitelji Srbije. Ovo je tužno. Ta atmosfera stvara napade. Ta atmosfera stvara ove pretnje. Učinite nešto, postanite bolji. Jel to tako teško? Hajde da menjamo nešto u ovom društvu, mada znam da se obraćam pogrešnim ljudima za tako nešto. Hvala.

Hteli ste povredu Poslovnika?
Prijavite se elektronski.

Hvala, predsedavajući.

Da, ja sam hteo povredu Poslovnika, član 106. Za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Ja ne znam da li ste čuli tokom izlaganja Lazovića da su sve vreme dva poslanika dobacivala neke neartikulisane krike, pa samo bih da podsetim i vas, a i te poslanike da se nalazimo u Narodnoj skupštini, a ne na nekom dvoru, pa treba da glume neke dvorske osobe koje pokušavaju da se dodvore nekome ko je na čelu dvora, a da ne koristim druge izraze.

Da, hoću da se Skupština o ovome izjasni.

Što se izjašnjavanja Skupštine tiče, nema nikakvih problema, a što se tiče vaših poruka drugim narodnim poslanicima, s obzirom da sam te, kako ste ih vi nazvali, neartikulisane krike slušao iz tih vaših redova, a bili ste na pola metra od narodnog poslanika koji je baš to radio, porazgovarajte međusobno da li ste na dvoru ili na nekom drugo mestu. To je vaša stvar, ali to je ono što radite vi.
Tako da će se izjasni Skupština po članu 106. Nikakav problem nije, samo malo povedite računa o tome šta vi radite. Vi sami radite i koliko ima smisla ili nema, da pravite probleme, a onda navodno protestujete zbog njih i samo vi to radite sve vreme. Svi skupa.
Znači, imamo osnov za repliku praktično od prvog minuta obraćanja narodnog poslanika Lazovića.
Samo vezano za ovo poslednje što ste rekli, i na prošloj sednici sam ukazao na to, jedini koji druge optužuju i izgovaraju da je neko izdajnik to ste vi, samo vi i nikada niko drugi.
Tako da kada se nekome obraćate na tu temu, još je malo drastičnije od onoga što je malopre uradio narodni poslanik iz vaše grupe koji je govorio o nečemu što radite vi kada sedite jedan do drugog, na temu ovoga da se optužuju drugi da su izdajnici vi sada ukazujete na nešto što radite sami lično, što radite lično. Samo razmislite koliko to ima smisla.
Pravo na repliku ima Milenko Jovanov. To ste u pravu.
Izvolite.

Prvo, ovo što je na kraju rečeno je jedna nova podmetačina, jedna nova uvredljiva perverzija kojoj ste skloni, a to je da, odlično ste me čuli, to je i one koji prete nama, koji nas smatraju izdajnicima i nedovoljno Srbima i sve ostalo, dakle smatrate ljudima koji valjda povedeni onim što mi radimo nekome prete. Ja mislim da su oni povedeni vama, ja mislim da oni vas slušaju. Vi ste ti koji pretite da ćete nas juriti po ulicama. Vi ste ti koji pretite da ćete nas mlatiti motkama. Vi ste ti koji pretite da ćemo plutati Savom i Dunavom. Vi ste ti koji pretite da ćete nas vešati po Terazijama. To rade vaši aktivisti, to rade vaši aktivisti. To što mi mašete prstom to ne znači da se to menja. To rade vaši aktivisti i to nikada niste osudili. Vi atmosferu tu stvarate, ali se gurkate laktovima i cerekate kada se nama preti. Tako da za tu atmosferu porazgovarajte sami sa sobom.

Kažete - most prežive naciste. Nacisti ga pravili, naravno da će da preživi. Ali, želim da vam se zahvalim zato što ste potvrdili moju tezu od pre tri nedelje. Pre tri nedelje sam govorio da nije tema ekosistem u Novom Sadu, nego da ste protiv svega što se gradi u ovoj zemlji. Evo, sada nije tema ekosistem i opet ste protiv i nema veze šta se gradi, vi ste protiv. Šta god se gradilo vi ste protiv, da li se gradi zgrada, da li se gradi most, da li se gradi šetalište, da li se gradi autoput, da li se grade garaže, šta god da se gradi vi ste protiv. Vi ste protiv da se u ovoj zemlji išta radi. E, radiće se. Radiće se, jer narod traži da se radi.

Hvala.
Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, čuli smo dosta proizvoljnih izjava i netačnih informacija, pa samo da iskoristim priliku i da kroz argumente i kroz precizne brojke ukažem na tu neistinu.
Najpre, jedna pohvala, u stvari, ako mogu tako da se izrazim, dakle, ono što smo primetili je da smo duplirali izdvajanja za našu vojsku. Jedino kome to smeta je Viola Fon Kramon i njeni podanici ovde u Srbiji. Njima smeta naša jaka srpska vojska, njima smeta da se borimo za naše Kosovo, za našu Metohiju. Njima sve to smeta. Duplo veća ulaganja u našu vojsku znače sigurnost za naše građane. Nastavićemo time da se bavimo makar to nekoj Fon Kramon smetalo, i naravno, onima koji govore i prenose njene poruke.
Ne bih samo da vam oduzimam vreme, ali ista ta Viola Fon Kramon, je rekla - navijam za Kurtija, Veselinovića i Zelenovića više puta. Čisto samo da znamo koje reči, odnosno čije reči oni izgovaraju tokom svojih obraćanja. Priznanje Kosova je rešenje, itd. Sve to mogu da vam pokažem i lepo da obrazložim.
Ali ono što je važnije za građane Srbije, neki komentar je bio oko značke o primirju u Prvom svetskom ratu i to govore oni koji su tri meseca štitili ratne zločince koji su osuđeni na smrt zbog ratnih zločina u Donjecku. Ovde govorimo o Ejdenu Aslinu koji je tri meseca bio gost koalicije MORAMO ovde u Beogradu. Dakle, to ne pominje. To nije važno.
(Robert Kozmo: Šta pričaš?)
Ono što je važnije za građane Srbije u ovom trenutku, važnije je da nezaposlenost u Srbiji nikada nije bila na manjem nivou i nižem nivou. Čuli smo da je nezaposlenost 13%, ne znam odakle taj podatak. Nezaposlenost u drugom kvartalu je 8,9%. Dakle, poslednji zvanični podatak koji imamo od Zavoda za statistiku. Zaposlenost među mladima, neko je rekao 26%, ne znam odakle ta informacija, imamo informaciju 18,7%, dakle, poslednju informaciju iz Zavoda za statistiku.
Kada govorimo o neselektivnom davanju, da vam odgovorim i na to. Mi smo ponosni što smo mogli da pomognemo svim građanima Republike Srbije kojima je trebala pomoć i kojima je pomoć bila potrebna. Mi nećemo da pravimo diskriminaciju među građanima, kao što to bi planirate da radite. Ako i kada budete došli na vlast, ne dao Bog, napravite tu diskriminaciju pa recite ko nema pravo na pomoć, ko ima pravo na pomoć, koga biste diskriminisali, da je to po pitanju iznosa plate, da li je po polu ili po čemu god hoćete ostalo. Mi u to ne ulazimo. Pomogli smo sve građane i sve mlade od 16 do 30 godina i sve naše najstarije sugrađane i sve građane Republike Srbije sa po 100 evra kada je bila krenula Korona i kada je sve bilo veoma neizvesno našli smo snage i našli smo finansije i to smo uspeli da uradimo.
Kada govorite o ekologiji, ja vas samo molim da obratite pažnju, naučićete to, radi se o izvoru 11. Izvor 11 je kredit koji se ne povlači, ne do kraja godine, a zato imate u Ministarstvu za građevinu, infrastrukturu i saobraćaj 6,3 milijarde novca za ekologiju, za Projekat „Čista Srbija“, tako da govorimo o ulaganju dodatnom u ekologiju kada je izgradnja kanalizacionih sistema u pitanju, kada je izgradnja fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u pitanju itd.
Onda se nađete vi koji pričate o ekologiji da kažete da u Srbiji ima 20 do 30 hiljada deponija i tako lažete narod, lažete i poslanike ovde koji su sa vama. Ima ukupno 3.500 hiljade deponija od kojih smo 750 očistili. Dakle, 20 do 30 hiljada i 3.500 je razlika od 10 puta. Samo molim da, ako razgovaramo o ozbiljnim stvarima kao što jeste rebalans budžeta, kao što jesu brojke, ako ništa ovde bar jasno možete da saberete i oduzmete neke cifre, ako znate da ih oduzimate.
Dakle, budžet za ekologiju veći nego što jeste, nego što je bio, izvinjavam se. Budžet za ostala ministarstva veći nego što jeste i što je bio. Budžet za kapitalne investicije veći nego što je bio. Ulaganje u kapitalne investicije ne staju i traju. Veće plate, veće penzije. Vi ste pomenuli ovde – ljudi teško žive. Pa mi to znamo. Mislite da se time ne bavimo po ceo dan? Jesmo li uradili to da kontrolišemo i dalje cenu struje i cenu gasa, da imate najnižu cenu struje u Srbiji i cenu gasa takođe. Jel kontrolišemo cene osnovnih životnih namirnica? Mogu da vam pročitam kolike su cene u nekim drugim zemljama u regionu, koliko su kod nas. Jel kontrolišemo cene goriva, i dizela i benzina? Jel plata od 641 evro prosek danas veća ili niža od 331 evra koji je bio pre 10 godina? Bavimo se time.
Ono što je još važnije, napunili smo naše robne rezerve. Dakle, kupili smo svega što smo mogli da kupimo kako ne bile nestašice po našim rafovima, a imali ste u većim, razvijenijim zemljama nestašice i hleba i testenina i brašna i svega ostalog. U Srbiji toga niste imali.
Borimo se sa svakim izazovom sa kojima se suočavaju sve zemlje u ovom trenutku. Nismo mi birali ni inflaciju koja je došla. Nismo mi krivi što rastu cene prehrambenih proizvoda. Rastu zbog toga što raste uvozna cena sirovina, a uvozne cene su gas, uvozna cena su ambalaže. To raste. Zato se borimo kroz kontrolu cena, kroz održavanje zaposlenosti. Najgore bi bilo kada bi ljudi gubili posao. Borimo se da ne izgube posao, da imaju platu i to da imaju veću platu.
U svom izlaganju sam rekao da je 3% realan rast plata u privredi, 5,4% u privatnom sektoru. Čekajte, u realnom iznosu iznad nivoa inflacije.
Dakle, ako umete, znate i želite da razgovaramo argumentovano, možemo da razgovaramo, imate cifre, izvolite pozovite se na neke statističke podatke, ako ih imate koji govore u vaš prilog, a ovako paušalno, 20, 30 hiljada deponija, nezaposlenost 11%, 13%, 26%, bez ikakvog utemeljenja, mislim da samo gubimo vreme i narodnih poslanika i građana Srbije. Hvala puno.