Hvala.
Prema redosledu poslaničkih grupa, Rozalija Ekres.

Hvala predsedniče.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, ispred poslaničke grupe SVM na samom početku svog obraćanja ću naglasiti da će naša poslanička grupa sa zadovoljstvom podržati rebalans budžeta za 2022. godinu.

Naše uverenje je da je Predlog rebalansa definisan na stabilnoj i realnoj osnovi, osnažuje i stav MMF-a o stanju ekonomije Republike Srbije, koji je iznet na nedavnim pregovorima.

Tokom dvonedeljnih razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije na osnovu čega je Misija pozitivno ocenila sprovođenje privrednog programa i pohvala kontinuitet dobrih ekonomskih politika. Istakli su da je očuvana stabilnost uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju da Srbija ima rezerve da se suoči sa rizicima, uključujući visoke devizne rezerve od 16,5 milijardi evra, umeren spoljni i javni dug, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, kao i istoriju pravovremenih odgovora na različite izazove.

Konstatovano je da je naša privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo sa negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast a time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja.

Dogovor sa Misijom MMF-a i sklapanju dvogodišnjeg stend baj aranžmana vrednog 2,4 milijarde evra će biti dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike sa ciljem da obuzda visoku inflaciju i podrži stabilnost deviznog kursa, kao i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike.

Nakon pandemije, globalna ekonomija nastavlja da se suočava sa velikim izazovima nastalim pod uticajem konflikta u Ukrajini. Pored snažnog rasta cena energenata, porasle su i cene hrane na svetskom tržištu.

Očekuje se da će inflacija krajem 2022. godine dostići svoj maksimum, ali uz procenu da je potreban duži vremenski period u kom će inflatorni pritisci biti stabilizovani. Rastuće kamatne stope globalno usporavaju investicije i već je primetan usporeni rast BDP usled negativnog uticaja inflacije na realne prihode.

Makroekonomska kretanja u Srbiji početkom 2022. godine bila su generalno na nivou projektovanih, međutim, nastavak sukoba i zaoštravanje međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa praćenih rekordnim cenama energenata počeli su vremenom da se održavaju i na domaću privrednu aktivnost. Tako je rast BDP sa nivoa od 4,3% u prvom kvartalu ove godine spustio na 4,1% za prvu polovinu.

Povećanje ekonomskih aktivnosti zabeleženo je kod svih uslužnih delatnosti, a najznačajniji doprinos došao je od trgovine, saobraćaja, turizma i informacionih tehnologija. Pozitivan doprinos zabeležila je i ukupna industrijska proizvodnja, sa rastom od 3,3%.

Nažalost, nepovoljni agrometeorološki uslovi odrazili su se na ispod prosečnu poljoprivrednu sezonu, pa se u ovom sektoru desio značajan pad. Umesto prosečne sezone i rasta od pola procenta, očekuje se pad od 8%.

Na tržištu rada trend pozitivnih kretanja nastavljen je i tokom 2022. godine i odražava se pre svega kroz povećanje zaposlenosti i realnih zarada, ali nešto sporije nego u prethodnom periodu. Na opšti rast zarada uticaj je imalo i povećanje minimalne cene rada od 9,4%. Stopa nezaposlenosti je smanjena na 8,9%.

Međugodišnja inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i početkom ove godine. Na ovakvo kretanje inflacije uticali su pre svega faktori eksternog karaktera, kao što su porast svetskih cena energenata i zastoji u globalnim lancima snabdevanja. Tako je u septembru 2022. godine inflacija na međugodišnjem nivou iznosila 14%.

Uprkos ostvarenjima početkom 2022. godine koja su generalno bila na nivou projektovanih, Ministarstvo finansija je zbog očekivanog negativnog uticaja rastućih geopolitičkih tenzija energetske krize, kao i povećane globalne neizvesnosti, revidiralo naniže originalnu projekciju rasta BDP na 3%.

Nepovoljna kretanja od prvobitno očekivanih zabeležiće i građevinarstvo, pre svega kao posledica rastuće globalne neizvesnosti i manjeg obima privatnih investicija, ali i usled snažnog rasta cena građevinskog materijala.

Ekonomski rast će u ovoj godini i u novoj proceni biti podstaknut domaćom tražnjom. Povoljna kretanja na tržištu rada, praćena rastom zaposlenosti i realnih plata, potpomognuta jednokratnom davanju stanovništvu, odraziće se na stabilan rast privatne potrošnje od skoro 4%, dok će doprinos državne potrošnje ostati nepromenjiv.

Nastaviće se sa politikama koje imaju za cilj smanjivanje broja zaposlenih u sivoj zoni i njihovo prevođenje u korpus formalno zaposlenih, čime bi se njihovi uslovi rada bitno poboljšali, a pozitivan efekat bi se odrazio i na prihode budžeta.

Očekuje se dalje smanjivanje stope nezaposlenosti, kao i nastavak rasta realnih zarada, ali po usporenijoj dinamici. Očekuje se da će inflacija nastaviti da se kreće iznad gornje granice cilja i u narednom periodu, ali da će biti na silaznoj putanji. Uzimajući u obzir dinamiku iz prvih devet meseci i izglede do kraja godine, očekuje se da će se prosečna stopa inflacije u 2022. godini kretati na nivou od 12%.

Do kraja godine očekuje se nastavak rasta spoljne trgovinske robne razmene, ali po nešto usporenijoj dinamici, uz brži rast uvoza od izvoza. Uprkos visokoj neizvesnosti u međunarodnom okruženju, očekuje se dalji visok priliv stranih direktnih investicija. Kao što smo čuli od ministra, to je danas već 3,3 milijarde evra, uz rekordan priliv doznaka iz inostranstva.

Budžet za 2022. godinu planiran je u okolnostima postepenog izlaska iz zdravstveno-ekonomske krize izazvane pandemijom. Krajem 2021. godine zabeleženi su veoma dobri rezultati u naplati skoro svih prihodnih oblika, što je uslovilo značajne revizije projekcije naviše tokom godine. Ipak, projekciji prihoda za 2022. godinu pristupilo se veoma oprezno. To je rezultiralo da su danas prihodi budžeta iznad očekivanih iznosa.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2022. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.709 milijardi dinara, što je za 192 milijarde veći iznos, tj. za skoro 13% više u odnosu na iznos predviđen početnim budžetom za 2022. godinu.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.490 milijardi dinara, a neporeski u iznosu od blizu 200 milijardi.

Sve kategorije prihoda, osim akciza, revidirane su naviše u odnosu na prethodnu projekciju. Najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, a u apsolutnom iznosu prihodi od poreza na dodatu vrednost.

Rashodi i izdaci budžeta povećani su za 271 milijardu dinara ili za skoro 16% i iznose 1.988 milijardi.

U strukturi ukupnih rashoda i izdataka od 1.988 milijardi dinara, tekući rashodi iznose 1.387 milijardi ili 70% ukupnih rashoda i izdataka. Izdaci za kapitalne investicije iznose 512 milijardi dinara ili 22% ukupnih rashoda i izdataka ili 7,2% bruto društvenog proizvoda, što smo i sinoć na sednici Odbora za finansije čuli i od Fiskalnog saveta da je izuzetno pozitivan finansijski rezultat.

Izdaci za nabavku finansijske imovine koja su povećana za 153 milijarde stoje najvećim delom kao intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize. Budžetski deficit povećan je sa 3% na 3,9% BDP-a. Ovaj rezultat neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP-u, koja je prisutna od 2016. godine. Procenjeni nivo javnog duga na kraju 2022. godine se očekuje na nivou od oko 56%. Samo mala digresija, zemlje Evropske unije u proseku imaju oko 88% udela javnog duga u svojim bruto društvenim proizvodima.

Značajno povećanje u rebalansu imaju i subvencije, planirane su u iznosu od 174 milijarde dinara, što je za skoro 22% više u odnosu na iznos planiran početnim budžetom za tekuću godinu. Više od trećine subvencija, blizu 66 milijardi dinara, namenjeno je podsticajima u poljoprivredi, za drumski saobraćaj 18%, za železnice 10%, a za subvencije u privredi 11,25% ukupnih subvencija.

Predloženi rebalans koji je danas pred nama nužan je odgovor na značajno izmenjene okolnosti u odnosu na situaciju u kojoj je budžet donet krajem prošle godine. Pre svega, rebalans je neophodan radi uspostavljanja alokacije sredstava u skladu sa novom organizacijom i delokrugom rada ministarstava, rebalans je pretpostavka za omogućavanje redovnog funkcionisanja svih državnih funkcija, međutim, jednako važno, ako ne i važnije, jeste da se rebalansom uspostavlja nova alokacija sredstava koja treba da odgovori na izmenjene prioritete koji su posledica političkih i ekonomskih šokova na globalnom nivou.

Ono što u spletu ovih teških dešavanja jeste olakšavajuća okolnost, to je činjenica da su svi napori uloženi u reforme i politike prethodnih godina omogućili da i u ovoj krizi imamo potencijal kojim ćemo moći da odgovorimo, jer rebalansom za budžet prilagođavamo se na značajno višem nivou, a ta činjenica omogućila je da bez obzira na potrebu da se značajna sredstva izdvajaju za očuvanje energetske stabilnosti i standarda građana, osnovna arhitektura budžeta definisana i kroz ulaganja u strateški važne projekte ostane zaštićen. Koliko je bilo potrebno zbog izmenjenih okolnosti definisati nove prioritete svedoči, na primer, izdvajanje za robne rezerve koje je povećano preko pet puta, sa pet milijardi dinara na 26,5 milijardi dinara. Uz to, u fokusu je i dalje pre svega briga za građane, i to one u najosetljivijim grupama, briga o deci i porodici, briga o mladima i preko finansijske podrške, briga o starijim licima preko povećanja penzija itd. Uz sve to, nivo kapitalnih ulaganja je očuvan.

Pošto dolazimo iz Vojvodine, posebnu pažnju posvećujemo uticaju javnih politika na život građana u ovom delu naše zemlje. U listi projekata kapitalnog i strateškog značaja znatan je broj onih koji se realizuju na teritoriji Vojvodine, kao na primer, brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, auto-put Beograd-Zrenjanin, brza saobraćajnica Bački Breg-Kikinda, izgradnja fabrike vode u Kikindi itd. Iako su okolnosti otežane, lista projekata koja je utemeljena početnim budžetom nije pretrpela redukcije, a za realizaciju projekta mađarsko-srpske železnice ovim rebalansom sredstva su čak i povećana za preko pet milijardi dinara. Takođe, u potpunosti podržavamo predlog koji velikim delom predviđa uvećana sredstva za podsticaje za izgradnju infrastrukture u turističkim destinacijama. Posebno ističemo značaj nastavka radova na akvaparku na Paliću. U prvom koraku je bilo obezbeđeno 230 miliona dinara za nastavak radova. Pored ovih 230 miliona dinara iz Republike, grad Subotica je obezbedio 212 miliona, nedostajućih 460 miliona, što sve zajedno ukupno čini oko 800 miliona dinara, koliko se obezbeđuje ovim rebalansom budžeta. Zahvalni smo na podršci koja omogućava da dugoočekivani velnes i spa centar na obali jezera Palić bude završen do maja naredne godine i da značajno obogati turističku ponudu i doprinese atraktivnosti destinacije.

Pored ovih za sve nas strateških projekata, koji je svima nama vidljiv, država ostaje posvećena i sprovođenju mera modernizacije i reforme u svim oblastima, npr. digitalizacija javne uprave, e-fakture, razvoj informacione infrastrukture u osnovnim i srednjim školama itd, a što je ulaganje u temelje koji u budućnosti treba da dovedu do željnih promena ka razvijenijem i uređenijem društvu kakvom težimo.

Na kraju, bez obzira na sve teškoće i negativne izglede kojima svedočimo, ovo što sam navela ohrabruje i opredeljuje nas i našim glasom ćemo podržati rebalans budžeta Republike Srbije za 2022. godinu. Zahvaljujem.

Hvala najlepše, gospođo Ekres.
Reč ima Boško Obradović.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, ministar koji je izvestilac u ime Vlade Republike Srbije gospodin Mali je, rekao bih, možda jedan od najboljih učenika iz čuvene škole političkog marketinga predsednika SNS Aleksandra Vučića. Iz njegovog izlaganja čuli smo zaista impresivne podatke – sve u Srbiji raste, povećanje plata, povećanje penzija, povećanje prihodne strane budžeta, povećanje BDP-a, povećanje zaposlenosti. Zaista kada bi on tu stavio tačku, možda bi neko mogao da poveruje u te njegove mađioničarske trikove i statističke igrokaze.

Ali mogao je ministar i da nastavi sa povećanjima. Pa recimo povećanje inflacije od projektovanih 3% na 12%, povećanje novih zaduživanja za skoro četiri milijarde evra, najveće zaduženje države u poslednjih deset godina u jednoj godini ili možda da nastavi sa povećanjima siromaštva u Srbiji, povećanje odlazaka mladih i čitavih porodica iz države ili povećanje centralizacije Srbije, da se svi sele u nekoliko velikih gradova, da se prazne sela, da se prazne granični pojasevi, da se prazne manji gradovi. Dakle, ima mnogo različitih povećanja u Srbiji o kojima ministar, naravno, neće reći ni reč. Posebno neće reći ni reč o povećanjima cena, o cenovnoj krizi, o talasu poskupljenja, o cunamiju poskupljenja u kojem mi danas živimo.

Recimo, ministre niste mogli da čujete za povećanje, primera radi, evo, samo da nabrojim nekoliko tih povećanja, 38% poskupljenje za mleko, 54% poskupljenje ulja, 63% poskupljenje mesa, 64% poskupljenje šećera. Da li je to inflacija od 12% ili je to nešto veća inflacija za osnovne životne namirnice koje čine prosečnu potrošačku korpu i od kojih zavisi život i egzistencija građana Srbije? O tim povećanjima ministar ovde nije rekao ni reč.

Naravno u njegovom obrazloženju, obrazloženju Vlade za rebalans ovog budžeta čućete mnogo podataka iz evropskih i svetskih primera, pa evo da citiram – ozbiljne teškoće za domaćinstva sa niskim prihodima širom sveta, pa naglo povećanje troškova života, snaženo povećanje kamatnih stopa, banaka na kredite i značajno manji rast privrede u 2023. evro zoni, ali ni reči kada su problemi i teškoće u Srbiji u pitanju. Koliko je ovde poskupeo ogrev gospodine ministre, koliko drva, koliko ugalj, koliko pelet? Koliko je ovde poskupelo gorivo i najskuplje je i dalje u čitavom regionu? Koliko su poskupele cene kvadrata u izgradnji novih stanova? Koliko cena zakupnine stana? Koliko su poskupeli lekovi? Koliko komunalije? Koliko zdravstveni pregledi? O tome niste mnogo govorili u vašem ekspozeu, da ga tako nazovem.

Takođe, ste našli gomilu izgovora zašto mi imamo određene ekonomske probleme. Pa, pazite redom, novi globalni šok, negativni uticaj konflikta u Ukrajini, rast geopolitičkih tenzija, uvezena inflacija. Izvinite, da vas pitam gospodine Mali – a, da li je, recimo globalni šok kriv za imenovanje Milorada Grčića za direktora Elektroprivrede Srbije sa mesta pečenjara na mesto direktora najvažnijeg javnog preduzeća u državi. Da li je to kriv rat u Ukrajini? Ili je to kriva SNS čiji je to kadar? Sada kada mi imamo dubioze u budžetu i moramo da idemo na nova zaduženja da bismo mogli da pokrijemo dugove Elektroprivrede Srbije, ko je kriv? Gde je danas Zorana Mihajlović nadležni ministar prethodnih 10 godina? Gde je danas Milorad Grčić koji je uništio Elektroprivredu Srbije? Ko će da odgovara za toliko dugova, za toliko katastrofalnog upravljanja EPS? Što ne uhapsite Milorada Grčića? Što ne plati od svoje privatne imovine ono što je upropastio vodeći jedno državno javno preduzeće? Moramo da imamo odgovornost za štetu koja je naneta narodu i državi.

Ono što ovde želim posebno da naglasim jeste nekoliko podataka koje vi sami pominjete u vašem obrazloženju rebalansa. Vlada priznaje da je došlo do pada izvoza poljoprivrednih proizvoda od 4,1%. Iznova se izgovara na nepovoljne agrometeorološke uslove iako nije mnogo uradila za navodnjavanje, za subvencije, za cene goriva i đubriva i da naravno spreči nelojalnu konkurenciju uvoznički lobi koji ovde uvozi sve ono što mi možemo da proizvedemo i ubija domaćeg proizvođača damping cenama i subvencionisanim cenama iz inostranstva. Dakle, nije sve do uvezene inflacije, nešto je i do Vlade Srbije. Svi su krivi i sve na ovome svetu je krivo za naše ekonomske probleme samo Vlada Srbije nije ništa kriva.

Kaže Vlada da je ostvaren rast doznaka iz inostranstva od 60,7% i da je to rekordni priliv, ali vam ne pada na pamet da formirate ministarstvo za Srbe van Srbije, za ministarstvo dijaspore i da Srbima iz dijaspore dajete iste one poreske olakšice, subvencije i druge uslove da se ovde vrate i investiraju kao što dajete stranim kompanijama.

Vlada ni na koji način ne odustaje od svoje politike zaduživanja i naravno ona to zaduživanje ne ulaže u ono što bi bio domaći ekonomski interes već da tako kažem u dve stvari koje su nama problem, a to je korupcija i to je ekstra profiterstvo stranih banaka, stranih kompanija i uvozničkog lobija.

Niko među nama u opoziciji, mi nismo neprijatelji države, mi želimo dobro ovome narodu i državi, nije protiv novih puteva, protiv novih železnica, protiv novih bolnica, svi smo za to, novih mostova, svi smo za to, ali koliko koštaju ti putevi, te bolnice, te železnice i ti novi mostovi.

Zašto je svaki kvadrat, svaki kilometar nekoliko puta skuplji ovde u Srbiji nego u zemljama u regionu ili u Evropi. Gde idu te pare? Gde ti pretplaćeni radovi odlaze u čije džepove? To je problem sa velikim infrastrukturnim ulaganjima u Srbiji, a još veći je problem ono što vam kaže Fiskalni savet u rezimeu kad kaže – Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima sada Ministarstvo od svog osnivanja nikada nije našla za shodno da u budžetu predstavi projekte na koje troši novac poreskih obveznika. Pazite, ovaj podatak nikada nisu našli za shodno da predstave zašta odlaze narodne pare? Ili, kaže na drugom mestu Fiskalni savet, u inače izuzetnom rezimeu, kaže nešto što je zaista šokantno – glavni problem EPS-a je manjak proizvodnje do kog je došlo zbog lošeg upravljanja i nedovoljnih ulaganja u prethodnim godinama. Kaže – kad je EPS u pitanju njegovi trenutni problemi gotovo u potpunosti su posledica katastrofalnog upravljanja preduzećem u prethodnim godinama, jednako upravljanje od strane SNS.

Kaže, dalje, kako je moguće da u Kolubari nije otvoren novi rudnik uglja iako je još pre pet godina bilo potpuno jasno da je to neophodno? Takođe, mora se videti to zašto su gubici na mreži i krađe struje ogromni? Zašto je EPS najveći zagađivač u Srbiji? Zašto je distributivna mreža u katastrofalnom stanju? Zašto su troškovi radne snage veliki? Zašto je prosečan broj ponuđača na tenderima EPS-a pao u prethodnim godinama na svega 1,7? Citiram Fiskalni savet.

Dakle, zašta služi Fiskalni savet ovde ako nećemo da slušamo ono što nas savetuju ovi stručnjaci iz Fiskalnog saveta. Između ostalog savetuju nas još jednu stvar, o kojoj je srpski pokret Dveri, vama govorio godinama unazad u vreme pandemije niste to poslušali, a sada to možete pročitati u izveštaju Fiskalnog saveta. Kaže – država je pomoć neopravdano dodeljivala i preduzećima koja nisu imala probleme u poslovanju što je verovatno omogućilo jednom delu privrede da vanredno poveća profit.

Dakle, ne vidim logiku da podjednako podržavate privredne subjekte koji uspešno posluju i one koje imaju problem u poslovanju. Kao što ne vidim logiku da podjednako podržavate stanovništvo koje je bogato, kao što je stanovništvo koje je socijalno ugroženo. Ne vidim logiku, da podjednako povećavate penzije penzionerima sa 10.000 dinara penzijom i penzionerima sa 100.000 dinara penzijom. Evo, da vam navedem jednu jednostavnu računicu o kojoj izgleda niste razmišljali, gospodine ministre.

Vaše povećanje penzije od 9% na 10.000 dinara penzije, koju verovali ili ne, uvažene kolege narodni poslanici, sto hiljada penzionera u Srbiji ima penziju 10.000 dinara. Sto hiljada penzionera, deset hiljada dinara i šta mogu sa deset hiljada dinara na mesečnom nivou i vi im povećavate na 9%. Znate, koliko je to? Devetsto dinara, ali onome od 100.000 dinara penzije, to je 9.000 dinara povećanje. Pa, da li je to normalno. Pa, valjda bi bilo normalno da onaj sa 10.000 dinara dobije 9.000 dinara povećanje, a onaj sa 100.000 dinara penzije da dobije 900 dinara povećanja. To bi bilo normalno i mi bismo to podržali i za to glasali i tu nema nikakve dileme.

Dakle, generalno što se tiče penzionera, kada sam se dotakao te teme, 850 hiljada penzionera ste opljačkali za ukupno 850 miliona evra za one četiri godine Zakona o smanjenju penzija i nikada im to niste vratili. Mnogi od njih, nažalost više nisu sa nama i nikada neće imati priliku da se ispuni pravda i da im bude vraćeno ono što im je ova država uzela, protivzakonito i protivustavno.

Navešću vam još nekoliko primera koji deluju zaista neverovatno. Milion penzionera ima penziju koja je ispod proseka od 33.000 dinara. Milion penzionera živi sa penzijom ispod 33.000 dinara. Pazite, ovaj podatak od toga 652.913 penzionera prima penziju između 10.000 dinara i 25.000 dinara. Preko šesto hiljada penzionera živi sa penzijom od deset do 25.000 dinara.

Molim vas, vaš zadatak je, gospodine ministre, poenta ove Skupštine i vaše Vlade je, da u nastupajućem zimskom periodu koji će biti veoma težak obezbedimo topa dom i punu trpezu za građane Srbije, da obezbedimo podršku svemu što je domaće, ne više stranim kompanijama i stranim bankama, one nas više ne interesuju, samo domaći privrednik, samo domaći poljoprivrednik. Da obezbedimo da niko u Srbiji za vreme ove zime ne ostane bez struje, bez grejanja, bez hrane, da podržimo siromašne i prezadužene porodice da prežive ovu zimu.

Mi vam u tom smislu nudimo čitav paket hitne državne akcije i konkretnih mera podrške domaćoj privredi i poljoprivredi, sa jedne strane, a sa druge strane socijalno ugroženim kategorijama stanovništva. I o tome želim da vam kažem nekoliko veoma konstruktivnih predloga.

Pre toga dozvolite da konstatujem još samo sledeću stvar. Možda vi iz „Beograda na vodi“, gospodine ministre, sa one kule, ne vidite cenovnu krizu u kojoj živi prosečna porodica, jer zamislite da istovremeno vam raste cena mleka, mesa, voća, povrća, ogreva, užine za đaka, školskog pribora, udžbenici, da ne nabrajam dalje, zakup stana koji rentirate, cena leka, cena zdravstvenog pregleda itd.

Mi moramo u tom smislu hitno da reagujemo. Mi ne možemo više, gospodine ministre, da 93,5% državnih subvencija dajemo stranim kompanijama. Mi ne možemo više da imamo državu u kojoj 88% bankarskog tržišta drže strane banke. Mi ne možemo da imamo minimalnu zaradu koja je za 11.000 dinara manja od minimalne potrošačke korpe. Mi moramo da promenimo tu politiku, ekonomsku politiku, za koju ste vi sada priznali da je krahirala na svetskom nivou, ne liberalno-ekonomsku doktrinu, po kojoj vi uzimate od siromašnih i dajete bogatima. Vi ste jedan obrnuti anti Robin Hud. Prirodno je uzimati bogatima, povećati porez na bogatstvo i luksuz, da biste dali siromašnima. Vi radite suprotno sve vreme u ovoj državi koja je raj za bogataše sa najmanjim porezima na bogatstvo i na luksuz. Vi, zapravo, podržavate sve ono što je suprotno od socijalne države.

Sada ću vam reći šta je socijalna država da biste vi razumeli šta ja zapravo hoću da vam kažem. Kada bismo se mi pitali i odlučivali uradili bismo nekoliko ključnih mera socijalne politike koju se u ovom trenutku neophodne. Evo pet mera za penzionere.

Proglasili bismo one nepravedno oduzete penzije za one četiri godine javnim dugom koji mora da se reprogramira i vrati penzionerima ili njihovim naslednicima u slučaju da su nažalost ti ljudi pokojni.

Pod dva, povećali bismo visinu minimalne penzije, jer ne može da se živi sa 10.000 dinara penzije. Ne može da se živi sa 10.000 do 25.000 dinara penzije.

Pod tri, što je veoma važno, uveli bismo socijalnu penziju jer, verovali ili ne, preko 100.000 najstarijih sugrađana naših u Srbiji nema nikakva primanja i morali bismo da im damo minimalnu socijalnu penziju po, naravno, socijalnoj karti, ako su socijalno ugroženi. Ukinuli bismo, gospodine ministre onu skandaloznu klauzulu da neko ko je napunio 40 godina radnog staža dobija trajno umanjenje penzije zato što nije ispunio starosnu granicu za odlazak u penziju, pa može li bar da dobije punu penziju kada napuni 65 godina. Čemu ta diskriminacija, čemu ta nova pljačka penzionera?

I na kraju ono što mislim da je izuzetno važno, a već sam vam rekao, kada povećavate penzije napravite selektivno povećanje, pa oni koji imaju male penzije njima veće povećanje, a oni koji imaju velike penzije njima manje povećanje. Jel to može? Pa može. Pa što ne uradite? Što ne uradite?

Da nastavim sa onim što mislim da je zaista ključno u vremenu koje je pred nama. Gospodine ministre, apelujem na vas, znam da vi to možete ako hoćete. Socijalni dodatak za energente i povišene troškove života za socijalno ugrožene kategorije stanovništva. Predvideli smo 30.000 dinara za porodice sa decom koja su socijalno ugrožene i 15.000 dinara za penzionere bez ikakvih primanja i penzionere sa minimalnim penzijama, ali i druge osetljive kategorije stanovništva, kao što su nezaposleni, osobe sa hendikepom itd.

Vaučeri, besplatni za nabavku osnovnih životnih namirnica, za podršku domaćoj robi, domaćim proizvođačima od kojih bi mogli da se kupe, odnosno preko vaučera dobiju ti osnovni proizvodi.

Veoma važna socijalna mera – zabrana za isključenja struje privatnim licima do 1. maja 2023. godine. Ne možete nikoga u ovom nastupajućem periodu ostaviti bez struje, bez grejanja, u ovim teškim i osetljivim vremenima. Smanjenje PDV na osnovne životne namirnice na 1%, potpuno ukidanje PDV-a na bebi opremu, hranu, higijenu i ukidanje duplog oporezivanja akcize na gorivo, čime bismo omogućili jeftinije gorivo za sve građane Srbije, veću potrošnju goriva što bi, naravno, više punilo budžet države Srbije.

Imamo još nekoliko nepravdi na koje, za kraj, želim da podsetim i vas, i Vladu i koje treba da budu ispravljene. Jedna od najvećih nepravdi – isplatiti zarade radnicima iz pljačkaških privatizacije koje ljudima nisu isplaćene iako imaju pravosnažne sudske presude da im sleduju neisplaćene zarade, da im sleduje nepovezan radni staž, da im sleduju jubilarne nagrade, da im sleduje sve što su zaradili. Država Srbija treba da preuzme na sebe taj dug i da ga isplati u narednim godinama kroz neko reprogramiranje svega toga.

Takođe, država Srbija treba da povede računa da pomogne svima onima koji će imati ozbiljan problem sa rastom kreditnih zaduženja, posebno stambenih kredita i kreditnim ratama i da vidimo na koji način i tu u kriznom vremenu koje dolazi možemo da pomognemo svim građanima Srbije koji su bankarski klijenti, koji su prezaduženi, a ne zaboravimo da su iste te banke zelenaši i pljačkaši koji deru kožu sa leđa građana Srbije onim nepravednim i nepoštenim obradama kredita gde ste vi preko Vrhovnog kasacionog suda zaštitili banke, a ne bankarske klijente, odnosno građane Srbije. Neprestano to radite, stalno štitite banke, a ne štitite građane koje bi trebali da štitite.

Na kraju, još dve intervencije koje su, mislim, izuzetno važne, a to su smanjenje poreza na zarade i na imovinu za svakog ko stupi u brak i ko dobije dete. To je prava pronatalitetna mera, dugoročna i strateška. Pogledajte poreske reforme brojnih velikih zapadnih zemalja koje na taj način podržavaju natalitet. Subvencije od 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto u domaćoj privredi, kod domaćih preduzetnika, ne više strancima ni dinara iz našeg budžeta, i povećanje zarade za dva najvažnija sloja na kojima počiva ovo društvo i država, a to su naša prosveta i zdravstvo.

Sutra je dan prosvetnih radnika, novi štrajk Unije sindikata prosvetnih radnika. Oni traže veće zarade, imaju pravo na to, imaju zarade koje su ispod republičkog proseka, što je nedopustivo za najškolovanije i najobrazovanije među nama, koji brinu o našoj deci više nego mi sami na dnevnom nivou.

Druga kategorija su naši zdravstveni radnici da nam ne bi odlazili u inostranstvo, da bi ostali u državnom zdravstvu, da ne bi svi otišli u privatno zdravstvo, pa da onda zdravstvo u Srbiji se pretvori u ono koliko para toliko lečenja.

Dakle, ovo je moj apel da vodimo računa o jednom novom konceptu socijalne politike kako da država u kriznim vremenima, završavam, zaštiti domaćeg privrednika i poljoprivrednika, a onda siromašnog i prezaduženog prosečnog porodičnog čoveka. Hvala vam.

Pravo na repliku ima Jovanov.

Škola Aleksandra Vučića je podizanje spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, što nikom nije palo na pamet pre njega. Škola Aleksandra Vučića je završetak radova i otvaranje Narodnog muzeja, nacionalne institucije. Škola Aleksandra Vučića je podizanje borbene gotovosti naše vojske kroz oruđe, oružje, opremu i sve ostalo. Škola Aleksandra Vučića je podizanje ukupnog nacionalnog dostojanstva ovog naroda, poštovanje prema nacionalnom dostojanstvu, obeležavanje borbe na Košarama, poštovanje prema ljudima koji su tamo ginuli, stradali, davanje naziva bulevarima po njima, ne sramota od njih, obeležavanje Oluja i svih mesta stradanja, Jasenovca itd. Škola Aleksandra Vučića je pomoć SPC da se završi Hram Svetog Save, konačno, da se pomogne SPC na KiM i ovde i crkvama i manastirima. To je škola Aleksandra Vučića, a ta politika je mogla da se realizuje samo kroz odgovoran odnos prema finansija, a ne tako što ćemo da kažemo – gospodine ministre, hajde zatvorite sve strane banke.

Do čega bi dovelo zatvaranje stranih banaka? Pa, do potpunog kolapsa sistema u Srbiji. To možda nekome lepo zvuči. Pa, ja imam kredit. Ja bih voleo da se jednog dana probudim i neko mi kaže – nemaš više nikakvih obaveza, ali znam da je to nemoguće, jer bi to dovelo do haosa.

Hajde da zatvorimo sve strane investitore. Pa, ti ljudi zapošljavaju ljude iz Srbije. Ne dovode oni marsovce. Naši ljudi rade, naši roditelji, naše komšije. Oni tamo dobijaju nekakve zarade. Od toga se puni budžet. Iz tog budžeta finansiramo i crkvu i vojsku i sve ostalo, i kulturu. To je odgovorna politika.

Ovo, za ovo treba najmanje tri budžeta da se ispuni ovaj plan zemlje dembelije u kome će sve biti besplatno i svima će se davati pomoć. Pa, evo ja mogu da kažem da je naš predlog da svakome ko ima brojilo date 10.000 dinara na svaki račun za struju. Šta me košta? Ništa. Šta me košta da izmislim još takvih deset ideja? Pa, ništa. Ali, ako ćemo da vodimo odgovornu politiku, onda takvih stvari treba da se okanemo i da radimo ono što je u interesu naroda i države, a to nije da uništimo ni privatni sektor, bez obzira da li je domaći ili strani, ni bankarski sektor, bez obzira da li je domaći ili strani, jer je to sve deo jednog sistema koji se zove državni sistem Republike Srbije.

Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, samo da se nadovežem, gospodine Jovanov, na vaše izlaganje. Opasne su te izjave koje smo imali priliku da čujemo. Opasne su izjave kada govorite da ćete svima povećati davanja, da ćete smanjiti poreze, da ćete garantovati penzije, da ćete garantovati zarade, da će to biti med i mleko, a niko nikada od njih nije pomenuo, a odakle?
Ako biste nekome povećali, a kome biste smanjili? Niko nije pomenuo da uživa blagodeti novog auto-puta do Čačka. Nije problem nikakav, a onda pomene „Beograd na vodi“, Kulu i kaže - kako li vama izgleda sa Kule Beograd, vi ne osećate te cene i tu inflaciju? Koliko se sećam, vi ste i dalje u stanu na Dedinju, bar sam tako čitao i da Skupština Srbije plaća taj stan. Ne znam kako izgledaju ta poskupljenja sa Dedinja ako su drugačija kada je Kula Beograd u pitanju?
Naravno, samo da znate, zakup se za uvaženog poslanika nije promenio, s obzirom da svi građani Srbije plaćaju zakup njegovog stana, ako se ne varam, apropo komentara da rastu rente u Srbiji.
Da budem ozbiljan, kasnije ćemo i oko toga koliko je EPS, odnosno koliko je Kolubara dala kao pomoć ili kao jednokratne pomoći određenoj političkoj partiji, ali važnije mi je sledeće. Dve su važne teme koje smo čuli i hoću zbog građana Srbije da odgovorim na njih i da bude jasno. Kada je inflacija u pitanju, niko ne beži od te teme. U obrazloženju rebalansa budžeta, takođe, imate deo koji se odnosi na inflaciju. Bili bi, rekao bih, i nepošteni kada bi to ignorisali. Svi smo svesni da je dve trećine te inflacije, po podacima koje nam je dala NBS, uvezeno. Šta to znači? To znači da zbog nestabilnosti na svetskom tržištu usred rata u Ukrajini, zbog poremećaja u lancima snabdevanja, imate enorman rast i cene struje i cene gasa. U obrazloženju rebalansa sam vam to i rekao.
U septembru pre tri godine cena struje je bila između 30 i 50 evra, sada je između 300 i 556 evra. To su cene koje utiču na cene sirovina repromaterijala, koji utiču na cene gotovih proizvoda, pogotovo, i žao mi je što to zloupotrebljavate pred ovim domom, kada su prehrambeni proizvodi u pitanju.
Kada su prehrambeni proizvodi u pitanju, ambalaža košta, ambalaža se uglavnom uvozi. Sve što se proizvodi, koristi gas, koristi gorivo, koristi dizel, kada su poljoprivrednici, recimo, u pitanju. S obzirom na to da mi gas uvozimo, logično je da se ta cena većih sirovina prenese i na cenu gotovih proizvoda.
Ali, šta smo mi uradili? Mi kažemo imamo dva osnovna instrumenta kojim se borimo sa rastućom inflacijom. Imamo ih više, ali ću se na tri koncentrisati. Jedno je devizni kurs. Najvažnije sidro kada je inflacija u pitanju je stabilnost deviznog kursa. Bilo koju knjigu da pročitate, videćete.
Od 2008. do 2012. godine, dve trećine inflacije koja se dešavala u Srbiji, dve trećine, a nije bila uvezena, bilo je samo zbog toga što je kurs išao sa 80 na 120. Mi se držimo čvrsto stava da nećemo menjati kurs i borićemo se iz dana u dan da kurs ostane stabilan. Zašto? Zato što on direktno utiče na inflatorna očekivanja i direktno utiče na stepen inflacije.
Broj dva, preuzeli smo korake da ograničimo rast cena osnovnih životnih namernica, da ograničimo rast cena i goriva, i dizela i benzina. Nije bilo značajnih povećanja ni cene struje, ni cene gasa. Dakle, i dalje naši građani imaju najjeftiniju cenu gasa, osim Gruzije, ako se ne varam, u Evropi. Imaju najjeftiniju cenu struje, takođe.
Dakle, trudili smo se da tu inflaciju zadržimo na što nižem nivou. Ne možete i bilo bi i pogrešno reći i ne bi bilo fer zaustaviti inflaciju koja drma celu Evropu i ceo svet. Imate rekordne stope inflacije u celom svetu. Da, imate i u Srbiji, ja ne bežim od toga, ali se borimo mnogo odlučnije i mnogo bolje protiv toga nego drugi.
Mi smo, kao što znate, i cenu ulja i cenu šećera i cenu svinjskog buta i piletine ograničili. Cena hleba nam je najjeftinija. Ja imam cene ovde. Pročitaću vam sve cene, nikakav problem nije.
Evo, da uporedimo, recimo, cenu hleba od 500 grama. U Srbiji je 0,45 evra, u Hrvatskoj 0,70 do 1, 30 evra, u BiH 0,77 do 0,81, u Makedoniji 0,73 do 0,80 evra. Ovde je 0,45.
Hajde brašno da vidimo. Od 0,66 do 0,67 evra je u Srbiji, od 0,82 do 0,84 u BiH, u Austriji, Albaniji i da ne gledam još više je preko evra.
Treća stvar sa kojom se borimo je povećanje plata. Ja sam malopre rekao da je veoma važno da nam plate rastu u realnom iznosu. Mi smo sa 20.000 dinara pomogli jednokratne pomoći naše penzionere u februaru. Povećanje penzija za ovu godinu bilo 11,4%. Sa povećanjem od 1. januara 20,8% to je 30% povećanje penzija za dve godine. Pa, to je daleko iznad nivoa inflacije koje će ove godine biti oko 11,2% u proseku.
Vi ne znam zašto koristite pojedine proizvode kao indikator nečega. Ja vam govorim o inflaciji koja sumira sveobuhvatno i celovito povećanje cena u određenom periodu. Neki proizvodi idu dole, neki idu gore, ali interesuje me samo na koji način bi se neko drugi borio sa tom inflacijom, drugačije od nas?
Opet je najveći teret preuzela država Srbija na sebe. Uvozimo energente, obezbeđujemo da ih imamo u dovoljnim količinama, ne povećavamo značajno cenu ni struje, ni gasa, kontrolišemo cene osnovnih životnih namernica, kontrolišemo cene i dizela i benzina na pumpama, pogotovo, recimo, kada je poljoprivreda u pitanju. I dalje je 179 dinara litar dizela na pumpama za poljoprivrednike. Dakle, činimo sve da održimo i sačuvamo konkurentnost naše privrede, s jedne strane i da umanjimo taj negativan uticaj na inflaciju.
Oko javnog duga, to je druga tema koja je, po meni, veoma važna. Dakle, javni dug u apsolutnom iznosu u Republici Srbiji u ovom trenutku je 32,4 milijarde evra. javni dug Nemačke je 2.500 milijardi evra. Javni dug Francuske je 2.800 milijardi evra. Znači li bilo kome od vas ta informacija? Da li su te zemlje prezadužene ili nisu prezadužene? Da ne ulazim u, recimo, američki dug od nekoliko hiljada milijardi. Pa, nisu zato što se taj podatak koristi samo kada se poredi sa podatkom o BDP-u i vrlo ćete malo čuti ljudi, osim onih koji ne znaju, da pominju apsolutni iznos javnog duga. Svi ga pominju kao racio u odnosu na BDP. Zašto? Zato što nije jednostavno i nije lako, ili bar uporedivo je lakše, kada uporedite javni dug i vašu sposobnost da li taj javni dug možete da otplaćujte i da ga nosite, a upravo indikator tog poslednjeg je BDP.
Interesantno, udeo javnog duga u BDP-u, evo imam tabelu ovde, ovo ću pokloniti i uvaženom poslaniku, pošto se ovde vidi i ukupan javni dug u milionima evra i BDP tokom svih ovih 10 godina i učešće javnog duga u BDP-u, gde imate da ukupan javni dug raste. Ukupan BDP raste još više.
Dakle, koristimo taj novac da gradimo auto-puteve, da gradimo bolnice, da gradimo privredne zone, da ulažemo u kanalizacioni sistem, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Onda, kada pogledate udeo javnog duga u BDP-u, pa on pada.
Rekao sam u svom izlaganju, danas kada je na 53,7% mi smo daleko ispod nivoa Mastrikta, daleko ispod proseka EU koji je danas, jer su se sve zemlje zaduživale u poslednjih tri godine, oko 94% javnog duga u odnosu na BDP.
Jedna interesantna informacija, pošto je i uvaženi poslanik, da li je bio u koaliciji ili nije bio, ne znam ni ja, sa onima koji su vodili ovu državu pre 10 godina, dakle pogledajte, udeo javnog duga u BDP-u 2012. godine, pa čisto da koristimo i ovo u raspravi, je bio 52,9%. Godine 2012. 25,9%. Oni govore o tih 17,2 milijarde evra, ali zaboravljaju da kažu da je javni dug bio 33,6 milijardi. Udeo javnog duga u BDP-u 52,9%.
Danas, udeo javnog duga u BDP-u je 53,7%. Ljudi, jedan procentni poen razlike. Ali, naš je BDP 60,2 milijarde, a njihov je bio 33,7. Nama su prosečne plate 641 evro, njihove su bile 331 evro. Njima je bila stopa nezaposlenosti 25,9%. Ljudi, svaki četvrti u Srbiji je bio bez posla. Danas je 8,9% i borimo se da taj procenat smanjujemo dalje.
Dakle, nesporno je da javni dug raste u apsolutnom iznosu, ali je važno da građani Srbije znaju da odgovorno trošimo svaki dinar na ono što stvara vrednost u našoj zemlji, na nova radna mesta, na nove investicije, na nove fabrike, na kraju krajeva na povećanje plata i penzija, jer time povećavamo i životni standard građana Srbije.
Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč ima Stefan Krkobabić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Orliću, uvažene potpredsednice, uvaženi ministri, rebalans pred nama blagovremeno je predložen i bez ikakve sumnje zanatski dobro odrađen. Izbor nove Vlade, a pogotovo izmene i dopune Zakona o ministarstvima, koje smo nedavno usvojili, nužno su zahtevali donošenje ovog rebalansa. Podela ministarstava i formiranje novih, u tehničkom smislu, su to zahtevali.

Novac iz državne blagajne je potrebno preusmeriti na način da u potpunosti odgovori sadašnjim potrebama. Naravno, ne možemo zanemariti povećanje prihoda koji su rezultat uvećanih privrednih aktivnosti, ali i povećanje rashoda vezanih za energetski sektor. Zato i kažem da je rebalans pravovremeno predložen, a unutrašnja struktura zanatski besprekorno usklađena.

Za nas iz Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije od tog formalnog aspekta mnogo je bitniji onaj suštinski, a to je spremnost državne blagajne da izađe u susret nadolazećim izazovima.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, mislim da mi kao savremenici možemo da kažemo da su ti izazovi jedni od većih, ako ne i najveći u istoriji Srbije. Pored ekonomskih i izazvanih globalnom krizom, to su za nas i nacionalni i prelamaju se kroz bezbednosnu i demografsku prizmu, ali dozvolite da iznesem i lični stav.

Sve postojeće i očekivane nedaće lakše ćemo podneti ukoliko državna blagajna može da odgovori nadolazećim izazovima. Čuli smo uvaženog ministra Malog. U stručnom smislu, teško da ja ili bilo ko drugi može da da neki prigovor.

Dozvolite da budem i kritičan. Bilo je i rupa, u širem smislu te reči, mislim na energetski sektor, a to se manifestuje kroz uvećanje deficita. U redu je, pokrili smo, šta nam drugo ostaje, ali hajde da u narednom periodu tu zastanemo i krenemo da iz korena menjamo stvari. To mi iz poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda, očekujemo.

Kada je reče o subvencijama, naravno da se baziraju na procenama. One se značajno povećavaju za gotovo 31 milijardu. Očito su prioriteti jasni – infrastruktura, putevi, železnički saobraćaj, investicije, rudarstvo, vaučeri u turizmu itd.

Ono što je posebno značajno za nas iz poslaničkog kluba PUPS – Solidarnost i pravda, a to je da je više od trećine subvencija namenjeno poljoprivredi, i to posebno podržavamo i to posebno pohvaljujemo.

Osvrnuo bih se i na stavku „posebni tekući rashodi“, koji iznose skoro 36 milijarde dinara. Ima tu mnogo toga. Na primer, ublažavanje posledica Kovid - 19, što je potpuno razumljivo, ali je ovde i pomoć za mlade, ta savršena odluka, to je sasvim u redu, naravno i za izbore koje smo održali, ali pod tu stavku se podvode i isplate za izgubljene sporove pred sudovima za kamate za razne penale. Zbog toga bih skrenuo pažnju na to, jer pored mnogobrojnih objektivnih faktora, ima tu i neodgovornosti, neažurnosti i drugih propusta u radu organa koji te postupke sprovode. To su pozamašna sredstva i bilo bi izuzetno bitno da se pažnja posveti tome.

Uvaženi narodni poslanici, briga za mlade i najstarije određuje civilizacijski nivo jednog društva. Tu mislim na spremnost da uveća socijalna davanja za decu i omladinu. Imamo i čujemo svaki dan osporavanja za ovih pet hiljada koje se najavljuju za mlade. Mi iz PUPS-a smatramo da je izuzetno bitno, pre svega kao izraz posebne pažnje države i to kao izraz pažnje je daleko bitnije od nominalnog iznosa, pet hiljada je i malo i mnogo, zavisi kako ko gleda. Ponavljam, ovde se radi o posebnoj pažnji države, a mladi ljudi koji žive u Republici Srbiji znaju to da cene.

Dalje bih se osvrnuo u vezi Predloga zakona o dopuni o PIO koji je pred nama i merama koje se preduzimaju. Mere koje se preduzimaju rezultat su sistemskih reformi penzijskog sistema i pokazatelj stabilnosti ekonomskog napretka Republike Srbije. Vlada Republike Srbije u prethodnom periodu je preduzela brojne korake kojima je pokazala spremnost da se izbori sa svakom krizom i da tokom te krize pruži pomoć onima kojima je ta pomoć najpotrebnija, a to su naši najstariji sugrađani koji su i sami tokom perioda reforme dali svoj doprinos oporavku i stabilnosti sistema PIO.

Zato su oni prvi kojima treba izaći u susret i o čijem standardu ova Vlada vodi računa, ne samo kroz brojne jednokratne pomoći, u osnovnim životnim namirnicama i lekovima, već i kroz reformu penzijskog sistema koji treba da bude stabilan i da svim penzionerima obezbedi sigurnost i poboljšanje životnog standarda.

Tako je i Predlog zakona o dopuni Zakona o PIO koji je pred nama, deo nastavka procesa reforme sistema PIO koji je započet još davne 2001. godine. Ekonomski rezultati postignuti merama koje su preduzete u prethodnom periodu su u celini omogućili napredak u ovoj oblasti.

Upravo je zahvaljujući poboljšanju ekonomske situacije u Republici Srbiji i izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2018. i 2019. godine poboljšan i položaj penzionera tako što je utvrđen povoljniji način usklađivanja penzija, uređena isplata jednokratne novčane pomoći korisnicima penzije, a takođe je dat i osnov za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju.

Naime, dopuna zakona, koji je pred nama, pokazatelj je da se sve izmene u ovoj oblasti planiraju blagovremeno i dugoročno, onoliko koliko je to moguće, ali pokazuju sposobnost Vlade Republike Srbije da promptno reaguje u cilju rešavanja kriznih situacija. Stoga se, imajući u vidu aktuelna pitanja i probleme, predložena dopuna zakona odnosi na sledeće - kao i u najvećem delu Evrope i sveta i naša zemlja nije pošteđena posledica snažnog rasta inflacije. Zbog toga je pred nama zadatak da hitno reagujemo u cilju pronalaženja najadekvatnijeg rešenja za ublažavanje ove situacije, a posebno u odnosu na korisnike penzija koji su naročito osetljiva kategorija stanovništva.

Svrha ove kao i svih reformi koji su u sistemu penzijsko-invalidskog osiguranja sprovedene u poslednje četiri godine dodatno je unapređenje standarda korisnika penzija. Iako se po pravilu penzije zakonski usklađuju jednom godišnje u januaru, snažan i neočekivani rast inflacije u ovoj godini koji je pogodio i Republiku Srbiju naravno učinio je neophodnim da ova Vlada preduzme dodatne korake u cilju povećanja primanja korisnika penzija.

Predložena dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđa da se iznos penzija za mesec novembar 2022. godine usklađuje za 9%. Tako usklađen iznos penzija predstavlja osnov za dalje usklađivanje penzija u skladu sa članom 80. Zakona o penzijskom osiguranju, a koje nas čeka već u januaru 2023. godine, i sve u cilju smanjenja negativnih efekata rasta inflacije na standard korisnika penzija i drugih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđivanja realnog rasta primanja korisnika penzija, za šta postoji obezbeđen fiskalni prostor.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, predložena mera pokazatelj je ne samo stabilnosti javnih finansija, već i namera države da u ovim teškim vremenima posebnu pažnju posveti svojim najstarijim sugrađanima i obezbedi im unapređenje životnog standarda. Dakle, vidimo da je Predlogom zakona obuhvaćeno ono pitanje koje je zahtevalo hitno zakonsko uređivanje, ali nesumnjivo predstavlja još jedan pozitivan korak u procesu reforme penzijskog sistema u Republici Srbiji. Ovaj zakon pokazatelj je da će se reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja i to u pozitivnom smeru u cilju njegovog daljeg unapređenja i poboljšanja svih korisnika penzija.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, konačno smo doživeli pobedu našeg sedamnaestogodišnjeg vrednosnog stava, a to je da penzije prate plate. Sa tim stavom - penzije prate plate, Aleksandar Vučić ovde spomenuo u Narodnoj skupštini kada je polagao zakletvu, sa tim principom je dobio izbore, sa tim principom i zbog toga mu veruju najstariji sugrađani u Srbiji. Živela Srbija. Zahvaljujem.