U redu.

Tako gospodine Orliću, vidite kako može da se poštuje Poslovnik.

Ne možete vi meni da oduzimate reč.

Tri puta sam pomenut ovde. Po kom to Poslovniku vi meni zabranjujete da ja govorim? Tri puta me pominju ovde vaši nesenesnošljivi.

Pritom, ajte gospodo jednom za ovih pet godina da vidimo gde sam ja to bio investitor male hidroelektrane.

Ajde, pokažite to. Pokažite taj dokument.

Nisam ja Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića, da saranjuje reke. Usput, budi rečeno, taj me tuži svako malo.

To što ste govorili da nisam nigde radio, takođe je laž i možete to da proverite, a vi svi bivši radikali, bivši julovci, bivši ovi i oni, vi igrate poslednji tango sa Aleksandrom Vučićem. Vi ste drugari SNS-ovci u rasulu. Smučili ste se i samom Aleksandru Vučiću i nije slučajno što hoće da vas se ratosilja. Smučili ste i Bogu i narodu. Trideset godina ste ovde na vlasti, pa čas u opoziciji, pa čas zajedno. Gde smo sad? Narod gladan, na ulici i ponovo preti, naravno, neki rat.

Gospođo Jovanović, pozdravite svog bivšeg šefa, Vojislava Šešelja. Nešto mi se čini da je on ovde negde među nama, jer kad vas čujem kako govorite kao da ga slušam devedesetih godina, samo se plašim da nam decu ponovo noću policija, vojna policija ne kupi kao pacove i tera ih u neki novi Vukovar.

Razmilite dobro šta radite.

Hvala lepo.

Eto, izvikali ste se, kao što ste želeli.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Mnogo bi toga moglo da se kaže, ali da vratimo diskusiju u tok. Ja ću se uzdržati od više komentara, posebno gospodine predsedniče Skupštine, da imamo jedan poseban senzibilitet prema ljudima koji u šestoj deceniji života i rade i studiraju i da prosto pustimo malo tu nervozu, idu ispiti, teške godine, ispitni rokovi, neprospavane noći, dani provedeni na poslu. Teško je, iskreno rečeno, raditi i studirati i mislim da to treba da poštujemo. Zato ću se ja uzdržati od šire priče i šire replike, nego da se vratimo na raspravu o amandmanima.

Hvala.

Hvala.
I na razumevanju.
Minut i 18 sekundi je ostalo.
Gospođo Nikolić, izvolite.

Želim sve da vas pozdravim. Zaista mi je jako žao što sam uvek sa željom da vam se obratim, a uvek nešto iskrsne.

Jesam ja grlata staroplaninka, ali moram da vam kažem da sve to šta se na Staroj planini dogodilo mi staroplaninci najbolje znamo.

Znamo i ko je bio taj investitor koji je došao, koji je jeftino kupovao zemlju i želi da nam oduzme sve planinske reke. Tu nisu bile u pitanju samo planinske reke, već i izvori i potoci. Znamo kako smo sve to branili.

U ovim godinama ja sam bila sa velikom željom da zaista pomognem tom narodu. Pridružila sam se njima. Ne samo ja, nego i moja porodica i moje unuke. Na svaki protest gde sam išla ja sam svoje unuke vodila.

Ovde danima slušam, priča se o nekom proseku. Pa, i ja sam tad imala prosek. Šezdeset i nešto godina, moje unuke bliznakinje po 12 godina, pa kad sve to lepo podelimo – 30 godina. Eto, tako. Sa tim prosekom sam obišla sve moguće proteste. Želela sam sa ljudima da razgovaram i zaista smo uspeli.

Ostala je netaknuta Stara planina i dalje će da bude takva.

(Aleksandar Jovanović: Evo kako izgleda žena sa Stare planine.)

Hvala, gospođo Nikolić.
Sad, pošto ne vidim šta su ovde stare prijave za reč, ko je hteo po amandmanu?
Niko po amandmanu.
Dobro.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.

Ja sam predložio da se razdeo dva koji se odnosi na predsednika Republike, ekonomska klasifikacija 422, smanji sa 36 miliona na 32 miliona i 400 hiljada. Mislim da je razuman ovaj moj predlog zbog toga što je to nekih 10%. Do kraja godine ima nekih pedesetak dana, a 4. novembra predsednik države je izjavio da će obustaviti svoja putovanja van zemlje i nije čak otišao ni na Samit „COP27“ u Egipat. Izvinio se predsedniku Egipta. Tamo je mogao da priča sa Makronom, sa Bajdenom. Imao je i druge zakazane sastanke koje je rekao da je otkazao.

Prema tome, treba smanjiti ovaj razred zato što se on odnosi na putovanja i na troškove putovanja.

Pored toga, žao mi je što sad nije tu Goran Vesić, ali je tu gospodin Siniša Mali, i da vam kažem – da li negde u vašim finansijskim izveštajima ima da narod danas u Srbiji, da građani troše 5,5 miliona kutija sedativa?

Prema tome svake godine se povećava broj sedativa koje koriste građani, a ima nas 850.000 manje, po onome što kaže Zavod za statistiku.

Mislim da treba da razmišljamo o tome da damo neki mali smisao svemu ovome što mi ovih dana pričamo ovde. Nije cilj da Vlada donese svoj predlog, da amandmani protrče kroz odbore bez rasprave, odbori su trajali pet do 10 minuta, i da se po hitnom postupku natežemo ovde mišićima, spuštamo na lični nivo razgovora i da ne postoji mogućnost da zaista pričamo o temama i argumentima. Zašto to radite? Postavljam pitanje vama, nadam se da ćete mi odgovoriti.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dejan Šulkić, Miloratka Bojović, Zoran Sandić.
Reč ima Gorica Gajić.

Hvala, predsedniče.

Gospodine ministre, u Glavi 39, ekonomska klasifikacija 01, kod Generalnog sekretarijata, svi smo izgleda uočili jednu ogromnu cifru od 6.191.000.000 dinara koja je izdvojena kod Generalnog sekretarijata iz budžeta. Pošto iz rebalansa nismo uspeli da vidimo na koje će se projekte potrošiti ovaj novac i da li imamo dovoljno vremena da ga potrošimo, a vi ste, čini mi se, jednoj koleginici odgovorili da su to sredstva iz donacija koja jedino tako mogu preko Generalnog sekretarijata da budu realizovana, pa smo mi, pošto nismo za to znali, o kojim se projektima radi, odreagovali amandmanima i tu stavku smanjili za nekih tri milijarde dinara.

Naime, mi smo povećali amandmanom iznos za nenamenske transfere za lokalne samouprave. Vi ste, gospodine ministre, rebalansom budžeta nenamenske transfere lokalnim samoupravama povećali samo za 260.000.000 dinara. Bili su 33.587.000.000 po rebalansu, a po originalnom budžetu je bilo 33.327.000.000. Verujem da vi znate kakva je situacija kod naših lokalnih samouprava, da mnoge lokalne samouprave grcaju u dugovima. Znate da one snose troškove materijalne za obrazovanje, za predškolske ustanove, za centre za socijalni rad, za svoje lokalne infrastrukturne projekte. Tako da, mislim da je trebalo znatno da se poveća ova stavka za nenamenske transfere lokalnim samoupravama.

Deo sredstava smo izdvojili, odnosno prenamenili Upravi za poljoprivredno zemljište, jer ste za podršku zaštiti i korišćenju poljoprivrednog zemljišta izdvojili rebalansom, odnosno predvideli samo pet miliona dinara, a to su mere kojima se trajno obezbeđuje prirodna funkcija zemljišta, i to poljoprivrednog zemljišta koje je javno i opšte dobro Republike Srbije, i očuvanje namenskog korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

Treću preraspodelu smo namenili za razvoj nauke i tehnologije, jer svi znamo da je ulaganje u nauku i tehnologiju temelj razvoja svakog društva i države. To vam govorim zato što bismo time motivisali najbolje studente i doktorante da ostanu u Srbiji, da vide da se ulaže u nauku i tehnologiju, da ovde imaju šansu da se stručno usavršavaju, da doprinesu razvoju našeg društva, a da ne odlaze iz Srbije.

To vam govorim zato što sam pre dve godine razgovarala sa najboljim studentom sa Tehnološkog fakulteta koji je dobio specijalnu nagradu fakulteta. Kada sam ga pitala da li se iko u Srbiji od naučnih instituta, od Ministarstva prosvete, od fakulteta, ili neke domaće kompanije, da li je bio zainteresovan da troje najboljih studenata, a među njima i on, ostanu u Srbiji, rekao mi je ne i otišao je u Belgiju da radi za stranu kompaniju.

Zato, smatram da, koliko god da smo izdvojili ovim rebalansom za nauku i tehnologiju, nikada nije mnogo, upravo zato da bismo ove najbolje studente zadržali, da ih ne šaljemo na tržište rada i da ne odlaze u strane zemlje. Hvala.