Lepo je da mislite da javna preduzeća služe samo da zadovolje potrebe građana, ali onda nije trebalo da pravite gubitke u javnom preduzeću koje ste vi vodili, jer očigledno tada niste imali isti aršin.
Da se vratimo na most. Nisam rekao da je 1962. godine doneta odluka, već je 30. decembra 1966. godine Skupština grada Beograda donela odluku o demontaži starog savskog mosta. S obzirom da nije bilo sredstava, on je obnovljen 1968. godine, pa 1980. godine, kad je pušten tramvaj, znači, nekoliko puta.
Ali, voleo bih da raščistimo jednu stvar, pošto vidim da neki poslanici nastavljaju po medijima da pričaju stvari koje nisu tačne, a juče smo polemisali oko toga.
Prva stvar je da je most simbol antifašizma. Svako, ako imate prijatelje čije su bake ili deke živele u Beogradu tog vremena, reći će vam kakav je bio odnos Beograđanki i Beograđana prema tom mostu. Most je pušten u saobraćaj, da vam nešto kažem, pošto ga spajate sa Starim sajmištem, u julu 1942. godine. Staro sajmište kao logor za Jevreje zatvoreno je 10. maja 1942. godine. Onaj kamion „Dušegubka“ u kome su na najmonstruozniji način ubijani ljudi, napustio je Beograd 29. maja 1942. godine. Imate o tome izveštaj nemačke komande, možete da nađete u Istorijskom arhivu grada Beograda, a imate i u mojoj knjizi, pisao sam jednu kolumnu o tome. Prema tome, nikada „Dušegubka“ nije prešla preko tog mosta i nemojte da pričate stvari koje nisu tačne.
Drugo, priča o Zariću. Ko hoće da zna kako je izgledao život za vreme okupacije u Beogradu, preporučujem mu da pogleda jednu dokumentarnu seriju RTS-a „Život u Beogradu pod okupacijom“ pa ćete videti da nije baš sve tačno što je prikazano u „Otpisanima“. Jedna od priča je to da je samo učitelj Zarić spasao most.
Inače, dva oklopna broda Crvene armije su napala most, komandant tog oklopnog broda je dobio orden Narodnog heroja Jugoslavije posle rata, vatrom iz topova sa obale su Crvenoarmejci gađali pešadiju da bi mogli da omoguće svojim ljudima sa oklopnih brodova da uđu i da deminiraju most i tako je došlo do deminiranja mosta. Tako je bio i učitelj Zarić i drugi koji su pomagali, ali oni su spasili taj most. I nemojte da pričate stvari koje ne znate i koje nisu tačne.
Prema tome, most nije nikakav simbol antifašizma. Da ponovim, imamo mi u Beogradu mnogo veće simbole antifašizma – Banjicu, Jajince, Terazije, gde su vešani rodoljubi već u leto 1941. godine, imamo mnoga druga mesta na kojima su se dešavale strašne stvari, znate ko je sve bio zatvaran u logoru Banjica, da je to bilo mesto za zatvaranje antifašista, prema tome, ne pričajte stvari koje nisu tačne.
Druga priča. Malo pre čuh da u saobraćajnoj studiji ne postoji finansijska analiza. Stvarno prvi put čujem da se u saobraćajnoj studiji pravi finansijska analiza, ali evo vam studija Saobraćajnog instituta CIP, koji bogami postoji 140 godina u raznim oblicima, od projektanskog biroa „Železnica Srbije“ pa možemo da vidimo, ako je to naš najpriznatiji državni institut, onda ovde sve piše. Pričao sam juče o tome kakvo će biti zagušenje saobraćaja sa mostom i bez mosta.
I da ponovim priču, pošto vidim da se to očigledno neko ne razume ili ne želi da razume – most morate da posmatrate zajedno sa tunelom. Tunel počinje kod Ekonomskog fakulteta u brdu i završava se ispod, u Bulevaru despota Stefana, ispod samog gradskog SUP-a. Prema tome, taj tunel je planiran u svim urbanističkim planovima Beograda od sredine 50-ih godina i nikad ga niko nije promenio. I taj tunel treba da smanji za 14% gustinu saobraćaja u Beogradu, zato što svako ko bude išao prema Pančevu više neće ulaziti u grad, nego će tim tunelom prolaziti ispod grada. I to je valjda u redu, to je valjda ekologija, to je valjda smanjenje saobraćaja.
Prema tome, ne možete da stavljate most gde hoćete. On izbija tačno na taj tunel i to je to. Tako se i planira saobraćaj. Svi urbanistički planovi Beograda su to predviđali, kao što su svi urbanistički planovi Beograda od 1971. godine predviđali izmeštanje železničke stanice. I to nikad niko nije promenio. A mogli su da promene ljudi koji su bili na vlasti u Beogradu, mogli su da kažu – ne želimo, želimo da ostane tu stanica. Niko nikad nije promenio. Pa valjda su zato počeli bili da grade Prokop.
To su decenijske odluke. Niko ništa nije doneo u trenutku i nikome nije palo na pamet da to donese. Ja sam ovo pokazao kao primer da je Branko Pešić u jednom trenutku želeo da ukloni stari Savski most, da to nije odluka koju donosi Siniša Mali ili ja ili ne znam neko drugi, nego da postoji kontinuitet odluka. To je ono što sam želeo da vam kažem.
Kada pričamo o visećim mostovima, tačno je da je most u Ovčarskoj-kablarskoj klisuri u nadležnosti lokalne samouprave, kao što je tačno da je bilo doneto rešenje o zabrani upotrebe tog mosta, ali tačno je da u našoj zemlji, i vi to svi znate, pošto živimo u različitim krajevima zemlje, postoje stotine i stotine takvih objekata koji nisu provereni koje niko ne održava. To je problem koji postoji decenijama.
To je problem koji postoji od sredine prošlog veka i zato sam naložio našoj građevinskoj inspekciji, koja je naložila svim lokalnim inspekcijama da se popišu svi viseći mostovi u Srbiji, da se utvrdi stanje mostova, a mi ćemo propisima koje budemo donosili, a jedan od načina je možda Zakon o održavanju infrastrukture, jer je neophodno utvrditi za svaki infrastrukturni objekat koga održava. Mi ćemo tim zakonima rešiti da se zna ko će održavati svaki objekat. To je neophodno. Nemojmo sada praviti od toga što se desilo, nesreća koja se dogodila, nemojmo sada paušalno optuživati ljude, jer to zaista nije u redu.
Vreme je da se popiše svaki objekat i ne može da postoji most preko koga prelaze ljudi a da se ne zna koga održava. Verovali ili ne, ali do pre dve ili tri godine, nije se znalo čiji su podzemni prolazi u Beogradu, zato što se ni na koga nisu vodili. Bili su napravljeni, to je tako stajalo, niko se time nije bavio dok nije utvrđeno vlasništvo ko se time bavi.
Prema tome, to će se dogoditi i zato smo naložili popis svih visećih mostova, a pored mostova popisaćemo nadvožnjake, popisaćemo i druge infrastrukturne objekte i na taj način ćemo onda zakonom utvrditi ko je odgovoran i ko mora da održava, da daje novac za tekuće održavanje. Onda će manje koštati popravke kada neko bude redovno davao novac za tekuće održavanje.
Molim da priče, ako ste već protiv nekog projekta koji mi sprovodimo, što mogu da razumem politički, da makar ne pričate ne tačne priče, da ne pričate, to sam čuo priču jednog od poslanika, jutros na televiziji, da je most deo Starog sajmišta, jer su se tim most prevozili ljudi koji su ubijani u Jajincima. Znači, 10. maja 1942. godine zatvoren je logor za Jevreje Staro sajmište. Nažalost, do 10. maja ubili su u tom logoru sve naše sugrađanke i sugrađane Jevreje. Kasnije je taj logor služio za Srbe i druge antifašiste, uglavnom kao tranzitni logor i tako je opstao do oslobođenje Beograda. Most, stari Savski most pušten u saobraćaj u julu 1942. godine, nikada niko nije mogao da bude prevezen preko tog mosta.
Ne pričajte stvari koje ne znate. Znači, ne učite istoriju iz „Otpisanih“, iz tv serija, nego se lepo raspitajte i pogledajte šta se dešava i učite istoriju iz pravih knjiga, nemojte da mi pričate istoriju Beograda iz „Otpisanih“. Lepa je serija, ali nije baš potpuno tačna, kao ni što ni „Senke nad Balkanom“ nisu potpuno tačne jer je bela emigracija u Beogradu, koja je vrlo značajna za razvoj Beograda. Mi smo imali između dva rata 1931. godine polovinu šefova katedri na Beogradskom univerzitetu koji su bili Rusi. Mi smo prvu glumačku školu, Jurij Nikiti je napravio, Rus, nismo imali balet dok nije došla bela emigracija, nismo imali operu, imali smo Ninu Kirsanovu iz baleta, našu prvu avio kompaniju napravili su Rusi, ruski piloti.
Prema tome, ne učite istoriju iz TV serija, jer one često su malo romansirane da bi ljudi to gledali. Prema tome, nije to baš tako, most su spasli crvenoarmejci, komandant te jedinice odlikovan ordenom narodnog heroja, i o tome takođe postoje podaci, a Miladin Zarić nije odlikovan, a verujte mi da je to uradio, sigurno bi bio odlikovan. Što, naravno, ne znači da ne treba da pričamo i o njegovom učešću u tome, ali nemojmo da pričamo takve stvari, jer to nije tačno.
Kao što, opet vam kažem, kada gradite neki most, morate da otvorite portal za prilaz mostu. Pogledajte kako je, znači, kada je građen Most kralja Petra, sadašnji Brankov most ili Most bratstva i jedinstva, kako se zvanično i danas zove, taj most je, nije postojala, ljudi, Brankova ulica, srušeno je, ja mislim, 60, 70, 80 objekata da bi se stvorila ta ulica, zato što mora most negde da izađe.
Prema tome, kada imate portal, izlaz, ne tražite novi. I pokazao sam vam juče, ne treba da ponavljam podatke, koliko će taj most biti važan sa tunelom i koliko je važan za smanjenje zagađenja, za smanjenje saobraćaja.
Na kraju, ovo oko grejanja, dostaviću vam podatke tokom dana o tome koliko je, pošto ja mislim da je poslednji put grejanje u Beogradu poskupelo, sad smo Siniša i ja pokušavali da se setimo, 2014. ili 2015. godine, čak mislimo 2014. godine, a da je pre toga duplirana cena grejanja od 2008. do 2012. godine, samo da vidite šta ste radili sa grejanjem.
Znači, od 2014. ili 2015. godine, evo, dostaviću tačan podatak, cena grejanja nije povećana u Beogradu, pre toga je duplo skoro povećana od 2008. do 2013, 2014. godine, kada pričamo o tome, ali sada sam tražio da mi dostave tačne podatke, pa ću vam dostaviti, ali čisto da znate da je tako.
