… kako rekoše sa obdarenim crncem…

Gospodina Jovanovića smo saslušali, izazvao je gomilu replika, samo vas molim da prosto budemo toliko parlamentarni da saslušamo jedni druge i da vratimo red na sednicu.

U redu je, ne ometaju oni mene, a evo došlo je sada do dece svih nas, pa i do dece Milimira Vujadinovića.

Da vam kažem, moju decu, decu ovih ljudi sa moje leve strane i dobrim delom ovde hrane samo njihovi roditelji i hrane i brane i njihovi roditelji i njihove babe i dede, simbolički rečeno, decenijama unazad i devedesetih godina kad je to bilo najgore.

A njihovi saradnici i oni koji njih hrane su deca crnogorskih srbomrzaca, čije su dede najteže godine devedesetih godina proveli u krilu Franje Tuđmana, dok su naše babe i dede našu, svoju decu branili od onih koji su bili najgori u istoriji ovog naroda u ovom poslednjem veku. E pa, ponosni smo što našu decu brane naši roditelji, naše babe i dede, a nikako ne brane potomci Jevrema Brkovića, crnogorskog srbomrsca, kakav je danas slučaj sa opozicijom, jer je danas potomak Jevrema Brkovića, crnogorskog naciste, direktni saradnik opozicije na poslovima u Novom Sadu, a pre svega našeg uvaženog kolege koji je, iznad svega, nabeđeni zeleni aktivista itd.

Našu decu ne hrane ni oni aktivisti, niti ćemo ikada dozvoliti, oni aktivisti iz Majdanpeka, gde je svih šest privedenih aktivista u stvari počinioci najtežih krivičnih dela u prošlosti. Ponosni smo na to što našu decu hranimo mi, a nikakvi aktivisti ni iz Loznice ni iz Majdanpeka sa najtežom mogućom kriminalnom prošlošću. Hvala.

Hvala.
(Miodrag Gavrilović: Poslovnik.)
Povreda Poslovnika. Izvolite.

Član 107.

Prvo bih voleo da razjasnimo nešto, kao predsednici i potpredsednici. Jesam li ja poslanik, narodni poslanik u ovoj Skupštini sa punim pravom ili nisam, da razjasnimo to? Ako nisam, da ne gubimo vreme, vama da ne gubim vreme, imate posla nekog da radite.

Znači, ozbiljno vas to pitam, kako mi doživljavamo nas kao poslanike? Ja nemam ni jedan lični problem sa bilo kim od vas sa druge strane, imam načelan problem i mislim da je to način kako treba da pričamo ovde.

Niste opet bili tu. Opet ćemo da gledamo video snimke. Arsić će biti čovek, za razliku od drugih vaših kolega pa će reći – jeste, stao sam ispred koleginice Parlić koja je išla tamo.

Priznajte, molim vas, iza ovih vrata se nalaze njihove kancelarije, da ili ne? Imaju li pravo tuda da prođu, izvinite? Aleksandar Vučić, predsednik, molim vas, molim vas…

Možete li samo da ne galamite i da se ne svađate sa narodnim poslanicima?

Molim vas, pričam o osnovnim pravima poslanika.

Aleksandar Vučić je došao ovde kada sam ja sedeo, niti mu je neko dobacio, niti je stao ispred njega. Ja ne razumem, zašto to radite? Zbog čega se tako ponašate, molim vas?

Ako možete da se ne svađate lično sa drugima u sali.
Dobro, što se tiče dostojanstva Narodne skupštine, ako hoćete da me saslušate i svi ostali, dakle što se tiče dostojanstva Narodne skupštine, postavili ste pitanje da li ste vi narodni poslanik? Jeste, i ako je to bila dilema, nadam se da smo je otklonili.
Da li želite da se Skupština izjasni po tom pitanju?
(Miodrag Gavrilović: Ja želim da se uspostavi red.)
Na glasanje sam mislio. Smatraćemo da želite, izjasniće se Skupština.
(Srđan Milivojević: Povreda Poslovnika.)
Isto povreda Poslovnika. Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 32. stav 3. Ne znate, naučite Poslovnik, pročitaću vam – Potpredsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika na sednici Narodne skupštine ima ovlašćenja predsednika Skupštine u predsedavanju u skladu sa ovim Poslovnikom, a nigde ne piše da ima veća ovlašćenja.

Kako može poslanik vlasti da ima pet minuta replike kada vi niste u sali? Kako može potpredsednica Narodne skupštine da vređa narodne poslanice? Kako može da ne vidi šta se dešava u sali? Mislim da to nije dobro.

Nije bilo nikakvih uvreda za vreme dok je sednicu vodila potpredsednica.