Ujedinjeni - SSP PSG, Preokret, Sloga su jasno rekli da neće glasati za ovaj rebalans budžeta, između ostalog, što se njime predviđa rušenje Savskog mosta, jednog od simbola borbe protiv fašizma.

Juče smo čuli jednu neistinu. Morao sam sinoć da je proverim. Gospodin Vesić je izgovorio neistinu. Citiram: „Logor Staro sajmište je zatvoren 1942. godine.“ Molim vas, podučite gospodina Vesića, Staro sajmište je zatvoreno tek u septembru 1944. godine.

Dakle, protiv smo rušenja Starog savskog mosta, kao što smo i protiv izgradnje spomenika fašistima u Novom Sadu i baš je lepo što su danas tu i predstavnici Srpske napredne stranke, Saveza vojvođanskih Mađara, ali i Socijalističke partije Srbije.

U Novom Sadu je vlast, vaša koalicija, odlučila da podigne spomenik Nađu Miklošu, okupacionom gradonačelniku Novog Sada, Balog Imreu, tokom racije vršio ubijanje muškaraca, žene i dece, Tot Janošu, učestvovao u masovnim ubijanjima, ubica petoro braće Jovandić, Sopić Katarinu, osuđenoj za trovanje grupe sovjetskih oficira, Vizi Martonu, hapsio i zlostavljao civilno stanovništvo i tako dalje i tako dalje.

Recite, da li ćete novac građana Novog Sada, građana Srbije uložiti u reviziju istorije, podizanju spomenika fašistima? Ako želite, dostaviću vam ovaj spisak da ga pogledate.

Reč ima Balint Pastor.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, ja zaista ne znam dokle ovo može da ide? Ja ne znam, ovo trovanje javnog mnjenja što čini uvaženi poslanik prethodni govornik, ove neistine, ove insinuacije, ove optužbe da vlast želi da podigne spomenik fašistima u Novom Sadu?

Koliko puta još uvaženi narodni poslanik ovo želi da ponovi kod svake tačke dnevnog reda, ma o čemu da Narodna skupština raspravlja?

Ja ne znam, zaista, zašto to tolerišete? Zaista ne znam kako bilo ko može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine? Ako ovo već treći ili četvrti put može, onda ja zaista ne znam ko i na osnovu čega može da kaže da vi niste tolerantni predsednik Narodne skupštine?

Što se spomenika u Novom Sadu tiče, spomenik će biti podignut pošto je 29. avgusta 2018. godine Skupština grada Novog Sada donela odluku, citiram, evo tu je odluka, o podizanju spomenika svim nevinim žrtvama u Novom Sadu 1944. i 1945. godine.

Na postamentu, opet citiram, će na srpskom, mađarskom i nemačkom jeziku u četiri reda biti upisan tekst – U spomen svim nevinim žrtvama 1944 -1945. godina.

Kao što sam i prošli put rekao, ja bih zaista molio sve, ja razumem da ste vi, iako ste doktor nauka i profesor univerziteta, sitni politikant, ja to razumem, znamo se dugo vremena, ali vas molim da ovo ne radite jer nije ljudski, nije civilizacijski, nije moralno i nije u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije. Vi kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka pozivate na rušenje pravnog sistema?

Kao što sam prošli put rekao i sada citirao, doneta je odluka od strane Skupštine Novog Sada. Postoji saglasnost od Ministarstva za socijalna i boračka pitanja na izgradnju tog spomenika. Ova Narodna skupština je pre nekoliko godina donela Zakon o ratnim memorijalima. Nijedan spomenik se u ovoj državi ne može podignuti, a da nema saglasnosti od strane tog nadležnog ministarstva Republike Srbije, Vlade Republike Srbije.

Ovo što vi činite ne prvi put kao profesor univerziteta, kao doktor pravnih nauka je, da najblaži izraz upotrebim, podstrekivanje na izvršavanje krivičnog dela.

Ja znam da vi imate imunitet, kao i svi mi narodni poslanici. Ja znam da vi imate i imunitet neodgovornosti i imunitet nepovredivosti, ja to znam, ali vi ćete dovesti u neprijatnu situaciju vaše sledbenike. Ne znam da li ih imate, ali ako ih imate postoji krivično delo iz člana 344. Krivičnog zakonika Republike Srbije, nasilničko ponašanje. Postoji krivično delo isto iz Krivičnog zakonika Republike Srbije - izazivanje verske, rasne netolerancije, nacionalne netolerancije.

A što se tiče imena i što se tiče ove tematike koju vi pokušavate da plasirate u javnost, vi mi pokazujete neke papire. Evo, dobro, i ja ću da pročitam neka imena, ali još jednom da ponovim, na spomeniku neće biti nijednog imena i prezimena, ali ajde i ja da pročitam nekoliko imena, da bi ljudi razumeli o čemu se radi i ko su te nevine žrtve.

Na primer, Gizel Abalg, rođena 1944. godine. Nije greška, imala je godinu dana. „Ratni zločinac“, „saradnik okupatora“? Kako vas, bre, nije sramota?

(Janko Veselinović: Kako tebe nije sramota?)

Kako vas nije sramota?

Idemo dalje.

Idemo dalje.

Kristina Očkaj, rođena 1944. godine.

(Predsednik: Janko Veselinović da ne dobacuje.)

Kristina Očkaj, rođena 1944. godine, imala godinu dana.

Julijana Očkaj, rođena 1943. godine, imala dve godine.

Eleonora Štraus, rođena 1944. godine, imala jednu godinu, godinu dana.

Ana Prefer, rođena 1942. godine, imala tri godine, itd.

Ja vas molim, nije civilizacijski ovo što radite, nije ljudski, nije u redu. Razumem da vi želite neke jeftine političke poene. Ali, kao što sam vam prošli put pokušao objasniti, u ovom visokom domu je postignuto istorijsko pomirenje između srpskog i mađarskog naroda. Zahvaljujući tom istorijskom pomirenju nikada ovakvi odnosi nisu bili između dve države i dva naroda. Ostavili smo iza sebe ta bolna poglavlja prošlosti.

Formirana je Komisija međuakademijska krajem 2010. godine. Čiji ste poslanik bili 2010. godine? Krajem 2010. godine je predsednik Republike Srbije bio Boris Tadić. On je formirao, zajedno sa tadašnjim predsednikom Republike Mađarske međuakademijsku komisiju Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka za utvrđivanje broja civilnih žrtava u Vojvodini u periodu od 1941. do 1948. godine.

Ovo što vi citirate, to su imena sa spiska te komisije, koju komisiju su činili članovi akademija nauka, istoričari, profesori istorije. Oni su utvrdili tu listu.

Još jednom da ponovim, tu međuakademijsku komisiju je formirao lično Boris Tadić, tadašnji predsednik Republike.

Ko ste vi, ko sam ja, da dovedemo u sumnju naučni rad redovnih članova akademija nauka? Znate, i sitno politikanstvo ima neke svoje granice. Ne možete da dovedete u pitanje baš sve i svakoga.

Kada smo mi podneli inicijativu Skupštini grada Novog Sada za podizanje tog spomenika, na kom spomeniku neće biti ni jednog imena i prezimena, mi smo priložili link na ovaj spisak koji je utvrđen od strane ove međuakademijske komisije između Srpske akademije nauka i umetnosti i Mađarske akademije nauka. Na tom spisku ima više od 1.300 imena.

Ako ovo budete još jednom pokušali da učinite, što ste danas učinili, što ste juče učinili, što nas trujete takvim nebulozama i takvim optužbama, ja ću da vam čitam svaki put 10, 20, 50 novih imena i videćete da su to nevine žrtve.

Ja vas molim, kao i predsedavajućeg, da ne dozvoljava ovo što uvaženi prethodni govornik pokušava zarad ubiranja nekih sitnih političkih poena. Vrlo je ozbiljna tema. Hvala vam.

Hvala, gospodine Pastor.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović.
(Ivan Kostić: Predsedavajući, po Poslovniku.)
Dao sam upravo reč, posle toga ćete dobiti vi.

U pitanju su prelazne i završne odredbe i trenutak kada počinje da stupa na dejstvo neki zakon koji se ovde usvaja. Mislim da treba da se usvoji moj amandman.

Ono što bih hteo da kažem povodom cele ove rasprave u vezi sa ovim amandmanima, je sledeće. Znate, imam nekoliko dobrih prijatelja, jedan od njih ima troje dece, svi su negde preko 18 godina. Čovek je privrednik, zapošljava 54 zaposlena lica, obezbedio je sebe na jedan fin način, u smislu da bez ikakvih problema može mirno da spava, poštenim radom. Ima svoju kuću, ima imanje koje je 200 godina staro u njegovoj porodici. Ima fabriku koja ima jednu lepu proizvodnju, čak i izvozi. Međutim, njegova deca su otišla iz zemlje, zbog atmosfere u kojoj živimo, zbog odnosa koji nisu dobri i zbog perspektive koju oni ne vide.

Mislim da je to jedan od razloga da vidite, gospodine ministre, šta su rezultati politike. Nisu samo to cifre na papiru. A i cifre su strašne. Ako nas zaista ima 850.000 manje, meni je to jedan alarm da sednemo i da razgovaramo kao ljudi, a da ne skačemo jedni na druge u smislu kada nam se ne svidi nešto što drugi govore, bez vređanja. Mislim da je važno da to govorimo.

Pošto me ne slušate uopšte, želim da vas pitam da li se vi slažete, gospodine ministre, sa izjavom Gorana Vesića, koji je rekao u utorak u 13 časova i tri minuta da je Josip Broz Tito pametniji od vas i od Gorana Vesića? To mi je interesantan podatak. Ako hoćete, molim vas, da mi odgovorite.

Uspeli ste da smanjite kupovnu moć u poslednjih nekoliko meseci, a to postepeno i negativno efektuira, odnosno ima uticaj na celu privredu.

Vas ćemo teško preživeti, ali ćemo vas preživeti.

Povreda Poslovnika, prvo Ivan Kostić.

Predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 107.

Mislim da ste trebali da reagujete kada je prethodni govornik govorio, iznoseći ovde neke stvari koje su apsolutno neprimerene momentu u kojem se nalazi srpski i mađarski narod. Navođenje imena ljudi, tj. dece, koji su stradali 1944. godine je apsolutno neprihvatljivo sada u ovom momentu. I na kraju je prethodni govornik naveo da će opet citirati imena svaki put kada se povede rasprava oko ovakvih stvari.

Ne bih voleo da ovde mi navodimo imena iz Čuruga i Siriga dece i žena koji su stradali, tako da bih molio da reagujete sledeći put…

Niste razumeli, gospodine Kostiću.

… jer ovo što radi vaš koalicioni partner nije na mestu. (Isključen mikrofon.)

To vi sada, takođe, radite.
Znači, ne treba da bude poruka ako govorimo o dobrim odnosima.
Saslušajte me do kraja. Počeo je Janko Veselinović sa navođenjem nekih imena. Zbog toga smo čuli imena bilo kakva. Zbog toga smo čuli imena bilo kakva. A poruka je valjda zajednička da na spomeniku bez imena treba da se oda pošta svim nevinim žrtvama, svim. Ako je to poruka, onda od toga ne treba da pravimo priču koja valjda nije želja nikome da se napravi ovde.
Da li je još neko želeo da ukaže na povredu Poslovnika? Nije.
Da li je neko želeo reč po amandmanu?
Pavle Grbović.