Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2022. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema, utvrđeno da je u sali prisutno 118 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?

Reč ima narodna poslanica Biljana Đorđević.

Izvolite.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja. Jedno je za Vladu Republike Srbije.

Tražim da mi se dostavi struktura uvoza i cene uvezene nafte u poslednjih šest meci od strane Naftne industrije Srbije.

Takođe, imam pitanje za ministra unutrašnje i spoljne trgovine, tražim da mi dostavite izveštaj ili makar formulu na osnovu koje određujete cenu goriva, dizela i benzina za motorna vozila u veleprodaji u poslednjih šest meseci?

Imam nekoliko pitanja za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Srbija zemlja sa gotovo pola miliona građana u apsolutnom siromaštvu i sa oko dve i po miliona građana na pragu rizika od siromaštva. Način na koji se Republika Srbija bori protiv siromaštva je uvođenjem netransparentnog algoritma i sistema socijalne karte.

Do sada je po našim saznanjima iz tog sistema socijalne zaštite nakon primene ovog netransparentnog algoritma iz registra, veliki broj korisnika socijalne zaštite isključen, a da se socijalni radnici o tome ništa nisu pitali, već je to odlučio algoritam na osnovu čak 135 podataka o licima korisnicima ovih usluga.

Tražim da mi dostavite algoritam za obavljanje poslova obrade podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za utvrđivanje prava i usluga iz oblasti socijalne, dečije, boračke invalidske zaštite koji je uspostavljen Zakonom o socijalnoj karti.

Takođe, tražim Izvorni kod, „source code“ softver aplikacije koji izvršava sistem Socijalne karte. Takođe, da ne bi bilo spekulacija kako mi izmišljamo koliko je lica zapravo skinuto iz ovog sistema korisnika socijalne zaštite tražim informaciju o tome. Koliko je lica pre uspostavljanje registra dobijalo socijalnu pomoć, a koliko njih dobija socijalnu pomoć danas? Dakle, koliko ste korisnika socijalne zaštite isključili iz sistema socijalne zaštite od formiranja Registra do danas.

Najzad, poslednje pitanje za ministra za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja - kada ćete pripremiti akcioni plan na strategiji za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama sa čijim se usvajanjem ozbiljno kasni?

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Prvo pitanje imam za Ministarstvo energetike, za novu ministarku, a to je koliko smo uglja uvezli u prethodne tri godine? Dakle, mislim na 2019, 2020. i 2021. godinu. Po kojoj se ceni smo ga uvezli? Takođe, pitanje od koga smo ga uvozili?

Činjenica je da naši energetski sistem ima ozbiljnih problema za koje niko ne odgovara, evo, već druga godina i činjenica je da kako god otvorite to pitanje i postavite ga na bilo kom organu, na Odboru za finansije, na Odboru privredu i energetiku, svi sležu ramenima i kažu – pa, dobro desilo se šta da radimo, nastavljamo dalje.

Činjenica da je EPS pretrpeo štetu time što ima kapacitete koji nisu stavljeni u punu funkciju, time što nije otkrivena, odnosno ne radi otkrivka u Kolubari i zbog čega mi uvozimo ugalj. Onog trenutka kada budemo znali koliko smo uvezli uglja, koga ranijih godina nismo uvozili znaćemo i kolika je šteta koju smo pretrpeli. Dakle, to je prvo pitanje.

Drugo pitanje je pitanje koje je vezano za premijerku Anu Brnabić i za ministra finansija, a to je pitanje šta je to tačno projekat „Srbija 2025“ i gde se on nalazi i u kojim telima je on usvojen?

Takođe, u tom projektu kaže da 14 milijardi evra će biti uloženo u putnu infrastrukturu, železničku mrežu, metroe, poljoprivredu, turizam, generalno u privredu. Gde to tačno piše i na kojim organima se to tačno sprovodi?

Takođe, u okviru tog projekta „Srbija 2025“ piše da postoji izveden projekat „Čista Srbija“. Projektu „Čista Srbija“ ne može tačno da se utvrditi vrednost, pa u nekim situacijama on je 3,2 milijarde, u drugima je četiri milijarde u trećima je čak šest milijardi. Iz tog projekta „Čista Srbija“ treba da se reše postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda njih 165, treba da se uradi 7.000 kilometara kanalizacione mreže i negde oko 165 postrojenja. Takođe, da se reše i problemi sa odlaganjem čvrstog otpada. Niti piše tačno u kom iznosu, niti piše tačno na kojima lokacijama, niti piše u kom vremenskom okviru i na kraju, ko je to odlučio.

Ovo su vrlo važna pitanja koja interesuju građane u gradovima po Srbiji, koji se muče i pate svih ovih godina, na moje pitanje - zašto uzimamo kredit od Nemačke razvojne banke od 80 miliona evra za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže u šest ili sedam gradova u Srbiji?

Moje pitanje je bilo da li je i to deo projekta „Čista Srbija“? Ministar finansija Siniša Mali odgovorio je da nije. Moje pitanje je čiji je to projekat i kako smo do njega došli i zašto uzimamo kredit?

Finalno pitanje je pitanje koje upućujem Skupštini Republike Srbije i predsedniku Skupštine – kada će biti stavljen na dnevni red Predlog zakona koji je proizašao iz građanske inicijative koji su skupljani potpisi po celoj Srbiji za zabranu rudarenja litijuma i bora i kada će se ta tačka naći na dnevnom redu ovog parlamenta.

Iz razgovora koji je Aleksandar Jovanović Ćuta imao kao predsednik Odbora sa predsednikom skupštine dobili smo informaciju kada se napravi Vlada. Pošto je sada napravljena Vlada, hajde da vidimo kad će i ta tačka da se nađe na dnevnom redu.

Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Samo da pozovem sve koji žele da se obrate po članu 287. da se prijave u elektronski sistem da bismo mogli po redu da dajemo reč.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Želeo bih da postavim seriju pitanja nekolicini ministara u Vladi Republike Srbije, a pre svega vama, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Moje pitanje je da li ćete i kada, odnosno u kom hitnom roku zakazati posebnu sednicu Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji na kojoj bismo od predsednika Republike čuli šta je sadržaj famoznog francusko-nemačkog predloga o rešavanju statusa Kosova i Metohije? Šta je naša država odgovorila na taj predlog i šta predsednik Republike planira da radi na opet nekom famoznom sastanku sa Aljbinom Kurtijem, koji treba ovih dana da se održi u Francuskoj uz posredovanje francuskog predsednika?

Dakle, ja zaista moram da skrenem pažnju i vama, gospodine predsedniče, ali i samom predsedniku Republike da on ne može sam da pregovara o Kosovu i Metohiji, mimo Narodne skupštine, da ne može Savet za nacionalnu bezbednost za bude mesto koje donosi odluke o Kosovu i Metohiji ili sankcijama Rusiji, već da je jedino pravo mesto Narodna skupština na kojoj treba da se raspravlja o Kosovu i Metohiji i o sankcijama Rusiji, koje očito nikako da dođu na temu dnevnog reda ovde, jer mislim da mi kao Narodna skupština treba da imamo stav o očuvanju Kosova i Metohije u sastavu Srbije i da imamo stav protiv uvođenja sankcija Rusiji.

Takođe, pitam vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine, kada ćete raspisati lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, što nije učinjeno punih 10 godina od potpisivanja antiustavnog Briselskog sporazuma i da li će biti obnovljen rad Skupštine AP Kosova i Metohije?

Pitanje za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju - da li će se sada, kada su predstavnici Srba izašli iz lažnih separatističkih institucija lažne države Kosovo, vratiti, odnosno iznova formirati srpska civilna zaštita, srpska policija i srpsko pravosuđe na severu Kosova i Metohije?

Pitam direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju zašto se povodom ove krize na Kosovu i Metohiji uopšte ne pominju Srbi koji žive južno od Ibra, već samo sever Kosova i Metohije, jer podsećam da južno od Ibra živi veći broja Srba nego na severu, da su tamo naša najveća prirodna i privredna bogatstva, da su tamo naše najveće svetinje crkve i manastiri?

Pitanje za ministara odbrane - da li je planirano i kada da dođe do povratka redovnog služenja vojnog roka, kao i obuke svih zdravstveno-sposobnih punoletnih građana Srbije za ne samo vojnu obuku, već i obuku za civilnu zaštitu, što je predlog koji je Srpski pokret Dveri dao Ministarstvu odbrane još pre nekoliko godina?

Moje sledeće pitanje ide ministru pravde i ministru spoljnih poslova - šta je učinjeno da se pomogne Radovanu Karadžiću, o kome već 28 dana ne postoji nikakav kontakt i informacija šta se dešava u britanskom zatvoru u kome je utamničen, bez kontakta sa porodicom, svojim pravnim zastupnicima, bez mogućnosti da u ćeliji dobije laptop, računar, štampu, knjige ili bilo kakve normalne uslove čak i u takvom jednom od najlošijih zatvora u Evropi? Dakle, šta država Srbija radi da pomogne svim haškim osuđenicima koji u ovome trenutku izdržavaju zatvorske kazne širom Evrope u veoma nehumanim i nenormalnim uslovima?

Moje sledeće pitanje ide ministru unutrašnjih poslova, a tiče se migrantske krize koja je još uvek u toku, koju možda mi ne primećujemo, koji živimo u nekim drugim gradovima, ali ovo o čemu govorim odlično znaju građani Subotice, građani Sombora, građani Obrenovca i drugi koji imaju problem sa migrantima, koji se slobodno šetaju našom teritorijom, a protivzakonito su ušli u državu Srbiju bez ikakvih dokumenata, bez pasoša i bez dozvole države Srbije?

Kada će početi hapšenje trgovaca ljudima, odnosno trgovaca migrantima? Kada će biti ukinuti svi ilegalni kampovi duž pograničnih mesta? Govorim o mestima od Rabe preko Horgoša, Martonoša, Kanjiže, Hajdukova, Bačkih vinograda,do pomenute Subotice i Sombora?

Da li se vrši ekstradicija, odnosno deportovanje počinilaca prekršajnih i krivičnih dela među migrantima? Da li se ograničava njihovo kretanja van prihvatnih centara i da li policija dežura u prihvatnim centrima? I, konačno, kada ćemo bolje zaštiti naše granice na jugu države da niko više u državu Srbiju ne može da uđe protivzakonito i mimo regularne procedure.

Na kraju, dozvolite da spomenem problem koji imaju zaposleni u predškolskim ustanovama i zbog koga su zakazali protest u subotu, 12. novembra u 12.00 časova na kružnom toku na Slaviji zbog određenih problema sa odlukama Vrhovnog kasacionog suda i opterećenjem dodatnim troškovima sudskog procesa, a samo su tražili da im bude isplaćen topli obrok i regres koji im sleduje, a ne da on bude tretiran kao deo koeficijenta na zarade.

Dakle, pružam punu podršku i Samostalnom sindikatu predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije da se ova stvar istera na čistac i pročitaću za kraj samo deo njihovog saopštenja koje kaže da usled promene pravnog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda, zaposleno pomoćno-tehničko osoblje u javnim službama, bolnice, škole, vrtići, domovi zdravlja, je došlo u situaciju da mora da plaća parničke troškove u visini od čak dve, tri njihove mesečne plate.

Oni deset godina primaju minimalac i ne mogu da plate ove visoke parničke troškove, jer će doći na ivicu egzistencije. Zato organizuju protest i ovo je apel da se reši ovaj problem, da država pomogne ljudima koji primaju deset godina minimalac, a rade veoma važne pomoćne poslove u našim bolnicama, školama, vrtićima i domovima zdravlja.

Hvala.

Reč ima Sanja Marić.

Hvala, predsedniče.

Poštovani narodni poslanici, iskoristila bih priliku da vas sve podsetim da se svet suočava sa ozbiljnom prehrambenom krizom, koja svakoj državi nalaže da na vreme obezbedi dovoljne količine hrane i sačuva svoj prehrambeni suverenitet. Najvažniji strateški resurs u obezbeđivanju prehrambenog suvereniteta je upravo jaka domaća poljoprivreda.

A šta je to što možemo da primetimo kada je u pitanju budžetska politika Srbije prema domaćim poljoprivrednicima? Analizirajući strukturu budžeta, kao i predloženi rebalans budžeta, mi možemo da konstatujemo jednu poražavajuću činjenicu koja je prisutna već godinama, a to je da srpsko selo i srpski seljak za ovu državu ne postoje.

Ono što mi u Srpskoj stranci Zavetnici vidimo kao najveći problem je nemar države kada su u pitanju subvencije domaćim poljoprivrednicima, kao i loša politika u oblasti mlekarstva i stočarstva. Zbog toga bih iskoristila priliku da u ime Srpske stranke Zavetnici postavim nekoliko pitanju Ministarstvu poljoprivrede i aktuelnoj ministarki poljoprivrede. Zbog čega isplata subvencija domaćim poljoprivrednicima kasni mesecima, pa i godinama? Njihova neredovna isplata i mali iznos novčane pomoći koju one predstavljaju mnoge poljoprivrednike destimulišu i teraju ih da umanje ili obustave svoju proizvodnju.

Mi imamo situaciju da se stranim investitorima izdvajaju ogromne količine novca koje po radniku u proseku iznosi do 30.000 evra. Imamo podatak da je u poslednjih 15 godina stranim investitorima dato više od 90% svih subvencija za direktna ulaganja. Zbog čega država strane investitore favorizuje u odnosu na domaćeg poljoprivrednika? Šta ćemo kada strane kompanije, koje su dobile ogromne subvencije od države jednoga dana odluče da odu iz Srbije, kao što je to bio slučaj sa fabrikom „Geoks“ u Vranju, koja je 2012. godine dobila pare da otvori fabriku, 14,4 miliona evra, pa je posle zatvorila svoju proizvodnju? Gde je tu interes građana i gde je tu interes države?

Položaj poljoprivrednika je dodatno otežan zbog primene SSP-a, kojim su ukinute carine na robu koja dolazi iz EU. Naše tržište je preplavljeno damping proizvodima iz EU i naši poljoprivredni proizvodi, zbog ukidanja carina, postaju nekonkurentni na domaćem tržištu. Zbog primene SSP-a došlo je do gašenja na desetine hiljada gazdinstava.

Takođe, srpski proizvođači mleka su u veoma teškom položaju. Stočari su besni jer kasne subvencije. Mlekare ne isplaćuju premije na vreme. Zbog čega imamo problem sa mlekom? Da li je uzrok tome monopol mlekara?

Premija za mleko isplaćeno je mlekari „Ub“ i mlekari „Imlek“, dok ostale nisu dobile. Postavlja se pitanje zbog čega su ove mlekare povlašćene u odnosu na mlekare u Vojvodini?

Veliki broj ljudi prodaje stoku zbog nemogućih uslova održavanja stada prestavlja nepremostiv troška. Problemi su jer je stočna hrana poskupela prvenstveno zbog suše. U planinskim mestima nema dovoljno vode jer nemamo komunalnu, poljoprivrednu infrastrukturu.

Poštovana ministarka, da li znate koliko imate neobrađenih zahteva za podsticaje u stočarstvu kako za primarnu proizvodnju, tako i za tovljena grla, kao i za kvalitetna priplodna grla? Da li se isplati čuvati kravu za 25.000 dinara godišnje?

Samo za jedno prodato tovno grlo u Austriji, stočari od države dobiju i do 500 evra, a da bi taj novac dobili, srpski poljoprivrednici od svoje države, oni moraju prodati tri grla junadi. Naši stočari primorani su da sirovinu uvoze iz drugih zemalja, a to sve predstavlja dodatne troškove koje malo ko od njih može da pokrije.

Zašto nam kasne podsticajna sredstva za priplodna grla? Mnogo malih farmi, posebno goveda već je ugašeno. Na taj način gase se i sela. Kakve su nam mogućnosti za povratak govedarstva u Srbiju, jer nam je sada stočni fond desetkovan?

Mi u Srpskoj stranci Zavetnici zalažemo se za povećanje robnih subvencija kao podršku stočarstvu kroz donaciju hrane za životinje. Takođe, pitam vas kako država misli da razvije stočarstvo, ako nema jaku veterinarsku službu na terenu, jer su svi koji se bave tom praksom na egzistencijalnom minimumu? Zbog čega su smanjena budžetska davanja za veterinu?

Srpsko selo oduvek je bilo stub ekonomskog opstanka Srbije, a srpski seljak čuvar države, porodice i vrednosti našeg društva. Bez jakog sela nema ni jake domaće privrede, a bez jake domaće privrede nema ni jake Srbije.

Oporavak sela mora da nam bude strateški prioritet, a to ćemo postići ako budemo domaćinski i odgovorno upravljali agrarnim budžetom.

Zavetnici će učiniti sve da vrate ugled i dostojanstvo srpskom domaćinu. Hvala vam.

Reč ima Sanja Miladinović.

Hvala, predsedniče.

Poštovani građani Srbije, poštovani i uvaženi narodni poslanici i narodne poslanice, ja dolazim sa juga Srbije, ovde sam par dana i slušajući raspravu ovih dana, vidim da se gospoda iz vladajuće većine duboko zaglavila u prošlosti i nikako da izađe iz nje. Vole da se porede sa bivšim vlastima, ali ono što je interesantno, nikako da pogledaju u budućnost. Izgleda da je budućnost bila samo moto u predizbornoj kampanji i nikako drugačije.

Uglavnom se priča o infrastrukturi, o putevima, mostovima, što je značajno za Republiku Srbiju i za sve građane, ali se tu nameće jedno pitanje - kome će služiti infrastruktura, ako smo krenuli već ovom putanjom nestajanja, što pokazuje poslednji popis stanovništva?

Mislim da je jako važno pozabaviti se životnim pitanjima, kao što je obrazovanje, kao što je zdravstvo, poljoprivreda itd. Ja ću se prvo osvrnuti i postaviti prvo pitanje – zašto i kada će vladajuća većina prestati da ponižava znanje i stručnost? Znanje po pitanju zarada u prosveti, koje su mnogo manje od prosečne zarade u Republici Srbiji.

Moje drugo pitanje je kada će se zapošljavanje po partijskom ključu, kada će prestati? I ono što je možda najosetljivije, a najbitnije na terenu je vidljivo, a to je upis dece u vrtić po partijskom principu. To je nedopustivo i smatram da o tome bi trebalo ozbiljno porazgovarati.

Drugo pitanje je zdravstvo. Kada je zdravstvo u pitanju, vrlo osetljiva tema. Ja dolazim iz jedne sredine koja spada u nerazvijene opštine u Srbiji i vrlo je važno reći sledeće, da je opšta medicina razorena i da pristup toj primarnoj zdravstvenoj zaštiti građanima iz takvih krajeva ta primarna zdravstvena zaštita je prosto nedostupna. Smatram da je to nedopustivo i da građani koji žive van velikih centara imaju pravo na lečenje.

Takođe je nedopustivo da nisko kvalifikovani, ne želim nikoga da vređam, ali prosto neko je uložio u obrazovanje čitave godine života, znanja, rada i truda, da ima manju platu od nekog nisko kvalifikovanog radnika. Lekari u zdravstvu smatram da treba da imaju veće zarade i na taj način da imaju satisfakciju za bolji rad.

Ono što želim da kažem i da podsetim javnost Srbije, a i sve vas, da su mnogi projekti započeti, projekti vezani za izgradnju kliničkih centara u Srbiji, započeti su za vreme vladavine Demokratske stranke i ono što je interesantno je sledeće, da je Klinički centar Niš, kao i Klinički centar Novi Sad završen, odnosno završne faze su urađene baš kada je SNS došla na vlast i imala je tu sreću da samo preseče vrpcu. To treba reći i to treba da se zna.

Ono što je dalje interesantno, ovih dana se hvalite oko zapošljavanja radnika, ali mnoge stvari prođu na lokalu ispod radara i vi to prosto verovatno znate, ali tražim odgovor na to pitanje.

Pre nekih mesec dana JKP „Hameum“ Prokuplje je ostavilo 105 ljudi bez posla. Među njima su samohrane majke, među njima su ljudi romske nacionalnosti, među njima su ljudi koji su politički neistomišljenici i tražim odgovor na to pitanje.

Ono što je interesantno da je najprofitabilniji deo tog preduzeća dat koncesionaru za neke sitne pare, a da je ostatak ljudi pušten niz vodu.

S obzirom da dolazim iz kraja koji se bavi voćarstvom, osnovne kulture su višnja i šljiva, vrlo interesantno pitanje, to je pitanje upućeno ministarki poljoprivrede. Ono što boli taj narod tamo, a treba da boli i rukovodstvo ove države, kako zaštiti i kako pomoći tom narodu da višnja i šljiva ostane, odnosno da se gaje, a ne da se krči?

Da vas podsetim da je ove godine prva klasa plaćena 60 dinara, druga 40 dinara, kad je višnja u pitanju. Kad je šljiva u pitanju, 18 dinara, i da su to cene koje ne pokrivaju ni troškove proizvodnje, a gde je tu proizvođač?

Smatram da ozbiljno treba da se pozabavite ovom temom. Ovo je tema koja, koliko ja znam, u Skupštini Srbije nije otvorena deceniju, možda i malo više.

Ja sam Sanja Miladinović ispred Demokratske stranke, pošto nije pisalo da sam iz DS.