Hvala još jednom, predsedniče.

Jedva čekam da čujem nešto o tom amandmanu gospodina Cakića, a pre toga, dakle, kada govorite da vam je ovo prvi mandat treba da znate da je cenzus smanjen na 3%, a pre toga niste mogli da uđete u parlament, pa ste morali da se udružujete svi vi sa ulice, svi sa Gazele da se udružujete da biste ušli u parlament da ovde govorite o idejama Viole fon Kramon, šta je to što je ona zamislila za Srbiju, da se borite protiv prirodnih bogatstava koje ima Srbija.

To je vaša agenda, agenda na kojoj zarađujete iz inostranstva. Ali, i dalje mi niste odgovorili – ko vas je plaćao 2021. godine i koliki novac ste kao hrčak skupljali za izbore 2022. godine da biste bili ovde?

Ko je dao ta sredstva? Koliko ona iznose sada kad, podsećam vas još jednom, samo za 2020. godinu vaše udruženje je imalo negde oko 30 miliona?

Još jednom, vi ste bili neko ko je istaknut ispred te vaše organizacija, inicijative gde lažete i mažete vaše članove. Ne znam, video sam na vašem sajtu da žickate po 10 evra od svakog, po 500.000 dinara prijavljujete dinara godišnje na tom vašem udruženju, a ovamo fantomska udruženja po 30 miliona. Lepo ste to smislili.

Eno ga Dobrica pobegao pre nekoliko meseci iz svog udruženja. Lazović tamo u decembru dve hiljade... Samo ste vi ostali. Samo ste vi ostali i zbog toga moram da vam se obratim.

Ovo – krpimo kraj sa krajem, nemojte vi o tome, molim vas. Nemojte, vi ne krpite stvarno kraj sa krajem. Ako negde zarađujete oko 250.000 evra godišnje, pa koliko je to u stanovima? Negde četiri, pet stanova u Beogradu – 50.000 evra.

Svaka vam čast na tome, ali zaista niste revnosni ovde da govorite o tome kako građani Srbije žive, a žive daleko bolje nego što su živeli 2012. godine. Vrlo dobro znate tu statistiku i znate kakva je situacija danas u Srbiji. Nije zahvaljujući vama. Vi bolje živite zahvaljujući Violi Fon Kramon, zahvaljujući Rokfeleru, a građani Srbije danas žive bolje zahvaljujući politici Aleksandra Vučića.

Hvala.

Evo ga još jedan poljubac. Ja samo ređam poljupce kao recke.

Hvala svima.
(Đorđe Todorović: Hvala za poljubac.)
Preći ću na sledeći amandman čim mi dozvole, pošto ponovo šalju poljupce, što je doduše bolje od onog vikanja malopre.
(Đorđe Todorović: Ja sam oženjen, izvinite.)
Bolje je od onog vikanja malopre.
(Đorđe Todorović: Biljana, ja sam oženjen. Izvini.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Cakić.
Izvolite.

Dobro, lepše je kad ima malo dinamike. Ne preterano, ali ovako je zanimljivije.

Najpre bih se obratio ministru Siniši Malom jer je onog dana, mada verujem da on o meni ništa ne zna i ne treba da zna, niti ga zanima, ali je rekao jednu rečenicu – neki zaboravljaju da ih je neka zla vlast SNS-a zaposlila u Leskovcu.

Dakle, za vašu informaciju, radim 35 godina. Radim 35 godina, i to ću vam reći, bez dana pauze u ovoj ustanovi gde danas radim radim od 2001. godine bez prestanka. Supruga mi je sudija Osnovnog suda od 1997. godine. Dakle, nemate me nigde. Da me imate imali bi me u Leskovcu. Ja i u Leskovcu pričam ovako kao što ovde pričam. Prema tome, ko vam je dao tu informaciju? Saradnike…

Još nešto da vam kažem. Molim vas, pogledajte me. I saradnike koje ste poslali na odbor pitao sam 10, 15 pitanja, ni na jedno mi nisu dali odgovor. Dakle, ili ih šaljite da odgovore nešto ili ih nemojte slati.

Da se vratimo na amandman. Ono što vas zaista, a sad vas zaista molim da mi date odgovor - kako funkcioniše sistem budžeta jer ja ne znam sve. Dakle, u lokalnim samoupravama imate često kapitalne investicije koje treba da se finansiraju iz republičkog budžeta. Recimo, u Leskovcu imate „Toplanu“. Pet, šest godina, iz godine u

godinu je kapitalna investicija koja se finansira iz republičkog budžeta. I dalje stoji, da vas obavestim, Leskovac je u nečemu prestigao Beograd. Svaka nam čast. Danas je Leskovac drugi grad u svetu po zagađenost, Beograd je 20. Tako da, svaka nam čast. I dalje mislite jug Srbije, ali to je bio predlog.

Zaista vas pitam…

Dva minuta.
Hvala.

Rekli ste još minut i 20 sekundi imam od vremena…

Kakav minut? Dva minuta imate po amandmanu.

Minut i 20 sekundi imam od vremena poslaničke grupe.

Nemate ništa više od vremena poslaničke grupe, objasnio sam Nebojši Zelenoviću.

Dakle, vaša reč… (Isključen mikrofon.)

Znači, rekao sam malopre Nebojši Zelenoviću. Jeste li vi u istoj poslaničkoj grupi? Niste napustili grupu?
(Nebojša Cakić: Jesam. Ne.)
Znači, onda isto važi ono što sam rekao Nebojši Zelenoviću. Vreme od grupe nemate, vreme od ovlašćenog više nemate. Imate samo dva minuta kada je vaš amandman.
(Nebojša Cakić: Jesmo li vi i ja razgovarali?)
Gospodine Zelenoviću, objasnite, molim vas, poslaniku šta sam vam rekao.
Po amandmanu, Zoran Tomić.
Omogućite Zoranu Tomiću da govori.