Hvala.
Reč ima Slavica Radovanović.

Hvala, poštovani predsedniče.

Svako ovde brine o svojoj kući, a moja kuća je 33 godine bila MUP. Zato na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine postavljam poslanička pitanja ministru unutrašnjih poslova.

Ovih dana smo imali priliku da slušamo obrazloženje zašto se radi rebalans budžeta, pa shodno tome, ja imam neka pitanja za ministra unutrašnjih poslova.

Naime, u MUP se svake godine krajem godine pravi budžetski plan za narednu godinu tako što organizacione jedinice MUP dostavljaju svoje planove, potrebe za narednu godinu, šta je potrebno uraditi, organizovati, planirati i, naravno, postoji jedna stavka, a to je finansijski izveštaj.

Do sada je bila praksa da se nije moglo izaći iz ovih okvira planiranih budžetskih sredstava osim ih preusmeriti, prerasporediti za neke druge već planirane aktivnosti, a za to da ne postoji više nego opravdani razlog ili da se nešto za tu godinu ne realizuje.

Međutim, netransparentnost struktura rebalansa budžeta MUP, u smislu da se ne znaju uzroci zašto je došlo do nedostatka novca na određenim aproprijacijama i kojim budžetskim aproprijacijama, dovelo je do ovoga o čemu smo sada pričali, a to je rebalansa budžeta za 2022. godinu.

Verovatno ima i opravdanih razloga, kao što je npr. nabavka helikoptera koje smo ove godine gledali na TV-u i gde nam je pre neki dan Aleksandar Vulin demonstrirao gašenje požara u Beogradu na vodi, ali ima i onih koji su potpuno neopravdani, kao što je kupovina opreme i drugih sredstava koje su se ad hok desile u glavi Aleksandra Vulina i njegovih saradnika i koje su dovele do ovakve finansijske situacije u budžetu MUP.

Takođe, svedoci smo i velikih investicija za koje nisam sigurna da postoji odgovarajuće stručno planiranje i realizacija, a to je, već juče spominjan Makiš, objekat namenjen za rekreaciju pripadnika policije i njihovih porodica, uključujući i decu, gde se nalaze i parkići i tereni namenjeni za ovakve situacije.

Takođe, Zlatibor, hotel „Narcis“, koji već dve godine ne radi, renovira se. Boraveći na Zlatiboru pre 10 dana lično sam se uverila da su tamo samo skele oko objekata i razbacan materijal, a nigde nema niti jednog radnika, niti bilo koga da nešto radi ili planira.

Moje pitanje je da li postoje elaborati koji opravdavaju ulaganje za ove veoma značajne, kompleksne objekte za radnike MUP i članove njihovih porodica i da li će biti ispoštovani? Ako ne, ko će snositi odgovornost za ovakav nemar?

Drugo pitanje, radna mesta bez konkursa, deficitarna radna mesta, nameštenici, preuzimanje, kako je moguće da neko ko se primi na ovakvo radno mesto, a da prethodno nema nikakvo policijsko iskustvo, niti je bio radnik MUP, za par meseci dobije čin majora, potpukovnika, pukovnika i prečicom zauzimaju strateške visoke nivoe rukovođenja u potpunosti ne poštujući Uredbu o karijernom razvoju? Uredba o karijernom razvoju i napredovanju propisuje opšte uslove za napredovanje, vremenski uslov za sticanje, stručnu obuku i stručni ispit, način i određenje zvanja. Uredba je fenomenalna. Doneo ju je i potpisao čovek koji je mislio o ovakvim stvarima, koji je želeo da uvede red u organe bezbednosti, a to je lično predsednik Aleksandar Vulin, ali ga njegovi saradnici ne poštuju. Takođe, govori da nema poštovanja Uredbe i da na ovakav način radnicima je potrebno, koji rade u ministarstvu, 10 do 15 godina staža da dođu na takva radna mesta, a nekima je potrebno dve nedelje ili dva meseca.

Poseban slučaj su već deficitarna radna mesta preko kojih se ulazi u MUP, a to su radna mesta za koje nije potreban konkurs. Predviđeno je da se na ta radna mesta zaista prime oni ljudi koji su stručni, obučeni u svojim poslovima, a deficitarni su u radnim mestima. Uglavnom se radi o radnicima sa srednjom stručnom spremom.

Zato vas pitam – koliko je lica, gospodine ministre, za protekle dve godine ušlo na takva radna mesta i vrlo brzo otišlo odatle na radna mesta policijskih službenika koja podrazumevaju određene beneficije i procedure za prelaske na takva radna mesta, kao što se događa sada da neko, kao što sam rekla, za vrlo kratko vreme od kuvara, spremačice postane major, kao i ko će snositi odgovornost za ovakav javašluk i nepoštovanje propisa?

Takođe ga molim da dostavi iznos troškova koje MUP plaća kao rezultat kazni i penala po osnovu dobijenih sudskih sporova, odnosno sudskih rešenja, a koje su dobili policijski službenici ministarstva koji su tužili MUP za nezakonita preraspoređivanja.

Ono što nas sve boli, dragi građani, to su pripravnost, uvećanje, prekovremenih sati. Ovakav vid stimulacije policijskim službenicima se dodeljuje na osnovu obima, složenosti zadataka. To je za policijske službenike koji se nalaze na terenu. Da se dostavi tačan podatak i iznos koliko su najbliži saradnici ministra Vulina uzeli na osnovu prekovremenih sati, vanrednih sati, za vreme dok su sedeli kući, odgovarali na telefone i koji je to obim poslova koji je zahtevao ovakvo uvećanje, kao i da se dostavi podatak o broju službenih vozila koji je korišćen. Živela Srbija.

Reč ima Marinika Tepić.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Sledeća pitanja upućujem MUP, BIA, Savetu za nacionalnu bezbednost, predsednici Vlade i svim članovima Vlade, pošto možda zna i neko drugi odgovore ne ova pitanja.

Najvažniji svedok okrivljeni na suđenju protiv ubica Belivuk klana, Srđan Lalić, izjavio je pre dva dana, tokom suđenja, da je na predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, planiran atentat i da je vođa suparničkog klana Zvicer bio spreman da plati pet miliona evra za smenu vlasti u Srbiji, uključujući i atentat na Aleksandra Vučića.

Funkcioneri i najviši državnici SNS su tu izjavu zdušno prihvatili kao suvu istinu, za razliku od drugih izjava ubica i koljača iz Belivuk klana koji nisu povoljni po SNS, i to je odmah presuđeno da je neistina i laž, a da samo ubica Srđan Lalić govori istinu.

Jedna izjava je tu iskočila kao potpuno neverovatna iz vrha države, od premijerke Ane Brnabić koja je objašnjavajući zašto veruje Laliću rekla nešto neverovatno. Citiram: „Naše službe znale su da je predsedniku ugrožen život“. Verovatno nesvesna izgovorenog, što nije redak slučaj, premijerka Brnabić je ovom svojom izjavom tek otvorila niz pitanja i ovo su najkonkretnija, nakon objašnjavanja okolnosti.

Da li su BIA, službe i policija toliko nesposobne da nisu uhapsile nikoga za toliko priprema atentata na predsednika države Aleksandra Vučića ili je to nameran propust? Ako službe to znaju, ako znaju za pripremu atentata, kao što tvrdi premijerka ove države, onda moraju da rade i da hapse, a ako ne rade i ako ne hapse, a znaju, kao što tvrdi premijerka Brnabić, to je onda čist kriminal. A ako niti znaju, niti rade, onda je sve oko ove priče sa atentatom politički marketing.

Drugo pitanje, policija i BIA, a u vezi sa prvim, uhapsili su do sada na desetine ljudi zbog pretnji Aleksandru Vučiću na društvenim mrežama zbog tvitova i objava na Fejsbuku, na društvenim mrežama. Niko, ne bar da javnost zna, nije uhapšen zbog pripreme atentata na predsednika države. Takođe, znamo da pretnje predsedniku Srbije neretko ispituje i odeljenje za ubistva beogradske policije. Imamo čak i konkretan podatak.

Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, konkretan podatak, su pregledali 47 odluka Višeg suda u Beogradu donetih u periodu od januara 2018. do kraja 2021. godine. Više od polovine tih odluka, njih 25, odnosilo se na pretnje Vučiću na društvenim mrežama. Za pripremu atentata još niko nije uhapšen, niti osuđen, a premijerka Brnabić tvrdi da su službe imale ta saznanja odavno i da zbog toga ona veruje ubici, koljaču Srđanu Laliću.

Dakle, kada neko kaže – kupi snajper da se ubije predsednik države ili kada ga prisluškuju ili kada ga prate, niko ne završi u zatvoru, već završe samo na javnim suđenjima u tabloidima, tako što na kraju članovi SNS i državni vrh presudi u televizijskim suđenjima da niko nije kriv.

Na kraju, ima naš kolega Vladimir Đukić tvit i sam u kome kaže da je odavno imao saznanja o pripremama atentata, da je o njima i ranije govorio i moje pitanje – zašto to nije prijavio, jer je to krivično delo? Hvala.

Reč ima dr Tatjana Jovanović.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, zadovoljstvo mi je što ste mi dali priliku da postavim dva vrlo konkretna pitanja ministarki zdravlja, uvaženoj profesorki Danici Grujičić.

Ovih dana bili smo u prilici da slušamo raznorazne verbalne sadržaje i da gledamo brojne ponašajne manifestacije sa svih strane, pri čemu je, složićete se, većina od nas bila prilično uznemirena, a da ne govorim o građanima Srbije koji su zaista bili mentalno kontaminirani. Obzirom da u svakom lošem postoji nešto dobro, ovo su svakako situacije koje pomažu da povećamo senzibilitet i shvatimo sa kolikim se zdravstvenim izazovima suočavaju u svo profesionalnom radu oni zdravstveni radnici koji se bave tretmanom osoba sa mentalnim poremećajima.

Što se tiče plata uposlenika koji su zaposleni u javnom sektoru, Zakonom o sistemu plata u javnom sektoru regulisane su i plate zdravstvenim radnika. Ovaj zakon stupio je na snagu u svojoj poslednjoj verziji 2019. godine, a Uredbom o koeficijentima i obračunu plata koja je prvi put ovom zakonu pridodata 2001. godine, a poslednja verzija ove Uredbe se tiče 2019. godine, uredila je i tzv. kolokvijalno nazvan psihijatrijski dodatak koji podrazumeva da zdravstveni radnici, koji se bave problemima mentalnog zdravlja, imaju pravo na tzv. psihijatrijski dodatak zbog uslova rada u kojima rade i zbog neposrednog kontakta sa osobama koje su sa simptomima mentalnih bolesti.

Šta nije u redu sa ovom Uredbom i na šta već dvadesetak godina ukazuju psihijatri iz opštih bolnica, sa psihijatrijskih odeljenja i oni koji svoj posao obavljaju u domovima zdrava?

Naime, ova Uredba se nije već 20 godina menjala, a obuhvatom ove Uredbe praktično su pravo na ovu naknadu dobili samo oni zdravstveni radnici psihijatrijske struke koji rade u okviru osam zdravstvenih ustanova na nivou Srbije, odnosno oni koji uglavnom rade u tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti.

Ostali zdravstveni radnici koji se u svom profesionalnom radu bave psihijatrijskom patologijom s pravom se osećaju diskriminisanim, obzirom da se ovaj koeficijent, odnosno ova naknada objašnjava time da ovi psihijatri i medicinske sestre i tehničari koji su obuhvaćeni uredbom jesu medicinski kadar koji je u neposrednom kontaktu sa mentalno obolelim osobama. Međutim, to znači da svi oni koji su zaposleni van ovih ustanova, računajući psihijatre, medicinske sestre i tehničare nemaju kontakt sa mentalno obolelima, što zapravo nije tačno. Naime, u opštim bolnicama, službama i domovima zdravlja ovi zdravstveni radnici suočavaju se sa svim izazovima koji stoje i pred zdravstvenim radnicima koji su u ovom slučaju u privilegovanom položaju.

Znači, oni su u situaciji da leče i tretiraju različite psihijatrijske poremećaje poput akutnih reakcija na stres, kriznih situacija do određenih vrlo teških duševnih promena.

Pored toga, oni slede zakon i normative koji su propisani za lečenje ovih pacijenata i vrlo su česte neželjene reakcije i neželjeni događaji koji se uredno beleže i koji, nažalost, nikada ne mogu da dobiju jedan epilog u smislu krivično-pravne zaštite obzirom da kao i ostali zdravstveni radnici psihijatri i srednje medicinski kadar imaju status lica koja se bave javnim poslom, pa samim tim njihova krivično-pravna zaštita nije obezbeđena.

Osim toga, u službi za psihijatriju se takođe primenjuju i vrlo nepopularne metode, kao što je prisilna hospitalizacija koja zahteva i određene pravničke procedure, odnosno obaveštavanje sudije vanparničara da se ova procedura dogodila, kao i fizičke fiksacije bolesnika, a sve u skladu sa Zakonom o zaštiti prava mentalno obolelih osoba.

Hvala vam.

Moram još nešto da dodam, izvinite.

Samo završite misao.

Moje konkretno pitanje odnosi se, i praktično to je molba ministarki zdravlja, da ona obrati pažnju na ove zdravstvene radnike i da proširi uredbu i na njih.
Drugo pitanje, vrlo konkretno – pošto dolazim iz Službe za psihijatriju Opšte bolnice Leskova, naša zdravstvena ustanova, koja je regionalnog karaktera i ka kojoj gravitira preko 250.000 bolesnika koji su potencijalni korisnici naših usluga, imala je tu sreću da bude prepoznata od strane Ministarstva zdravlja i od strane Vlade, te je za rekonstrukciju dobila otprilike 5,5 milijardi dinara, od čega je 4,5…