Hvala.
E, ovako nešto da vam kažem. To što smo u delu sednice kada se traže objašnjenja i obaveštenja, ne replicira i ne ukazuje na povrede Poslovnika, ne znači da se ne poštuje osnovni red u Narodnoj skupštini.
Dakle, u tom delu sednice, ne, nije dozvoljeno da vičete, mašete rukama, urlate iz klupa, prekidate onog ko govori, pa onda još da ustajete sa svog mesta i ovde na sred sale vičete, pokušavajući da ometate i onog ko govori i mene dok vodim sednicu.
Dakle, jednako se primenjuju pravila i primenjuju se mere, jednako. Ako to ne razume poslanica Manojlović ili vi poslanice Parlić, oko vas sede ljudi koji su ovaj Poslovnik pisali, pa neka vam objasne i da to što sada ponovo pričate i dobacujete iz klupe, takođe nije po Poslovniku, nije važno u kom se delu sednice nalazimo.
(Ivana Parlić: Sram vas bilo.)
To vaše ponašanje, gospođo Parlić, to vaše ponašanje je isto uvek, svakoga dana, na svaku temu i u bilo kom delu sednice gde se nalazimo. Pa, da vas obavestimo da je ne samo suprotno Poslovniku, nego je elementarno nepristojno.
(Ivana Parlić: Sram vas bilo.)
Imajte to u vidu.
(Ivana Parlić: Sram vas bilo.)
Nastavljamo dalje.
Obaveštavam vas da su spečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Radomir Lazović, Đorđe Pavićević, Milica Đurđević Stamenkovski, Bojana Bukumirović, Strahinja Erac, Usame Zukorlić i Zaim Redžepović.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o Prvoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su pozvani sednici da prisustvuju: svi članovi Vlade, Darko Komnenić i Ana Tešić, pomoćnici ministra, Sanja Radojević Škodrić, vršilac dužnosti direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Svetlana Tadin, direktor sektora za ekonomske poslove, Saša Stevanović i Olivera Ružić Poparić i Dragana Nešić, viši savetnici, Jana Jović, savetnik, Milesa Marjanović, načelnik odeljenja, Snežana Simić, načelnik odeljenja i Sanja Tomić Mihajlović, rukovodilac grupe u ministarstvu.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Novaković.

Imam samo jedno pitanje za ministra Malog.

Dakle, u ovom rebalansu u članu 8. razdeo 16. predviđena je pozicija izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima. Voleo bih da mi kažete u čemu se ogleda značaj ove investicije. Reč je o tome da ćemo u naredne dve tri godine za nacionalni fudbalski stadion iz budžeta Srbije izdvojiti oko 350 miliona evra. To nije malo novca. Ukoliko ne bi gradili nacionalni fudbalski stadion, mnoge pametne investicije bi mogli realizovati širom Srbije za 350 miliona evra. Daću vam samo kao primer, kada je u pitanju most preko Dunava kod mesta Beške, on je koštao 65 miliona evra. Znači, ako bi smo se odrekli ove investicije, mogli bismo na Dunavu graditi pet mostova.

Za trista pedeset miliona evra mogli bismo sagraditi 400.000 kvadrata koje gradi država. To znači 9.000 stanova prosečne veličine 45 kvadrata. Ukoliko bismo gradili vrtiće u zavisnosti od naravno kapaciteta od 200 do 250 kvadrata, mogli bismo da uradimo 2.000 vrtića.

Zadnja statistika koju sam gledao kada je u pitanju dom zdravlja u Inđiji u koji je uloženo 500 miliona. Ako bismo obnavljali, dograđivali domove zdravlja, između 600 i 700 domova zdravlja za ovaj iznos bismo mogli da realizujemo.

Ja vas pitam – šta vas motiviše da gradite nacionalni fudbalski stadion za 350 miliona, a ne da tih 350 miliona upotrebite za neke druge investicije koje su nam takođe značajne i važne? Hvala.

Prijava po amandmanu, Boško Obradović.

Poštovani gospodine predsedniče i poštovane kolege, predstavnici Vlade Srbije, dozvolite da u ovom preostalom vremenu predsednika poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok podržim zapravo tu osnovnu ideju većine nas iz opozicije da su sredstva koja se izdvajaju za nacionalni stadion, ali i sve druge nove fudbalske stadione širom Srbije, zapravo bačena sredstva u kriznim vremenima kada treba podržati domaću privredu i poljoprivredu.

Juče je ministar rekao da on ne želi da vodi domaće preduzetnike za ruku ili da ne želi plansku ekonomiju, ali zašto onda gospodine ministre vodite strane investitore za ruku? Zašto oni dobijaju recimo 120.000 evra za svako novootvoreno radno mesto, kao što je slučaj fabrike čokolade u Novom Sadu. Za jedno novootvoreno radno mesto 120.000. Šta dobija domaći privrednik i poljoprivrednik? Dakle, nismo mi protiv stranih investitora i nemojte nam to nikada inputirati. Mi smo samo za kriterijume koji strani investitor nam je potreban, ko donosi novu tehnologiju, ko upošljava naše dobavljače, ko razvija naše domaće ekonomske interese i domaću privredu, a ne da dolaze ovde da koriste jeftinu radnu snagu, subvencije i profit iznosi u inostranstvo? Šta za to vreme dobija domaći privrednik i poljoprivrednik? Nemam problem to da kažem i to jeste poenta i mog sinoćnjeg i današnjeg govora.

Da, mi jesmo za državni intervencionizam, da mi jesmo za privilegovanje domaćeg privrednika i poljoprivrednika, da mi mislimo da sve ono što je do sada davano stranim kompanijama treba da bude preusmereno ka domaćem privredniku i poljoprivredniku. Govorim kao zaštitnik domaćeg preduzetnika i privrednika i želim, sa tim i završavam gospodine predsedavajući, da poručim veoma jednostavno, dosta je bilo pomaganja stranih multinacionalnih kompanija. Neka država sva sredstva, poreske olakšice, subvencije, izvozne garancije, preusmeri ka domaćem privredniku i poljoprivredniku, on je to zaslužio.

Hvala.
Samo da vam kažem, vremena poslaničke grupe nema ni DS, ni Narodna stranka, tako da ću da obrišem sistem.
Reč ima potpredsednik Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, opet smo imali priliku da čujemo ideje od pojedinih poslanika koji bi gradili bolnice, gradili zdravstvene ustanove, gradili domove zdravlja, gradili kliničke centre, a interesantno, dok su bili na vlasti, dok su vodili i državu i autonomne pokrajine i gradove, nisu izgradili nijedan jedini novi zdravstveni objekat. Nijedan jedini. Nula. Ništa.
U poslednjih deset godina 135 zdravstvenih objekata je što rekonstruisano, što izgrađeno u našoj zemlji. Sada ću vam pročitati šta se trenutno gradi i na čemu se trenutno radi kada je naše zdravstvo u pitanju, a znate i sami samo ovde u Beogradu Tiršova 2 se gradi, nastavak rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije ovde u Beogradu, izgrađen potpuno novi Klinički centar u Nišu, kreće Klinički centar Kragujevac, rekonstrukcija Kliničkog centa Vojvodina u Novom Sadu. Gde ste ljudi vi bili tih 10, 12 godina dok ste vodili ovu državu? Jeste li spavali, šta ste radili? Mislili samo o sebi, jer o građanima Srbije, o našem zdravstvu sigurno niste mislili.
Trenutno samo u Ministarstvu za upravljanje javnim investicijama imate nabavku opreme za Institut za majku i dete „Dr Vukan Čupić“ u Beogradu, nabavku opreme za Dedinje 2, nabavku opreme u Novom Sadu za Klinički centar Vojvodine, nabavku opreme za KBC Dragiša Mišović, nabavku opreme za Loznicu, bolnicu u Loznici, nabavku opreme u Aranđelovcu, nabavku opreme Institut za onkologiju, uređaji za biopsiju, nabavka opreme Institut za infektivne i tropske bolesti ovde u Beogradu, nabavka ciklotrona.
Takođe, rekonstrukcija bolnice u Aranđelovcu, rekonstrukcija Instituta za infektivne i tropske bolesti u Beogradu, rekonstrukcija Doma zdravlja u Grockoj, rekonstrukcija Doma zdravlja Dr. Milivoje Stojković u Pudarcima, u Grockoj, rekonstrukcija doma zdrava Dr. Milutin Ivković-Krnjača, rekonstrukcija doma zdravlja Dr. Simo Milošević-Čukarica, rekonstrukcija doma zdravlja Gadžin Han u Gadžin Hanu, rekonstrukcija doma zdravlja Lapovo, rekonstrukcija doma zdravlja u Loznici, rekonstrukcija doma zdravlja u Medveđi, u Somboru, u Rači, bolnica u Vranju, bolnica u Prokuplju, bolnica u Leskovcu rekonstrukcija, dogradnja i rekonstrukcija bolnice u Novom Pazaru, Kikindi, Pirotu, Zaječaru, Institut za javno zdravlje Pančevo, Dedinje 2, Tiršova 2, malopre sam pomenuo, dom zdravlja Kučevo.
Čekajte, samo u ovom trenutku radimo na 40 objekata kada je zdravstvena zaštita građana Srbije u pitanju, kada je rekonstrukcija domova zdravlja, izgradnja potpuno novih kapaciteta, izgradnja nečega što se zove siguran, bezbedan, stabilan zdravstveni sistem u pitanju. Onda kažu - pa, što niste, ne znam kako šta, još dodali tom, jer mi pak smo uradili ne znam šta. Niste uradili ništa. Za zdravstvo niste uradili ništa, a mi smo pokazali da možemo i tri bolnice nove da izgradimo kada je kriza u roku od samo šest meseci, da imamo dovoljno stabilne javne finansije da nabavljamo i respiratore i vakcine i lekove, sve što je neophodno da naši građani sigurno i bezbedno žive.
Pogledajte sliku novog stadiona u Leskovcu, biće otvoren do marta meseca naredne godine. Evo su radovi i slika radova. Nije da nismo investirali u zdravstvo, pa investiramo u stadione, nego smatramo da je razvoj sporta veoma važan, i to je postao i veliki biznis, kao što znate. Za razvoj lokalne samouprave, za razvoj mladih, veoma je važno da imaju gde da se bave sportom.
Ovako će izgledati novi stadion u Loznici. Biće takođe gotov do marta naredne godine. Evo radovi, samo što nije gotovo.
Pogledajte kakva će lepotica biti novi stadion u Zaječaru. Evo, kao što vidite od pre par dana slike, biće apsolutna lepotica, takođe ćemo je završiti do marta naredne godine.
Pogledajte sliku nacionalnog stadiona. Dakle, po najvišim standardima sa 60 hiljada sedišta krenućemo da ga gradimo naredne godine, već u narednih par nedelja krećemo sa pripremnim radovima na izgradnji infrastrukture i za stadion i za novi ekspo, kako bi Beograd dočekao 2027. da bude domaćin ove najznačajnije svetske manifestacije.
Dakle, radimo i gradimo, Srbija ne staje. Imamo dovoljno rezervi da pomognemo kada je kriza energetike u pitanju i kada je zdravstvena kriza u pitanju i da podižemo plate, da podižemo penzije, da nam raste BDP, da držimo makro-ekonomsku stabilnost pod kontrolom kada nam je udeo javnog duga u BDP-u, ali imamo i da gradimo ono što vi, gospodo, niste izgradili za 12 godina vaše vlasti i niko pre toga, jer se nikada pre u Srbiji nije gradilo kao danas. Hvala puno.
(Borislav Novaković: Replika! Govorio je jedan poslanik.)

Samo bez vikanja.

Znači, ne može kada se kaže jedan poslanik da vas 250 traži repliku po tom osnovu. Nećemo da damo repliku ni ovamo ni onamo, vidim da ste prijavljeni, ni vama trećima.

Idemo dalje.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik dr Jelena Kalajdžić.

Jelena Kalajdžić ima reč.

Hvala, predsedavajući.

Podnela sam amandman koji se odnosi na to da se novac predviđen zaposlenima u Ministarstvu poljoprivrede, koji je predviđen za nagrade zaposlenima, kao i dotacije međunarodnim organizacijama, prenese na direktna plaćanja poljoprivrednicima.

Juče sam čula da se hvalite ovde da su nam subvencije po hektaru 8000 dinara, pričate o tome kao da je to nešto najbolje što ste uradili. Moram da vas pitam da li znate kolike su subvencije po hektaru u drugim zemljama u Evropi, koliko je u Rumuniji, koliko je u Mađarskoj, koliko je u Hrvatskoj? Subvencije u tim drugim državama su najniže 200 evra. Raspitajte se malo, gospodo, pre nego što počnete da pričate takve stvari.

Druga stvar, pominjali ste gorivo. Pričate o gorivu da se daje 60 litara, pa onda 120, pa vratite na 60 litara po poljoprivrednom gazdinstvu. To se ne radi tako. Niste na pijaci. Neću vas trenutno učiti kako se to radi, ali postoji stručna literatura, postoje naučni časopisi. Pitajte profesore, pitajte struku, pa ćete onda znati kako treba da dajete gorivo poljoprivrednim proizvođačima. Ovo što vi radite trenutno, gospodo, to je kao da smo na pijaci.

Treća stvar, pričate ima mleka. Ima. Građani Srbije, pogledajte šta piše na pakovanju naše najveće mlekare. Piše – uvozimo iz Poljske. Pijemo poljsko mleko. Tako ste stabilizovali tržište.

Na kraju, juče je jedan poslanik rekao da ste vi zaduženi za intenziviranje voćarstva. Moram da vam kažem, to nije tačno. Intenziviranje voćarstva počelo je 2005. godine, uvođenjem novih tehnologija zahvaljujući stručnjacima sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu, koji se ništa ne pitaju. To nije bilo zahvaljujući vama, već uprkos vama.

Dva minuta. Hvala.
Vidim, ovo su prijave za rasprave po amandmanu.
Samo da vam kažem, ako vas je brinulo da li ima mleka, Ćuta Jovanović ima, donosio je juče.
Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik je posle pretposlednjeg odbora koji smo imali u Inđiji odbila da poseti ostrvo na kome se uzgajaju krave i gde se proizvodi organsko mleko. Zato često pokušava da podbuni poljoprivrednike i ovog puta je govorila o podsticajima u EU, uglavnom po hektaru.

Da li ima premije od 15 dinara po litri mleka u EU, kad smo već kod mleka? Da li ga ima ili nema? Evo, ja tvrdim da ga nema. Nema premije za mleko u EU. U Srbiji ima. Tačno je da su premije po hektaru u EU daleko veće nego u Srbiji. Ali, takođe je tačno da ovi pre nas sem 12.000 dinara po hektaru nikakve druge podsticaje nisu isplaćivali poljoprivrednicima. Nije bilo podsticaja za voćarstvo, za zasade, za zalivne sisteme, za bunare, za ograde, za protivgradne mreže. Nije bilo podsticaja po kravi 25.000 dinara. Nije bilo ni premije za mleko od 15 dinara.

Moram da vas obavestim da svaka krava prosečno da 5.000 litara mleka, ako je iole kvalitetno grlo. To je 75.000 dinara i 25.000 dinara po grlu, što je 100.000 dinara po jednoj kravi. Ako grešim, neka me ministarka ispravi.

Takođe, prilikom nabavke priplodnog grla, pre nego što će junica postati krava, država isplaćuje 125.000 dinara. Za tovne krave i do 40.000 dinara. Ničega od toga do 2012. godine nije bilo.

Zašto smo to uradili uz proteste tzv. ratara koje on ne podržava? Zato što smo želeli da uparimo hektare i grla, što nam još uvek, moram priznati, ne uspeva, bez obzira na izdašna davanja u stočarstvu. To smo želeli da premije i subvencije prebacimo od 2014. godine na intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju.

Moram da vas podsetim da smo mi postali tržište EU kad smo potpisali SSP. Prerano, ali nismo se mi pitali. Dakle, mi se takmičimo na evropskom tržištu, baš sa tim daleko većim podsticajima po hektaru nego što je trenutno u Srbiji.

Ako damo na biljnu proizvodnju po hektaru velike podsticaje i ukinemo ih za stočarstvo, voćarstvo itd, šta ćemo dobiti? Dobićemo biljnu proizvodnju koja će se izvoziti, poput Ukrajine. Znači, izvozićemo milione tona kukuruza, izvozićemo milione tona pšenice, izvozićemo stotine hiljada tona soje i na takav način subvencionisaćemo stočnu hranu za tuđe stočarstvo. Zato je ideja bila da deo podsticaja sa hektara prebacimo na stočarstvo, na voćarstvo, na intenzivniju poljoprivrednu proizvodnju.

Dignuto je na desetine hiljada hektara zemlje, nabavljena su visokokvalitetna priplodna grla. Problem nastaje onda kada kravu koja daje 2.000 litara mleka zamenite priplodnim grlom koje daje 7.000 litara mleka, zato što se krava može da oteli samo jednom, pa imamo nedostatak tovnih grla i to pokušavamo da rešimo.

Mnogo toga mi treba da uradimo i ja pozdravljam sve one koji se zalažu za poljoprivredu, ali vas moram podsetiti da su podsticaji četiri puta veći nego što su bili, a nadam se da će za godinu ili dve biti osam puta veći nego što su sada i da ćemo doći u poziciju da te premije i subvencije po hektaru, po grlu, itd, budu onakve kakve su u EU. Ali, uglavnom, idemo napred i nadam se da ćemo ići još više napred. Hvala.