Hvala.
(Vojislav Mihajlović: Replika.)
Bio je čist odgovor, bez osnova za repliku sada.
(Vojislav Mihajlović: Samo da kažem da nisam rekao iznos od…)
Samo polako, javila se za reč i druga ministarka, možda tu bude osnova za repliku, da vidimo.
Gospođo Vujović, izvolite.

Hvala puno.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, naravno da sam morala da se javim kada sam čula neistine. Dakle, ne mogu uopšte da zamislim šta ste vi čitali kada ste gledali u budžet za 2023. godinu i gde ste videli da od kapitalnih projekata je samo Zubin Potok i nabavka opreme.
Dakle, da, naravno da ima i toga, to je nastavak izgradnje kanalizacione mreže u Zubinom Potoku, a nabavka opreme i nije samo kante i kontejneri, nego već i kamioni i smećari, pošto u Srbiji smo imali opštine koje nisu imale adekvatnu mehanizaciju. Ono što moram da kažem je da je budžet iz godine u godinu sve veći za Ministarstvo zaštite životne sredine. Ove godine 18 milijardi iznosi, zajedno sa kreditnim linijama koje su takođe izuzetno važne.
Kada govorimo o kapitalnim projektima, ja mogu da vam kažem da se trenutno gradi kanalizaciona mreža u Pećincima, u Gornjem Milanovcu. Na Kopaoniku je potpisan ugovor pre nekoliko dana, kreće uskoro izgradnja kanalizacione mreže u Nišu. Ono što je izuzetno važno, dakle, ogroman kapitalni projekat. Kada govorimo takođe o kapitalnim projektima, kreće izgradnja sledeće godine i regionalnih centara.
Moram da pomenem da u budžetu za 2023. godinu treba izdvojiti, ono što niste videli, jeste svakako zatvaranje deponija. Na toj stavci imamo 614 miliona dinara za sledeću godinu i program realizacije projekta izgradnje sistema upravljanja otpadom 322 miliona dinara. Dakle, to su obično transfer stanice i sve ono što je neophodno kako bi regionalni centri radili posle u punom kapacitetom i kako bi uspeli da upravljamo otpadom na adekvatan jedan sistem. To je ono što radimo intenzivno na tome. Dakle, sa druge strane, paralelno čistimo divlje deponije, 750 je očišćeno u prošloj i pretprošloj godini, odnosno u ovoj i prošloj godini. Zatvorili smo pet deponija širom Srbije, veliki gradskih, ne sanitarnih.
Takođe, to planiramo upravo i iz ovog izvora, gde je ostavljeno preko 600 miliona dinara da čistimo, odnosno da zatvaramo i saniramo deponije koje više gradovi i opštine ne koriste. Dakle, ostavljeno je mnogo više sredstava, jer sada su već i spremni projekti. Sedam regionalnih centara, Kalenić, Valjevo, kreće sa izgradnjom već u prvom kvartalu sledeće godine. Nadam se do kraja prvog kvartala da će početi izgradnja tog regionalnog centra i kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda iz kreditne linije banke Saveta Evrope. Dakle, sve se to nalazi u budžetu i to su sve kapitalni projekti o kojima i govorimo, a koji su već neki u fazi realizacije. Za mnoge od njih gradimo paralelno i kanalizaciju, nedostajuću infrastrukturu, kako bi mogli da izgradimo postrojenje.
Jednostavno, ne mogu da opet poverujem, kažem, da niste to videli. Takođe smo ostavili i značajno veća sredstva kada govorimo o zaštiti, odnosno o kvalitetu vazduha. Ostavili smo više sredstava za zamenu kotlova u javnim ustanovama, takođe i u individualnim domaćinstvima za pošumljavanje. Dakle, mnogo više sredstava je odvojeno za tu namenu, a takođe i za hibridna vozila - 300 miliona dinara.
Tako da, sve su to značajni projekti, naravno, neki se tretiraju kao kapitalni, a sve ovo drugo su subvencije i pre svega pomoć jedinicama lokalnih samouprava, a i građanima samim tim.

Hvala i vama.
(Vojislav Mihajlović: Replika!)
I dalje nema osnova za repliku. Čuli ste, ni ime ni stranka, ništa, samo odgovor na vaše izlaganje.
(Vojislav Mihajlović: To nisu odgovori, to su greške.)
Nije još gotovo. Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine predsedniče.
Imao sam obavezu i potrebu da se javim, zato što su pomenuta određena planirana budžetska davanja prema Predlogu budžeta za 2023. godinu, ali uz niz netačnih informacija, nadam se ne i zlonamernih.
Krenuću u vezi sa onim što je istaknuto da je od posebnog značaja i svakako podržavam to, a to jesu pitanja vezana za boračko-invalidsku zaštitu. Dezinformacija je da je u Predlogu zakona o budžetu za 2023. godinu došlo do smanjenja budžetskih davanja kada je reč o boračko-invalidskoj zaštiti, što je apsolutno netačno, jer kada uporedite i Zakon o budžetu za tekuću 2022. godinu i sam rebalans, videćete da je samo na budžetskom kontu 472, koji predviđa socijalnu pomoć u oblasti boračko-invalidske zaštite, došlo do povećanja za 391.550.000 dinara.
Dakle, razlika između cifre koju predviđa Zakon o budžetu o kome se danas raspravlja i rebalans koji je nedavno usvojen, a u odnosu na Zakon o budžetu za ovu godinu koji je usvojen pre tačno godinu dana, to je povećanje od 705 miliona. Dakle, nikako nije došlo do smanjenja, došlo je do povećanja.
Kada je reč o pravima koja ostvaruju, naročito ratni vojni invalidi, civilni invalidi rata, porodice palih boraca, potpuno je netačno da ta pitanja nisu rešena. Ta pitanja su rešena i te kako Zakonom o boračko-invalidskoj zaštiti. Ali, oko jedne stvari mogu da se složim, jeste da su očekivanja lica sa statusom borca, ne ratnih vojnih invalida, ne civilnih invalida rata, ne porodica palih boraca, već učesnika ratova, da su bila očekivanja mnogo veća.
Zakon jedan deo njihovog statusa i prava rešava, ali u skladu sa svojim nadležnostima imao sam prilike da, koliko tačno pre nedelju dana obavim sastanak sa predstavnicima 127 boračkih organizacija u Srbiji, da prilikom svake posete na terenu, a prekjuče sam bio u Leskovcu, video se sa svim boračkim organizacijama iz Jablaničkog okruga, da razgovaramo i tražimo načine. I, sa ministarkom zdravlja sam razgovarao kako možemo da pomognemo licima sa statusom borca, kada je u pitanju njihovo ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu, lečenje i rehabilitaciju. O tome sam počeo da razgovaram i sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, o tome sam razgovarao i razgovaraćemo i sa predsedavajućem Stalne konferencije gradova i opština, jer od jedinica lokalnih samouprava mnogo toga zavisi u tretmanu i statusu lica koja su naši borci i daćemo maksimum da taj položaj poboljšamo.
Druga intervencija je vezana za pominjanje dece, kao najugroženije socijalne kategorije. Izneti su podaci koji jednostavno nisu realni, nisu tačni da je broj takve dece u Srbiji skoro 250 hiljada, da će biti uvećan na 440 hiljada. Ne, u ovom trenutku kada su u pitanju primaoci dečijeg dodatka, a po osnovu ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć odraslog lica, u tom statusu mi imamo 75 hiljada 737 dece u Srbiji.
Mogu da se složim sa nečim što je izneo i Fiskalni savete, a to je da su to najniža socijalna davanja i u koordinaciji, kako sa predsednikom Republike, tako i sa kabinetom predsednice Vlade, razgovaramo o tome kako da nađemo način da ispunimo tu vrstu preporuke Fiskalnog saveta, ali ne i onu drugu koja je, dozvolite mi samo da kažem, prilično besmislena, koja naše građane, koji žive na selu tretira, kao socijalno ugroženu kategoriju, što svakako jeste situacija, pogotovo sa starim licima, u samačkim domaćinstvima.
Napravićemo posebnu strategiju za to, ali gde se previđa, daje se kao predlog kako da se poboljša njihov status, a to je da se imovinski cenzus sa jednog hektara po domaćinstvu, podigne na 10 hektara. Ko je to napisao, taj nema pojma da južno od Mačve i južno od Dunava, dakle u centralnoj Srbiji, prosečna veličina zemljišnog poseda, po domaćinstvu, iznosi negde oko 3 – 3,5 hektara, gde bi vam praktično svako ko živi u centralnoj Srbiji bio prepoznat za socijalni slučaj. A, gde imate situaciju da čovek, recimo, baš gde sam i nedavno bio, u Jablaničkom okrugu, gde možete na 50 ari, sa nekoliko plastenika da ostvarite neuporedivo ozbiljniji prihod. Dakle, taj koji je o tome razmišljao, on je razmišljao o poljoprivredi samo o ratarstvu, a nije ni o voćarstvu, nije ni o povrtarstvu.
Ali, što se tiče dečijeg dodatka, što se tiče dece, kao socijalno ugrožene kategorije, koja živi na ivici siromaštva, negde ispod granice siromaštva, apsolutno sam saglasan sa tim, da na tome moramo da radimo i već radimo u Vladi, na tom planu. Hvala vam.

Hvala vama.
Idemo dalje, reč ima Marinika Tepić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gosti, ministri u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, mi iz opozicije smo od juče, evo već drugi dan bili apsolutno rezignirani, ne samo zbog načina na koji ste, predsedniče Skupštine, sazvali ovu sednicu, onemogućavajući nam da obrazlažemo naše predloge zakona za dopunu dnevnog reda, već smo dodatno bili skandalizovani, zato što ste dozvolili da se jedna televizija beščašća, kao što je televizija Pink, reklamira direktno iz ove sale, da se voditeljka te televizije ovde snima, u ovoj plenumskoj sali, u kojoj mi jutros, na početku zasedanja nismo mogli da dobijemo reč.

Međutim, na moju veliku žalost, ceo današnji tok rasprave, ceo ton rasprave, način na koji je prava u Vladi, gospođa Brnabić odgovarala narodnim poslanicima, je pokazao da je voditeljka televizije Pink u ovoj sali apsolutno kod kuće, na moju veliku žalost. Ja ću sa ovog mesta apelovati u daljoj diskusiji, ako je to moguće, na gospođu Brnabić, da mogu da razumem da ne shvatate, gospođo Brnabić, premijerko naše Vlade, da ste vi premijerka svim građanima Republike Srbije, ne samo članovima SNS, ne samo glasačima SNS koji uzgred nisu ni glasali za vas, nego za Aleksandra Vučića i svi se kriju iza njegovog imena, ali takva je situacija.

Vi morate da se nosite sa tom javnom funkcijom i da budete dostojni funkcije predsednice Vlade, a ne da se ovde na tabloidan način vrlo često, izvinjavam se, ali to je tačno, uličarskim rečnikom i tonom obračunavate sa kritičarima vlasti. To je naš posao ovde, kao što su uloga menjaju tokom političke istorije, pa ste nekad vlast, a nekad ste opozicija, ali vi ste, koliko se ja razumem, predsednica Vlade svih građana Republike Srbije i molim vas da se u skladu sa tim ponašate.

Uz svaku kritiku ste odgovorili vređanjem, vraćanjem na neke periode pre deset, 15 godina kada veći ili najveći broj ovih ljudi uopšte nije ni bio u politici, uopšte nije bio u politici. Dajte, odgovorite konkretno na predloge, na kritike, kontra argumentima, zašto neki predlog možete da prihvatite, zašto neki predlog ne možete da prihvatite. To je zdrava politička i kritika i odgovaranje. A ovo, ala Pink, pa stvarno Jovana Jeremić da dođe ovde da se uhvati za ruku sa vama i… bujrum.

Ja ću da se vratim na budžet i volela bih da u tom tonu protekne dalja rasprava, da ne prekinete celu sednicu, gospodine Orliću kao prošli put kada mi niste dali pravo da odgovorim nakon pola sata odgovaranja premijerke.

Poslanička grupa Ujedinjeni koju čine moja stranka Slobode i pravde, naše kolege iz Pokreta slobodnih građana, iz Pokreta preokret, iz Sindikata sloga, glasaće protiv ovog budžeta za 2023. godinu i to zbog tri ključne informacije koje su bitne za građane.

Prva je, da inflacija i dalje divlja, da su poskupljenja ne samo otišla galopirajućom brzinom i akceleracijom napreduju, da ljudi ne mogu više da sastave kraj sa krajem, od meseca do meseca, već da najavljeno povećanje plata i penzija i to vi vrlo dobro znate, ne može da amortizuje ovu inflaciju.

Takođe, drugi razlog je zato što imamo potpuno raspali energetski sistem, a kaznu, penale i globu za to, plaćaju građani. Mi smo više od dve godine, naročito mi iz Stranke slobode i pravde, apelovali, tražili, direktno vam se obraćali i išli ispred EPS-a, ja sam držala bezbroj konferencija za novinare ispred EPS-a, molili smo na kraju, ne samo zahtevali, smenite Grčića, smenite Zoranu Mihajlović, smenite nestručni menadžment, dovedite profesionalce dok vrag ne odnese šalu.

Vi ste nas vređali u vašim odgovorima, iznosili najgnusnije laži o obmane o nama, da bi se posle dve godine pokazalo da smo bili apsolutno u pravu, da ste smenili i Grčića i Zoranu Mihajlović i to nije bilo dovoljno nego ste platili još milion i po dolara norveške konsultante da vam isto to kažu, da vam direktno kažu da četiri od pet direktora u energetskom sektoru treba da budu smenjeni, iako nismo do sada čuli koji su to direktori, a tražila bih i taj odgovor od vas i to je naravno sve plaćeno novcem građana Srbije. Ne samo što su plaćeni ti norveški konsultanti da objasne ono što smo mi govorili već dve godine, nego i zbog toga što iz ovog budžeta za 2023. godinu vidimo da nije samo bilo problematično prošle godine, pa je svako domaćinstvo bilo zaduženo za 750 evra zbog energetske krize i štetočinskim upravljanjem EPS-a dovedeno je do ovog stanja, već sada u 2023. godini će svako domaćinstvo biti zaduženo sa još 500 evra pored onih 750 od prošle godine samo da bi se, donekle, ne sanirala, nego amortizovala šteta koju ste napravili, kažem štetočinskim upravljanjem vaših partijski postavljenih kadrova u EPS-u.

Grčić nije smeo da bude na toj funkciji od 2017. godine, držali ste ga gotovo pet godina, mimo zakona, na toj funkciji i kažem, vređali sve nas koji smo vas upozoravali da ćete baciti na kolena, slomiti energetski sistem, ako ostavite tako nestručnom, nepismenom i neobrazovanom čoveku da vodi jednu od dve najveće srpske kompanije kojima smo se uvek ponosili.

Pomenuli ste čak i Kostolac u jednom momentu, odgovarajući kolegama, ulaganja u postrojenje za odsumporavanje. To postrojenje u Kostolcu je bilo izgrađeno 2017. godine. Pušteno je u rad da bi izvođači opravdali da su završili poslove i nikada više nije radilo.

Godine 2020. sam išla u Kostolac ispred postrojenja, molila vas - uključite dugme, aktivirajte postrojenje za odsumporavanje, nemojte više da trujete i da ubijate ljude u Kostolcu, Požarevcu i u Beogradu. Kampanja i pritisak je trajao dugo i tek tada ste uključili, tri godine već izgrađeno postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu. A tri godine se to nije radilo zato što nisu mogle da se dogovore kombinacije oko krečnjaka koji je potreban da bi proces odsumporavanja mogao da se izvodi.

Treći razlog je zato što ste i ovog puta prikazali i dokazali da smo bili u pravu kada smo na to upozoravali, da je državna kasa do te mere prazna da nastavljate opet prekomerno zaduživanje da biste popunili budžetske rupe. Mi sada više ne znamo ni kome smo sve dužni, ni koliko smo dužni, ni koliko će naša deca i unuci biti dužni, osim što u ovom momentu vidimo cifru zaduženja od 919 milijardi dinara, odnosno gotovo osam milijardi evra.

Zaduživaćete nas i kod stranih vlada i kod komercijalnih banaka kreditima sa visokim kamatama, iako ste govorili suprotno u svojim nekim obrazloženjima, ali da bih ilustrovala građanima da oni to lakše mogu da razumeju, samo kamate na sva ova zaduživanja u koja nas uvaljujete iznose jednako koliko se i izdvaja za najosetljivije kategorije kao što su deca, porodilje, raseljena lica, invalidi, borci, nezaposleni, studenti, učenici. Naime, 147 milijardi dinara vrede kamate od vaših zaduživanja u koje uvaljujete ovu našu Srbiju i sve buduće generacije, a jednako toliko vrede i sva ova davanja za najosetljivije kategorije.

Ono što dodatno brine je što ste smanjili budžet za privredu. Potpuno sam iznenađena. Budžet za privredu u ovo vreme smanjiti, ja ne znam kako se to zove osim ne želeti dobro svojim domaćim privrednicima i svojoj zemlji. Sa 35 na 30 milijardi dinara je smanjen budžet za privredu. I ono što je još gori podatak je da se 80% ovih sredstava iz Ministarstva privrede usmerava na strane investitore. Znači, 80% ukupnog budžeta za privredu ide strancima, a štedi se na našim domaćim privrednicima. Bilo bi onda u redu da promenite naziv ministarstva u ministarstvo za subvencionisanje stranih firmi, ja ne znam čemu ono drugačije služi.

Kao što sam rekla, zadužujete se sada i kod komercijalnih banaka. Evo, uzeću primer kredita za izgradnju brze saobraćajnice Požarevac-Golubac od NLB banke u iznosu od 16 milijardi dinara i promenjivom kamatom koja je trenutno samo 8,25%, biće veća, rašće i dalje, ovo postaje redovna praksa, ali ono što vidimo iz ovoga je da više izgleda ni Kina, bratska Kina, neće da nam daje kredite, pa morate da nas zadužujete kod komercijalnih banaka sa ogromnim kamatama, gde ćete opet angažovati kineske izvođače. A da stvar bude gora, po ovome što vidimo, a to je šlag na torti, to vam tako dođe, podizvođač treba da bude firma „Inkop“ u vlasništvu Milana Radojičića i Zvonka Veselinovića.

Finansiranje lokalnih samouprava, ne vidim ministra Martinovića ovde, kada je reč o nenamenskim transferima lokalnim samoupravama već 10 godina iznosi 33 milijarde dinara, iako bi u skladu sa zakonom morao da bude 107 milijardi dinara. Da li država nema para za finansiranje lokalnih samouprava ili ta sredstva čuva u tekućoj budžetskoj rezervi da bi lakše kontrolisala gradonačelnike i predsednike opština i da stalno imaju taj nesrećni i tužni utisak da zavise od centralne vlasti ili jednostavno nećete Martinoviću da date više para, možda u tom grmu leži zec?

Naravno, prosveta. U više od 40 gradova Srbije protestvovali su nastavnici pre nekoliko dana. Problem je eskalirao zbog vršnjačkog nasilja i zbog nasilja prema nastavnici u jednoj školi u Trsteniku. Ministar Ružić se tada oglasio i rekao – treba da vratimo dostojanstvo nastavnicima. Što bi rekli nastavnici ministru – dobro jutro Kolumbo. O tome je trebalo razmišljati onda kada su se utvrđivale plate nastavnicima. Ja ne znam da li građani Srbije znaju, ali ti nastavnici sa kojima vrlo često naša deca provode više vremena nego u osnovnim porodicama, koji ne samo da uče našu decu nego ih spremaju da budu dobri ljudi, dobri radnici, imaju nižu platu od republičke prosečne plate.

Osnovna plata nastavnika je 66 hiljada. Plata nastavnika sa 20 godina staža je 71 hiljada, a republički prosek je 74 hiljade. Dakle, nastavnike sa 20 godina staža držite ispod republičke plate prosečne. Pa, to ne da je sramota, ne da je skandal, nego nama nema pomoći dok ne shvatite već jednom da obrazovanje nije trošak, nego investicija, jedina prava investicija u budućnost ove zemlje. Biti nastavnik, znate, to pričam iz iskustva i uvek ću davati podršku mojim bivšim kolegama u prosveti, nije samo posao, biti nastavnik je poziv, kao što je biti lekar ili biti sveštenik.

Ovi ljudi ne mogu da budu na onom pijedestalu i na nivou dostojanstva kakav zaslužuju sve dok ih budete tretirali kao trošak, a ne kao investiciju. Stranka slobode i pravde predlaže već šest meseci, a ujedno i mi iz poslaničke grupe Ujedinjeni jedno, sigurna sam, dobro rešenje. Još nismo čuli od Vlade, od ministra finansija, od predsednice Vlade zašto se taj predlog odbija. Možda je sada prilika da ga uzmete u obzir, s obzirom da smo podneli zvanično Predlog zakona o uvođenju poreza na ekstra zaradu.

U svoj ovoj nevoljnoj krizi koja je i planetarnog tipa, postoje kompanije koje su se neopravdano a enormno obogatile na tuđoj muci. Između ostalog, na muci naših građana. Pa, kao što su kompanija NIS ili „Ziđin“ ekstra profitirale u ove dve godine. NIS je na primer pet puta uvećao svoj prihod zahvaljujući krizi, a ne zahvaljujući sposobnosti menadžmenta. Zašto se 50%, na primer, tog njihovog profita, odnosno zarade ne bi vratio tim građanima, građanima našim Republike Srbije, koji su im omogućili taj ekstraprofit i vratio se 50% u budžet, čime bi se jedna značajna finansijska injekcija ubrizgala u ovaj zaista osiromašeni i, rekla bih, raspali budžet.

Oko milijardu evra je procena da bi se uvođenjem poreza na ekstrazaradu moglo obezbediti za budžet Republike Srbije, pa od onih koji su zaradili u nevolji i u krizi, dajte, neka se oduže našim građanima i neka daju tu jednu milijardu, polovinu svog ekstraprofita, nazad u budžet Republike Srbije. Kada se taj novac vrati u budžet Republike Srbije, onda će biti novca i za povećanje plate nastavnicima i lekarima i medicinskim sestrama.

Mi smo izračunali, ministre Mali i premijerko Brnabić, jer pretpostavljam da ćete vi donositi konačnu odluku o tome da je za povećanje osnovnih plata za nastavnike na 100 hiljada dinara, za povećanje osnovnih plata za lekare na 150 hiljada dinara i za povećanje plata za medicinske sestre, odnosno medicinske radnike i tehničke radnike na 85 hiljada dinara, potrebno 640 miliona evra.

Ako budete imali snage, a valjalo bi, jer kažete da su vam građani Srbije važniji od svih drugih i svih drugih kompanija i stranih kompanija, dajte donesite onda ovakvu meru. Uostalom, sve zemlje i Evrope i EU, gotovo sve, pa i Ruska Federacija, su uvele u svojim sistemima ovakvo oporezivanje na ekstra profit od kada je ova ekonomska i energetska kriza na delu poslednje dve godine. Čak i države EU koje su bile najčvršće u tome da to neće raditi, kao što su Francuska, Nemačka, Austrija ipak to upravo sada čine, a kažem i Ruska Federacija, ali verujući da su vam zaista građani Srbije na prvom mestu, pozivam vas još jednom da ozbiljno uzmete u razmatranje naš predlog zakona o uvođenju poreza na ekstra zaradu i da obezbedite bar nastavnicima, lekarima i medicinskim radnicima da im se maltene udvostruče osnovne plate.

Mislim da su to zaslužili. Mislim da je to mera koja može da zadrži sve njih u našoj zemlji, jer ako jedna Rumunija može da podigne platu hirurga i profesora, doktora medicine na 7.000 evra, a bili su pre 10 godina u istom rangu kao i Srbija i Srbija to može da uradi samo je pitanje političke volje, da li vi to želite, a ja sam sigurna da želite, jer želite dobro građanima Srbije, bez obzira da li su glasali za vas ili nisu. Hvala.

U vezi pitanja koja se tiču same sednice, samo da vam kažem, nazvali ste neke stvari uličarskim rečnikom ili obraćanjem, pa jedino što bih danas nazvao na taj način jesu uvrede koje su uputili poslanici Dveri i uputili ih upravo Ani Brnabić. Sve drugo što se čulo u ovoj sali danas dopalo se nekome više ili manje, ne bih mogao da okvalifikujem na taj način, a to niste, čini mi se, osudili, niste čuli, niste možda bili tu, standardno zauzeti ili ste čuli, pa nemate problem sa tim i ne smatrate to spornim.
Samo vam skrećem pažnju da to što ste rekli, ako zaista mislite, trebalo bi da pokažete na tom primeru na taj način. Ako ste saglasni sa onim uvredama koje su izgovorene, toliko o stilu svačijem.
Što se tiče onog da se unapred javite za odgovor za nešto što će neko možda eventualno hipotetički kasnije da kaže, iznenadićete se, ali to po Poslovniku ne postoji.
Reč ima Milenko Jovanov.

Želim na nekoliko stvari samo da reagujem koje se tiču SNS.

Apsolutno je netačno da SNS ne vodi računa o svim građanima naše zemlje i da se rukovodi u vođenju politike isključivo interesima stranke i njenih članovi i tako dalje. Ja razumem da svako polazi od svoje psihologije i svako polazi od sebe i onda vas 2012. godine izaberu za pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, a onda vi pozovete u Banovinu na sastanak koordinatore kancelarija za mlade iz cele Vojvodine, ali samo iz onih lokalnih samouprava u kojima je na vlasti vaša stranka i njeni koalicioni partneri i onda im kažete - možete da očekujete novac od nas, kao Pokrajina, za vaše projekte, ali pazite dobro, kada vi raspisujete konkurse, da na tim konkursima nikako ne prođu oni projekti koje predlažu ljudi iz stranaka koje nisu ovde na vlasti. E, tako se vodi politika koja je isključivo stranačka i verujem da koleginica ima i te kako iskustvo u tome, jer je tako i radila.

Vi ste, gospođo Brnabić, bili 14. na listi kojoj je na čelu bio, odnosno čije ime, kojoj je ime dao Aleksandar Vučić i koje i danas sa ponosom nosi naša poslanička grupa. Ova teza se već nekoliko puta ponavlja - vi niste ništa doprineli, vi ništa niste i tako dalje. Mi nemamo problem da kažemo da smo apsolutno svesni činjenice i ponosimo se time da Aleksandar Vučić ima nepodeljenu podršku građana Srbije. Mi nemamo nikakav problem. Nije ovo bilo upućeno vama, nije ovo trebalo da znači - vi Ana Brnabić ne vredite ništa, to onako čisto da vas malo uvrede. Ovo je bila poruka Draganu Đilasu. Ja sam, a ne ti, doneo ove mandate u ovoj Skupštini, jer si ti majstore bio 64. na toj listi i to nije poruka vama nego poruka njemu, a to su već njihove stvari i u to se nećemo mešati. Hvala.

Reč ima Tamara Milenković Kerković, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem se na prilici da kažem, da reklamiram povredu Poslovnika iz člana 106. Mi smo ovde čuli i sada se izvrće istina da su Srpski pokret Dveri neofašistički pokret, a vi sada pokušavate da kažete da smo mi izrekli uvrede. Ovo je samo način da se prikrije istina koju su govorili poslanici Srpskog pokreta Dveri, a ta istina je da je gospođa Ana Brnabić potpisala berlinske sporazume, ta je istina da je svaki treći građanin Srbije gladan i takođe mnogo toga još.