Svojim amandmanom sam predvidela da se povećaju sredstva namenjena za projekata izgradnje deponija čvrstog otpada.

Svi smo svedoci toga da je Srbija postala i ekološka, a, bogami i politička deponija. Čvrstog otpada ima svuda. On je razbacan po školskim dvorištima, duž puteva, po gradskim javnim površinama, trgovima, parkovima, po rekama itd. Znači, definitivno je potrebno uložiti više sredstava da se na kvalitetniji način izborimo sa zagađenjem životne sredine.

Ono što je zabrinjavajuće i što više brine građane Srbije jeste sledeća stvar. Ja sam juče i nešto govorila o tome, drago mi je što se o problemu recikliranja bavila juče i prekjuče, odnosno prvog dana, pošto je premijerka bila ovde samo prvog dana, a ostalih dana je imala preča posla, znači spominjala je reciklažu, recikliranjem se bavio i ministar Siniša Mali, a recikliranjem sam se, bogami, bavila i ja, pa sam rekla da je najveći problem za građane Srbije upravo to što je SNS reciklirala najgore političke kadrove od devedesetih do danas.

Sve ono najproblematičnije u politici se danas sjatilo u redove SNS. To je najveći problem. Isti ljudi koji su vodili finansije od dvehiljaditih do 2012. godine, kao što je Siniša Mali, kao što je Mlađan Dinkić, kao što je Goran Vesić, kao što je Ana Brnabić, svi ti ljudi su bili deo te vlasti koju vi kritikujete. Znači, oni su bili na vlasti od dvehiljaditih.

Kad govorite o nekoj bivšoj vlasti koja je ostavila praznu kasu, pa to su vaše stranačke kolege, to su ljudi koji sede u Predsedništvu SNS. To su, evo ovde, ljudi koji sede u Vladi i prave se da su oprali svoje biografije i da su sada članovi SNS. Oni nikada nisu bili članovi DS. Ja vas molim da to svi primite k znanju. Oni su se samo učlanjivali u vlast i oni su se i sada učlanili u vlast. Trenutno je SNS na vlasti. Znači, to imajte na umu. Sa takvim ljudima nema sreće za građane i građanke Srbije.

Još nešto, nemam nikakvu iluziju da se sa amandmanima koje predlaže opozicija može poboljšati ovaj pljačkaški budžet zato što ne postoje dobra pojedinačna rešenja u autokratskom režimu. U državi gde nema slobode, gde nema vladavine zakona, gde nema slobodnih medija, gde ljudi ne mogu slobodno, po svojoj slobodnoj volji, da glasaju na izborima, znači nema dobrih pojedinačnih rešenja, neće biti dobrih rešenja ni za poljoprivrednike, niti za prosvetare, niti za socijalno ugroženo stanovništvo. Jedino rešenje jeste smena ovog kriminalnog mafijaškog režima i to će desiti mnogo brže nego što vi pretpostavljate. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Robert Kozma. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Podneli smo na član 3, prosto da se osvrnemo na nešto o čemu se i juče ovde govorilo. Pitali su se iz Vlade i ministarka šta je to „grin vošing“? Evo, taman da vam ukažem, Dakle, „grin vošing“ je kada reklamirate tzv. „investicione projekte“, a pre toga ih ubacite u vašu PR mašinu, pa obojite u zeleno i kažete – projekat „Čista Srbija“, a kada se ta zelena boja ispere, onda se vidi prava istina. Građanima ostaju skupi i pretplaćeni radovi, namešteni tenderi za ortake iz „Milenijum tima“ i drugih kompanija, kao i zastarela tehnologija za preradu otpadnih voda. Umesto savremene kanalizacione infrastrukture i decentralizovanih sistema za prikupljanje i preradu otpadnih voda, građanima se ispostavi preskup račun. To je ukratko „grin vošing“. Vi i vaši ortaci na zelenoj grani, a građani u crvenom i prezaduženi.

E sad, nesporno je da je nama potrebna izgradnja komunalne kanalizacione infrastrukture. To je stvarno nesporno, ali ako ćemo već da zajmimo 210 miliona evra, hajde da to učinimo da bude za korist svih građana, da umesto skupih i zastarelih tehnologija za preradu otpadnih voda, koje se zasnivaju na tehnologiji koja je stara preko dvadesetak godina, koju će „Milenijum tim“ da uvozi, da nama prodaje za skupe novce, da umesto toga za ove pare zapravo uvezemo savremeniju tehnologiju za daleko više gradova, jer novca, ako se već zajmimo, hajde da bude i na pošten način urađeni tenderi tako da stvarno imamo i čistu i poštenu Srbiju, a ne pare za vaše ortake. Hvala vam.

Na član 3. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik dr Nenad Mitrović. Izvolite.

Hvala.

Želim da se sredstva sa ove pozicije skinu i upotrebe mnogo bolje i korisnije.

U Beču postoji postrojenje za spaljivanje otpada i to je jedna najlepša zgrada u centru Beča, gde niko ne bi primetio da je to zgrada za spaljivanje otpada. To postrojenje greje otprilike 60.000 domaćinstava i od tog postrojenja se 50.000 domaćinstava u Beču snabdeva strujom. To postrojenje se zove „Vien enerdži“ i napravljeno je 1971. godine.

Od ovog novca želim da se takvo postrojenje napravi u Novom Sadu. Novi Sad je 2019, odnosno 2021. godine potpisao Memorandum o saradnji sa nekoliko opština, sa Beočinom, Bačkom Palankom, Bačkim Petrovcem, Žabljem, Srbobranom, Temerinom i Vrbasom. U ovom trenutku bi Novi Sad postao primer kako od đubreta može da se napravi struja, kako može da se napravi energija i kako će Novi Sad sa tim preduzećem postati najprofitabilniji grad u Srbiji. Svi bi dolazili da gledaju primer dobre prakse.

Ukoliko niste u mogućnosti ili ukoliko je to preskupa investicija, ja vas molim da od ovih sredstava napravite barem dva postrojenja za preradu ili prečišćavanje otpadnih voda za Novi Sad i za Beograd, čime bi od Dunava napravili na ovom potezu najlepšu reku, pa bi možda čak i pastrmke počele da žive u Dunavu. Hvala.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić i Slavica Radovanović.
Podnosilac amandmana, izvolite.

Poštovani građani, naš amandman se odnosi na povećanje plata prosvetnih radnika.

Naime, u članu 3b) Predloga zakona o budžetu, redni broj 9. tačka 3. iznos u dinarima 22 milijarde 439 miliona predviđeni su za finansiranje stranih investicionih korporacija, fondova i banaka.

Naime, obrazovni sistem je jedan od stubova našeg društva. Sramota je dan prosvetni radnici imaju neadekvatna primanja shodno poslu koji obavljaju i ovim amandmanom ističemo nužnost povećanja plata prosvetnih radnika, njihovih dohodaka, naknada i zaposlenih u prosveti.

Ukupna sredstva u iznosu od 22 milijarde 439 miliona predviđena za finansiranje stranih investicionih korporacija smatramo da treba preusmeriti na sredstva predviđena članom 8. posebni deo Ministarstva prosvete, Glava 26, tačka 1. koja se odnosi na osnovno obrazovanje Program 2003, tako da taj iznos koji prvobitno iznosi 118 milijarde 818 miliona 562 hiljade poveća na 141 milijardu 257 miliona 562 hiljade dinara.

Poštovani građani, suludo je govoriti koliko je važno i koliko je važan obrazovni sistem i koliko je važno da naša deca imaju adekvatno obrazovanje. Pored toga, suludo je govoriti koliko vremena naša deca provode u školama i u drugim objektima namenjenim za obrazovanje. Mi smo tada bezbrižni. Mi kao građani treba da budemo bezbrižni. Ljudi koji brinu o našoj deci, to je naše najveće bogatstvo, to je naš najveći resurs, naša deca, treba da budu u rukama kvalitetnih, obrazovanih i stručnih ljudi. Na taj način ćemo sprečiti i vršnjačko nasilje i sve oblike nasilja koje nam se događa i kojima smo svedoci.

Da li ova sredstva treba da idu stranim korporacijama koje budu ovde samo dok imaju sufinansiranje države? Profesori i nastavnici zaslužuju veću platu zbog naše dece.

Po amandmanu Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, pre svega želim da podržim amandman koji je predložila koleginica iz Narodne stranke i smatram ga apsolutno opravdanim i verujem da svi mi ovde zajedno možemo da se složimo oko toga da prosvetni radnici ne smeju imati platu koja je manja od prosečne plate u Srbiji kao najobrazovaniji sloj stanovništva koji svakodnevno brine i o obrazovanju i vaspitanju naše dece.

Već sam rekao, i drago mi je da je tu ministar odbrane da to čuje ovako uživo, da mi apsolutno pozdravljamo i nikada nam nije problem da podržimo ono što je dobro u radu aktuelne Vlade Srbije, a pozdravljamo u tom pravcu povećanje primanja za pripadnike Vojske Srbije. To je apsolutno opravdano i to bi trebalo da bude primer kako je trebalo povećati plate i zdravstvenim i prosvetnim radnicima istovremeno.

Takođe, veoma mi je drago i želim i to javno da pozdravim, što ministar odbrane razmišlja u pravcu programa Srpskog pokreta Dveri o vraćaju redovnog služenja vojnog roka u Srbiji. Imaćete našu podršku u tom pravcu za svaku inicijativu koja bi konačno regulisala to pitanje, za koje smatramo jednim od prioriteta.

Ali, nažalost nemate rešenja u oblasti poboljšanja standarda prosvetnih i zdravstvenih radnika, što je sada od ključnog značaja za opstanak ovih profesija. Da bismo zadržali lekare i drugo medicinsko osoblje u zemlji ili u državnom sektoru, da ne bi odlazili u privatni sektor ili u inostranstvo, moramo dramatično da povećamo njihova primanja.

Da bismo odbranili časnu profesiju prosvetnog radnika, koja je ovim poslednjim nasiljem nad prosvetnim radnicima i ponižena, a pre toga zgažena onim povećanjem administrativnih obaveza tzv. pravima dece i pravima roditelja na uštrb prava prosvetnog radnika i svim drugim rušenjima ugleda prosvetnih radnika, mi moramo da im vratimo ugled u društvu i materijalni položaj u društvu.

Pogledajte situaciju u koju smo došli da više deca neće da upisuju nastavničke profesije na fakultetima. Zamislite vi to - časna profesorska profesija gde su studenti hrlili da studiraju jer se radi o jednom od stubova društva, o jednom poštovanju društvene uloge, danas je takva da niko ne želi da bude nastavnik matematike, fizike ili hemije. Zar to nije onaj alarm koji bi trebalo da upali lampicu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da zajednički snagama probamo da vratimo društveni ugled časne profesije nastavnika, učitelja, profesora i naravno pojačamo njihov materijalni položaj?

Druga stvar koja je takođe ovde već rečena i o kojoj dugo raspravljamo, zaista imam problem, ministre Mali, sa tom idejom da je nacionalni stadion i da su fudbalski stadioni novi uopšte neka razvojna šansa Srbije.

Prvo, izdvajamo ogromna sredstva iz budžeta. Vi nikako nećete da nam kažete koliko tačno, evo, molim vas još jednom, koliko tačno ćemo mi dati za nacionalni stadion do kraja njegove izgradnje i 10 novih fudbalskih stadiona širom Srbije? Petsto miliona evra, milijardu evra, milijardu i po evra? Koliko građani Srbije finansiraju fudbal u ovoj državi na kome će igrati profesionalni fudbaleri i pitanje kada će ga videti na njemu, zaigrati naša deca?

Naša deca nemaju uslove za sport. Nema besplatnog sporta. Nema finansiranja besplatnog sporta i rekreativnog sporta i univerzitetskog sporta i školskog sporta. Taj sport je nama potreban. Profesionalni sport neka nađe sponzore, ko želi da finansira profesionalni sport ili neka država pomogne, ali ne toliko.

U vremenu krize, u vremenu inflacije, u vremenu cunamija poskupljenja svih osnovnih životnih namirnica, mleka, mesa, ulja, brašna, šećera, ogreva, zakupnina stanova, kreditnih rata, cena lekova, cena komunalija, novog poskupljenja struje i gasa od Nove godine, ne možete imati kao prioritet nacionalni stadion.

Morate imati prioritet građane i interese domaće privrede. Umesto nacionalnog stadiona predložio bih vam novi investicioni nacionalni plan za podršku domaćoj privredi, da zamenimo uvoz domaćom proizvodnjom. Da vidimo u kojim segmentima domaće privrede možemo da budemo konkurentni. Da ne dozvolimo da uvoznički lobi uvozi sve ono što mi ovde možemo da proizvedemo. Da mi više proizvodimo, da mi više izvozimo, a ne da strane kompanije čine 97% srpskog izvoza, što znači da sav profit odlazi u inostranstvo.

Možemo li da povećamo srpski izvoz od domaćih kompanija? Kako da im pomognemo da zaposle nove ljude? Kako da im pomognemo da kupe novu tehnologiju? Kako da im pomognemo da budu konkurenti stranoj konkurenciji koja ovde dolazi sa damping cenama i subvencionisanim cenama? Kako da srpski poljoprivrednik bude konkurentan holandskom kada su izdvajanja za subvencije u Holandiji toliko puta veće od strane države u odnosu na ulaganja koja daje država Srbija srpskog poljoprivredniku? Da ne govorim o onome o čemu je moj kolega Milan Jakovljević, najveći proizvođač malina u ivanjičkom kraju, govorio iz ličnog iskustva, da imamo situaciju da se u ovu državu uvozi primera radi smrznuto meso kome je istekao rok trajanja u EU jer je tamo rok šest meseci, a ovde je rok devet meseci, pa sve ono što oni treba da bace u EU oni, je li, izvezu ovde u Srbiju.

Da li to tačno, gospođo ministar? Nije tačno? Hajde demantujte nas.

Recite šta se dešava sa kvalitetom hrane u Srbiji? Koje to laboratorije proveravaju kvalitet naše hrane? Zbog čega je porast ovoliki kancerogenih i drugih oboljenja? Pitam Vladu Srbije. Nikoga ne osuđuje i ništa definitivno ne tvrdim. Da li mi umiremo zbog zagađenja vazduha? Da li mi umiremo zbog loše hrane koju jedemo? Da li imamo problem sa vodom, jer ogroman deo ove Srbije nema čistu pijaću vodu poput recimo Vojvodine? Da li umiremo zbog nezdravih stilova života? Šta je problem sa ovim narodom? Zašto je povećan toliki broj smrtnosti u srpskom narodu, a nije više Korona ili je možda baš zbog posledica Korone i toga što nismo uspeli da lečimo druge nezarazne a hronične bolesti, koje su takođe eksplodirale i čiju epidemiju imamo poput kardiovaskularnih, onkoloških, dijabetesa i mnogih drugih?

Nenormalno je da u tom trenutku smanjujemo budžet za zdravstvo koji se bavi upravo prevencijom i kontrolom ovih nezaraznih hroničnih oboljelja.

U tom smislu naša podrška Vladi, bez obzira ko je na vlasti, uvek će biti tu kada su prave stvari u pitanju, kada je podrška domaćoj privredi, kada je podrška domaćoj poljoprivredi. Kada ćemo imati državnu razvojnu banku? Kada ćemo imati agrarnu banku? Zašto mi ne ulažemo povoljnim kreditnim aranžmanima domaćim privrednicima da oni postanu konkurentni da ojačamo naš izvoz.

Dakle, jednostavno, zašto sva sredstva ove države ne preusmerimo ka domaćem privredniku i poljoprivredniku, već smo i dalje zaljubljenici politike subvencionisanja stranih investitora koja jednostavno ne razvija domaću ekonomiju na način koji je nama potreban? Hvala vama.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Novaković.