Ja nemam običaj da radim replike, međutim na ovu izjavu moram da kažem „primerka“, ne mogu da kažem da je čovek, moram da odgovorim. Ja ovakve uvrede, preko ovakvih uvreda ne mogu da pređem.

Pazite, ja sam roditelj, moja ćerka je sudija, moj sin je jedan od najboljih vlasnika vinoteke u Beogradu, imam 42 godine advokatskog staža, mislim dobrog staža, razumete? I da sada naiđe jedan „primerak“ u liku Milivojevića i da kaže da sam ja „stric, deda“, ne znam ni ja šta hoće da kaže, „teča“ Marka Miljkovića, a vi ćutite? Sad reagujete, a i Belivuka, to je strašno, razumete? Neka mu to služi na čast.

Samo ću ovo da kažem, taj Marko Miljković, on je meni pisao pismo, odakle mu adresa, ne znam, možda si mu ti dao, gde piše…

(Srđan Milivojević: Kako mu ja dao?)

Gospodine Milivojeviću, molim vas.

Gde mi piše, imam ja to pismo, gde piše: „Dragi deda, krv nije voda“.

Ja čoveka u životu nisam video. Kaže da je dao sudiji i tužiocu u Specijalnom sudu izjavu i potpisao je da smo jedne noći u 12 sati na splavu Gotik ja, Marko Miljković i …

(Predsedavajuća: Molim vas, bez dobacivanja, nemojte mi vikati vreme, čovek nije uspeo od vas ni jedan minut da iskoristi od svog vremena.)

… ministar Vulin, pazite sad ovo, a ja kao savetnik ministra Vulina, s njim se našli i otišli u Ritopek, gde je on nama iznajmio „štek“. Ja to sve imam napismeno od njega, sa njegovim potpisom. To samo lud čovek može da izmisli i da plasira. Ja sam na te okolnosti dao izjavu načelniku kriminalističke policije Republike, generalu Pušiću, u svojstvu građanina, gde sam rekao da ja tog čoveka u životu nisam video. Kažu da je bio na mojoj svadbi. Kako može da bude na mojoj svadbi čovek koji je rođen 1989. godine a moja svadba bila 1980. godine? To bi bio jedinstven slučaj u svetu da je neko bio na svadbi nekome devet godina pre nego što se rodio. I sad ovaj primerak njega naziva mojim stricem ili ja njegovim, ne znam?

Zahvaljujem, gospodine Vujačiću.
Ne znam zašto vas je obraćanje gospodina Vujačića ovoliko uznemirilo?
Gospodine Lazoviću, izvolite.

Hvala što ste mi dali reč.

Javljam se po Poslovniku, član 104, pravo na repliku smatra se…

Ja vas ništa ne čujem. Dok se ne smirite svi da mogu da pratim sednicu i da čujem sa ovog mesta šta ko govori, nećemo nastaviti sednicu. Molim vas.

Jel me sad čujete?

Znači, povreda Poslovnika, pravo na repliku…

Ne možete da birate, gospodine Lazoviću, ili ste se javili za povredu Poslovnika, repliku niste dobili. Povreda Poslovnika ne može biti replika, morate znati po kom osnovu se javljate.

Znam ja šta može biti povreda Poslovnika, ja se vama javljam zbog toga što mi niste dali pravo na repliku.

(Predsedavajuća: Dobro, onda mi recite koji je to član?)

Član 104, gospođo predsedavajuća.

Hvala vam na ovoj prilici da pokažem svoje znanje Poslovnika, uvek mi je zadovoljstvo.

(PREDSEDAVAJUĆA: Najzad ste naučili.)

Ja ne znam da li iko od građana može da shvati šta se sad desilo? Ko je ovde kome replicirao, ko je čiji deda, čiji stric, o čemu se ovde priča?

Ja bih samo hteo da vam kažem da ste pogrešili…

Gospodine Lazoviću, ulazite u repliku sada.