Ako budete tako nastavili mi ćemo prekinuti rad Skupštine, kao što smo to radili i do sada, pa vi izvolite kažnjavajte nas. Samo radite vi svoj posao, a vi upravo to i ne radite, vi ste ovde da ne radite svoj posao.

Po Poslovniku imate pet minuta.

Vi ste ovde da sprečavate da se čuje narodna volja i narodni glas, pa ćemo da vidimo na šta će to da izađe.

Ako je to bilo to strašno pitanje, ja vam se zahvaljujem. Pet minuta po Poslovniku.
Reč ima Bojana Bukumirović. Izvolite.

Poštovani, u skladu sa članom 287. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine koristim priliku da zatražim objašnjenje od Vlade Republike Srbije, ali i od Ministarstva spoljnih poslova.

Da li država planira da zatraži vanrednu sednicu Saveta bezbednosti, imajući u vidu alarmantnu situaciju na Kosovu i Metohiji i ponašanje samoproglašenih vlasti u Prištini koje predstavlja direktnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti?

Tim povodom, podsećam, da je pre nekoliko dana Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izjavilo da je spremno da podrži zahtev Srbije za zakazivanje sednice Saveta bezbednosti UN, kao i to da je Moskva ovlastila svog ambasadora u Beogradu da pomogne u normalizaciji situacije na Kosovu i Metohiji.

Zato postavljam pitanje – zašto vlast još nije prihvatila pomoć i podršku zemlje koja je stalna članica Saveta bezbednosti UN i koja je naš najvažniji saveznik u očuvanju teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji?

Od Ministarstva unutrašnjih poslova, ali i Kancelarije za Kosovo i Metohiju tražim sledeće objašnjenje – zašto ne obnovite civilnu zaštitu koja bi garantovala sigurnost i bezbednost srpskom narodu na Kosovu i Metohiji?

Podsećam da smo do potpisivanja Briselskog sporazuma, odnosno do 2016. godine na severu Kosova i Metohije imali civilnu zaštitu koju je činilo oko 500 bivših pripadnika vojske i policije. Vraćanje civilne zaštite i njeno stavljanje u puni kapacitet pružilo bi bezbednosne garancije za srpski narod na Kosovu i Metohiji jer bi osećali prisustvo svoje države.

U trenucima kada je režim Aljbina Kurtija u potpunosti obesmislio Briselske sporazume ne postoji razlog da se naša država i dalje poziva na njih, već je vreme da vratimo svoje institucije u pokrajinu.

Na kraju, molim predsednika Narodne skupštine da objasni – kada planirate da uvrstite u dnevni red sednice Skupštine predlog rezolucije o zabrani korišćenja sankcija koju su na inicijativu srpske stranke Zavetnici zajednički podneli narodni poslanici iz poslaničkih grupa srpske stranke Zavetnici, Dveri – Patriotski blok i koalicije NADA? Zašto se rasprava o tom predlogu uporno izbegava, kada je usvajanje takve rezolucije u strateškom interesu Srbije, posebno jer se sankcijama protivi preko 80% građana Srbije? Hvala.

Reč ima Nebojša Novaković.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, mislim da je od interesa da, iako zakon o policiji još nije u proceduri, da se neke stvari već sad otvore kao pitanje. Jedno od pitanja jeste zakonski osnov nabavke opreme, i to konkretno: 2.500 komada kamera koje se montiraju na stubove; 3.500 komada mobilnih kamera; 600 kamera za vozila i 1.500 kamera za policijske uniforme. Dakle, moje pitanje ide ka Ministarstvu unutrašnjih poslova – koji je zakonski osnov za nabavku ove opreme? Taj zakonski osnov bi mogao da postoji da je zakon o policiji, koji se priprema, usvojen, ali on svakako to nije i ovo se ne može uraditi bez jednog takvog zakona i bez ikakvog osnova, pogotovo što postoje sumnje da se ova oprema već sada zloupotrebljava. Ona je nabavljena od strane kineskog partnera „Huavej“, a u okviru projekta „Pametni gradovi“.

Pametni gradovi nisu kada vam ljudi protestuju na ulicama, pa onda vi identifikujete ko su protestanti. Pametni gradovi su oni gradovi koji uređuju bolji život svojih građana. Ne verujem da je bolji život građana vezan za to da bude što manje ljudi na ulicama koji treba da protestuju.

Takođe me interesuje, kada govorimo o bezbednosti i o aktivnosti BIA koja treba da objasni šta određeni pojedini njeni članovi tačno rade kada prate gospodina Slobodana Milenkovića Sentu? Da li se tu radi o bezbednosti građana? Da li je možda bezbednost gospodina Milenkovića Sente ugrožena, pa su angažovani na tom zadatku, a da to on zapravo ni ne zna?

Tako da, mislim da su pripadnici BIA dužni da odgovore šta njihovi članovi rade u neposrednoj blizini ovog policajca koji je, znamo, stao na put organizovanom kriminalu, a taj organizovani kriminal je organizovan upravo zato što se dovodi u vezu sa ovim režimom?

Takođe bih i MUP I BIA trebali da odgovore zašto se gospođa Rada Trajković drži više od 20 sati na graničnom prelazu? Da li je ona možda pretnja po bezbednost građana ove zemlje ili je možda njena bezbednost ugrožena?

Zamolio bih pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova da rade svoj posao na način da se zapravo pozabave njenom bezbednošću. Kao što znamo, njoj se preti sa najviših državnih pozicija. Histerični napadi od strane predsednika na nju i njeno i ime, kao i od strane predsednice Vlade su nešto što se može videti u medijima. Ovaj put se, čak, ni spot ne snima, nego to ide direktno od strane najviših državnih predstavnika. Zato molim Ministarstvo unutrašnjih poslova i apelujem na njih i tražim od njih odgovor – da li imaju bezbednosnu procenu gospođe Rade Trajković?

Takođe, moje pitanje za REM, ako su prekinuli štrajk i ako nastavljaju da rade, nemoguće je da radi REM, a da isto vreme radi „Informer“ i da radi „Pink“. „Informer“, zbog intervjua sa silovatelje, „Pink“ zbog spota koji je inspirisao i omogućio ubistvo Olivera Ivanovića. Dakle, članovi Zakona o elektronskom medijima, član 50 koji govori o poštovanju ljudskih prava i član 51. koji govori o zabrani govora mržnje bi trebalo da budu članovi koji nešto znače članovima REM-a kada regulišu, odnosno kada ne regulišu ono što bi trebalo da regulišu.

Na kraju, kada pričamo o popisu, izrazio bih zabrinutost u primeni metodologije popisa u ovom slučaju od strane Zavoda za statistiku i njih bih zapravo pitao da li je to metodologija kojom su se koristili, metodologija koja znači da kada predsednik kaže – mislim da će nas biti oko 6,7 miliona, pa onda oni jedno mesec i po dana šteluju podatke da bi zaista bilo 6,7 miliona.

Upozoravam javnost i građane da su ovako katastrofalni podaci, koje je objavio Zavod za statistiku, a kao rezultat popisa stanovništva, zapravo barem duplo gori, ali su oni, rukovodeći se spornim metodološkim mahinacijama, zapravo omogućili da se rezultati saopšte na način koji najviše odgovara predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Zahvaljujem se.

Reč ima Ivana Parlić.

Poštovani građani Srbije, gospodine predsedniče Skupštine, pitanje postavljam ministarki Dariji Kisić Tepavčević, kao i vama lično, predsedniče Skupštine, koji ste po svojoj funkciji i predsednik Odbora za prava deteta.

Da li ste upoznati sa slučajem da je u ponedeljak 12. decembra, šestogodišnja devojčica Zorana Mihajlović odvedena u Švedsku iz svog jedinog doma, koji se nalazi u selu Brezjak, nadomak Loznice, selu za koje Rio Tinto, kao što javnost zna, ima neke svoje planove, da ovo selo nestane sa lice zemlje. To ističem zato što smatram za ovaj slučaj da to nije bez značaja i da to nije slučajno.

Šestogodišnja devojčica Zorana Mihajlović živela je u hraniteljskoj porodici od drugog meseca svog života do prošlog ponedeljka kod hraniteljke Zore Janković iz Brezjaka. Sve do tog kobnog ponedeljka ona je išla u predškolsko u školu u Nedeljicama sa svojim drugarima, ostalom decom iz sela Brezjak i Nedeljice.

Hraniteljka Zora Janković je jedina majka koju mala Zorana zna i ona je nedavno saznala da će devojčica biti u ekspresnom postupku poslata u Švedsku.

Ističem, devojčica je državljanin Srbije, rođena u Srbiji. Srpski jezik je jedini jezik koji govori i koji poznate.

Pitam vas, gospodine Orluću, da li ovaj maleni građanin Republike Srbije ima pravo da svoj život nastavi u svojoj zemlji, da govori svoj jezik, među svojim narodom, u svojoj sredini, koju kao takvu oseća i kojoj pripada? Ko joj to pravo, gospodine Orliću oduzima?

Napominjem, po Haškoj konvenciji koja je usvojena 2014. godine, za usvajanje srpske dece kada je usvojitelj stranac nadležan je lično ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dakle, šestogodišnju Zoranu iz svog sela, iz svoje hraniteljske porodice, iz svoje zemlje, iz svog vrtića otrgla je svojom odlukom Darija Kisić Tepavčević. Ko je ministarska Kisić Tepavčević da ovom detetu oduzme radost i pravo da živi u svojoj zemlji?

Da li znate da je pred nadležnim sudom biološka majka Marija Mihajlović pokrenula postupak za povratak vršenja roditeljskog prava, za koji osnovano sumnjam da ju je prevarnim radnjama radnika Centra za socijalni rad Rakovica i oduzeto?

Da li vam je poznato da je zahtev za usvojenje deteta podnela i državljanka Srbije Suzana Bojić iz Loznice i da joj Ministarstvo nije izašlo u susret?

Da li znate da se ovo usvojenje odbija po sramnom ugovoru koji je Srbija potpisala 2019. godine sa sedam stranih kompanija za usvajanje dece u vreme kada je ministar bio Zoran Đorđević, a današnji direktor Pošte Srbije?

Da li znate da je Srbija jedina zemlja Evrope sa kojom ova švedska kompanija ima ugovor? Spisak ostalih zemalja ću vam dostaviti.

Da li znate da se usvojenja odvijaju uz novčanu transakciju? Da li znate da postoji cenovnik za usvajanje dece iz Srbije? Gospodine Orliću, donela sam da vam ga pokažem. Ovo je cenovnik po kojem se usvajaju deca iz Srbije u Švedskoj, tačnije po kojoj se prodaju.

Da li ste, gospodine Orliću, videli ovaj cenovnik? Ko je ovlastio vas i ostale da prodaju decu Srbije strancima? Zašto se ovoj deci oduzima pravo da odrastu u svojoj zemlji?

Prema podacima kojima raspolažem, trenutno 71 dete čeka da bude prodato, moram slobodno da kažem, prodato strancima usvojiteljima iz inostranstva. Šta se krije iza toga, gospodine Orluću?

Zar mi kao društvo, kao zemlja ne možemo da odhranimo, ne možemo da zbrinemo, ne možemo da podgajimo 71 dete, molim vas? Da li je ovaj izvoz i prodaja dece prirodan sled u zemlji u kojoj još uvek nisu rešeni slučajevi prodaje i krađe beba?

Da li je ovo neki moderni danak u krvi, legalizovan u vreme tadašnjeg ministra Zorana Đorđevića? Da li ćete, na kraju, dopustiti da se preko ovog deteta vrši odmazda prema stanovnicima Nedeljica, aktivistima Udruženja „Ne damo Jadar“, koji su ovo dete gledali kako raste i koje vole kao svoje?

Da li kao predsednik Odbora za prava deteta mislite da je u redu da kao društvo izvršimo emotivno i pravno nasilje nad ovim detetom i nad njegovom majkom?

Da li znate da je Centar za otetu i ostavljenu decu uputio upit Ministarstvu unutrašnjih poslova i želi da zna kako je dete dobilo putnu ispravu kada usvojioci nisu upisani u matičnu knjigu rođenih umesto biološke majke?

Na kraju, gospodine Orliću, pogledajte ovo dete. Pogledajte svi ovu devojčicu. Pogledajte je!

Gospodine Orliću, molim vas, na stranu sva politika, ovoliku ćerku imam ja. Ovolike ćerke imate vi, gospodine Orliću.

Ko ste vi da se ona jutros probudi sa strancima u stranoj zemlji, u zemlji čiji jezik ne govori? Molim vas, da li znate da je ovo dete predato strancima za 156 hiljada ševedskih kruna, 14,5 hiljada evra? Da li znate kako izgledaju dani ove devojčice koja je već deset dana otrgnuta od svoje porodice?

Možemo li, gospodine Orliću, da budemo dovoljno ljudi, i ja i vi i ceo ovaj parlament, da pokrenemo postupak povrata deteta u svoju zemlju i da prekinemo… (Isključen mikrofon.)

Sada ima reč Nenad Tomašević.