Dobro, razumeo sam vas sve, kao i čini mi se na desetine puta do sada, opet idete u raspravu koja je potpuno neproduktivna.
Znate to svi i opet to radite namerno.
(Borko Puškić: Molim vas da reagujete.)
Tako da ne smatram da sam prekršio Poslovnik u tom smislu, ali možda očekujem previše što se nadam da mogu poslaničke grupe da razgovaraju jedna sa drugom i da nađu neki zajednički jezik, tako da izbegnemo rasprave koje zaista nisu neophodne.
(Borko Puškić: Reagujte, neće biti rasprave.)
Imamo druge stvari koje su na dnevnom redu, imamo i zakone, sporazume i predloge razno razne, ima o čemu da se raspravlja, ako je to suština.
Da li želite da se Skupština izjasni? Ne želite.
Dobro. Onda ćemo po prijavi za reč, pošto čeka baš iz vaše poslaničke grupe.
Reč ima predsednik poslaničke grupe, Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Želeo bih da na primeru naše današnje skupštinske sednice ukažem na ono što mislim da je razlika između vladajućeg režima i nas Srpskog pokreta Dveri, kao opozicije. Pre svega u određivanju prioriteta u državi Srbiji.

Obzirom na aktuelnu krizu na KiM, zar ne bi bilo prirodno da danas ova Skupština zaseda i razgovara upravo o onome što se danas dešava na KiM? Ili bi sa druge strane bilo podjednako prirodno da NSRS vanredno raspravlja o rezultatima poslednjeg popisa po kojima mi imamo 500.000 stanovnika manje za 11 godina, između dva popisa.

Ako se nastavi takav trend našeg demografskog nestajanja, za 120, za 130 godina u ovoj zemlji neće živeti niko, ili će živite neki drugi narodi na prostorima gde je nekad živeo srpski narod.

Ili, da se pozovem na predloge poslaničke grupe Srpski pokret Dveri – Patriotski blok, koja je dostavila nekoliko predloga predsedniku Narodne skupštine, da pojedini ministri dođu u Narodnu skupštinu da odgovaraju na aktuelne teme, kao što je, recimo, pražnjenje i izumiranje srpskog sela ili kao što je nasilje u našem društvu, posebno nasilje u školama, što mislim da su sve veoma aktuelne teme o kojima bismo mi ovde na skupštinskoj sednici danas trebali da razgovaramo.

Ili, problem rudara koji su u štrajku u sistemu rudnika Resavica. Da li je to tema za Narodnu skupštinu? Da li mi treba da zauzmemo stav takođe o tome kakvi su uslovi rada u kojima danas rade naši rudari, kakve su njihove plate? Možemo li mi nešto da preporučimo Vladi Republike Srbije, kako bi ona, recimo, trebalo da se postavi u tim pregovorima koji su upravo u toku sa sindikatima rudara? Ili su sve to teme koje ne dotiču Narodnu skupštinu Republike Srbije?

Sa druge strane, da vidimo šta su vaši prioriteti u radu Narodne skupštine, samo na osnovu predloga dnevnog reda za našu današnju sednicu.

Da se ne vraćam na ono što je sada već postao manir, da je 21 tačka dnevnog reda u jednoj raspravi. Naša poslanička grupa ima 7,24 minuta da govori po tački dnevnog reda. Ako 21 tačku stavite u jednu raspravu, od tih sedam minuta, onda izračunajte da imamo dvadesetak i nešto sekundi za svaku tačku dnevnog reda. Pa, da li je to normalno? Da li je to demokratski? Šta radite to? Koji je to parlamentarizam? Svi znate da to nije normalno i radite to.

Ali, da se vratimo na vaše prioritete. Ja sam iz ovih današnjih tačaka dnevnog reda razumeo da je vama najvažnije da izdvojite još nekoliko miliona evra za javne medijske servise koji će i dalje ćutati o svemu onome što se u Srbiji dešava, koji će i dalje prećutkivati ono što radi opozicija, koji i dalje neće govoriti o onome što su problemi građana Srbije i koji će i dalje po ceo dan hvaliti vašu vlast. To je vaš prioritet, da kontrolišete medije, da finansirate medije koji će hvaliti vašu vlast i da finansirate, naravno, Regulatorno telo za elektronske medije, poznatije kao REM, koje takođe ne radi svoj posao, ne kontroliše ono što rade mediji, već im dozvoljava da rade šta god hoće.

To je vaš prioritet broj jedan za današnju sednicu – kako da „Pink“ nastavi da emituje rijaliti šoue bez ikakve kontrole, kako da na nacionalnoj frekvenciji gledamo nasilje, pornografiju, promociju prostitucije, sve nenormalno i nemoralno, jedan potpuno iščašen sistem vrednosti koji Srbiju vodi u totalnu duhovnu i moralnu propast. To vi hoćete dodatno da isfinansirate i to vi hoćete da pomognete preko REM-a, da se tome konačno ne stane na put, već da se nastavi normalno emitovanje nenormalnog televizijskog programa.

Druga ključna stvar koju ste vi ovde stavili u prioritete, to je danas najvažnije u Srbiji da se uradi, da nastaviti stranačko zapošljavanje u sistemu državnih službenika tako što do 2025. godine odlažete mogućnost zapošljavanja po javnim konkursima, već ćete i dalje vi da zapošljavate vaše stranačke članove u državnu službu, i to posebno u pravosuđe koje vam je očito prioritet u tom stranačkom zapošljavanju.

Dakle, ako sam ja dobro razumeo prioritete onoga što vi planirate na ovoj skupštinskoj sednici: pod jedan, nastaviti zapošljavanje stranačkih članova u javnu državnu upravu i nastaviti pritisak na njih da skupljaju sigurne glasove za vaše vladajuće stranke na izborima; nastaviti sa postavljanjem direktora sa kupljenim diplomama u vodeće institucije, odnosno javna preduzeća i ustanove ovog naroda i države; nastaviti sa nameštenim tenderima i javnim nabavkama preko kojih se zapravo narodne pare presipaju u burazerske, kumovske i partijske firme koje jedine uostalom i učestvuju na tim nameštenim tenderima; nastaviti sa kontrolom medija da se o svemu ovome ne bi moglo čuti na medijima.

Jer, zamisliste, primera radi, da se na tom RTS-u može čuti da je bivši direktor Elektroprivrede Srbije Grčić uništio toliko to preduzeće da mi imamo dubiozu u budžetu od milijardu i 200 miliona evra ove godine. Zamislite kad bi bila jedna specijalna emisija na Radio-televiziji Srbije posvećena uništenju EPS-a od strane kadra Srpske napredne stranke. I to da bude naslov – kadar SNS uništio EPS. Pa, drugačija bi se pesma pevala na političkoj sceni Srbije, drugačiji bi bili rezultati izbora. Ali, to ne možete da čujete na RTS-u.

Da li je neko u Srbiji krivično i materijalno odgovarao za ovoliku dubiozu u budžetu, za uništenje Elektroprivrede Srbije? Gde je danas Grčić? Nagrađen novom funkcijom u opštini Obrenovac. Znači, tako funkcioniše sistem u Srbiji - uništiš državno dobro, dobiješ drugu funkciju i ideš dalje da uništavaš. Nisi dovoljno uništio? Evo ti da uništiš dalje. Je li to sistem funkcionisanja i kadrovanja Srpske napredne stranke? Kada ste o tome mogli da čujete nešto na RTS-u?

Kada ste na tom RTS-u, kojem mi danas treba da odobrimo neke dodatne pare, čuli da je, primera radi, samo Poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri predložila više od 35 skupštinskih inicijativa koje ne mogu da dođu na dnevni red Narodne skupštine? Zamislite kad bi građani mogli da čuju da smo mi predložili neradnu nedelju i u privatnom sektoru, da smo predložili paket od pet mera za penzionere, počevši pre svega od toga da se ukine ona klauzula koja penzionerima sa 40 godina radnog staža trajno umanjuje penzije ili da se sa druge strane učini sve da oni penzioneri sa najnižim primanjima, a njih je sto hiljada sa ispod 10 hiljada dinara penzijom, dobiju mnogo veće povišice penzija, ili niz drugih mera koje smo predložili u našoj socijalno-ekonomskoj kampanji „Sigurnost za sve“.

Mislite da o tome može da se čuje nešto na RTS-u? Mislite da na televizijama sa nacionalnom frekvencijom može da se čuje nešto pozitivno o opoziciji, da je opozicija nešto dobro predložila, da opozicija ima dobru nameru prema ovom narodu i državi? Nema šanse da to čujete bilo gde. O opoziciji možete da čujete samo negativne stvari, samo klevete, samo napade, a nikada mogućnost da na njih odgovorimo na tim famoznim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Tu ćemo sada na jednom veoma, veoma preciznom primeru da vam pokažemo koliko vlast, da ne kažem laže, već govori krupne neistine koje dovode u pitanje funkcionisanje čitavog državnog sistema. U pitanju je izbor novih sudija i predsednika sudova u Srbiji. Nekada je ići sudiji značilo ići pravdi. Danas se postavlja pitanje koliko je korumpiranih sudija, a koliko je onih koji sude po zakonu? Koliko je partijskih sudija koji slušaju partijsku centralu, a koliko onih koji sude po pravdi?

Još je gore u tužilaštvima. Tužilaštvo je rak rana ovog pravosudnog sistema Srbije. Vi danas nemate javnog tužioca koji sme da pokrene istražne radnje protiv predstavnika vlasti ni na jednom nivou. Navedite mi, da li danas u zatvorima Srbije, posle 30 godina pljačke ovoga naroda i države, bez obzira kog režima u ovih 30 godina, da li danas u bilo kom zatvoru u Srbiji na višegodišnjoj robiji se nalazi bilo koji političar sa vlasti u poslednjih 30 godina koji je uništio domaće banke, uništio domaće poljoprivredno-industrijske kombinate, rasprodao našu prirodnu i privrednu imovinu, odnosno resurse, ili na bilo koji drugi način oštetio državu, da danas plaćamo, primera radi, 200 miliona evra godišnje sudskih penala i drugih sudskih troškova na izgubljenim sudskim sporovima gde je država gubitnik? Ko je odgovoran? Nema odgovornih. Nikada ovde, evo i za vreme vaše vlasti od deset godina, niti jedan političar nije završio u zatvoru za sve ono loše što je uradio, za sve ono što je opljačkao, za sve ono što se obogatio za vreme dok je bio na najvišoj državnoj funkciji.

Kao što vidimo, ovde pravosudni sistem ne funkcioniše. Zašto ne funkcioniše? Evo, inspirisao me je ministar Martinović da mu pročitam jednu vest iz koje ćemo moći mnogo toga zanimljivog da zaključimo. Avgust 2010. godine, RTS portal javlja sledeću vest: „Više od polovine sudija i tužilaca koji nisu prošli izbor za nosioce pravosudnih funkcija priključilo se SNS“, rekao je Vladimir Cvijan. Kaže dalje: „Od više od hiljadu sudija koji nisu prošli reizbor, njih oko 650 učlanilo se u SNS“, izjavio je funkcioner te stranke Vladimir Cvijan.

Da li ste ikada čuli da se neko od ovih 650 sudija koji su se u to vreme 2010. učlanili u SNS iz nje iščlanio, kada je nakon dolaska SNS na vlast vraćen na određene sudijske funkcije? Evo, recimo, na toj konferenciji za medije Vladimir Cvijan predstavlja nove članove SNS, pa kaže – to su nekadašnji predsednici Opštinskog suda u Lebanu i Okružnog suda u Leskovcu, zatim nekadašnji sudija takođe iz Leskovca i bivši zamenik predsednik Okružnog suda u Valjevu i predstavlja četvoricu bivših sudija kao nove članove SNS. Da li treba da vam kažem da je gospodin Svetozar Cvetković, koji je u tom trenutku predstavljen kao novi član SNS, bivši predsednik suda u Lebanu i danas predsednik suda u Lebanu? Da li se ikada iščlanio iz SNS?

Dakle, prilikom prethodne reforme pravosuđa, kako vi kažete, bivšeg režima, u kome je sedela i SPS, koja sada sedi sa vama, pa ako je loš bio bivši režim, recite u lice jednom SPS-u da su i oni loši, jer ne mogu oni biti dobri ako je bivši režim loš. Hoćemo li jednom konačno da ispričamo priču i o tom SPS-u? Ne može on biti dobar samo zato što je sa vama u vlasti, a bivši režim loš, a SPS 30 godina bivši režim i sadašnji režim. Da se dogovorimo, da li valja ili ne valja bivši režim. Ako ne valja, što ste pola bivšeg režima primili u vašu stranku, SNS? Primili ste iz DS-a, iz G17 plus, iz DSS-a i nema odakle niste primili iz bivšeg režima u SNS. I sada su svi oni dobri kada prođu tu veš mašinu SNS-a, a do tada su bili katastrofa, lopovi, pljačkaši, najgori. Ali, ako se učlane u SNS, šta, odjednom postaju sjajni ljudi, čestiti i pošteni? Ne bih rekao da je to realno i da je to moguće tako.

Evo, samo na jednom primeru sam demantovao upravo ministra koji ovde predstavlja čitavu Vladu Republike Srbije. Dakle, da li se sudija, predsednik Osnovnog suda iščlanio iz SNS-a? Kada? Da li ste ga javno iščlanili, kao što ste ga javno učlanili? Niste? Aha, znači važno je bilo da se javno učlani, ali je nevažno da se javno iščlani i da dokaže da nema tu partijsku pripadnost, a i ko će da vam veruje, uostalom, i ako se iščlanio? Neko ko je bio spreman kao sudija da se učlani u SNS samo zato što je izgubio sudijsku poziciju, da bi je vratio, i sada kao posle se iščlanio i mi da verujemo da on sada sudi po pravu i pravdi. To je priča za malu decu, u to niko ne veruje. I tako 650 puta. Koliko se tog avgusta 2010. godine sudija i tužilaca, po vašem saopštenju, sa vaše konferencije za medije, učlanilo u SNS? Kakav je to, gospođo ministre, pravosudni sistem, sa 650 sudija i tužilaca članova SNS, šta je to? Šta je to? Je l' to sudstvo, je l' to pravosuđe, ili je to partijsko sudstvo i partijsko pravosuđe?

Dakle, otvorimo konačno karte. Ako ne valja bivši režim, odlično, izbacite sve članove bivšeg režima iz vladajuće SNS napolje i recite – vi ste bivši režim i ovde nemate šta da tražite. Ali da se razumemo, ne valja ni vaš režim, kao što nije valjao ni bivši režim. I bivši je pao zato što nije valjao, i vi ćete da padnete zato što ne valjate, zato što dozvoljavate korupciju u vrhu ovog sistema i jedino što vas sprečava od krivične i materijalne odgovornosti je što nema hrabrog javnog tužioca koji će da pokrene istragu protiv najviših državnih funkcionera ogrezlih u najrazličitije afere visokog kriminala i najviše moguće korupcije. Hvala vam, ali to vreme ubrzano dolazi.

Dobro, pošto ste se opet potrudili da izazovete što više replika, ići ćemo redom. Odgovoriće ovi kojima ste se obratili na te teme koje ste pomenuli.
Samo ovo što ste pitali mene, da li je demokratski da vaša poslanička grupa ima sedam i po minuta, pa to zavisi od broja poslanika. Niste dobili glasove. Je li demokratski? Jeste, najdirektnije demokratski. Zavisi od broja glasova ljudi na izborima. To vam je odgovor.
Inače, ovo za popis što ste rekli da mi je važna tema, toliko je važna da ste zaboravili da podnesete predlog bilo kakav.
Reč ima Milenko Jovanov.

Poštovani građani, pre svega vama želim da se obratim, iz prostog razloga što je ovde mnogo toga rečeno isto tako u obraćanju vama. Želim da pozovem one koji su malo vičniji i brži što se tiče korišćenja ovih elektronskih i električnih ili kakvih već tehnoloških spravica kojima smo okruženi, dakle računara ili telefona, i da odu na sajt RTS-a i da provere kada je gospodin koji je maločas govorio, gospodin Boško Obradović, bio na RTS-u. Onda će videti da je bio pre sedam dana, 15. decembra u Jutarnjem programu RTS-a. Kolega koji je maločas govorio kako ne može da dođe na RTS, kako nije u stanju da na RTS-u išta kaže, zapravo pre samo nedelju dana je bio na RTS-u, na istom tom RTS-u. U istoj toj emisiji gostovale su neke kolege iz njegove stranke, dakle, neki su poslanici, neki nisu poslanici, ali nije ni bitno. Tako da, i te kako gostuju na RTS-u. E sad, to što bi oni sa 3% da gostuju svaki dan i da imaju sve vreme ovoga sveta, to ne biva nigde, pa ne biva ni u Srbiji.

Druga stvar, sve ovo što ste maločas čuli od gospodina Obradovića, pogledajte samo u gornji desni ugao vašeg ekrana i pogledajte kako se zove naziv kanala koji trenutno pratite, ako je to RTS, e onda ćete videti, pogledajte da nije RTS2 možda, onda ćete videti koliko ima istine u tome da se baš ništa ne može čuti na tom RTS-u, koji upravo gledate. Ako ste čuli gospodina Obradovića šta je rekao, čuli ste da upravo na RTS-u on kaže da ne može da kaže ono što je maločas rekao.

Što se tiče sudija, dakle, kako može bivši sudija da bude sadašnji sudija? To je potpuno nelogično. Dakle, neko ko protestuje zbog toga što nije izabran za sudiju ne može biti sudija u tom trenutku. Ako nije izabran za sudiju, on više nije sudija. I da, svi su se iščlanili. Ali to što neko sad nama želi da propisuje, osim toga koga ćemo sve da primamo u stranku i kako stranka treba da nam izgleda, i kako ljudi treba da podnose ostavke i da se učlanjuju i iščlanjuju, bolje da se bave svojom strankom. Naravno da ćemo jednog dana da izgubimo na izborima i da dođe do promene vlasti, ali teško da sa 3% možete da se ponašate kao da imate 333% i da svima delite lekcije. Hvala vam.

Hvala, gospodine Jovanov.
Samo da vam kažem, to je bilo 3% u koaliciji.
Reč ima Maja Popović, ministar u Vladi. Izvolite.

Želela sam samo da odgovorim da, kao što znate, to je opštepoznata činjenica, sudije i javni tužioci ne mogu biti članovi političkih partija. Onog momenta kada oni ostanu bez posla, oni jasno mogu da se politički udružuju u bilo koju stranku koju izaberu. Vi ovim na neki način želite da kažete da je trebalo da im se ograniči to Ustavom zagarantovano pravo na političko udruživanje. Ostali su bez posla isključivo i isključivo zbog te katastrofalne reforme pravosuđa koja je 2010. godine sprovedena. Ovi penali što ste malopre pomenuli, upravo te penale i dalje plaćamo, upravo zbog te katastrofalne, katastrofalne, ponavljam, reforme sudstva. U toj reformi sudstva dvoje ljudi je izgubilo život, kao posledica stresova koje su doživeli zbog toga.
Moram da se izjasnim i na ove vaše navode da su masovno sudije i tužioci korumpirani. To nije tačno. Moram da stanem u zaštitu tih ljudi. To apsolutno nije tačno. Ukoliko imate bilo koji podatak da je bilo koji od sudija ili javnih tužilaca počinio krivična dela, izvolite, gospodine, podnesite krivičnu prijavu. Ne može se tako paušalno navoditi za ljude koji rade tako teške i odgovorne zadatke takve uvrede i klevete.
Iz tog razloga ja, kao ministar pravde, moram da vam kažem da morate izneti argumentaciju za tačno određenu osobu, za tačno određeno vreme, mesto izvršenja krivičnog dela, što se čini krivičnom prijavom. Nikakve paušalne ocene ne dolaze u obzir, jer mi smo ipak pravna država.
Želim da odgovorim i poslaniku koji se osvrnuo na neustavnost izbora predsednika sudova. To nije tačno, članom 5. ustavnog zakona predviđeno je da i dalje Narodna skupština mora da bira. Pozivajući se na član 7. stav 2, a da se prethodno ne iščita član 1. to se prosto ne radi sa određenim zakonima, zakoni se moraju čitati jednim redosledom gde se prvo pročita stav 1, pa tek stav 2. i u članu 7. decidirano, navedeno da se to odnosi na izbor sudija i tužilaca za probni mandat, što se ne odnosi na predsednike sudova. Analognim tumačenjem, imajući u vidu da predsednici sudova nisu ni imali probni mandat.
Što se tiče samog postupka donošenja ovog seta pravosudnih zakona, do sada kod nas u Republici Srbiji, ni jedan postupak nije bio inkluzivniji, transparentniji. Krenuli smo sa predstavljanjem seta pravosudnih zakona po celoj Srbiji, bio je prvi krug. Nakon dobijanja pozitivnog mišljenja Venecijanske komisije, krenuli smo u javnu raspravu, koja se i sada održava, svi su pozvani. Ovom prilikom želim da pozovem sva zainteresovana lica, da prisustvuju javnim raspravama, gde će izneti sve svoje predloge, argumente, koji ćemo mi saslušati i svaki ćemo obrazložiti, u koliko usvojimo ili u koliko odbijemo, obrazložićemo razloge zbog kojih smo odbili. Kao, što smo sve sugestije, predloge koje smo dobili na radne tekstove ovih pravosudnih zakona, stavili na sajt Ministarstva pravde, kako bi upravo sve argumentacije svih zainteresovanih lica i udruženja bili transparentni.
Tako da vas molim i još jednom pozivam da svi budete aktivno uključeni, konstruktivno uključeni u javnu raspravu, jer svima nama cilj je da ova reforma pravosuđa uspe i da dobije najbolja normativna rešenja. Hvala.

Ministar Martinović.

Zahvaljujem se, gospodine predsedniče.
Tačno je da bivši režim nije valjao, ali bivši režim nije valjao za narod, a nekome je valjao. Bivši režim je valjao onome koga je taj bivši režim finansirao i to baš iz Kolubare. Dakle, iz jednog sistema koji je sastavni deo EPS-a, 2010. i 2011. godine milioni i milioni su otišli onome ko da nas kaže da taj isti bivši režim nije valjao. Opet kažem, zaista nije valjao, ali njemu je valjao, njemu je valjao i zbog toga što ga je taj bivši režim i zaposlio, u liku Velimira Ilića, jednog od lidera dos-a, gradonačelnika Čačka. Bivši režim mu je valjao kada ga je zapošljavao u Gradsku biblioteku Čačak, sada mu ne valja, ali to je njegova stvar.
Što se tiče konstatacije da se na RTS, kao javnom medijskom servisu promoviše i hvali vlast, evo mislim da je to citat, tako je rečeno, ne znam šta bih mogao da kažem na tu opservaciju. Devedesetih godina, mislim da je 1991. godine donet zakon o Radio televiziji Srbije, kojim je RTS definisano, kao javno preduzeće, odnosno kao državno preduzeće.
Posle 2000. godine režim koji je tada uspostavljen, dakle, vlast dos-a rekla je da taj sistem ne valja i da RTS ne treba da bude javno preduzeće, nego da treba da bude javni servis. Oni su uveli taj sistem da se RTS i RTV finansiraju jednim delom iz budžeta Republike Srbije, jednim delom od taksi, a samo jednim delom i to manjim delom iz onih prihoda koje ostvare u svom poslovanju. E, sada, pred svima nama nalazi se jedno suštinsko pitanje, da li mi želimo da imamo RTS i RTV kao javne medijske servise ili ne želimo.
Što se mene tiče, oni ne moraju da postoje, ali onda morate jasno da kažete građanima da ste vi za to da postoje samo komercijalne televizije. Dakle, upravo one televizije koje kritikujete. Upravo one televizije za koje kažete da šire nemoral, pornografiju, nenormalne oblike ponašanja, to su sve vaše reči. Dakle, ovde nema ni simpatije ni antipatije prema RTS, ja o uređivačkoj politici RTS ili RTV kao ministar, kao građanin, kao pripadnik SNS mogu da imam svoje lično mišljenje, ali nije stvar u tome.
Stvar je u tome da se mi kao država, kao društvo opredelimo za to koji model televizije želimo. Da li želim televiziju kao što je RTS i RTV kao javne medijske servise ili ih ne želimo, pa da onda sve komercijalizujemo i da RTS i RTV ugasimo zato što oni ne mogu sami sebe da finansiraju u potpunosti, između ostalog i zbog toga što emituju određene sadržaje koji nisu komercijalni. Znate, kulturno-obrazovni program RTS ili RTV nije komercijalan, emisije koje se emituju na jezicima nacionalnih manjina nisu komercijalne. Tako da ne možete da dovodite u isti položaj javni medijski servis i komercijalne televizije, odnosno možete, ali onda treba jasno i glasno da kažete da ste vi za to da u Srbiji nema javnih medijskih servisa, nego da sve budu komercijalne televizije, ali onda nemojte da kukate na sadržaj njihovih programa, jer te televizije od toga žive. Da se mi ne lažemo, oni žive od emitovanja tog programa, a posebno je pitanje da li vi ljudima možete da zabranite da gledaju ili ne gledaju određeni program ma šta vi ili ja o tom programu mislili.
Što se tiče situacije u EPS-u, stalno se ponavlja i ovo je ko zna koja sednica Narodne skupštine na kojoj se govori o tome da je EPS uništen. Kao što vidite mi imamo električnu energiju. Cena električne energije nije poskupela. Da li postoji neka opština ili neki grad u Srbiji u kome danas u decembru 2022. godine nema grejanja? Da li se neko smrzava danas u Srbiji? Da li imamo neke restrikcije u snabdevanju električnom energijom? Koliko znam, nemamo. To znači da EPS ipak nije uništen. To znači da on ipak funkcioniše, ali ne funkcioniše zahvaljujući vama, funkcioniše zahvaljujući Vladi Republike Srbije. Funkcioniše zahvaljujući predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću koji je obezbedio da imamo najjeftiniju cenu struje u Evropi i najjeftiniji gas i za građane i za privredu u Evropi.
Nadam se da idete na benzinske pumpe, tamo vidite da imam dovoljno i benzina i dizela. Tako da sistem funkcioniše. Da li ima problema? Ima, ali mi smo uspeli te probleme da prevaziđemo u uslovima sveopšte energetske, ekonomske, političke i vojne krize u Evropi, na način na koji je to malo u kojoj zemlji u Evropi pošlo za rukom.
Time ne želim da branim bilo koga, svako treba da odgovora za svoje postupke, ali ne mogu da prihvatim konstataciju da u Srbiji ne valja ništa i ne mogu da prihvatim konstataciju da je EPS uništen, jer da je EPS uništen onda mi ne bismo mogli da između ostalog održimo ovu sednicu zato što nema električne energije, a ima je. To znači da ipak u Srbiji nešto funkcioniše i da je ova vlast za Srbiju ipak nešto uradila.
Neki misle da je uradila dovoljno, neki misle da nije uradila dovoljno, ali poslednji izbori su pokazali da građani Srbije ipak i te kako veruju i predsedniku Republike Srbije i Vladi Republike Srbije, onima koji su uspeli da u Srbiji obezbede normalan život onda kada pola država u zapadnoj Evropi nema taj normalan život. Tako da ima nade za Srbiju i nije baš sve tako crno kao što bi neki hteli da predstave.
Samo nekoliko rečenica vezano za ovo partijsko zapošljavanje. Ja mislim da se radi o jednom dubokom nepoznavanju onoga što piše u Zakonu o državnim službenicima. Dakle, 2018. godine je izmenjen Zakon o državnim službenicima u tom smislu što je propisano da je obavezan javni konkurs i za zapošljavanje u državnoj službi na određeno vreme zbog povećanog obima posla. Te izmene zakona su stupile na snagu 1. januara 2019. godine. Šta se posle toga desilo?
Desila se neviđena epidemija bolesti Kovid-19. Ljudi su masovno počeli da se razboljevaju. Neki su, i ne neki, nažalost, mnogi, preminuli. U toj situaciji država je jednostavno morala da obezbedi mehanizam da svi državni organi a posebno sudovi i javna tužilaštva normalno funkcionišu. Želim da podsetim građane Srbije da i u jeku epidemije, 2020, 2021. godine, državni organi nisu prestali da rade, sudovi i javna tužilaštva nisu prestala da rade, naše zdravstvene institucije nisu prestale da rade. Dakle, brinuli smo o zdravlju građana, brinuli smo o tome da mogu i u uslovima epidemije da ostvaruju svoja prava, neki u sudovima, neki u javnim tužilaštvima, neki u zdravstvenim ustanovama, neki u opštinama, neki u gradovima, neki u nekim drugim institucijama.
Sad je Vlada Srbije predložila da se rok za primenu te norme pomeri za dve godine, kako bismo ljudima koji rade, u stvari ljudima koji vode, pre svega sudove i javna tužilaštva, jer je tu situacija najkritičnija, omogućili da stvorimo uslove da raspišu javne konkurse i da ljudima za kojima postoji potreba da rade na određeno vreme zbog povećanog obima posla to i omogućimo. Ukoliko to ne bismo učinili, u danu za glasanje, koji će biti sutra ili u ponedeljak ili utorak ili već neki drugi dan koji odredi predsednik Narodne skupštine, svi ti ljudi ostaju bez posla.
Najlakše je reći – to su partijski kadrovi SNS. Nisu, to su građani Srbije koji rade. Njihove plate nisu velike. Oni od tih plata izdržavaju svoje porodice, školuju svoju decu, leče svoje roditelje. Nisu oni krivi što se pojavila pandemija svetskih razmera, pa nije bilo uslova da se raspišu i sprovedu javni konkursi.
Dakle, hajde da pružimo šansu svim državnim organima da imaju dovoljno vremena da raspišu javne konkurse i da se ti ljudi prime u radni odnos nakon sprovedenog javnog konkursa. Kakva je partijska pripadnost tih ljudi? Ja sam vam govorio o brojkama, nemoguće je da od 2.000 ljudi koji rade u pravosuđu na određeno vreme zbog povećanog obima posla da su baš svi članovi SNS, nemoguće je da su na hiljade ljudi koji rade u Poreskoj upravi, u Upravi carina, u Upravi za trezor, u drugim državnim organima, da su svi partijski kadrovi SNS, nisu, to su građani Srbije. Jako je opasno kada živog čoveka, koji ima porodicu i koji radi za ne tako veliku platu, isključivo gledate kroz stranačke naočare i kažete – on je partijski kadar. Nije. On je građanin Srbije koji radi i koji omogućava da država ne stane, u uslovima kada su mnoge države stale, mnoge države za koje smo mi smatrali svojevremeno da su od nas bolje, da su uspešnije, da su jače, one su stale u uslovima pandemije. Država Srbija nije stala, i ne da nije stala, nego ide napred.
Vi sad od toga stvarate veliki problem. Evo, sad, partijsko zapošljavanje. Ne, pa ti ljudi već rade, 1.900 ljudi radi u sudovima i javnim tužilaštvima. To nisu sudije i to nisu javni tužioci, to su ljudi koji rade za platu kao državni službenici i to na određeno vreme.
To je ono što građani Srbije treba da znaju. Dakle, ne radi se ni o kakvim partijskim kadrovima, a inače, i time završavam, pozivam i vas da od svih ovih pročitanih imena predsednika sudova i sudija kažete ko je od njih član SNS ili je član možda neke druge političke stranke. Evo, čuli ste njihova imena, čuli ste njihove biografije, ja bih voleo, zbog građana Srbije, da čujemo makar jedno ime i prezime nekog čoveka koji je predložen za predsednika suda ili za sudiju a da je član SNS.

Zahvaljujem.
Gospodine Obradoviću, vi želite još dva minuta da ne budete u prenosu?
(Boško Obradović: Da.)
Daću vam reč, ali samo da vam kažem, biće to poslednji krug, da vodite računa ako budete izazivali reakcije dalje.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, kao što znate, ja sam Boško Obradović, koji se kandidovao u ime Srpskog pokreta Dveri – Patriotskog bloka na predsedničkim izborima pod svojim imenom i prezimenom i osvojio 4,5% glasova građana Srbije koji su izašli na izbore i to je moj trenutni izborni rezultat i rejting. Dakle, pod mojim imenom i prezimenom.

Sada bih ja zapitao koliko je vas iz SNS izašlo na izbore pod svojim imenom i prezimenom? Koji su vaši rejtinzi? Ili svi vi zavisite samo od rezultata Aleksandra Vučića i ne postojite bez Aleksandra Vučića u biračkom telu Srbije? Dolazite na najviše državne funkcije, a niko za vas nikada nije glasao?

Kao šef jedne poslaničke grupe opozicije u Narodnoj skupštini jednom za osam meseci sam bio na Javnom medijskom servisu, koji plaćaju svi građani Srbije, pa i 160.000 građana koji su dali glas za mene na predsedničkim izborima. Jednom za osam meseci posle izbora? U kojoj to demokratiji na svetu ima? U jutarnjem programu. Pa, dobro je da me niste stavili u neki posleponoćni program.

Vrlo jednostavno pitanje – zašto ova Narodna skupština nema prenos na RTS 1, a Narodna skupština plaća ovaj direktni prenos? Zašto smo na RTS 2? Pa, da nas građani ne bi videli. Da nas građani ne bi videli, zato smo na RTS 2. Zato nismo na RTS 1.

Jedina razlika da li ću na sledećim izborima ja ili bilo ko od nas iz opozicije imati duplo manje glasova ili duplo ili petoduplo više glasova zavisi od slobode medija i da li može da se čuje šta je naša kritika vlasti i šta je naš predlog rešenja za bolji život građana, što u ovom trenutku ne može da se čuje… (Isključen mikrofon.)