Gospodine Jovanov, najpre, da se razumemo, „Slagalica“ je edukativni program. Preporučujem da pogledate, možda nešto naučite.

Što se tiče ove vaše opaske, znate kako, ja mislim da sve i kad bih otišla u zabavni program da bih vam i tamo smetala, znate, jer ovo konstantno merenje vremena – pa, da li sam na RTS-u, pa da li nisam na RTS-u, pokazuje svojevrsnu frustraciju. Ali, nema razloga da budete frustrirani zato što, na koncu, vi toliko kontrolišete sve medije da je beznačajno da li ćete mi dati minut ili dva.

Htela bih samo da vas zamolim da kao šef poslaničke grupe vladajuće stranke ipak pročitate Briselski sporazum, red bi bio. Ja znam da vi slepo verujete kada vam kažu da je to dobro za Srbiju i da vi ne dovodite u pitanje, ali naprosto nekako bi bilo odgovorno da obratite pažnju, pa ćete videti tamo da je tim Briselskim sporazumom data mogućnost da Srbija ne sputava Prištinu u evropskim integracijama, a sada nas to čeka kao problem. Sad mi možemo da idemo da se divimo u nedogled tom Briselskom sporazumu, ali nećemo time postići ništa dobro za Srbiju i što pre to shvatimo lakše će nam biti.

Vi se uporno koprcate u živom blatu i samo dublje tonete. Dajte, ljudi, nije sramota pogrešiti. Izađite i recite – narode, pogrešili smo, preveslali su nas naši prijatelji iz Brisela, savetovali su nas pogrešno razni Blerovi, nismo tada ispravno postupili, verovali smo da radimo pravu stvar, verovali smo da ćemo kupiti vreme za Srbiju, a zapravo smo postigli da je Srbija ispunila sve iz Briselskog sporazuma, a da jedna stvar koja je bila za nju važna ni do dan danas nije ispunjena.

Vi se ne pozivate na Briselski sporazum sada kada tražite vojsku i policiju, nego se pozivate na Rezoluciju 1244, a kada smo mi o toj Rezoluciji…

(Predsednik: To je bilo tih dodatnih dva minuta za RTS.)

…govorili vi ste rekli da je naša politika pogubna i da bi uništila zemlju za 10 dana, pa izgleda da ste vi došli sada na pozicije naše politike.

Očekivao sam da čujem obrazloženje kako se to proceduralnom greškom glasa na dve jedinice u isto vreme.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Nećete to čuti zato što postoji neko…

(Milica Đurđević Stamenkovski: Kako se prisluškuje predsednik države?)

To je beše dobacivanje sporno.

Ne, ne, meni je super. Ja volim. Rekao sam, niste bili tu, ali dobro je da ste se lako priključili vašim kolegama koji vam, inače, i aplaudiraju i daju podršku, koji jedno rade kada su oni u pitanju, a sasvim drugo kada smo mi u pitanju. Dobro je da ste uhvatili taj ritam, tamo i pripadate.

Postoji jedna druga stvar. Ne daj Bože da smo se približili vašoj politici. Toj neodgovornoj demagogiji, tom olakom sipanju demagoških fraza nikada ne smemo da se pridružimo, zato što moramo da vodimo računa o tome šta su posledice politike koju vodimo.

Mi smo krivi zato što Priština nije ispunila svoje obaveze? Mi smo krivi? Kako nikada u svom delovanju ne napadnete onom žestinom kojom napadate vlast u Srbiji one u Prištini? Kako nikada tu žestinu ne pokažete? Zašto vi kada organizujete skupove pred predsedništvom napadate našeg predsednika, a ne napadate Kurtija? Ni reč o Kurtiju. Odete na barikade, pljujete i psujete po srpskoj policiji. Po srpskoj policiji pljujete i psujete na Jarinju i onda posle toga kažete – mi tako protestujemo. Tako protestujete? Uvek po državi Srbiji protestujete, veliki nacionalisti.

Znate šta me frustrira? Frustrira me kada visite na „N1“ u dva, četiri, šest, osam i matine i na „Novoj S“, a onda odete na „Raša tudej“, pa pričate kako, eto, ima medija, a misli se na provladine medije, pošto u pozadini ide slika predsednika ovde dok govori i optužujete vlast kako se priprema da uvede sankcije Rusiji. Gde su te sankcije? Gde su sankcije Rusiji? Žalite se Rusima na to šta radi naša vlast. Koja je vaša zemlja? Rusija? Nema za mene razlike između onoga ko trči da se klanja Vašingtonu ili Moskvi ili Pekingu ili Berlinu. Samo Srbija, gospođo! Samo Srbija!

(Milica Đurđević Stamenkovski: Može li još dva minuta?)

Vi biste ceo dan na RTS-u? Kad dođete. Moraće da ostane za sutra nastavak.
Ovlašćeni predstavnici?
Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, danas svedočimo još jednom skandaloznom načinu sazivanja sednice Narodne skupštine. Prisustvuje jednoj demonstraciji ogoljene, osione bahatosti. Očevici smo do sada neviđenog političkog kukavičluka SNS koja je suočena sa strmoglavim padom rejtinga u mulj naprednih mafijaških, kriminalnih afera i sada ne smeju da puste slobodnu raspravu, ne smeju da puste da se u Skupštini Srbije čuje da neko traži zakon o vraćanju penzija, da neko u Skupštini Srbije zahteva formiranje anketnih odbora.

Žao mi je što tu nije narodni poslanik Vladimir Orlić, jer narodni poslanik Vladimir Orlić je u obrazloženju za spajanje rasprava svih tačaka dnevnog reda u jednu naveo, pazite sada, antologijsko objašnjenje za enciklopediju političkog delovanja u Srbiji. On kaže – predlozi akata međusobno su uslovljeni, a rešenja su u njima međusobno povezana.

Evo, pitam vas, građane Srbije, da li i kakvu povezanost možete naći između saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2013. godinu, Potvrđivanju ugovora o izručenju između Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i izboru sudijskog pomoćnika u Surdulici? Evo, neka mi kaže najpametniji ili skoro pa najpametniji do vas, neka mi on objasni kako može da se ovo stavi u koleraciju.

Ja sam razmišljao i u stvari ja sam shvatio šta je hteo da kaže poslanik Orlić. On je zaključio da će šef mafije jednog trenutka da pobegne u Ujedinjene Arapske Emirate, da će otuda da izruče po zakonu o izručenju na zahtev sudije iz Surdulice, jer on će potpisati taj zahtev o izručenju, a onda treba regulatornom telu, REM-u, dati još para kako bi dobili petu nacionalnu frekvenciju i na svim nacionalnim frekvencijama posmatrali doček našeg svetskog šampiona u organizovanom kriminalu na nacionalnom stadionu od 900 miliona evra. Svaka čast! Divno ste to smislili. Apsolutno podržavam vašu ideju da je to u tesnoj korelaciji i da će se to desiti.

Uprkos maksimalno uloženom naporu, čak sam, evo, konstatovao i ovog skoro pa najpametnijeg, jer tu je, a nije tu više čuvar robnih rezervi u zimskom periodu, onda ste možda i najpametniji, ja sam pitao - u kakvoj su korelaciji Finansijski plan, Komisija za hartije od vrednosti, ugovor o pravnoj pomoći u građanskim stvarima između Republike Srbije i Federativne Republike Brazil i izbor predsednika suda u Jagodini?

Malopre smo po N-ti put čuli kako glasi poslanička zakletva. Kaže: „po najboljem znanju i umeću služićemo građanima Srbije, pošteno, savesno i verno čuvati ljudska i manjinska prava i braniti Ustav“. Jel ovo najbolje što znate? Ovo? Jel ovo pošteno? Niko ne sme ni da me pogleda, ni da klimne glavom. Evo, ima jedan klima glavom, lako se klima praznom glavom. Ja znam, to je vrlo lako. Idemo dalje.

Gospodine narodni poslaniče, gospodine Milivojeviću, ja vas samo molim da budete pristojni i bez uvreda.

Na dnevnom redu današnje sednice je davanje saglasnosti na Finansijski plan REM-a. Šta sada mi treba da radimo? Šta ste obećavali u kampanji? Jel se sećate, građani Srbije, obećanja Aleksandra Vučića? Ukinućemo TV pretplatu, ali ćemo da vam uvedemo TV taksu. Pojeftiniće struja, ali će poskupeti električna energija. Neće poskupeti gorivo, ali će poskupeti dizel i benzin. To su te politike „tri šibice“ koje imaju svoj rok trajanja i zbog tog roka trajanja nabijate 28 tačaka u jednu, misleći da mi ne možemo da diskutujemo sa vama o tome.

Znate, kada imate amneziju, lako vam je da imate čistu savest. Malopre sam čuo jednog poslanika ovde, zajedno smo bili poslanici u istoj ovoj sali, kaže – bivši režim, misleći na nas iz DS, nikada slovo nije kazao o zaštiti životne sredine.

U ovoj sali ovde, 16. novembra 2010. godine donet je Zakon o zaštiti životne sredine. Znate kako je taj poslanik diskutovao? Znate kako je diskutovao? Znate koja mu je ključna rečenica bila? „Aleksandre Vučiću, dabogda sreće nemao“, to je on kazao, ne ja, ja samo njega citiram, 16. novembra 2010. godine u ovoj sali. I, evo, kada vidimo ko ga brani, ispunila mu se kletva. Znači, on je takođe kazao, kletve se ispunjavaju.

Kada govorimo o RTS-u, tu je bio gospodin Orlić, pa kaže, dva minuta Milice zavetnice, pa dva minuta na RTS-u Boška Obradović. Pa ne tražimo mi slobodu medija da nas vidimo dva minuta na RTS-u, ja hoću na RTS-u da vidim vest da istaknuti član SNS, Veljko Belivuk, je imao policijsku legitimaciju i hapsio ljude na inauguraciji predsednika SNS, Aleksandra Vučića, maja meseca 2017. godine, 31. maja., da je u prisustvu policije zavrtao ruke novinarki Lidiji Valtner, otimao kamere, nosili ste ljude. To hoću da vidim na RTS-u.

Hoću na RTS-u da vidim da ovde u Srbiji postoji neka plantaža Jovanjica, gde je nađeno tona i 600 kilograma marihuane, a onda mi 5. oktobra 2021. godine, iz Dubaija stečajni upravnik Specijalnog suda za organizovani kriminal, Aleksandar Vučić kaže – pa, svaka kuća u Srbiji ima tonu marihuane. Moja nema. Možda imate vi, gospodine Jovanov, ali to onda u specijalni sud, pa kažite imam ja, ali nemojte ovde da nam priznajete.

Hoću na RTS-u da vidim dok glumite kandidate ovde za bele anđele, ko je narodni poslanik iz SNS koji je krao struju, pa onda ne mogu da mu sude sudije koje su se učlanile u SNS, pa je račun za krađu struje 1,2 miliona evra, a on se nagodi za 10 hiljada dinara da prizna priznanje po oportunitetu. Sedam puta hvatan u krađi struje. Pa ne znate ko je, raspitajte se, pogledajte oko sebe.

Ne znate ni ko je stric Marka Miljkovića, nas optužujete za advokate i ko je deda.

(Milenko Jovanov: Ko je?)

Pa, ne znam, pogledajte nemate valjda tortikolis, tortikolis to je krivošijost, samo okrenite glavu na levo ili na desno, ne u nas da gledate. Marko Miljković nije kazao da mu je deda Zoran Lutovac, ni Miki Aleksić, ni ja, nego je kod vas pokazao. Pa, zapitajte se vi ko, pa, onda negirajte, pa kažite - nije. Nije nikoga označio iz DS da ga je vodio kod predsednika izvršnog odbora, Darka Glišića, nego je vas označio. U vaše dvorište pogledajte. Suviše lako uzimate teško breme osude drugih, a olako odbacujete breme samoosude, lako breme samoosude.

Hoćete da donesete zakon o policiji? Da li ima javne rasprave na RTS? Nema. Kako vodite javnu raspravu? Pričate malopre što napadate predsednika Vučića, ne napadate Kurtija? Pa, što vi ne slušate Kurtija nego slušate svog predsednika? Što vam nije palo na pamet da Kurtija slušate, nego svog predsednika prisluškivali?

Za kraj ovog svog izlaganja, hteo bih da pitam i ministarku pravde, koja nažalost nije tu, da mi protumači, pošto kažete da nemate pojma kako izgledaju partijski sudovi SNS, slušajte ovo pismo Glavnom odboru SNS: „Poštovani članovi Glavnog odbora SNS, prinuđeni smo da vam se obratimo ovako zbog nepravde. Mi smo zaposleni u Osnovnom sudu u Aranđelovcu. Glasali smo i glasaćemo za SNS“. Pismo Glavnom odboru SNS, ministru pravde i Državnom veću sudioca, zaposlenih suda u Aranđelovcu. Toliko o partijskom nezapošljavanju.

Za kraj reč dve o ovom zapošljavanju na određeno vreme. Zapošljavate ljude na određeno vreme da biste ih ucenjivali, da bi glasali za vas, zato i produžavate rok do sledeće godine, jer znate da će sledeće godine Vučić da vam obori Vladu i da će biti novih izbora, da biste te ljude ucenjivali.

Građani Srbije, dajem vam reč, nikada više niko neće raditi na po godinu dana i biti prisiljavan da glasa za bilo koju političku opciju kada naprednu mafijašku organizaciju sklonimo sa vlasti. Dajem reč, nikada više, ali dajem reč i neće biti amnestije za one koji su to radili, to da znate. Neće biti amnestije.

A vas građani Srbije, zbog zakona o policiji, u ime istine, u ime pravde, u ime slobode, pozivam na javnu raspravu na „Gazeli“, u januaru mesecu, ako odredbe ovog sramotnog zakona ostanu na snazi. Dole tiranin! Živela slobodna Srbija!

Milenko Jovanov, izvolite.

Zaista je enigma da ovako jednog raskošnog političara njegova stranka ga ne predloži za poslanika, nego ga predlaže druga stranka, to je stvarno neverovatno.

To da se i dalje igrate pravljenjem, sada pravite dopise sa slikama ptičicama, ovoga bifteka, nije biftek, nego kotlet, jagnjeći, to ste završili, sada pravite dopise u ime, odlično je to, znam da vi volite da se igrate time. Nije to baš uobičajeno u tim godinama da se čovek takvim stvarima bavi, ali, Bože moj, svako ima svoje zanimacije.

Ponovo pretite, hoćete sve da nas strpate u šaht kao Danila Vučića i Andreja Vučića, jeste li to svima namenili? Jeste li to svima…

(Srđan Milivojević: Sami ćete u šahtove.)

Sami ćemo u šahtove? Sami sebe ćemo u šahtove? Nemate sramotu da govorite o tome, vređate Marka Atlagića ovde, smejete se svi kompletno kako ga vređa, a cvilite kao deca danima – Jao, Milenko nam rekao ovo, Milenko nam rekao ono, jao uvredio me je, jao svašta mi kaže. Tri dana kažete, šta me briga, kakve veze ima da li je rekao ili nije? Šta ti je smešno kada vređa Atlagića? Što nisi digao Poslovnik da se buniš, a nije bitno kada se Atlagić vređa, da li je tako? To je super? To je odlično? To ti prija?

(Radomir Lazović: Ko?)

Bez dobacivanja, molim vas.