Odmah da vam kažem, gospođo Milenković Kerković, da to o čemu vi sada govorite nikakve veze nema sa članom 108. Sa članom 108. apsolutno nikakve veze nema. Vi hoćete da, šta? Reklamirate da je vaša poslanička grupa primila neke goste ovde. Pa imate konferenciju za štampu u te svrhe. Znači, imate konferenciju za štampu u te svrhe.
Treba li da se glasa oko toga? Treba da se glasa. Dobro. Glasaćemo.
A i vi da znate, ako slučajno ne znate, mada ne verujem da ne znate, omogućila je Narodna skupština vašoj poslaničkoj grupi da primi goste koje ste želeli. Niste uskraćeni ni na koji način, naprotiv, sve vam je stavljeno na raspolaganje, primili ste goste, čini mi se da ste dobili prostoriju da održite sastanak. I toliko vam je strašno i toliko vam je teško svima, da svi imate na raspolaganju sve ono što nije mogao ni da sanja niko u vreme kad ste vi bili vlast i većina, niko nije mogao da sanja.
Reč ima Miloš Parandilović.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, evo i ja dobih reč posle skoro tri meseca, jer je po Poslovniku Skupštine Srbije lakše roditi mečku nego dobiti reč kada ste samostalni poslanik opozicije.

Ono što bih želeo da pitam jeste - zašto je svaka sednica od konstituisanja parlamenta po hitnom postupku? Šta je to toliko hitno u državi Srbiji, a svaka institucija nam je u v.d. stanju, 90% direktora u Srbiji su vršioci dužnosti, ali eto svaka sednica mora da ide po hitnom postupku? Da li je to razlog i da li je to zapravo cilj da se onemogući opoziciji dopuna dnevnog reda?

Devetsto miliona za RTS i 400 miliona za REM, koji ćuti kao zaliven, RTS koji, kao ostale četiri nacionalne frekvencije, 95% ili u proseku, sve nacionalne televizije, pa i javni servis, 95% vremena daju vladajućim strankama kada je u pitanju politički program, a i to je periferno. Da li kulturno-umetnički program na javnom servisu i televizijama sa nacionalnom frekvencijom uopšte postoji, to je veliko pitanje i za široku diskusiju.

Doveli smo u situaciju ovu državu da kada priča i spoljnopolitičkim okolnostima to banalizuje do jednog potpunog besmisla. Kada pričamo i o Rusiji i o Evropi i o Americi, o bilo kom spoljnopolitičkom partneru, mi smo ga doveli do potpunog besmisla, tako da mi sve što danas vidimo, recimo od Zapada, jeste rijaliti. To savršeno dobro usvajamo i tome obiluju sve televizije sa nacionalnom frekvencijom. Kako se, recimo, ne ugledamo na američki ustav, pa kažemo - oni već 200 godina kako postoji njihova država nisu menjali Ustav nijedanput, a ovde svaka vlast nosi Ustav sa sobom u džepu. Ja očekujem da se svakih pola godine menja Ustav.

Ovo što smo uradili sa srpskim pravosuđem verujem da će se jednog dana proučavati na prestižnim svetskim univerzitetima kako smo mi uspeli da razvalimo srpsko pravosuđe, kako smo mi uspeli da razvalimo srpsku medicinu, kako smo uspeli da razvalimo srpsko školstvo, kako smo uspeli da urušimo sve institucije u ovoj državi i ne prestajemo sa urušavanjem. A kad god neko kaže da vi doprinosite tome, vi se vraćate u prošlost i prozivate neki bivši režim, a od tog bivšeg režima ste pokupili najgore kadrove, najgore kadrove. Da ne kažem da ste celu URS bivši ili G17 plus Mlađana Dinkića, samo ko nije hteo nije prešao u naprednjake. Apsolutno su svi kod vas danas, i vi pričate o bivšem režimo. Ako krenemo tako, možemo da optužujemo i kneza Mihaila za greške iz prošlosti.

Dakle, ovo u šta vi uvodite Srbiju, ovo kako vi razvaljujete ovu državu i ovo društvo, ja vam garantujem da će se jednog dana izučavati. I ove zakone koje danas donosite, misleći da ćete večno vladati, verujte mi, neki pre vas isto su donosili zakone i isto su mislili da će večno vladati, pa su se okliznuli. Dakle, batina ima dva kraja. Ne pretim ja ovde nikome, ja samo konstatujem stvari. Mnogi su ovde donosili zakone misleći da će večno vladati, pa su ih sačekali ti isti zakoni koje su oni donosili, pa danas kukaju na njih. Isto će sačekati i vas. I Broj je mislio da će večno vladati i Milošević i Tadić i mnogi drugi, pa su završili kako su završili. Završiće se i ova agonija.

Ali, ja imam jedno pitanje, intimno, koje više nije ni političko, nego ljudsko. Kako vi nemate jedan posto potrebe, obzirom da ste uzurpirali sve u ovoj zemlji, apsolutno sve institucije, sve televizije, sve ste stavili pod svoju kontrolu i upravljate životom i smrti? Kako nemate potrebe da ostavite jedan posto zdravog tkiva u ovoj zemlji da kad ovo zlo vreme prođe može nešto zdravo da nikne? Kako nemate potrebu za tim sa ljudskog aspekta vas to pitam? Zaista mi nije jasno.

Sve će vlasti proći, sve će se vlasti završiti kako nemate potrebu da ostavite jedan procenat zdravog mesa, zdravog tkiva da nešto može da nikne? Ako sve pokvarimo, jedan prozor da odškrinete, i jedan prozor da otvorite, a ako vam smeta opozicija, evo ja vam predlažem da donesete zakon o ukidanju opozicije, da privatizujete ovaj parlament. Hajde da se svi povučemo da ostane u sali da pokažete šta znate, ali će se i to završiti. Da nema opozicije u parlamentu, verujte mi, sve će se jednog dana završiti.

Dobro. Završilo se i tih pet minuta.
Ne znam šta vas zbunjuje na temu večnost, ali ovi datumi koji se menjaju u dva kratka zakona, to su promene za godinu dana, nije večnost, a onaj Ustav SAD menjan je samo koliko? Dvadeset sedam puta. To je negde promaklo.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, na samom početku pozvao bih vas predsedniče da se o predlogu Marijane Jović Osnovni sud u Loznici izjasnimo odvojeno.

Što se tiče današnjeg izlaganja i današnjih tema o kojima smo diskutovali, zaista teško je bilo šta reći, a ne osvrnuti se na sve ono što se dešavalo danas, a i juče, apropo izlaganja prethodnog govornika i retoričkih pitanja kako nemate potrebe, može se nametnuti samo jedno pitanje sa druge strane, kako poštovani kolega nemate potrebu da za četiri meseca ne dođete ni jednom u Skupštinu i da se obratite do sad, a isto tako možemo i nametnuti pitanje zašto bi nekom odgovaralo da nema opozicije u ovom parlamentu. Mi smo tu da diskutujemo, možete da vidite na svakoj sednici da smo spremni da odgovorimo na sve one laži i izmišljotine i neistine koje dolaze sa druge strane, ali šta više najveću korist imaju građani Srbije jer jasno mogu da vide kome su dodelili glas na prethodim izborima i ako uzmemo u obzir ovo ponašanje do sada rezultati na sledećim izborima, što se tiče opozicije, biće još gori.

Što se tiče teme Kosova i Metohije koje se ovde nametnulo u nedostatku bilo kakvih argumenata i želje za ličnu promocijom, nisam želeo o tome da pričam, ali sam jednostavno nateran ovim konstantnim dobacivanjem i vređanjem, kako svih nas sa ove strane, tako i predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice i to čoveka koji je dobio nadimak princ od Trstenika iz prostog razloga zato što se tako ponašao dok je bio vlast tamo i sada ću vam navesti konkretan primer. Evo, tu je i gospođa redova opozicije koja je bila zajedno sa nama u Strazburu, koja je bila predsedavajuća. Na tom sastanku jedna od tema pred evroparlamentom jeste bila i tema dijalog između Beograda i Prištine u posredstvu EU i tu je bilo prijavljeno čak sedam govornika.

Isti taj princ od Trstenika, koji je ovde kada je bio prisutan Aleksandar Vučić, govorio kako će on da se bori za interese Kosova i Metohije, građana na Kosovu i Metohiji i situacije u vezi sa Kosovom i Metohijom, u Strazburu je pričao o svemu i o tome je govorio Marijan Rističević. Mada, kada smo došli do te teme čovek je odustao i nije jednu jedinu reč rekao, rekao je da njega ta tema ne zanima.

Poštovani građani Srbije, ovo se desilo i imate listu prijavljenih govornika i možete videti ko je po toj listi diskutovao. Tako da ti ljudi koji danas su ovde, nama pričaju i nas vređaju, a dele iste vrednosti kao Kurti, i kada su bili u prilici da nešto kažu u odbranu našeg naroda i ljudi koji su danas na barikadama nisu rekli ni jednu jedinu reč, već su odustali.

Što se tiče teme, a tiče se i diskusija o sudijama, pravosuđu i medijima, najmanje ste pozvani vi koji sedite preko puta nas da o tome pričate. Navešću vam samo dva primera, dva primera iz prošlosti kada ste vi bili na vlasti. Prvi se tiče pravosuđa, onoj katastrofalnoj reformi pravosuđa iz 2009. godine, u jednom danu ste hiljadu ljudi ostavili na ulici, bez bilo kakvog zakonskog osnova. Nažalost, neki od tih ljudi su izvršili samoubistvo. Vaša vlast na duši nosi te ljude i tako ste vi doživljavali pravosuđe. Tako ste vi doživljavali slobodu tih ljudi, a i to što oni moraju da rade samo svoj posao. Ovde su govorili ljudi o tome, a postoje i zapisnici. Sudije i tužioce ste birali na svojim opštinskim odborima, gde vam je u donjem levom uglu odluke stajao pečat gradske uprave, a u donjem desnom uglu pečat opštinskog ili gradskog odbora odakle se bira taj sudija ili tužilac. Kvalifikacije su vam bile, supruga mu je član DS, lojalan je. Nemaju građani lepo mišljenje o njemu, ali poslušaće. Tako je bilo vaša pravosuđe. Danas vi imate pravo da nekome nešto spočitavate.

Kada govorimo o medijima i o slobodi medija, nije mnogo potrebno već samo da se vratimo na izveštaj pokojne Verice Barać iz 2011. godine koji ni tada niko nije smeo da objavi, koji je sačinjen vrlo temeljno. Dakle, sve što se nalazi u tom izveštaju, niko tada nije mogao da pročita negde jer je bilo zabranjeno da se objavi. U tom izveštaju, stoji, citiram, da su svi mediji u Srbiji pod šapom jednog čoveka i da ne postoji nikakva sloboda medija, a da RTS o kome ste ovde pričali naveliko i naširoko, gde čak i jedan vaša poslanica radi, citiram - nije mesto javnog servisa, dakle, RTS nije javni servis, već ima ulogu servisa političke stranke i vladajuće elite. Godina 2011.

Nakon ovih reči, nakon ovog izveštaja i svega onoga što ste radili tada, vi danas nalazite za shodno da nekome držite moralne lekcije i pridike. Mislim da ste svojim izlaganjem i ponašanjem do sada jasno napravili tu razliku koliko su ljudi koji su vas podržali na prošlim izborima pogrešili. Uveren sam da na nekim sledećim izborima vam neće dati glas.

Za sam kraj, ova lista za odstrel, kako već Srbi na barikadama zovu ovaj spisak koji je čitao gospodin Martinović, je isti onaj spisak koji vi negde u svojim govorima i na svojim društvenim mrežama ponavljate. Podsetiću vas samo, da ovaj što dobacuje, čovek koji liže displej i gricka tastaturu ne bili osetio ukus kotleta i onog bifteka koji je ukrao sa tuđeg profila, je na svom zvaničnom profilu napisao – Andrej i Danilo pronađeni u šahti kao Gadafi. Ta dva imena se pominju opet na ovom spisku Kurtija. Pa, neka građani iz Srbije, a i građani van granica naše zemlje, vide ko se bori i ko brine o interesima Srba, a ko brine samo o ličnom interesu i o svojoj fotelji.

Na samom kraju, ja sam vam to već jednom rekao, ali ponoviću. Idu novogodišnji praznici, i ovako se često ponašate kao deca, pa uzmite, sastavite jedno pismo Deda Mrazu, vas pedeset, koliko se već hvalite da vas ima, napišite svoje novogodišnje želje, jer je veća verovatnoća da vam Deda Mraz te želje ispuni, nego da vas građani bilo kad više na izborima dovedu na vlast. Hvala vam i živela Srbija.

(Tatjana Manojlović: Replika.)

Milivojević i Ćuta opet vi vičete i sada šta.
(Tatjana Manojlović: Replika.)
Replika? Pomenuo vas je?
Znači ovako, kada neko kaže u ovoj sali, samo ako hoćete da dozvolite, dakle, kada neko kaže iz ove sale, zaposleni u RTS, vi smatrate da imate pravo ne repliku.
(Tatjana Manojlović: Rekao je poslanica iz DS zaposlena na RTS.)
Dobro, jasno je svima nama ovde da u vašoj poslaničkoj grupi ima zaposlenih u RTS, ali vi nemate osnov za repliku kada neko kaže zaposleni u RTS, ali dobro i to nešto govori.
(Tatjana Manojlović: Pročitajte Poslovnik u njemu lepo piše…)
O tim ne slobodama na javnom medijskom servisu i ko je protežiran i ko je zastupljen dosta toga govori.
Idemo dalje.
Reč ima Milinka Nikolić. Izvolite.

Dobar dan svima.

Danas sam ovde sa vama i od početka sam tu. Sve ono što sam čula moram da vam kažem da me mnogo, baš mnogo iznenadilo.

Onog trenutka kada sam prvi put ovde zakoračila da me je neko pitao šta očekujem od ovog velikog doma, pa ja bih rekla – očekujem nadu, a posle svega onoga što sam ovde doživela, što sam videla, što na jedan način osećam i kao majka i kao baka i kao obična građanka i kao seljanka, pa moram da vam kažem da sve ove govore, ne baš sve, ali većinu što sam čula meni se ne sviđa što se mi večito vraćamo u prošlost.

Ja mislim da građani Srbije očekuju da od nas ovde, svih poslanika, čuju šta će u budućnosti da bude.

Ja dolazim iz kraja gde samo gledam RTS. Ja zaista nisam imala priliku ništa drugo da vidim. Kod nas ima u nekim selima šest kanala, u drugim 13, ali isto hoću da kažem i ovo što se ovde radi, što se tako govornici prekidaju, pa jesam ja kriva što sam opozicija? Opozicija sam zato što mi se mnoge stvari ne sviđaju. Ne sviđa mi se ono što sadašnja vlast radi. Ne sviđa mi se što se delimo na naše i vaše. Ne sviđa mi se što ovde pojedini ljudi tako govore, ali, evo, mogu nešto i da pohvalim, kada me koja devojčica sretne ovde u hodniku svako me pita kako sam, da li mogu. Pa mogu. Izdržaću. I uvek sam izdržala.

Onog trenutka kada je ta lavina sa Stare Planine krenula za odbranu reka, niko se nije nadao da ćemo da uspemo u tome. Uspeli smo i sve, po meni, ima i svoj početak i svoj kraj.

Ovo što je malopre pričao neko o novogodišnjim paketićima ovde, pa to što vi dozvoljavate da se događa ovde u Narodnoj skupštini, zaista liči na jedan vrtić. Ja odavde, kako kažu, iz ove magareće klupe, kada pogledam sve vas ovde, znate šta sam primetila? Da se najviše drže mobilni telefoni, da jedan drugoga ne sluša, a toliko pametnih ljudi ima ovde među nama.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima Vesna Nedović.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, odnos između Republike Srbije i UAE su na najvišem nivou, a intenzivno se radi posebno u oblastima borbe protiv organizovanog kriminala i tako i u razmeni operativnih podataka.

Prepoznajući vizionarsku politiku našeg predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Republike Srbije, duboko cene i poštuju zalaganje, borbu za bolju i novu razvijeniju Srbiju i borbu za teritorijalni integritet.

Posebno mogu da kažem i da istaknem sporazum sa kojim je Srbija dobila milion dolara kredita po posebnim uslovima koji se mogu nazvati poklonom. Novac je obezbeđen za kredite koji trebaju da dospeju početkom iduće godine, koji ni malo ne mogu da se nazovu dobrim.

Ujedinjeni Arapski Emirati su i ranije pomagali Republici Srbiji, 2014. godine pomoć u sanaciji štete od poplava, kao i značajnu medicinsku pomoć u vreme pandemije korona virusa.

Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju značajne projekte. To su „Beograd na vodi“, koji je izmenio izgled Beograda i izgradnja fabrike za proizvodnju vakcina kao zajednički projekat koja se gradi na teritoriji opštine Zemun. Zato i navodim reči našeg predsednika Aleksandra Vučića - naše prijateljstvo izuzetno je čvrsto i kada je teško mi možemo da se oslonimo na Emirate, što je i do sada nebrojeno buta pokazalo da su nam naši prijatelji pomagali u najtežim trenucima.

Želim da istaknem isto tako iskreno prijateljstvo između Mađarske i Srbije, utemeljeno radom i saradnjom našeg predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana.

U trgovinskoj razmeni sa našom zemljom Mađarska je na drugom mestu u Evropi. Samo u poljoprivredi ta razmena prelazi negde oko 200 miliona evra. Kao pouzdan partner sa našom zemljom u planu je izgradnja naftovoda koja bi trebalo da reguliše i da stabilizuje naše tržište. Upravo ugovor sa Mađarskom za skladištenje je omogućio da naša zemlja može mirno da sačeka zimu, što nije slučaj u ostalim i razvijenijim zemljama Evrope.

Kao neko ko živi i radi u Zemunu imam potrebu da kažem da smo mi Zemunci velike patriote, neko ko je prihvatio nesebično sve one koji su raznim kolonama krenuli put Srbije, bežeći od rata, zla.

Mi smo ih dočekali, prihvatili i uverili da mogu da sa nama grade i rade u našoj Srbiji.

Dakle, 250 hiljada izbeglih lica je krenulo put Srbije i većina njih je došlo u Zemun, u Busije, u Zemun Polje, Altinu, Plave Horizonte, tamo gde se Srbi ne dele, gde smo svi mi Zemunci.

Kada ulazite u Busije postoji jedan spomenik u vidu knjige i na njoj piše – ovde sećanja žive na sve poginule i nestale, koji nisu stigli sa izbegličkim kolonama. Aleksandar Vučić i SNS je prekinula taj zavet ćutanja, koji je trebalo da rezultira zaboravom svih onih koji su nestali, ubijeni i prognani.

Mi ćemo da pričamo, da obeležavamo, da snimamo serije i filmove samo da srpski narod ne zaboravi svoja stradanja.

Sa ponosom mogu da kažem da je 2009. godine sve krenulo iz Zemuna, neka nova, bolja budućnost za nezavisnu i slobodnu, samostalnu Srbiju.

Neko je ovde u ovom domu rekao – mi znamo da se iz Zemuna Vlada, a ja ću vam reći da se iz Zemuna vladalo samo onda kada je iz Zemuna vladao zemunski klan zajedno sa onima koji su slučajno došli na vlast kako u Srbiju, tako i u Zemun.

Godine 2003. kada se desilo ubistvo premijera, kojeg vi niste mogli da sačuvate, rešili ste da hapsite, da rušite utvrđenje zemunskog klana, histerično, panično, odmah do temelja i od tog i od takvog rušenja i od tih detonacija su popucala sva stakla na dečijem odeljenju Doma zdravlja Zemun i nije vas bilo briga gde će i kada da se leče bolesna deca.

Ja vas pitam, recite mi, zašto je bila potrebna tolika žurba, čega ste se uplašili i šta je trebalo da nestane sa rušenjem te zgrade?

U danu za glasanje ja ću podržati sve predloge zakona, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve.

Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Dragana Rakić.

Juče i danas smo imali prilike da od pripadnika vladajućeg režima slušamo samo bajke. Slušali smo o tome kako su mediji u Srbiji slobodni, kako REM odlično radi svoj posao, kako imamo nezavisno pravosuđe. Niko ko živi u Srbiji ne može da poveruje u ovakve bajke.

Kao dokaz da su mediji nezavisni, pripadnici vladajućeg režima, pre svih ministar Martinović je naveo činjenicu da dvojica novinara, iako su stekla odavno uslov za penziju, još uvek rade na RTS-u, a to su Dragan Bujošević, direktor RTS-a i Nenad Lj. Stefanović, glavni i odgovorni urednik informativnog programa.

Gospodine Martinoviću, to što su Bujošević i Stefanović, umesto u penziji, još uvek na važnim pozicijama na RTS-u apsolutno nije nikakav dokaz, a ponajmanje je to dokaz da imamo nezavisne medije, naprotiv. Ljudi se menjaju, govore i rade neke stvari, a posle se kaju, pa se izvinjavaju i revidiraju svoje stavove. To bar vi, gospodine Martinoviću, najbolje znate.

Vi ste pre izbora 2012. godine, dok ste bili član SRS, za jednu novu stranku, koja se tek formirala i rađala, za SNS govorili, citiram, da je mafijaški klan koji finansiraju kriminalci, a za Aleksandra Vučića ste rekli, citiram, da je to kurir između Joce Amsterdama i Caneta Žapca. Nakon izbora 2012. godine, kada je SNS osvojila vlast, vi ste, gospodine Martinoviću, revidirali svoj stav, pa ste umesto da budete kritičar Aleksandra Vučića, postali kritični prema sami sebi. Rekli ste, citiram: „Bio sam magarac, najveća politička budala, napravio sam katastrofalnu političku grešku zato što sam govorio stvari za koje sam znao da nisu istinite“, kraj citata.

Dakle, gospodine Martinoviću, ne samo da ste javno priznali da ste licemer, znači, osoba koja jedno misli, a drugo priča, nego vi ste živi dokaz da se ljudi menjaju, da u nekim ozbiljnim godinama menjaju svoje političke stavove, menjaju svoje političke dresove i svoje ponašanje. Ako ste vi doživeli tako dramatičan preobražaj, pa od magarca, prema sopstvenim rečima, postali ministar, sasvim je moguće da je i Bujošević doživeo sličan preobražaj, pa od urednika emisije „Nije srpski ćutati“ postao Srbin koji odlično ćuti i još bolje ništa ne vidi i ne čuje.

Kada bi RTS video i čuo i smeo da objektivno izveštava, on bi morao da izveštava o lavovskoj borbi dve majke, dve Jelene iz Pećinaca, Jeleni Mažić i Jeleni Mihajlović, koje već četiri meseca biju bitku sa institucijama ove države da svoju decu, koja su nezakonito izbačena iz vrtića u Pećincima, da je vrate. To je velika afera koja je duboko uznemirila sve građane Srbije. O toj aferi i po toj aferi su već reagovali gradska inspektorka Snežana Konjović iz Sremske Mitrovice, pokrajinski inspektor za prosvetu, Zaštitnik građana, Poverenica za ravnopravnost. Svi oni tvrde jedno isto, da su deca nezakonito izbačena iz vrtića, da su diskriminisana na najgori mogući način od direktorke predškolske ustanove u Pećincima, Anite Volčevski, i da ta deca moraju pod hitno biti vraćena. Ali, ta deca i posle četiri meseca čekaju na pravdu.

Po rečima ovih majki, razlog za to jeste lična osveta člana SNS iz Pećinaca, bogatog čoveka, regionalnog moćnika, finansijera SNS i prilježnog sakupljača sigurnih glasova za SNS, izvesnog Milorada Pantića Lukija. Taj Luki je odlučio da ove ljude koji nisu pristali da budu članovi SNS i da budu sigurni glasovi za SNS, da te ljude, slobodne ljude grada, opštine Pećinci kazni tako što će diskriminisati njihovu decu, odnosno zabraniti im da idu u vrtić u koji su pre toga godinama išla.

O ovoj aferi je reagovao čak i predsednik Aleksandar Vučić. On se ogradio, on je tvrdio da ne poznaje Milorada Pantića Lukija iz Pećinaca.

Ja pozivam Dragana Bujoševića da ponovo pokrene emisiju „Nije srpski ćutati“ na RTS-u, da nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasni šta je ovo, otkud on na fotografiji sa Miloradom Pantićem Lukijem iz Pećinaca, a tvrdio je da ne poznaje tog čoveka. Ako je možda predsednik Aleksandar Vučić izgubio pamćenje, čovek puno radi, puno čita, malo spava, brine sve brige ovog sveta, evo, ja pozivam Aleksandra Vučića da pita svog brata Andreja Vučića, da pita dvojicu ministara, jednog sadašnjeg Miloša Vučevića, jednog bivšeg Branimira Nedimovića, otkud oni sa Miloradom Pantićem Lukijem u opštinskom odboru SNS u Pećincima. Znači, evo je još jedna fotografija, takođe, isto društvo, ali u drugoj garderobi. Evo ga ponovo i Andrej Vučić i Milorad Vučević sa Lukijem.

Na kraju, znate gde su prvo otišli novi ministri u ovoj Vladi? Znate koga su prvo posetila dva ministra, Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine i Marko Blagojević, ministar za javna ulaganja? Posetili su Milorada Pantića Lukija.

Znači, pozivam Bujoševića, ako je još uvek preteklo nešto u njemu od one nekadašnje novinarske časti, da ponovo pokrene emisiju „Nije srpski ćutati“, da pozove u tu emisiju i majke iz Pećinaca, da pozove Aleksandra Vučića, da pozove Milorada Pantića Lukija, da pozove Zaštitnika građana, Poverenicu za ravnopravnost, inspektorku Snežanu Konjević i da građani Srbije konačno saznaju istinu o ovoj užasnoj aferi, aferi gde se desilo nešto nezabeleženo, da je ovaj mafijaški režim odlučio da se sa svojim političkim neistomišljenicima obračunava tako što će im decu izbacivati iz vrtića.

Ono što želim da poručim svima vama, da vam decu ovaj narod neće oprostiti, da ćete odgovarati za svo zlo koje ste naneli narodu. A RTS je narod jednom već oslobodio. Biće RTS ponovo slobodan. Živeli.