Mogu li da završim? Prekinuli ste me.

Razumeo sam šta ste rekli. Znate i vi šta ste rekli, ali ovo o čemu sada govorite nije uopšte bilo sadržaj onoga što je govorila Marina Raguš. Marina Raguš nije govorila o bilo čemu od pre 10 godina, nego o predlogu koji ste vi podneli pre koliko, četiri godine. To je druga stvar, ne ovo o čemu pričate sada.
Ovo sada što vi radite, to je repliciranje. Tako da, govorila je o predlogu koji ste vi potpisali i podneli, a to nije bilo pre deset godina i nije uopšte taj sadržaj o kojem govorite sada. Tako da, nikoga nisam zbog toga prekidao.
Dakle, nikoga nisam prekidao zbog toga, pa nema potrebe ni da počinjemo sa takvom praksom sada.
Povreda Poslovnika, Nataša Jovanović.

Gospodine predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, gospođo potpredsednice Božić, gospodine Martinoviću, morala sam da reagujem po članu 107.

Naravno, vi niste povredili član 107. ali ovde zbog javnosti i zbog građana Srbije i zbog svih ljudi koji prate direktni prenos, koji znaju šta se dešavalo i koji su svesni toga da je Marinika Tepić malopre najbezočnije obmanula javnost kada je rekla da je Narodna skupština 2010. godine usvojila nekakvu rezoluciju o genocidu. To uopšte nije tačno. Usvojena je deklaracija kojom se osuđuje, što svaki normalan čovek i radi i to neprestano govorimo i mi predstavnici vlasti, zločin koji se desio u Srebrenici. Ali je Marinika Tepić 29. juna 2016. godine, zajedno sa Čedomirom Jovanovićem, Nadom Lazić, Olenom Papugom, Enisom Imamovićem i ostalima podnela predlog na koji je stavila svoj potpis kao inicijator, predlog rezolucije o genocidu koji je srpski narod uradio u Srebrenici.

Možete vi da zamislite da se ona stavila direktno u funkciju svih neprijatelja Srba kojima je 30 godina cilj da nas optuže za nešto što mi nismo počinili. Toliko godina je poslanik, nikada nije govorila ni o jednoj srpskoj žrtvi, ni od stradanju srpskog naroda, nikada nije pustila suzu za stradalom srpskom decom, za onima koji su poginuli u bombardovanju 1999. godine. Zato moramo uvek da joj odgovorimo i da joj kažemo, pošto je ona rekla gospodinu Bakarecu da je sramota što on govori, ona je sramota za srpski narod.

Gospođo Jovanović, bio je pokušaj da se dezinformiše na taj način. Ja sam reagovao, ali razumeo sam, znači nisam dobro objasnio. To je bilo pre šest godina. Pre šest godina je bio taj predlog. Moj propust, 2016. godine je bio taj predlog, ali nije uspeo pokušaj da se ljudi dezinformišu, kao ni onaj prethodni da ćemo da budemo u plenumu u nedelju. Nećemo. Ajmo, dalje.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Svima vama bivšim radikalima, julovcima, bivšim koštuničinima, velikim borcima za istinu i pravdu, Milanu Jovanoviću, novinaru, je spaljena kuća i čovek je zamalo živ spaljen samo zato što je govorio istinu, gospođo Raguš…

Jeste li vi to, gospodine Jovanoviću, hteli da iskoristite vreme ovlašćenog, 20 sekundi?

Molim?

Ako je to to, vreme je isteklo, ali da vam kažem da ste pokazali kako se govori o temi dnevnog reda. Sledeći put kada budete govorili o temi dnevnog reda setite se ovih 20 sekundi.
Reč ima Predrag Marsenić.

Hvala vam.

Ja nisam mislio da se javljam, ali moram radi istine da kažem. U Srebrenici nije bio genocid i nije se desio genocid. To je dokazala i Komisija gospodina Gideona Grajfa. To je bila nezavisna komisija. Za razliku od toga u Jasenovcu se jeste dogodio genocid, logor Jasenovac u NDH. Podsetio bih vas da je u Drugom svetskom ratu milion i 150.000 Srba, najmanje, izgubilo život i da su najveći broj njih ubile ustaše u sistemu logora Jasenovac.

Preporučio bih svakome da pročita knjigu koju je o tome upravo ovaj čovek, Gideon Grajf, koji je verovatno jedan od najpozvanijih ljudi da govori o toj temi, veliki stručnjak za genocid. Zaista bih preporučio svakome da to pročita, da se upozna sa terminom i da se upozna sa onim što jeste genocid.

Dakle, Srebrenica nije genocid, radi istine mora da se kaže. Eto, to sam želeo, neću oduzimati više vremena. Hvala vam.

Imam samo vas u sistemu, gospodine Arsiću, u svojstvu predlagača.