Prvo, građanima koji ovo prate i koji su bili svedoci ovog patetičnog ispada i prenemaganja, da kažem da je gospođa došla u 17.00 časova u ovu Skupštinu. Do 17.00 časova patrijarh je mogao da čeka da ode u svoju, kako beše, crkvu i svoju bogomolju, da se tamo pomoli, a od 17.00 časova to je postao strašan problem kad su se uključile kamere, kad je gledanost najveća, e tad je problem najveći. Možda bismo i pričali o Kosovu i Metohiji, ali nam bilo žao u 10 sati da počinjemo bez vas, pa smo čekali da dođete, pa sad kad ste došli, možemo i da pričamo.

Izmišljate, znači, izmišlja na licu mesta šta joj padne na pamet i onda polemiše sa izmišljenom tezom. Zakleli ste se u crkvi. Pitam u kojoj crkvi, kaže nije bitno u kojoj crkvi. Neki su se zaklinjali u crkvi, da im ne spominjem ime i prezime, gospođo Đurđević Stamenkovski, da neće uzeti mandat SNS, pa su ga uzeli za stan u Beogradu. Da li vam pada na pamet ko bi to mogao biti, od SPO?

Da vi meni držite predavanje o tome, nađite mi izjavu gde sam to rekao što ste citirali. Nađite mi izjavu koju ste citirali. Izmišljate izjave. Sto puta sam rekao da nemam problem, da jesam bio član DSS, ali u toj DSS ste i vi radili u kol centru u Vojvode Milenka. Jeste li i to zaboravili? A jeste zaboravili i da ste bili u SRS? Jeste zaboravili da su vas iz te stranke izbacili zato što ste se tukli u mesnom odboru Kaluđerica sa drugom članicom, pa vas najurili? Bolesnu ženu ste tukli. Ali mi pričate o pristojnosti. Vi nekome držite predavanje o pristojnosti.

Patetišete o Kosovu i Metohiji, čisto da vas podsetim i na taj deo teritorije Srbije, pošto stalno o Kosovu pričate. Poredite Kosovo i Metohiju sa supom iz kesice. Pa niste na nekoj od vaših zabavnih emisija u kojoj gostujete ovih dana, gde pričate o ne znam ni ja čemu i da, da je rijaliti prve klase, verovatno biste bili od početka, bili biste ovde od 10, pošto vidim da tamo želite da učestvujete najviše, ali vas ne zovu, verovatno niste dovoljno interesantni, mada se trudite da vas pozovu.

A onda dalje nam držite predavanje, pa kažete – ne može Aleksandar Vučić da preda Kosovo, a gde je to Aleksandar Vučić rekao da hoće da preda Kosovo? Gde je to ikada rekao? Gde je to ikada pokušao da uradi? Izmislite tezu, a onda sa njom polemišete. Ja sad kažem - Milica Đurđević Stamenkovski nikada ne sme da prizna nezavisnost Kosova, Milica Đurđević Stamenkovski taj pokušaj mora da osujeti odmah i Milica Đurđević Stamenkovski bolje svoju ruku da odseče pre nego što potpiše nezavisnost Kosova. Ja znam da to vama odgovara. Tako je. I mora Milica Đurđević Stamenkovski da shvati da ne postoji kontra usluga koju treba da prihvati da bi priznala nezavisnost Kosova, čak ni dva stana u centru Beograda.

Idemo dalje, pa kaže - ova politika ne valja ništa, Briselski sporazum ne valja ništa. Briselski sporazum do dolaska jednog psihopate na čelo prištinskih institucija je doneo 10 godina mira na Kosovu i Metohiji. Deset godina su Srbi na KiM mogli mirno da žive, deset godina se ova zemlja oporavljala od vlasti vaših novih koalicionih partnera sa kojima ste seli sutradan posle beogradskih izbora da pravite vlast u Beogradu. Šta mislite da smo mi blesavi što niste otišli lično, nego ste poslali nekog anonimnog člana? Bili ste prisutni sa svim onim žutima koji su vladali ovom zemljom, izmestili pitanje Kosova i Metohije iz UN prebacili ga ne EU i sada nama kažete – šta pričate sa Briselom, a s kim da pričamo? Kao vi, sami sa sobom?

Kad pitate, dobro, ako ova politika ne valja, a koja je to dobra politika, pa ne znam nije to supa iz kesice.

(Ivana Parlić: Zašto se rugate? Sram vas bilo.)

Gospođo sa sobom pričajte u sebi, molim vas…

(Ivana Parlić: Treba neko da vam kaže – sram vas bilo!)

Molim vas da svoje dijaloge sa sobom vodite u sebi, sa mnom ne razgovarate.

Prema tome, kada se pita koja je… Nisam ni sumnjao da će sa ove strane da stigne odbrana, jer to je to. Dakle, kada se postavi pitanje – dobro, šta je alternativa u ovoj politici? Alternative nema. Supa iz kesice, šlag instant, nego moramo da sednemo i da razmišljamo ne znam ni ja o čemu. Nama treba politika za odmah, a ne da se vi smislite šta će biti ta politika.

(Tatjana Manojlović: Deset godina ste imali.)

Da, i 10 godina smo čuvali mir na Kosovu i Metohiji i, dok nije došao ovaj ludak koga niko živi ne može da iskontroliše u Prištini, koji zvecka oružjem uz obilatu podršku nekih stranih centara moći, a boga mi jednog dela naših poslanika i naše javnosti, nikakvih problema nije bilo. Nikakvih problema nije bilo.

(Ivana Parlić: Osim što je ubijen Oliver Ivanović.)

Da, osim što je ubijen Oliver Ivanović, i to je strašno, i to je strašno.

To vam je, dame i gospodo i dragi prijatelji, poštovani gledaoci, ta jadna patetična politika – hajde da uzmem neki lak politički poen na temi koja je svakom od nas u srcu, hajde da pričamo lepo o Kosovu i Metohiji bez obzira što nemamo plan, bez obzira što nemamo program, bez obzira što nemamo ideju, bez obzira što nemamo politiku, bez obzira što nemamo ništa, bez obzira što nas mrzi da dođemo u Skupštinu pre 17.00 sati jer znamo da nećemo na red da govorimo, a što bismo sedeli ovde, što bismo se borili ujutru od deset za Kosovo i Metohiju kad možemo da dođemo u 17 časova, kad je prenos u piku, kad je najzanimljivije biti na televiziji. I to je politika koja će da pobedi. Ljudi koji nisu u stanju da sede u toploj sali od 10.00 časova do pet časova će da se izbore za Kosovo i Metohiju, umesto onog ko se danonoćno za Kosovo i Metohiju bori, koji je noćas u 03.00 sata završio sastanke sa Vladom i Vojskom na temu Kosova i Metohije. Baš njih briga. Važno je da lepo zvuči i važno je da se oni predstave kao ne znam ni ja šta.

I najzad, to ko će da dođe i kad će da dođe će odlučiti narod na izborima. Da biste na izbore izašli, za početak potpise treba da skupite, samostalno. Za početak to, a da nam lekcije drži neko sa 4%... Oni su prešli cenzus i od te sreće i veselja što su videli Skupštinu iznutra, a nisu turisti, oni su misli da su dobili mandat da vode zemlju, sa 3%, 4%, kako je kome zapalo.

Kada narod bude odlučio da vam da podršku, tada ćete upravljati zemljom, ali za ovakvo patetičnu, praznu politiku bez politike, parole bez ikakve suštine, nabiflane pa izdeklamovane u kameru zato što je to interesantno, narod neće glasati.

Želim da kažem ljudima koji podržavaju predsednika Vučića – ovo je najveća podvala na našoj političkoj sceni koja pokušava patriotskim govorima da se približi ljudima koji glasaju, inače, za predsednika Aleksandra Vučića. Ona nije alternativa predsedniku Vučiću. Ona je zajedno sa svim ostalim žutim strankama deo istog projekta samo sa druge strane. Ista medalja, samo druga strana. Zato su i seli istog dana svi zajedno u Beogradu da naprave vlast kada su mislili da imaju većinu. Jedni drugima nemaju šta da zamere, ni žute stranke, ni žuta stranka Zavetnici. Sve je to isto.

Ova isprazna politika, demagogija i patetike nije zamena za ozbiljnu i odgovornu politiku. Onaj ko zaista podržava predsednika Vučića glasa za sve liste koje nose njegovo ime, a ne za isprazne, patetične govore koji ne nose nikakvu težinu i nikakvu odgovornost, jer je predsednik Vučić izabrao najtežu politiku, politiku danonoćne borbe za Srbiju, bez parola, nego radom i rezultatima. Zato ovo nije isto i ovo nije alternativa. Glas za ove je glas za bivši režim samo u drugačijem pakovanju, i to je ono što je suština koju ste i danas mogli da vidite ako te pravilno gledali. Zato vam kažem – ne bori se za Kosovo i Metohiju u pet sati popodne kad nema šta drugo da se radi kod kuće, ne bori se za Kosovo i Metohiju tako što pola sednice prespavate, nego tako što uradite svoj posao za početak, a ne da dođete onda kada su tu kamere, da se pojavite, da se naslikate…

(Srđan Milivojević: Jutros nisu bile kamere.)

Da, ali je sada gledanost veća, i to je suština i zato je došla, pa kako bih rekao, ako ste očekivali da ćete da govorite bez mog odgovora, to sam vam rekao u startu da se grdno varate. To se neće desiti.

Rubin, ti se opet vratio. Jel još koje unuče stradalo? Jel još koje unuče očišćeno? Jeste, dobro.

Ne borite se za Kosovo i Metohiju tako što kradete glasove u Narodnoj skupštini, pa onda izmislite da ste nešto uradili, nekoga smenili i, konačno, da pitamo šta je alternativa i kako mislite da sprovedete svoje genijalne ideje? Hajde objasnite nam, prosvetlite nas, pa možda vas podržimo, pošto smo nedovoljno inteligentni za razliku od vas da…

(Narodni poslanik Miloš Jovanović dobacuje sa mesta.)

Da, to je tačno, znam da je tačno, zato vam to i kažem. Vi odišete tolikom pameću da je to prosto nedostižno za sve nas. Čim progovorite, to nam je jasno. Drhtavog glasa, suznih očiju nam ispričate šta je ono kako vi vidite strašnu situaciju, samo nam ne kažete kako da se ona reši. Skupite hrabrost, pa recite. Jel to znači vojska u tenkove i odmah dole, policija u tenkove i dole? Jel to znači to? Kažite, to je legitimna politika. Ali, konačno presecite i recite, a ne da nam držite predavanje o tome kako ništa ne valja, a šta treba da se radi - Nemam pojma, nije to supa iz kesice, a nije ni šlag.

(Ivana Parlić: Hajde, dosta.)

Nikoliću, teško ćete me zbuniti, još teže izbaciti iz koncentracije, ali nećete me dovesti u situaciju da dam nekome, kako ste rekli, nalog da u moje ime glasa ovde u Skupštini. Jel tako, gospodine veliki pravniče? Dati ovlašćenje nekom drugom poslaniku da u moje ime glasa, jel tako?

(Dragan Nikolić: Reci ime.)

Neću. Ali, svi znaju ko je.

(Dragan Nikolić: Daću vam i svoj JMBG.)

Ne interesuje me vaš matični broj, ali me zanima odakle vam je palo na pamet da kradete na glasanju? To mi je interesantno i da dajete nalog osobi koju ste posle izbacili iz Skupštine da uradi nešto za vas, a vi ostali. Svaka vam čast.

(Dragan Nikolić: Tako je.)

Dakle, iza isprazne politike, politike bez politike, politike fraza i parola, može da ostane samo pustoš. I zato su i našli svoje saveznike u svim onim žutima koji su tu pustoš iza sebe i ostavili. To je, kao što sam rekao i ponavljam još jednom – druga strana iste medalje. Sutra će zajedno sa njima da naprave koaliciju. Neće oni bilo kakvu saradnju, niti nude saradnju, niti je to iskrena priča, ni Srpskoj naprednoj stranci, ni bilo kojoj drugoj državotvornoj, pravoj državotvornoj stranci, nego onima sa kojima misle da mogu da prave kombinacije o kojima su slušali a koje, eto, do sada nisu imali prilike da rade. I zato su našli svoje uhlebljenje sa njima, za istim stolom, u istom danu, pričali o tome kako da naprave vlast u Beogradu. U čemu bi bila razlika da imaju samo jednog poslanika više ovde da naprave i vlast u Srbiji? Pa, ni u čemu.

Sutra bi sedeli svi zajedno, bez ikakvih razlika i mrzeli Aleksandra Vučića, baš ovako podlo i pokvareno kako ga mrze i možete čuti i iz ovog govora. Hvala.

(Boško Obradović: Poslovnik.)

(Ivana Parlić: Poslovnik.)

(Dragan Nikolić: Poslovnik.)

Hvala.
Dragan Nikolić, povreda Poslovnika, ali vi ste se već javljali po tom osnovu.
(Dragan Nikolić: Posle ovog moram da se javim, član 107.)
Uključio sam vam mikrofon, ali, da vam kažem jednu stvar, stojite prijavljeni u sistemu i ja proveravam jel sve vreme - sve vreme. Govorili ste po Poslovniku, dao sam vam obrazloženje, izjasnili se i vi sad hoćete ponovo isto sve?

Neću ponovo isto sve.

Samo obratite pažnju, ako zloupotrebite, moraće da ide na vreme vaše poslaničke grupe.

Naravno.

Član 107. Nakon govora prethodnog govornika, vi ste povredili član 107, koji kaže: „Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica“.

Znači, to nije dozvoljeno, osim poslanicima vladajuće stranke, naročito šefu poslaničke grupe Milenku Jovanovu. Znači, njemu je u ovoj Skupštini sve dozvoljeno, a vi se prema nama ponašate kao razredni starešina, kao da smo mi došli ovde u školu pa nas vi podučavate. Čim izreknemo jednu reč koja vama ne odgovara, vi isključujete mikrofon. Da li je ovo vaša Skupština? Da li smo mi došli kući kod vas, pa ćete vi kao nepozvane goste da nas izbacujete kad god vam padne napamet, a kad stanemo ovde ispred vas sa poslovnicima, vi onda počnete da zapomažete, da se prenemažete, da pričate neke priče koje ne stoje.

Izmislili ste ovde da imate sertifikat na nacionalno pitanje Srbije. Vi imate diplomu kojom odlučujete o tome ko je na nacionalnoj liniji a ko nije, ko se sa kim udružuje a ko je protiv koga. Ne znam, predsedniče, zašto ovo radite i kuda ovo vodi?

Znači, povredili ste Poslovnik i tražim da se o ovome glasa u danu za glasanje.

Hvala vam što mi niste isključili mikrofon, kao što obično radite.

Sve ste živo napričali šta vam je na pamet palo.
Eto, rekli ste meni sve što vam je na duši. Sve najgore što mislite o meni, sve ste mi rekli.
I šta sad?
Tražite da se glasa.
Jel vam lakše? Jel se bolje osećate?
Dugo čeka na reč Nenad Filipović.
(Boško Obradović: Poslovnik.)
(Ivana Parlić: Poslovnik.)
Dao sam reč, sačekajte da čovek govori, pa ćete da nastavite vi.

Uvaženi predsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poslanička grupa Jedinstvene Srbije neće podržati ovaj amandman jer smatramo da je potrebno usvojiti ove izmene i dopune Zakona o javnim medijskim servisima. O njemu je bilo već reči u plenumu poslednjih nekoliko dana i ja sam pokušao da izvučem nešto pozitivno za sve nas, što može da nas okupi, a to je da kažemo da se svi slažemo ovde u ovoj sali da je javni medijski servis RTS potreban Republici Srbiji, ali mi imamo i neka sporenja, a to su pre svega oko uređivačke politike, oko programske šeme, oko plaćanja takse, da li treba građani da plaćaju ili ne, o visini takse, oko personalnih rešenja ko treba da vodi RTS, itd. Ali, ja to danas neću govoriti, jer je o tome i stav Jedinstvene Srbije o ovom zakonu rekao zamenik šefa poslaničke grupe Jedinstvene Srbije Života Starčević.

Ja ću se ovde osvrnuti na deo Zakona o javnim medijskim servisima koji govori o fizičkim licima koja imaju pravo na oslobađanje od takse na plaćanje televizijske pretplate.

Ovaj zakon je to dobro definisao u šest kategorija. Postoje šest kategorija fizičkih lica koja mogu da imaju to oslobođenje, ali moram da kažem da kada pustite jedan zakon da funkcioniše, a taj zakon već funkcioniše šest godina, onda možete da vidite da li postoje neke manjkavosti, neki problemi.

Ja sam uočio neke probleme koje ovaj zakon proizvodi i to za običnog čoveka, onda ću se osvrnuti samo na jednu kategoriju tih fizičkih lica. To su fizička lica koja imaju više od jednog brojila na svoje ime, brojila, električnog brojila, pošto se uz električno brojilo plaća ta taksa.

Znači, to su lica i nije sporno kada imamo, čisto ću da dam primer da bismo se bolje razumeli. Kada imamo jedno lice, koje na svoje ime ima brojilo, koje živi u Leskovcu, a ima takođe na svoje ime i brojilo, na primer na Zlatiboru iznajmljuje apartmane, ovo sam opet rekao samo da bismo se razumeli i tu nije sporno da se plati taksa, ali je sporna taksa kod tzv. „naslednih brojila“. Mnogi ljudi u Srbiji, gotovo svi ljudi imaju neko nasledstvo od svojih, uglavnom, roditelja koji žive gro na selu i pored svoje nasledne imovine koju imaju, dobiju i nasledna brojila.

E sada, i tu je zakonopisac napravio dobru stvar pa je rekao da treba da se podnese određena dokumentacija, a to je nulta potrošnja električne energije koja se definiše do 300 kilovat časova. Ako mi znamo da jedan zamrzivač u toku godine potroši 300 kilovat časova, onda nam je jasno da kada ti naslednici sigurno obilaze ta domaćinstva bar jednom mesečno, potrošiće više od 300 kilovat časova.

Na taj način oni dolaze u razmišljanje da jednostavno nemaju više ni električno brojilo da ne bi plaćali ni struju, a i tv pretplatu jer to su višak troškovi.

Znači, na taj način mi demotivišemo našeg čoveka da se vrati na selo, a ova država ulaže ogromna sredstva u javnu putnu infrastrukturu, jer to je jedan od osnovnih stavova da se ljudi vrate na selo.

Takođe, nemojmo da dozvolimo da strada taj običan čovek zato što imamo mali broj ljudi koji imaju dva i više brojila i to su brojila na koja treba da se plati. Da li postoji rešenje toga? Pretpostavljam da postoji. Možda da se ova nulta tolerancija od 300 kilovata poveća na nekih, ne znam, nisam sad ja kompetentan o tome da pričam, ali sigurno postoji, da ne pogodimo samo običnog čoveka i na ovaj način bismo pomogli tom običnom čoveku, jer njemu i tih 300 dinara nešto znače. Hvala.

(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)

(Milica Đurđević Stamenkovski: Replika.)

Mogu da dam reč, Milici Đurđević Stamenkovski, a mogu i vam koji hoćete Poslovnik.
Šta hoćete da…? Hoćete vi?

Predsedniče, kako po Poslovniku tako uradite. Vi znate ko ima prednost, Poslovnik ili replika, vi procenite. To je vaš posao. Znači, nisam u sukobu sa Milicom ja. Vi ste u sukobu sa Poslovnikom, danas ceo dan. Molim vas, dozvolili ste da se u ovom domu vuče na trudnicu. To je nedopustivo. (Isključen mikrofon.)

Dobro. Što i sami nemate pojma šta hoćete sada. Slušam vas.