Gospodine predsedavajući, pozivam se na povredu Poslovnika, član 27. u stavu 2. kaže jasno da predsednik Narodne skupštine se stara o primeni ovoga Poslovnika, a to znači i svih onih članova koji su ovde bili povređeni time što je predsednik poslaničke grupe SNS koristio sve metode vređanja, omalovažavanja, ruganja i na svaki način nipodaštavanja svog kolege narodnog poslanika. Što je još gore po njega i ono što je on uradio, radilo se o dami koja je predsednik druge poslaničke grupe ovde. Vaša koleginica je tu, gospođa Sandra Božić, koja je na čelu i Ženske parlamentarne mreže i pozivam i nju da reaguje. Dakle, trpeli ste 20 minuta vređanja i omalovažavanja jedne dame koja je pri tom…

Znači, kada se obraćate po Poslovniku meni, ne možete pri tom da se obraćate potpredsednicima Narodne skupštine.

Da, ja samo pozivam nju da me podrži u ovome što, a obraćam se vama od početka ovoga …

Ne možete da pozivate nikoga ni na šta, možete samo meni da kažete u čemu je eventualno problem sa poštovanjem Poslovnika.

Onda ću se obraćati samo vama.

Dakle, vi ste bili dužni da prekinete gospodina Jovanova u trenutku kada je nizom teških uvreda omalovažavanja i ruganja, vređao je samo jednu damu, gospođu koja… (Isključen mikrofon.)

Ne, nije to radio. To nije radio. Da jeste, ja bih rekao svakako, a govorili su i ljudi iz vaše grupe i ti koji sede pored vas isto kao oni što većinom predstavljaju u sklopu vremena koje imaju.
(Boško Obradović: Ne možete me prekidati.)
Dajem vam obrazloženje.
(Boško Obradović: Nisam završio.)
Tako da, o to o čemu ste vi pričali se nije desilo.
(Boško Obradović: Ne možete me prekinuti.
Dao sam upravo. Ako niste zadovoljni, da li želite da Skupština glasa?
(Boško Obradović: Nisam zadovoljan. Vratite mi reč. Nisam iskoristio svoje vreme za povredu Poslovnika.)
Nema tu vremena za povredu Poslovnika. Imate do dva minuta po Poslovniku.
To može da bude maksimalno dva, a koliko je minimalno to procenjujem ja po Poslovniku.
(Boško Obradović: Na osnovu čega?)
Da li želite da se glasa?
(Boško Obradović: Da, želim.)
Glasaću.
Reč ima Đurđević Stamenkovski.

Poštovani narodni poslanici, nikada u životu lične intimne stvari nisam koristila niti kao alibi, niti sam pokušavala da u tome nađem izgovor, to što sam u blagoslovenom stanju nije hendikep. Hvala kolegama koji su javili da to na neki način konstatuju. Ja sam u ovu Narodnu skupštinu došla sa tri srca i sa ta srca ću se boriti.

Ono što želim da kažem jeste da ste konstatovali činjenicu da je gledanost veća. Evo ja vas zaista molim predsedavajući, ja ne čujem svoje reči od galame koja dopire sa leve strane, mislim da bi bilo zgodno da se upristojite.

Dakle, konstatovali ste da je gledanost veća i verovatno da je to posledica i izlaganja ne samo mog nego i prethodnih predstavnika državotvorne opozicije i verovatno da je to jedan od razloga zbog kojih se sa takvim žarom i sa takvom žestinom obračunavate svaki put kada govorite i kada mi replicirate.

Drugi razlog vašeg straha sam otkrila upravo danas i prosto sam iznenađena da ste vi, gospodine Jovanov, naseli na podvalu da sam ja sklona nekakvom nasilju, da sam se tukla nekada sa nekim. Nemojte se plašiti gospodine Jovanov, zaista nema razloga da se bojite. Nisam sklona čak ni za uši da vučem, a možda bi nekada trebalo. Više sam nekako za ove verbalne obračune i više ljude držim za reč, a kada smo kod reči i kada neko pomene vas obično se setim one vaše misli – spas za Srbiju je rušenje režima Aleksandra Vučića koji vodi Srbiju u NATO, koji je smanjio penzije, koji predaje KiM, koga podržavaju kriminalci. Ja tako nešto nikada nisam rekla za predsednika Republike. To su vaše reči, a danas branite upravo njegovo ime i prezime i to branite od nekoga ko ga ne napada, jer ja u politički život nisam ušla fascinirana Aleksandrom Vučićem, nego sam ušla fascinirana i nadahnuta ljubavlju prema svojoj zemlji.

Naše pozicije su ovde suprotne. Ja branim slovo Ustava. Ja branim suverenitet Republike Srbije, a vi branite lidera svoje političke stranke.

(Veroljub Arsić: Ajde. Ajde ne laži više.)

I zato ako ćemo…Evo vidite.

Znam da ste ostrašćenost…

Dovršite samo misao, pošto je isteklo vreme poslaničke grupe.
(Veroljub Arsić: Da li si bila u ratu?)

Pitate mene da li sam bila u ratu?

(Veroljub Arsić: Jesi li bila u ratu? Ja jesam.)

Vaše pitanje ne zaslužuje ni odgovor.

Samo ako mogu svi samo malo utišaju da bi mogla da se završi misao i da pređemo dalje.
(Boško Obradović: Koji svi da se utišaju?)
Što vičete sad? Obradoviću, nemojte da vičete. Pustite neka završi Đurđević Stamenkovski. Dozvolite da završi.
(Boško Obradović: Stvarno ste strašni. Strašni. Izuzetni ste.)