Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.
Uvaženi ministre, gospodine Martinoviću, poštovane kolege, ja bih u okviru ovog amandmana koji je predložen, prvo, rekao bih da taj amandman ne treba prihvatiti, normalno, a sa druge strane, sve one stvari o kojima smo govorili ovde u Skupštini, ja sam, kao i kolega koji je govorio pre mene, po struci veterinarski tehničar, on je doktor veterinarske medicine, ja sam bio predsednik opštine, u vreme kada je on bio predsednik opštine, gde smo se zajedno u to vreme, kao vodeći ljudi u lokalnim parlamentima, u opština, se trudili da određene stvari promeni. Ja to vreme pamtim kao vreme koje nije bilo ništa bolje nego što je bilo posle toga. HHh
U to vreme kada sam bio predsednik opštine, jeste da je situacija u zemlji što se tiče globalne sfere bila drugačija, nije bilo korone, nije bilo ratova, ali bilo je puno problema koje nismo mogli da rešimo, iako smo svim silama pokušavali te stvari da rešimo.
Evo, ja ću reći da ja dolazim iz Svrljiga, opštine koja je bila do 2000. godine jedna od najrazvijenijih opština u Srbiji, gde su imali veći broj radnika koji su zaposleni u preduzećima, nego samog broja stanovnika. Ali, posle 2000. godine kada su došli ti neki ljudi koji su veliki stručnjaci za određene stvari, da li je to bila oblast privatizacije ili nešto drugo, upropašćavanje sela, ja sam tada video i tada sam počeo da se bavim politikom, pokušao sam neke stvari da promenim kod nas na lokalu. Formirali smo Seljačku stranku, pokušali smo sve one stvari koje su bitne, da se čuje za našeg seljaka, za ljude koje žive na selu, da neke stvari promenimo. Neke stvari smo uradili. Puno stvari je završeno, što se tiče infrastrukture i onih stvari koje su bitne, ali suština svega jeste da je najbitnije da se u našim opštinama vrate mladi ljudi, da se obezbede uslovi da u selima može lepše da se živi. Ja o tome govorim unazad od kada se bavim politikom. Neke stvari o kojima sam govorio, puno stvari je i urađeno.
Što se tiče samog Svrljiga, verujte mi, ja tamo živim, tamo je moja porodica, tamo su mi deca, postao sam deka, mislim, život u tim malim sredinama sigurno ide nekim boljim putem zato što dosta mladih ljudi iz većih gradova, oni možda i srednjih godina kao što sam ja ili stariji vraćaju se u tim naseljima, kupuju kuće, što je dobar znak. To je dobar znak, jer mislim da je priroda tamo dala sve. Mi tu prirodu moramo sačuvati i kroz onaj program o kojima govorim ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao poslanik, to je program kojim se daje mogućnost da se stavi veći akcenat na selo, na naše proizvode naših sela.
Svedoci smo, o tome smo govorili, da je stočni fond u opadanju, da litar mleka koji je sada kod naših seljaka, da se ode kod njih da se kupi, vrlo teško je da se nađe zato što vrlo mali broj ljude se bave stočarstvom. Oko toga mi možemo neke stvari promeniti, moramo staviti veće subvencije i normalno, sada sam se čuo sa ljudima iz Knjaževca, selo se zove Novo Korito, tako se kod nas akcentuje, sada da li je to ispravno ili nije, nije ni bitno, žena se zove Mirjana, ima preko sto krava. Ona ima problema sa ishranom tih krava. Evo sada se čulo, mi smo o tome govorili i na odboru i medijski se digla prašina što se kaže, sada tim ljudima su obezbeđene određene količine hrane za tu stoku. To je RTS uradio.
Mislim, ja kao čovek koji više puta govori o problemima, o načinu rešavanja problema, to niko nije mogao da čuje osim ovde u Skupštini. RTS nas iz malih sredina nekad prati, ali vrlo teško. Mahom su to ljudi koji žive u centru Beograda, koji su možda interesantni, ali ja mogu da kažem jednu od bitnijih stvari, a to je da medijski svaki problem što se tiče naših ljudi koji žive u selima, žive od sela, taj problem mora da se čuje.
Problem ove gospođe koja ima preko 100 krava, a svi znamo šta znači krava kada nema dovoljne količine mleka, kada nema sira, kada nema belmuža, e tim ljudima moramo dati veću podršku i tim ljudima mora se obezbediti i medijski kroz program RTS-a da budu više zastupljeni, ne samo Knjaževac, ne samo Vladičin Han ili Svrljig, nego svaka sredina koja ima neke specifičnosti koje mogu da pospeše razvoj te sredine i te opštine.
Jedna od bitnih stvari, čuli smo malopre, ja sam o tome govorio, vi tada niste bili poslanik, ali sigurno ste možda čuli vezu za problem pruge koja je, recimo, 2001, 2002, 2003. godine trebala da se ugasi, to je pruga od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, do Prahova, odnosno do Bora.
To je bio predlog nekog ministra u to vreme, ali mi smo to zaustavili, imali smo i blokadu pruge, tada smo bili svi akteri i ta pruga je sačuvana. Ja sam više puta potencirao da se ta pruga uradi, da se rekonstruiše. Dešavalo se iskakanje tih cisterni koje su se sada desile unazad, odnosno juče u Pirotu, dešavalo se tamo u tom kraju da se cisterne sa amonijakom prevrnu i da se dođe do tih neželjenih stvari.
O tome se govori, a baš bitno od toga jeste stvar i toga da ministar sada koji je u okviru Ministarstva saobraćaja, to je gospodin Vesić, mora da stavi akcenat na železnicu, na infrastrukturu železnice, da se obezbede radna mesta pružnih radnika koji će raditi na tim prugama koje će ljudi koji su nekada kontrolisali, kada prođe neka cisterna, neki vagon iz nekog sedišta, on mora biti u parametrima. Sigurno određena težina ne sme da to prođe.
Ti ljudi su sada izgubili radna mesta i zbog toga se puno stvari dešavaju zbog nečega što nema na vreme da se sugeriše. Te cisterne, pretpostavljam da je pruga tu bila loša, da cisterne su možda bile prepunjene, ali o tome treba da kaže struka. Mi ovde o problemima treba da govorimo, a inače odgovornost da neko od nas se pomeri od mesta poslanika zato što neće da prihvati neki predlog sa druge strane, a taj predlog je samo demagoški, da se čuje, a u suštini ništa ne menja. Takvi su predlozi bili i ranije kada je bio predlog o budžetu, gde su određene poslanice govorile neke stvari za koje i same nisu glasale.
Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, mislim da svi koji smo tu mislimo samo dobro našoj Srbiji i ja kao čovek, otac, deda, siguran sam da ja i svi moji ljudi želimo da u Srbiji se živi bolje, da se dobro živi u Svrljigu, Vladičinom Hanu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu i tim opštinama na isti način kao što se živi ovde u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.
Još jednom, uvažene kolege, ja ću glasati za Predlog zakona i za sve ove predložene stvari koje je predložila Vlada Republike Srbije, a našem ministru, gospodinu koji je tu sa nama, koji je bio do juče sa nama poslanik, želim uspešan rad jer sam siguran da će kao ministar imati uspeha u radu, jer oseća probleme svih nas koji živimo i u Svrljigu i u tim malim sredinama koje imaju velikih problema.
Hvala vam još jednom. Živela Srbija. Sve najbolje.