Šta vam je, što ste nervozni?

(Srđan Milivojević: Nisam nervozan, radostan sam, slavim pobedu.)

Milivojeviću, govorili ste i molim vas bez dobacivanja.

Dakle, odmah da se dogovorimo, od osam i po hiljada biračkih mesta koliko ima mi da pobedimo na tih 8499, a vi pobedite na tom jednom i slavite pobedu. U tome i jeste vaš problem, što vi jedno biračko mesto slavite kao ne znam ni ja kakvu pobedu, a ne shvatate da vam treba mnogo više.

Što se samih amandmana tiče, dakle, poslanik nije amandmanom predložio ukidanje TV pretplate nego da se plaća do jula sledeće godine. Tako da nije predložio ukidanje, nego produženje za šest meseci, samo da građani znaju da ono što je rečeno, da je predloženo ukidanje, apsolutno nije tačno. Hvala vam.

(Nebojša Cakić: Replika.)

Ne, ne može. Znači, to što vi znate gde živite, nikakve veze sa osnovom za repliku.
Ako vam je ostalo vreme od grupe, možete da koristite njega, ali prednost ima podnosilac, Aleksandar Jerković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege, s obzirom da mi je ovo prvo obraćanje pred ovom Narodnom skupštinom, da vam se predstavim, ako predsedavajući dozvoli, s obzirom da ću malo izaći iz okvira Poslovnika.

Moje ime je Aleksandar Jerković, ja sam jedini poslanik Patriotskog pokreta – Nema nazad, iza je Srbija, koga je osnovao general Božidar Delić. Takođe, imam obavezu da se obratim svim onim građanima Srbije koji su za koaliciju Nada i Miloša Jovanovića glasali upravo zbog ugleda generala Delića. Dakle, imam potrebu da im saopštim da je generalov pokret „Nema nazad, iza je Srbija“ izbačen iz te poslaničke grupe. Evo, sada da se držim Poslovnika i da zamolim za par razjašnjenja za predlog zakona, odnosno amandmana koji sam podneo. Najpre kada imate situaciju da morate da platite nekom nešto, da ne biste imali posledice, na primer dođe neka bitanga u kafanu i kaže vlasniku kafane – slušaj, ja ću da ti omogućim, ja ću da te štitim, ali znaš, ti meni moraš da platiš neki iznos kako ne bi imao probleme.

Sada vas pitam nešto, ako ja kao građanin Srbije ne želim da koristim uslugu RTS-a, zbog čega ja moram da plaćam bilo kakvu nadoknadu? Samo zato da ne bih imao posledice? Samo zato da mi sutra ne bi došao izvršitelj i plenio imovinu? Pa, ako se u prvom slučaju identično ponašanje zove reket, ucena, iznuda, zašto u ovom drugom slučaju takav isti postupak zapravo zovemo taksa?

Moje poimanje takse je kada vi od države tražite nekakvu ekstra uslugu. Na primer, hoću pet puta dnevno da vadim izvod iz matične knjige rođenih i to angažuje dodatne resurse države. Na koji način mojim gledanjem ili ne gledanjem RTS-a ja zapravo angažujem te resurse države i zbog čega onda mešamo babe i žabe? Zašto pravimo gulaš, sataraš?

Hvala.

Smatraćemo da ste koristili i jednu prijavu za narodne poslanike koji nisu članovi poslaničkih grupa za ovo vreme preko dva minuta.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, Robert Kozma i Đorđe Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Dobar uvod nam je dao šef vaše poslaničke grupe o tome kada neki zakon stupa na snagu i kada se u stvari može skratiti to vreme od osam dana. Znači, kada postoje neki dobri razlozi, ali ako je dobar razlog to što sednica nije zakazana na vreme ili što mi nismo u mogućnosti da raspravljamo to na vreme da bi mogao onda zakon da stupi na snagu, to nije dobar razlog da se krše ustavne norme koje onda definišu kada zakoni mogu da budu takvi.

Osim toga, ta žurba koju ovde stalno imamo i stalno stavljanje pred svršen čin, pa će onda neko izgubiti posao, neko neće biti finansiran zbog toga što mi nećemo da glasamo onako kako se traži od nas, ima neke vrste ucenjivačkog potencijala, ali u ovom slučaju teško se može zamisliti da baš te uplate javni servisima išle između prvog i četvrtog januara, pa bi onda bili oštećeni za neka sredstva ili ne bi mogli da rade.

Osim toga, ja bih možda preporučio šefu vaše poslaničke grupe neki kurs iz logike, zaista, kad ovoliko često pominje logiku. Možete uzeti, ne znam, Mihajla Markovića, Gaja Petrovića, Slavišu Prešića ili nekog trećeg. Prosto, da nam ne držite predavanja o tome šta jeste logično, šta nije logično na način na koji to radite i optužujući nas za nešto što baš i nema veze sa nekakvim logičnim prekršajima.

Hvala.

Reč ima Marko Atlagić.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije dr Orliću, poštovani ministre dr Martinović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, naravno da ovaj amandman neću podržati zbog toga što nije racionalan.

Međutim, mi već dva dana, tako da kažem, govorimo o javnim medijskim servisima Srbije, bolje rečeno, o RTS-u i RTV-u.

Poštovani dame i gospodo, uvek moramo imati na umu osnovnu delatnost javnih medijskih servisa, a imam osećaj da smo govorili dva dana da nam to nekako promiče, ta osnovna delatnosti, a to je ostvarivanje javnog interesa i da je javni medijski servis nezavisan i samostalan pravni subjekat.

Neke stvari ću ja danas naznačati da vidimo gde greše ne javni medijski servisi Srbijr, nego televizije privatne u celini. Upravo iz toga proizilaze i obaveze o kojim nismo govorili kada smo pričali o javnim medijskim servisima, a one su definisane, ako ste pročitali, u 19 tačaka zakona.

Ja ću ovom prilikom zbog kratkoće vremena naglasiti samo jedan, a on glasi da javni medijski servis mora afirmisati kulturne vrednosti i podsticati vaspitanje i obrazovanje. Tačka. Ja verujem da ćete shvatiti šta ću danas pokrenuti.

Svi koji se bave pedagogijom znanja i pedagogijom u celini znaju da su televizije jedan od najvažnijih faktora vaspitanja, reći ću i obrazovanja, ali u prvom redu vaspitanja. Da li je tačno, narodni poslanici koji ste učili i slušali bar malo pedagogiju?

Da li su naše televizije zadnjih 20 godina ostvarivale svoju vaspitnu funkciju? Ovo pitanje postavljam pitanje vama, postavljam pitanje sebi, postavljam pitanje građanima Srbije i postavljam pitanje svim televizijama. Odgovorite sami - muk.

(Nebojša Cakić: Ne čuješ se.)

Jel mogu Cakić i Jovanović da ne viču?