To ste sad meni nešto rekli, je li?

Znači, mi smo poslanici i predstavnici naroda i branićemo Poslovnik Narodne skupštine.

Koji vam je to član, šta ste rekli, član 27? Jel vam to član 27. bio? Da li treba da se glasa o njemu?

Član 27. Hvala vam. Ne treba.

E dobro, pošto vidim da vas ne zanima ni da se glasa, niti vas zanima bilo šta, do vaših govorancija. Kažete – ja sam nešto izazvao. Pa nisam ja bio u grupi kukavica koja se zaletela u tom čoporu, ili kako ste već rekli, na predsednika Republike, ja sam ovde stajao sve vreme. A jeste li vi pogledali malo ko je bio tu u toj grupi? Čudo bi mi bilo da niste primetili, pošto ste u njoj bili zajedno, svi zajedno, bez ikakve razlike među vama, i ko je šta izazvao, iznenadićete se, biće ovo za vas otkrovenje. Bili ste u direktnom prenosu, ne treba niko ništa da objašnjava, videli su ljudi sve, ko je šta izazvao i ko se kako ponašao. Ako vas, uprkos tome, i dalje nije sramota vašeg današnjeg ponašanja, to je pitanje vašeg obraza, a ne mog razumevanja ili nerazumevanja Poslovnika.
Jeste li završili? Jeste se izvikali svi redom? Jel možemo konačno da čujemo izlaganje?
Dakle, predsednik Republike zahvaljivao Balintu Pastoru, daću vam reč ponovo i posle toga da pređemo dalje na listu.

Zahvaljujem se, poštovani predsedniče. Izvinjavam se građanima Srbije zbog nevaspitanja i nasilja koje su kukavice izazvale u ovoj Narodnoj skupštini. Valjda su mislili da će nekog da uplaše, a zamislite da se uplašite Miloša Jovanovića i Boška Obradovića. Zamislite tu sramotu da se bilo ko, jesi li i ti, Vojo, krenuo da me biješ? Vi da me bijete? Vas trojica da me bijete? Vi junaci da me bijete? Vas trojica pošli da me bijete. Pa nije Poslovnik, Vojo, ovde, Poslovnik je dole. Pa ste došli da me bijete, je li? Vas trojica ćete da me bijete. Sram vas bilo.
Narode, sad sam vam pokazao kako to izgleda, upornost da pobede ne mogu, Poslovnik da pobedi Srbiju ne može, laž da pobedi istinu ne može i nikada neće moći. Oni su se nadali danas kapitulaciji Srbije.
Pošto kapitulacije Srbije nema, propalo im je sve. Sve im je propalo. Ljudi koji su uništili Srbiju, ljudi koji su, pošto me niste čuli, jer su gromoglasno i oduševljeno govorili o tome kako su ti ljudi, koji su valjda, zaštitili i odbranili Srbiju, na najbolji mogući način, potpisali neku peticiju, ima tamo i divnih ljudi, ima svakojakih. Ima i od druge strane peticija, koja traži da potpišemo nešto drugo, a najviše nas u sredini koji hoćemo normalnu i pristojnu Srbiju, ne Srbiju huligana i batinaša, ali Srbiju hrabrih ljudi koji će da drže do svog stava i koji neće da se sklone i neće da se povuku ni pred batinašima ni pred huliganima.
Vidite, na ovom papiru piše, a nije Poslovnika, nećete verovati, sva njihova ljubav, svih ovih ovde koji su došli da tuku narodne poslanike i valjda misle da će da ih se uplaši i predsednik Republike. Dakle, napisali su na osnovu člana 96. tačka 8. Ustava Savezne Republike Jugoslavije, predsednik SRJ donosi odluku o pomilovanju po službenoj dužnosti, Aljbin Zaima Kurti, oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora, a u potpisu ni manje ni više, nego potpisnik te peticije Vojislav Koštunica. Veliki junak. A, ovo ovde, poštovani građani posebno narode sa Kosova i Metohije, ovde je 1800 njih sa Kosova i Metohije, koje je isti taj junak abolirao i od krivičnog gonjenja i od daljeg izvršenja krivičnih kazni.
(Miloš Jovanović: Replika.)
Isti taj junak, kao i ovaj junak ovde, što je malopre lupao nogama i rukama po klupi, valjda misli da je mnogo jak i da neko treba da ga se plaši.
(Miloš Jovanović: Replika, molim vas.)
Pri tome je, nemojte da vičete i nemojte da pretite, shvatio sam da ste mnogo opasni sva trojica, računam na to da sam nagrabusio od vaše hrabrosti i nemam problem sa tim.
Da odgovorim sada na ozbiljne stvari. Vidite kako su lagali o mojim citatima. Nekako zaborave uvek da pročitaju rečenicu koja je i tog dana izrečena, upravo za tu jednu najvažniju stvar, za koju sam rekao da su jasne rezerve i neslaganja oko te jedne stvari, a najvažnije, tu rečenicu preskoče. Umesto te rečenice dodaju kažu - kojim mi priznajemo lažnu državu Kosovo. Ja to nikada nisam izgovorio. Obmanuli ste i slagali javnost. Obmanuli ste i slagali narodne poslanike. Izmislili ste sve. Samo ste uzeli iz konteksta jednu rečenicu, a drugu i treću niste pročitali. Ja sam to danas sve rekao. Rekli ste, stalo vam je do plana, a onda ste citirali sve ono što sam ja rekao. Onda ste bukvalno citirali svako slovo, svaku reč koju sam ja izgovorio već, zato što me niste slušali, što pokazuje da ništa nisam krio od naroda. Nijedno slovo, nijednu reč nisam krio od našeg naroda. Izašao sam na najpošteniji način pred ljude i rekao im šta nas čeka i šta je to sa čime se suočavamo.
Sada vas molim, dragi prijatelji, da razmislite o jednoj stvari, nisam hteo ovo da govorim, zamislite da smo bili kao oni, da smo njih poslušali, da smo svoju zemlju uništili na taj način. Zamisliste da smo samo to uradili, a Kurti danas kaže, imam šest uslova za ZSO. Naravno, nemogućih, bajki, neće to da formira. A oni, pre nego što je Kurti odbio sve, pre nego što je Kurti odbio svoju osnovnu obavezu, oni bi Srbiju proglasili krivom i rekli bi, Srbija je ta koja je nekonstruktivna, Srbija je ta koja treba da ide u izolaciju, Srbija je ta kojoj treba da uvedemo sankcije. To je ta pogubna, nakaradna i antidržavna i antisrpska politika koju vodite sve vreme.
Na kraju su ljudi shvatili da nije vaša pesma Kosovo je srce Srbije, nego Poslovnik je srce Srbije. Nije nikakav problem, ja nemam problem sa – Kosovo je srce Srbije, jer u moje vreme nije spaljeno 35 crkava i manastira na Kosovu i Metohiji, a da ćutim i da gledam u nebo. U moje vreme nije proterano 4100 ljudi sa Kosova i Metohije, ubijeno osmoro, nego su neki drugi ljudi ćutali i ništa nisu preduzimali ni na koji način. To je suštinska razlika između nas.
Danas, kada smo vratili Kosovo u arenu međunarodne politike, kada možemo za nešto da se izborimo, vi ste danas osramotili, vi mislite da ste osramotili ovaj parlament i nekog od nas. Niste, osramotili ste sebe. Pokazali ste kakvi ste, pokazali ste ko ste i šta ste. Najobičniji nasilnici, divljaci koji se iživljavaju na tom drvetu. To drvo ne može da uzvrati, ne može ništa, pa se iživljavate na tome, jer time valjda dokazujete ljubav prema Kosovu. Da li se tako dokazuje ljubav prema Kosovu? To je vaša najhrabrije odluka? Šta ste mislili, da ću da odem odavde, da ću da pobegnem od vas?
Kažete prazne priče i ovde jasno, jeste li za potpisivanje ili niste? Pa, evo nisam, ne potpisujem ništa i niko i ne traži da potpišem nešto. I, niko vam nije ni doneo da potpišete. Niko vam nije ni doneo da o tome glasate, glasate ovde o izveštaju. Što obmanjujete javnost? Što izmišljate? Što vam je sve ovo bilo potrebno? Zašto niste mogli lepo da saslušate i da kažete šta mislite o svemu tome? Šta ste ovo pravili? Pošto vas je malo bilo, nema televizije na kojoj niste bili i pričali o izdaji i o koje kakvim glupostima, samo nikako svoje odgovornosti da se setite.
Da mi vi pričate o izdaji i o partijskoj šolji. Ovu šolju je meni jedan od mojih saradnika kupio, ali nije uzeo pare iz Kolubare i to u sedam navrata, kao što ste ih vi uzeli od građana Srbije i od radnika Kolubare i to tako lepo bratski, podelite, DSS uzme i da Dverima, pošto je to značajno. Mnogo značajno, kako će vaša partija da se finansira narodnim parama. Vi ćete da mi pričate o partiji i da mi držite pridike, misleći, znate, pa svaki normalan čovek će da pobegne od toga kad vidi koliko smo nasilni ili ne. Navikao sam ja na vas, ne plašim se. Navikao i naučio i dobro znao koliko ste neodgovorni to sam znao, ali da ste ovolike kukavice, nisam ni sanjao, pa ćete vi da bijete nekoga. Ti ćeš Zečeviću isto da biješ nekoga? Svi ćete vi da bijete nekoga, mnogo ste jaki? Mnogo ste jaki pošto ste došli dovde, pa samo gledam koji će prvi da se zaleti, pošto ste mnogo hrabri i jaki.
Pošto je za mene, draga braćo, poštovani Srećko Sofronijeviću kojeg su upucali Albanci 13.10.2021. godine, poštovani Miloše Stojanoviću upucanom 6.1, poštovani Srđane Petroviću kojeg su progonili i prosipali vinom, Predraže Pantiću, sin Dejana Pantića uhapšeniku albanskih vlasti, Nikola Nedeljkoviću koji ste svi ovde, sramota me je od ovih ljudi koji su ovo uradili, izvinite i u njihovo ime. Izvinite, postoje ljudi u ovoj sali kojima je Kosovo ali i cela Srbija mnogo važnija od Poslovnika, od samopromocije, od njihove vike i dreke, morate da znate da je to većina građana Srbije, nama je stalo do Kosova i Metohije, čuvaćemo i naš narod na Kosovu i Metohiji, čuvaćemo i Srbiju i njen Ustav na koji sam se zakleo. Ne treba oni koji su gazili svaki Ustav i kojima do Ustava nije ko do lanjskog snega, kao ni do Kosova, da mi drže pridike, ni o Ustavu, ni o Kosovu. Zato vam hvala što se danas ovde sa nama.
Gledao sam ja te iste scene kada sam ovakve reči izgovarao skakali su na mene isto tako Hašim Tači i Hajredin Kuči, pa se nisam pomerao i ponavljao sam im jedno te isto, a to je, da ćemo da čuvamo Srbiju, da je branimo od ovakvih neodgovornih i neozbiljnih ljudi, a vama hvala što ste pokazali koliko vam je danas stalo do Kosova i Metohije, da ceo narod može da vidi, jer niste mogli bolje sebe da predstavite, a da uprljate Narodnu skupštinu, da uprljate predsednika Republike i ceo naš narod i sve naše građane, to vi nikada nećete moći da učinite. Hvala najlepše.
(Miloš Jovanović: Replika.)

Sledeći.
Ako možete da slušate bar malo.
(Miloš Jovanović: Replika.)
Sledeći ovlašćeni predstavnik je … nemojte da vičete Jovanoviću.
Nemojte da vičete i da udarate u klupu više. Nemojte da vičete.
(Miloš Jovanović: Pravo na repliku.)
Vi ne čujete sebe, u tome je problem.
Čujem vas i ja i čuju vas svi ostali u ovoj sali. Toliko vičete i vrištite da vas čuju svi, a čuli smo i videli i kako ste udarali u klupu rukama i onim Poslovnikom i šta ćete sad? Hoćete li opet da udarate u klupu? Hoćete li opet da udarate u klupu? E, dobro.
Ako ne planirate da udarate u klupu, to je fantastična promena sa vaše strane.
Reč dajem Stefanu Krkobabiću jer je sledeći ovlašćeni predstavnik i nemojte da vičete i nemojte da vičete svi zajedno. Svi zajedno.
(Miloš Jovanović: Hoćemo ponovo sve?)
(Boško Obradović: Samo tri replike i sve u redu.)
Morate da se prijavite ponovo.
Vi ljudi planirate da sami sebi dajete replike danas?
Stvarno, koliko vas, vas 30 jel tako, svi imate pravo na repliku?
Gospodine Krkobabiću, samo pritisnite taster još jednom.
(Poslanici opozicije je prišlo stolu predsedavajućeg i traže pravo na repliku.)

Uvaženi predsedniče Republike Aleksandre Vučiću, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Vladimire Orliću, uvaženi narodni poslanici, potpredsednici Narodne skupštine, uvaženi direktore Petre Petroviću, uvaženi gospodine Kojiću, nema, ako tako nije odlučio predsednik Orlić.

Uvaženi narodni poslanici, treba da znamo šta je ovo što se dešava danas? Ovo što se dešava u Skupštini Republike Srbije je samo uvod za 15 časova, a onda u 15 časova hoćemo da Vučiću padne glava?

E mi vam nećemo dati! Nećemo vam dati ni Srbiju! Nećemo vam dati ni Vučića! Danas je 2. februar 2023. godine i koliko znam, nisu raspisani izbori, a dobro sam obavešten, neću sesti, pa ipak sve ovo danas i dani pre ovoga liče na ostrašćenu predizbornu kampanju. Pitam se, a i pitaju me ljudi, da li je ovo borba za Kosovo i Metohiju ili je ovo borba za vlast?

Uvaženi građani Srbije, vidite zašta je ovo borba? Ovo je borba za vlast. Na svima nama je nesebično bitno da nesebično, predano i konstruktivno branimo sudbinom Kosova i Metohija, nema sedenja, nemamo prava da sedimo. Uvaženi narodni poslanici preda mnom je dnevni red današnjeg zasedanja.

Dakle, predlog izveštaja i obrazloženje predsednika Republike mirne duše mogu da vam kažem da je sve rečeno precizno, utemeljeno i sveobuhvatno i jedno moje lično zapažanje ovo je bilo lekovito, efektno razbijanje predrasuda.

Gospodo narodni poslanici, predrasude nastaju onda kada manjkaju činjenice. Čuli smo činjenice, ali bitnije od toga da njih njihovo adekvatno tumačenje.

Kao i pre nekoliko meseci, pa možete da dođete svi pored mene, pozivam sve predstavnike opozicije da dođu, možete da dođete, samo napred. Čekam vas sve.

Samo napred.

Kao i pre nekoliko meseci, tako i sada imam utisak da se izveštaj ostavlja po strani pa zaboga trebalo ga je pročitati, utrošiti vreme, uložiti napor i zato umesto razmatranja ponovo imamo i imaćemo ovo što danas doživljavamo.

Ne sporim vam pravo na političke stavove, ali ne mogu da se otmem utisku da se suočavamo sa jasno izraženim lukreativnim politikantskim očekivanjima.

(Gorica Gajić: Samo repliku tražimo, član 104.)

Uvaženi narodni poslanici ovo nije ništa čudno, ovo nije ništa čudno, treba da se čujemo svi u Skupštini, a ne na ulici. Skupština je mesto za ovo, očito je uvaženi narodni poslanici i dragi građani Srbije, da imamo…

Gospodine Krkobabiću, izvinite, nastavićete, samo jednu stvar želim da kažem. Dakle svi vi, ali bukvalno svi, evo gledam vas, DS, Narodna stranka, DVERI, Zavetnici, DSS, svi vi, koliko ste puta rekli, a poslednji put pre pet ili deset minuta – govori narodni poslanik, pa mu neko smeta. A šta vi sada radite?
Šta svi zajedno radite dok govori Stefan Krkobabić?
Imate nešto da zamerite meni? Nema nikakvih problema, zamerite meni, ali šta vam je skrivio Stefan Krkobabić, da evo već pet minuta vičete, urlate, vrištite, ne znam da li ćete opet i da udarate i u klupu i njemu smetate.
Kakav problem sada imate sa njim?
Vidim ja da vas nije sramota, ni ljudi koji vas poznaju i koji vas sada gledaju, ali mi nije jasno šta imate sa Stefanom Krkobabićem? Što njemu ne date da govori? Ako vas nije sramota današnjeg ponašanja, ne samo da nema veze sa Poslovnikom, nego sa elementarnim vaspitanjem, sa kućnim vaspitanjem osnovnim nema veze.
Ali što ne dozvoljavate drugim poslanicima da govore, šta je sada?
Gospodine Krkobabiću, jesu vam dirali mikrofon'
Daću vam mogućnost da nastavite, izvolite.

Niti ja određujem pravila, kada se ulazilo u Skupštinu, odlučivali su građani Srbije i oni su poverenje dali listi Zajedno možemo sve – Aleksandar Vučić.
(Boško Obradović: Samo reci da imamo pravo na repliku i ti govoriš posle nas.)
Kosovo i Metohija, građani Srbije, nisu ispričane i završene priče, to je priča koja će još dugo i posle nas da se priča, to nije stranačka priča i ne sme da bude stranačka priča i to je priča nad pričama, to je mit, neraskidivi deo našeg nacionalnog i kulturnog identiteta.
Pustite ih slobodno, samo napred, ja nemam nikakvog straha.
(Nekoliko poslanika opozicije prilazi mestu sa kog govori Stefan Krkobabić.)
Poštovani narodni poslanici, naravno da je tema KiM i plan za KiM.
Pozivam vas da mi se svi pridružite. Plan je pušten volšebno, kao neki duh iz boce, plan je tu i nije tu.
Samo neka stoje, slobodno stojite.
Ako je ultimatum onda prihvatanje po nekima znači kapitulaciju, odbijanje, vuče kaznu bez obzira što nema zločina. Spomenuću povlačenje stranih investicija, spuštenu rampu na evropskom putu.
Uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, moram da se odmaknem od Izveštaja na trenutak i da se dotaknem i evropskih integracija i investicija o kojima je predsednik pričao. Očuvanje postojećih radnih mesta i otvaranje novih radnih mesta nemaju alternativu, punjenje budžeta penzionog fonda, nemaju valjanu i realnu alternativu.
Ljudi u Srbiji, posebno oni mladi, uvaženi građani Republike Srbije, žele da imaju izvesnost, a to je pre svega dostupan i dobro plaćen posao.
Penzioneri Srbije sa pravom očekuju sigurne i redovne penzije, penzije koje prate rast plata i naše PUPS-ovo „Tri P“ – penzije koje će omogućavati pristojan život i čuvati lično dostojanstvo.
Uvaženi građani Srbije, naši poljoprivrednici očekuju sigurnog i platežno sposobnog kupca za svoje proizvode i punu finansijsku potporu svoje države, a to pre svega znači da Srbija mora da nastavi da radi, da bude integrisana u sve, a pre svega evropske privredne tokove. Pod staklenim zvonom lagano bi se ugušili.
Poštovane dame i gospodo, ako plan za Kosovo i Metohiju za odvijanje procesa daljeg dogovaranja, gde mir i sigurnost postaju neka vrsta normalnosti, onda mi iz PUPS-a ostajemo uporni u stavu da se o dogovorenom ne dogovara, da se o odlučenom ne odlučuje. Mislim pre svega na Zajednicu srpskih opština. Zajednica srpskih opština – da, i to odmah!
Ističem da nas u tome ohrabruje i podrška SAD-a.
Kada govorimo o Zajednici srpskih opština, mislimo na naše ljude na Kosovu i Metohiji. Ljudi su za nas na početku i pre svega. Njihov život u nekoj vrsti vanrednog stanja nema nikakvog smisla i neprihvatljiv je na duži rok.
(Tamara Milenković Kerković: Replika!)
Zbog toga mi kao društvo u celini imamo obavezu da im pored političke pružimo snažnu materijalnu i drugu finansijsku podršku, kako bi u ovim za njih neizvesnim vremenima bili spremni da ostanu i opstanu na svojim vekovnim ognjištima.
(Tamara Milenković Kerković: Replika! Replika!)
(Zoran Zečević: Replika! Replika!)
Mogu da misle o svemu i oni i mi, ali o jednom novom egzodusu srpskog naroda ne možemo i ne smemo da mislimo.
Rekao sam jednom prilikom i ponavljam – jednom za svagda završili smo sa seobama. Istovremeno, otvara nam se mogućnost da konačno definišemo naše dugoročne, političke, ekonomske i vojno-bezbednosne ciljeve, da jasno uobličimo prepoznatljivu dugoročnu politiku istinske zaštite naših nacionalnih i državnih interesa.
Crvene linije naše državne politike su jasne. Postavio ih je predsednik Aleksandar Vučić. Te crvene linije su: mir – da, Zajednica srpskih opština – da, nastavak dijaloga – da, nema priznanja Kosova.
(Gosti sa galerije dobacuju.)
Srbija nije više čardak ni na nebu ni na zemlji, Srbija više nije tamni vilajet. Vreme je da izađemo i da se suočimo sa svojom sudbinom.
(Gosti sa galerije dobacuju.)
U ime poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda, gospodine predsedniče, imate našu punu podršku.